GORAN PEKARSKI

Srpska napredna stranka

Po profesiji je ekonomista.

U Demokratsku stranku se uključio 1996. godine, sa kojom je delovao na lokalnom nivou u Skupštini opštine Grocka. Decembra 2000. godine napušta Demokratsku stranku i godinu dana kasnije se priključuje Demokratskoj alternativi u kojoj je ostao sve do 2004. godine kada se Demokratska alternativa utopila u SDP, a Pekarski se priključio Grupi građana "Snaga građana" koja je na lokalnim izborima 2004. godine osvojila 3 mandata. Kasnije Pekarski prelazi u Novu Srbiju. Trenutno u njoj obavlja funkciju člana Predsedništva.

Po prvi put postaje narodni poslanik 09. decembra 2016. godine.
Nakon što se poslanička grupa Nova Srbija rasformirala januara 2017. godine, postaje samostalni poslanik, ali 3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Oktobra 2017. godine prelazi u Srpsku naprednu stranku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega želim da čestitam slavu Svetog Luku svima onima koji danas slave, a posebno bih pozdravio i građane Beograda.

S obzirom, da će moje pitanje koje sam hteo da postavim ići Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, ali pre svega hteo sam da postavim pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković, a podstaknuto ovim dešavanjima koji su se danas izdešavali, maltene sam i zaboravio šta sam hteo da postavim kao osnovna pitanja, a to je da li će se pred ovim domom naći predlog, odnosno rešenje o pooštravanju sankcija za pojedince ili grupe, poslaničke grupe koje zloupotrebljavaju ovaj dom i koji u određenim perfomansama šalju ružnu sliku o ovom domu?

Naime, mislim da bi trebalo pooštriti sankcije pogotovo kada u nekoj šekspirovskoj dramaturgiji ili hamletovskoj nedoumici recitujemo kamen u kupusaru nazivajući ga kamenom zemlje Srbije ili upadajući u kancelariju predsednice Narodne skupštine, a sa druge strane govorom mržnje negirati postojanje određenih naroda i nacija i njihovog prava na opredeljenja jezika, mislim konkretno na bošnjački narod i negiranje postojanja teritorije na kojoj oni žive. To je bilo prvo pitanje gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim se baš zasniva na onome što sam pozdravio građane Beograda i ono je inicirano time što će se uskoro desiti, bar mislim da će biti samo ili možda i ne, ali biće gradski izbori, odnosno izbori za Skupštinu grada Beograda i odbornike u Skupštini grada Beograda. Svi znamo da tenzije rastu i da političke partije predlažu svoje kandidate, obelodanjuju se imena. Neke predlažu političke partije, a neki idu okolo i skupljaju podršku i pokušavajući da sada prikažu se kao mesije koji će verovatno tamo negde preći preko Kalemegdana, sići dole na obale Beograda, lupiti štapom o obalu, raširiti vode savsko dunavske i povesti kako oni u svojoj brizi za ovaj narod kažu, napaćeni narod povesti verovatno preko velikog Ratnog ostrva tamo negde, za njih bolje juče, u neku 2009, 2010, 2012. godinu.

Podstaknut time želim da svi kandidati koji budu predloženi od strane političkih partija ili bilo kako da bude sve transparentno i da se u ovom domu kroz poslanička pitanja diskutuje o svakom od njih i da se građanima približimo ko su oni, šta su oni, kakva su im dela bila, pogotovo oni koji su bili na nekoj javnoj funkciji, koji su donosili odluke u ime ovih naših građana, da se tačno zna šta su radili, kakve su odluke donosili, šta danas rade i šta možemo sutra da očekujemo od njih ukoliko budu, eto, nekim slučajem izabrani.

Pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravde je zasnovano na diskusiju gospodina Markovića pre neki dan, jednog vica koji sam čuo sad skoro, u stvari nije to ni vic, to je više neka pošalica, čak nije ni smešna, ona je nekako komitragična. Jedan prosto proširena rečenica,koja je više… Prosta zato što se to prosto ne može dogoditi, a proširena zato što se želi njom da se kaže šta to subjekat želi da bude, a ona glasi, Dragan Đilas želi da bude gradonačelnik Beograda opet. Pošto mi ne možemo gospodin Đilasu i niko nema prava da mu zabrani da se kandiduje, jer ustavno pravo njegovo da je da bira i da bude biran. Želim samo da kroz ovakva pitanja pomognem građanima Srbije, da se prisetimo svega onoga što je rađeno i da znamo kakvi su nam benefiti. Da li imamo neke dobre koristi, ili imamo neke posledice koje i dan danas trpimo iz tog perioda kada je on odlučivao.

Želeo sam da postavim pitanje, da li je postojala indicija ili da li se neko bavio istragom, odnosno praćenjem toka novca koji su iz budžeta Grada Beograda odlazile prema nekim firmama koje su vršile usluge prema Gradu Beogradu, a koje je plaćao gospodin Đilas iz budžeta, a da te firme nekim slučajem nisu sarađivale sa privatnom firmom gospodina Đilasa koje su opet preko te firme dobile, zakupljivale minutažu preko nekih medija koje su bili opet u direktnoj vezi sa budžetom Grada Beograda jer su finansirane, subvencionisane i darivane od strane Grada Beograda? Tu bi trebalo pogledati, jer možda postoji neko delo zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticaja ili pribavljanja protiv pravne dobiti sebi ili trećem licu.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim, a to je opet iz diskusije gospodina Markovića, on je verovatno podsetio sve one moje ljude i prijatelje oko mene koji su mi postavili pitanje – šta je bilo sa stepenom odgovornosti gospodina Dragana Đilasa u aferi - Bulevar? Svi znamo ko je bio alfa i omega…

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da postavim dva pitanja, jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru gospodinu Nedimoviću, a drugo ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Prvo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da li mogu da se preispitaju propisi i kriterijumi u vezi kvaliteta namirnica koje koriste građani Srbije, a koje se uvoze ili proizvode od strane stranih kompanije koje rade na našem terenu, pa čak i od kompanija koje su domaći proizvođači?

Opšte je poznato da između zemalja članica EU kvalitet hrane, odnosno proizvoda koji su u istom pakovanju se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da i među njima, iako EU pokušava da ima zajedničku standardizaciju i zajednički kvalitet, dolazi do velikih odstupanja. Onda nije ni čudo da kod nekih namirnica koje se iz EU izvoze u Srbiju dolazi do velikih razlika, pogotovo što neke stvari u kvalitetu nisu kod nas zabranjene i dozvoljene su za ljudsku upotrebu.

Kao najbolji pokazatelj za tako nešto je bio češki ministar poljoprivrede koji je napravio štih probu i uzeo je nasumično 21 proizvod koji se koristi u ugostiteljstvu i uporedio ga sa proizvodima koji se koriste u Nemačkoj, Francuskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ustanovio je da od 21 proizvoda samo tri proizvoda su identična kao u Češkoj. Slovački premijer je napravio još jedan iskorak, pa je zapretio Evropskoj komisiji uvođenjem embarga na namirnice koje su u istoj ambalaži, a nisu istog kvaliteta.

Kada već postoji ta razlika, onda nije ni čudo da neke stvari koje dolaze kod nas sadrže neke supstance kao što su neki aditivi koji su kod njih zabranjeni, a kod nas su još uvek dozvoljeni. Voleo bih da neko od naših ljudi iz izvršne vlasti ima tu kuraž, pa da sam napravi neku štih probu i da pokuša da uporedi kakvog su kvaliteta namirnice kod nas, a kakvog su kvaliteta u EU odakle dolaze kod nas.

Tako smo došli do onog pitanja koje sam hteo da postavim, a konkretno se radi o konzervansu elmugatoru E-407, tj. karogenanu. Veoma teško se izgovara, ali veoma lako se guta. Mene interesuje da li mi možemo da preispitamo ponovo štetnost tog aditiva? Karogenan je po istraživanjima genotoksičan, što znači da vrši na nivou gena mutacije, čak do drugog i trećeg kolena se sprovodi.

Inače, Agencija za istraživanje tumora IARC, sa sedištem u Lionu, u Parizu, dala mu je oznaku 2B izazivača tumora, što znači da je on opasan izazivač koji stvara probleme u digestivnom traktu, izaziva karcinom debelog creva i jedan je od uzročnika hronove bolesti. Kod nas ga ima u mesnim prerađevinama svih vrsta, u kremovima i čokoladama. Što je najinteresantnije, u ovom periodu sada, ovog vrućeg perioda kada se koristi najviše sladoled, najviše ga ima baš u tim sladoledima koji se sada koriste i koji koriste najviše deca, zato što se koristi kao zaslađivač pošto je polusaharin, a i koristi se kao zgrušivač, odnosno da napravi gustinu, kozistenciju proizvoda.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Drugo pitanje sam hteo da postavim ministru Lončaru. To je malo više informacija, ali s obzirom da je on informisan oko samog događaja, pa sam hteo samo da ga pitam da li se nešto preduzelo i dokle se stiglo, jer u ovoj eri borbe malignih oboljenja, kada se pokušava da se preventivom sprečava i smanjuje broj obolelih, mi imamo situaciju da se s jedne strane na jednom nivou čine velike stvari, a sa druge strane stvaraju na jednom nižem nivou mali bogovi i preuzimaju stvari u svoje ruke i jednostavno svojim nedelovanjem sprečavaju da se jedan dobar deo populacije neadekvatno leči.

Za to je primer Dom zdravlja Grocka i mamograf koji je dobijen od strane japanske ambasade pre šest godina. Za šest godina taj mamograf nije stavljen u snagu i 50 hiljada žena sa teritorije opštine Grocka je uskraćeno za preventivno lečenje, odnosno otkrivanje malignih oboljenja u ranom stadijumu.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega želim da čestitam slavu Svetog Luku svima onima koji danas slave, a posebno bih pozdravio i građane Beograda.

S obzirom, da će moje pitanje koje sam hteo da postavim ići Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, ali pre svega hteo sam da postavim pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković, a podstaknuto ovim dešavanjima koji su se danas izdešavali, maltene sam i zaboravio šta sam hteo da postavim kao osnovna pitanja, a to je da li će se pred ovim domom naći predlog, odnosno rešenje o pooštravanju sankcija za pojedince ili grupe, poslaničke grupe koje zloupotrebljavaju ovaj dom i koji u određenim perfomansama šalju ružnu sliku o ovom domu?

Naime, mislim da bi trebalo pooštriti sankcije pogotovo kada u nekoj šekspirovskoj dramaturgiji ili hamletovskoj nedoumici recitujemo kamen u kupusaru nazivajući ga kamenom zemlje Srbije ili upadajući u kancelariju predsednice Narodne skupštine, a sa druge strane govorom mržnje negirati postojanje određenih naroda i nacija i njihovog prava na opredeljenja jezika, mislim konkretno na bošnjački narod i negiranje postojanja teritorije na kojoj oni žive. To je bilo prvo pitanje gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim se baš zasniva na onome što sam pozdravio građane Beograda i ono je inicirano time što će se uskoro desiti, bar mislim da će biti samo ili možda i ne, ali biće gradski izbori, odnosno izbori za Skupštinu grada Beograda i odbornike u Skupštini grada Beograda. Svi znamo da tenzije rastu i da političke partije predlažu svoje kandidate, obelodanjuju se imena. Neke predlažu političke partije, a neki idu okolo i skupljaju podršku i pokušavajući da sada prikažu se kao mesije koji će verovatno tamo negde preći preko Kalemegdana, sići dole na obale Beograda, lupiti štapom o obalu, raširiti vode savsko dunavske i povesti kako oni u svojoj brizi za ovaj narod kažu, napaćeni narod povesti verovatno preko velikog Ratnog ostrva tamo negde, za njih bolje juče, u neku 2009, 2010, 2012. godinu.

Podstaknut time želim da svi kandidati koji budu predloženi od strane političkih partija ili bilo kako da bude sve transparentno i da se u ovom domu kroz poslanička pitanja diskutuje o svakom od njih i da se građanima približimo ko su oni, šta su oni, kakva su im dela bila, pogotovo oni koji su bili na nekoj javnoj funkciji, koji su donosili odluke u ime ovih naših građana, da se tačno zna šta su radili, kakve su odluke donosili, šta danas rade i šta možemo sutra da očekujemo od njih ukoliko budu, eto, nekim slučajem izabrani.

Pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravde je zasnovano na diskusiju gospodina Markovića pre neki dan, jednog vica koji sam čuo sad skoro, u stvari nije to ni vic, to je više neka pošalica, čak nije ni smešna, ona je nekako komitragična. Jedan prosto proširena rečenica,koja je više… Prosta zato što se to prosto ne može dogoditi, a proširena zato što se želi njom da se kaže šta to subjekat želi da bude, a ona glasi, Dragan Đilas želi da bude gradonačelnik Beograda opet. Pošto mi ne možemo gospodin Đilasu i niko nema prava da mu zabrani da se kandiduje, jer ustavno pravo njegovo da je da bira i da bude biran. Želim samo da kroz ovakva pitanja pomognem građanima Srbije, da se prisetimo svega onoga što je rađeno i da znamo kakvi su nam benefiti. Da li imamo neke dobre koristi, ili imamo neke posledice koje i dan danas trpimo iz tog perioda kada je on odlučivao.

Želeo sam da postavim pitanje, da li je postojala indicija ili da li se neko bavio istragom, odnosno praćenjem toka novca koji su iz budžeta Grada Beograda odlazile prema nekim firmama koje su vršile usluge prema Gradu Beogradu, a koje je plaćao gospodin Đilas iz budžeta, a da te firme nekim slučajem nisu sarađivale sa privatnom firmom gospodina Đilasa koje su opet preko te firme dobile, zakupljivale minutažu preko nekih medija koje su bili opet u direktnoj vezi sa budžetom Grada Beograda jer su finansirane, subvencionisane i darivane od strane Grada Beograda? Tu bi trebalo pogledati, jer možda postoji neko delo zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticaja ili pribavljanja protiv pravne dobiti sebi ili trećem licu.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim, a to je opet iz diskusije gospodina Markovića, on je verovatno podsetio sve one moje ljude i prijatelje oko mene koji su mi postavili pitanje – šta je bilo sa stepenom odgovornosti gospodina Dragana Đilasa u aferi - Bulevar? Svi znamo ko je bio alfa i omega…

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da postavim dva pitanja, jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru gospodinu Nedimoviću, a drugo ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Prvo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da li mogu da se preispitaju propisi i kriterijumi u vezi kvaliteta namirnica koje koriste građani Srbije, a koje se uvoze ili proizvode od strane stranih kompanije koje rade na našem terenu, pa čak i od kompanija koje su domaći proizvođači?

Opšte je poznato da između zemalja članica EU kvalitet hrane, odnosno proizvoda koji su u istom pakovanju se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da i među njima, iako EU pokušava da ima zajedničku standardizaciju i zajednički kvalitet, dolazi do velikih odstupanja. Onda nije ni čudo da kod nekih namirnica koje se iz EU izvoze u Srbiju dolazi do velikih razlika, pogotovo što neke stvari u kvalitetu nisu kod nas zabranjene i dozvoljene su za ljudsku upotrebu.

Kao najbolji pokazatelj za tako nešto je bio češki ministar poljoprivrede koji je napravio štih probu i uzeo je nasumično 21 proizvod koji se koristi u ugostiteljstvu i uporedio ga sa proizvodima koji se koriste u Nemačkoj, Francuskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ustanovio je da od 21 proizvoda samo tri proizvoda su identična kao u Češkoj. Slovački premijer je napravio još jedan iskorak, pa je zapretio Evropskoj komisiji uvođenjem embarga na namirnice koje su u istoj ambalaži, a nisu istog kvaliteta.

Kada već postoji ta razlika, onda nije ni čudo da neke stvari koje dolaze kod nas sadrže neke supstance kao što su neki aditivi koji su kod njih zabranjeni, a kod nas su još uvek dozvoljeni. Voleo bih da neko od naših ljudi iz izvršne vlasti ima tu kuraž, pa da sam napravi neku štih probu i da pokuša da uporedi kakvog su kvaliteta namirnice kod nas, a kakvog su kvaliteta u EU odakle dolaze kod nas.

Tako smo došli do onog pitanja koje sam hteo da postavim, a konkretno se radi o konzervansu elmugatoru E-407, tj. karogenanu. Veoma teško se izgovara, ali veoma lako se guta. Mene interesuje da li mi možemo da preispitamo ponovo štetnost tog aditiva? Karogenan je po istraživanjima genotoksičan, što znači da vrši na nivou gena mutacije, čak do drugog i trećeg kolena se sprovodi.

Inače, Agencija za istraživanje tumora IARC, sa sedištem u Lionu, u Parizu, dala mu je oznaku 2B izazivača tumora, što znači da je on opasan izazivač koji stvara probleme u digestivnom traktu, izaziva karcinom debelog creva i jedan je od uzročnika hronove bolesti. Kod nas ga ima u mesnim prerađevinama svih vrsta, u kremovima i čokoladama. Što je najinteresantnije, u ovom periodu sada, ovog vrućeg perioda kada se koristi najviše sladoled, najviše ga ima baš u tim sladoledima koji se sada koriste i koji koriste najviše deca, zato što se koristi kao zaslađivač pošto je polusaharin, a i koristi se kao zgrušivač, odnosno da napravi gustinu, kozistenciju proizvoda.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Drugo pitanje sam hteo da postavim ministru Lončaru. To je malo više informacija, ali s obzirom da je on informisan oko samog događaja, pa sam hteo samo da ga pitam da li se nešto preduzelo i dokle se stiglo, jer u ovoj eri borbe malignih oboljenja, kada se pokušava da se preventivom sprečava i smanjuje broj obolelih, mi imamo situaciju da se s jedne strane na jednom nivou čine velike stvari, a sa druge strane stvaraju na jednom nižem nivou mali bogovi i preuzimaju stvari u svoje ruke i jednostavno svojim nedelovanjem sprečavaju da se jedan dobar deo populacije neadekvatno leči.

Za to je primer Dom zdravlja Grocka i mamograf koji je dobijen od strane japanske ambasade pre šest godina. Za šest godina taj mamograf nije stavljen u snagu i 50 hiljada žena sa teritorije opštine Grocka je uskraćeno za preventivno lečenje, odnosno otkrivanje malignih oboljenja u ranom stadijumu.

Imovinska karta

(Beograd, 29.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 09.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 18.10.2017, 13:14