IVANA DINIĆ

Socijalistička partija Srbije

Ivana je rođena 16. oktobra 1985. dodine.

Po zanimanju je diplomirana inžinjerka elektrotehnike.

Za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije prvi put je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012.godine, a na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 27 dana i 2 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.12.2015.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna predloga zakona koji će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i ono što je vrlo bitno do sada i da će otvoriti jedan veliki i ogroman do sada samo delimično upotrebljen potencijal investicija u oblasti jedne od najznačajnijih privrednih grana. Naime, radi se o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Predlogu strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine.
Do sada su postojanje nedovoljno racionalnih zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali veliki problemi koji su gomilali tokom poslednjih godina i uopšte decenija, opterećivali ove oblasti. Na samom početku, želim da kažem da je velikim zalaganjem Ministarstva energetike i rudarstva zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata iz ove oblasti sa univerziteta, fakulteta, iz različitih stručnih organizacija, iz nevladinog sektora, itd. javnim raspravama potvrđena okolnost donošenja ovih zakona, kako bi se završio jedan ciklus reformi koji je započela prethodna i nastavila ova Vlada Republike Srbije.
Ove reforme podrazumevaju konkretno u zakonodavstvu donošenje zakona koji su primenljivi, koji su efikasni, zakoni koji omogućavaju dovođenje novih i obezbeđivanje novih investicija, zakoni koji omogućavaju otvaranje novih radnih mesta, usaglašavanje sa propisima i pravnim tekovinama Evropske unije i naravno zakoni koji mogu da budu na ponos i čas onima koji koriste i onima koji ih primenjuju.
Kada je u pitanju Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za uređivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, odnosno posebnim zakonskim rešenjima je suštinske prirode i ogleda se u povezanosti zapravo ove dve oblasti. Jer, bez geoloških istraživanja, pre svega, mineralnih resursa i rezervi ne bi bilo ni eksploatacije, bez eksploatacije geološka istraživanja ne bih imala ni svrhu.
Zapravo u istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije, poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarevića 412. godine, kasnije Rudarskim zakonikom Kraljevine Jugoslavije i sve do danas.
Međutim, ono što građane Republike Srbije i građanke zapravo interesuje jeste šta ovaj zakon donosi, u čemu olakšava funkcionisanje svakodnevnog života njima i na koji način uređuje energetski sektor. Predloženim zakonom određuju se mineralne sirovine koje su od strateškog značaja za našu državu i bliže se regulišu pitanja prenosa odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, kao i odobrenja za vršenje eksploatacije i naknade štete vlasniku zemljišta Republici Srbiji ili autonomnoj pokrajini, u slučaju vršenja nedozvoljenog istraživanja ili eksploatacije.
Ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevode direktiva Evropske unije u naše zakonodavstvo. Novi zakon o kome danas govorimo omogućava efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, takođe, omogućava efikasnije vršenje delatnosti eksploatacije mineralnih sirovina, podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom i zatvaranjem rudnika.
Ovaj novi zakon takođe omogućiće efikasnu naplatu naknade za vršenje delatnosti ovih istraživanja i eksploatacije, takođe, definisaće prihode države, realizovaće izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće se pooštravanje sankcija za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija, suprotno odredbama zakona.
Ono što je vrlo bitno za građane Republike Srbije, oduzeta je poverena delatnost jedinicama lokalnih samouprava. Predlaže se brisanje obaveze plaćanja naknade za eksploataciju geotermalnih izvora radi privlačenja investicija u oblasti korišćenja ovih resursa. Takođe, veliki doprinos je to što će fizičkim licima biti omogućeno da koriste ove resurse za potrebe vodosnabdevanja i za potrebe snabdevanja toplotnom energijom porodičnog domaćinstva fizičkog lica.
Usvajanjem ovog zakona stvoriće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje delatnosti geoloških istraživanja, kao i eksploataciji mineralnih sirovina, dalje, smanjiće se broj dokumenata koje je neophodno predložiti uz zahtev, odnosno poboljšaće se uslovi za stvaranje većeg doprinosa u budućnosti i stimulaciju ekonomskog rasta.
Međutim, ono što moram uzeti u obzir jeste bezbednost na radu naših rudara. Postoji veliki problem u oblasti bezbednosti na radu. Takođe, postoji degradacija u oblasti očuvanje životne sredine, a javljaju se i veliki problemi po pitanju zdravlja ljudi u opštinama u kojima se vrši eksploatacija. Zbog toga je vrlo bitno da se nastavi proces modernizacije naših rudnika i još važnije da nastavimo da čuvamo i da počnemo malo više da se bavimo očuvanjem životne sredine, jer, činjenica je da je Srbija izuzetno bogata rudama i mineralnim sirovinama. Srbija je zemlja koja u tome zahvaljujući reformama koje konstantno sprovodi može da obezbedi sebi dobar put, dobar osnov za razvoj, pogotovo onih nerazvijenih delova i regiona Srbije koji su ujedno i najbogatiji regioni u Srbiji po pitanju ruda i mineralnih sirovina.
Ja ću se nakon diskusije prethodnih govornika iz poslaničke grupe SPS malo osvrnuti na strategiju razvoja energetike do 2025. godine, iz razloga što Republika Srbija ima veliki energetski potencijal koji je do sada delimično iskorišćen, nedovoljno i možda neadekvatno iskorišćen bio.
Međutim, baš zbog toga i zbog velikih potencijala neophodno je definisati put i strateško opredeljenje na kome će se moći zasnivati zapravo razvoj energetike u Republici Srbiji.
Ono što je vrlo bitno jeste da pozicioniranje nacionalne energetike vodi u pravcu tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije Srbije.
U tom smislu, primenom baš ove strategije razvoja energetike Republike Srbije treba da proistekne jedna odgovarajuća energetska politika, jer energetika je činjenica, kičma jednog privrednog razvoja, ona je ključni faktor i pokretač svih ekonomskih promena.
Ova politika energetska treba da ima za cilj nekoliko stvari, a to je za početak smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i povećanje nivoa energetske efikasnosti za sve pravce razvoja energetike.
Uviđajući važnost i značaj usvajanja ovih Predloga zakona koji na jedan vrlo transparentan, sistematičan i sistemski način, vrlo racionalan, omogućavaju u stvaranju uređenog, stabilnog i razvijenog energetskog sektora, a samim tim i privrede. Poslanici SPS će u danu za glasanje podržati navedene Predloge zakona.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2015.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, danas razmatramo jedan od važnijih setova zakona. Kada kažem važniji, mislim na to da on definiše strateško opredeljenje naše države da razvije turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, i to na jedan dinamičan, konkurentan, kontinuiran i usklađen način, zasnovan na principima održivosti i isplativosti. Jer, činjenica je da turizam zapravo predstavlja jedan nezaobilazan kompleks sa neiskorišćenim rastućim potencijalima. Zbog toga ćemo vrlo detaljno i razmatrati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.

Ono što je Vlada Republike Srbije želela da postigne implementacijom ovog zakona, jeste povećanje konkurentnosti srpskog turizma, jeste povećanje deviznog priliva domaćeg turističkog prometa, zatim rast broja zaposlenih u oblasti turizma, a sve to u cilju transformacije Republike Srbije u jednu konkurentnu turističku destinaciju.

Međutim, da bi Vlada Republike Srbije postigla sve ove pozitivne efekte primenom ovog zakona, neophodno je da razvije pozitivan imidž na svetskom turističkom tržištu, neophodno je da obezbedi zaštitu i održivo korišćenje prirode i kulturnih nasleđa kao resursa za razvoj turizma, neophodno je da se poboljša kvalitet življenja i kvalitet života stanovnika u našoj zemlji i, naravno, da se zaštite turistički potrošači. Jer, srpski turistički proizvodi, nažalost, do sada nisu bili adekvatno valorizovani iz razloga što turizam nikada nije bio ozbiljna tema razvojne politike Srbije. Ovim zakonom svi očekujemo da se to promeni.

Nažalost, zbog zatvorenosti tržišta kasnilo se procesom restrukturiranja i privatizacije, zbog čega nije došlo do ozbiljnijih i značajnijih ulaganja ni iz zemlje ni iz inostranstva, zbog čega nije došlo do razvijanja nekih novih oblika turističkih ponuda. Takođe su izostala i ulaganja u oblasti infrastrukture. Jedan od razloga je i to što lokalne zajednice nisu finansijski bile u mogućnosti da obezbede zaštitu i održavanje korišćenja svih nasleđenih turističkih destinacija. Zbog svega ovoga srpski turistički proizvodi se nisu razvili i nisu bili komercijalizovani do sada na svetskom tržištu.

Sve je ovo razlog da Republika Srbija zapravo napravi, kada je u pitanju razvoj turizma, oslonac na strateškim prednostima. Što se tiče naše zemlje, strateške prednosti jesu: ljudski potencijal, zatim geostrateški položaj Republike Srbije koji joj daje centralno mesto u svim saobraćajnim tokovima EU, takođe tu su i prirodni resursi u pogledu nadzemnih i podzemnih voda, očuvanje resursa planina, šuma, ruralnih područja, bogato arheološko i arhitektonsko nasleđe, sa naglaskom na manastire i istorijske gradove kao vredne kulturne i istorijske baštine, kao i duhovno stvaralaštvo i sklonost manifestacijama i brojnim festivalima. Jer, smisao današnje konkurentske borbe u turizmu jeste zapravo delovanje na atraktivnost, delovanje na produktivnost, odnosno na marketing i na upravljanje turističkim destinacijama.

Ovim predloženim zakonom zapravo Vlada Republike Srbije kreće u rapidno rešavanje do sada uočenih problema u turizmu i nejasnoća koje su dovele do devalviranja i nemogućnosti razvoja turizma i privrednih delatnosti koje zapravo učestvuju u ostvarivanju potreba i domaćih i stranih turističkih potrošača.

Novim Predlogom zakona omogućen je niz rešenja: potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU i Direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, kao i sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga. Kao prioritetan zadatak ovog Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o turizmu jeste smanjenje sive ekonomije, ekonomije u svim delatnostima.

Uvođenjem uslova za kadrove na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama ostvariće se podizanje nivoa kvaliteta rada, pre svega u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnije realizacije planiranih projekata. Takođe, stvaraju se preduslovi za potpuno savremeno upravljanje turističkom destinacijom, uvođenjem turističkih klastera, destinacijskih menadžment organizacija i destinacijskih menadžment kompanija, kao novog oblika udruživanja zajedničkih potreba, interesa i jačanja konkurentnosti uvođenjem sistema podsticaja i finansijske podrške projektima za razvoj turizma, čije će uslove i način korišćenja bliže propisati Vlada Republike Srbije određenim pravilnicima.

Takođe, propisuje se obaveza registrovanja posrednika u prodaji turističkih putovanja u registar turizma. Propisani su i uslovi koje u realizaciji turističkih putovanja treba da ispune sindikalne organizacije, udruženja penzionera, studentske i planinarske organizacije, kao i ustanove socijalne i dečije zaštite, radi sprečavanja zloupotreba koje su uočene u ovoj oblasti.

Uređuje se takođe i oblast profesije u turizmu vraćanjem obaveze da troškove polaganja stručnog ispita za turističke vodiče, lokalne turističke vodiče i turističke pratioce snose sami kandidati, čime će doći i do većeg priliva u budžet Republike Srbije.

Takođe je, u cilju suzbijanja sive ekonomije, izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, prenošenjem dela nadležnosti na ovlašćene inspekcijske organe lokalnih samouprava. Kako turistička inspekcija nema dovoljno kapaciteta, a obzirom da na teritoriji Republike Srbije ima ukupno oko 100 inspektora, na ovaj način biće omogućena pojačana kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, mislivši na boravišne takse i penale.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je u delu kaznenih odredbi uvođenje prekršajnog naloga, čijom se primenom očekuje efikasnija realizacija naplate propisanih kazni, te će se efekti takođe odraziti na sam budžet Republike Srbije.

Napomenuću, takođe, u okviru ovog seta zakona i značaj Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kojim se unapređuje odnos ovih dveju zemalja, ali ne samo u oblasti turizma, već u ukupnim bilateralnim odnosima. Utvrđen je institucionalni okvir za unapređenje promocije turističkih paketa Republike Srbije na tržištu Republike Makedonije i obratno, čime se unapređuje i saradnja u oblasti ekonomije.

Zbog svih ovih navedenih razloga i sa verom u tendenciju rasta i razvoja, ne samo turizma, već i svih povezanih privrednih delatnosti, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 17.04.2015.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, iako ovi zakonski predlozi o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju  i zaštiti ulaganja, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj naučnoj i tehničkoj saradnji, naizgled deluju kao manje važni i manje bitni pravni okviri za nas, oni zapravo predstavljaju pravni osnov koji će obezbediti uzajamni podsticaj i zaštitu ulagačima u smislu privlačenja investicija i pokretanja zajedničkih projekata u oblasti nauke, medicine,  a i ekonomije.
Naime, kada je reč o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja, potpisivanjem ovog sporazuma garantuje se ulagačima država ugovornih strana nacionalni i tretman najpovlašćenije nacije, kao i puna zaštita i bezbednost njihovih ulaganja, poštujući pravični i ne diskriminatorski tretman, kao i naknade od gubitaka koje investitor može da pretrpi u slučaju okolnosti koje se nisu mogle predvideti niti sprečiti, kao npr. rat ili oružani sukobi.
Ono što se takođe garantuje ovim sporazumom jeste pravo ulagača da u slučaju spora sa državom domaćinom, koji se tiče ulaganja, može tražiti pravnu zaštitu kod međunarodnog arbitražnog suda, a u skladu sa osnovnim principima međunarodnog prava u ovoj oblasti i odredbama Vašingtonske konvencije o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država koje je Republika Srbija već ratifikovala.
Takođe, svaka strana potpisnica Sporazuma će podsticati privredna društva koja su pod njenom jurisdikcijom da, u okviru svog poslovanja i unutrašnje politike, dobrovoljno grade međunarodno priznate standarde društveno odgovornog poslovanja. Na ovaj način stvoriće se povoljnija poslovna klima za razvoj, unapređenje privredne saradnje dveju zemalja, a stimulisaće se i nova ulaganja kanadskih kompanija.
S obzirom da Kanada razume spoljno-političku poziciju Srbije u odnosu na Evropu, odnosno EU i Rusiju, odnos naših dveju zemalja treba ojačati kako na najvišem političkom nivou, tako i na ekonomskom nivou, jer iako Srbija i Kanada imaju izvanredne bilateralne odnose, moguć je još brži napredak na polju ekonomske saradnje.
Srbija ima ogroman potencijal za kanadske investicije, posebno u odnosu rudarstva i proizvodnji lekova. Verujemo da će značajan podsticaj kanadskim investicijama u srpsku privredu biti velika srpska dijaspora u Kanadi, koja prema nekim procenama broji čak 170.000 građana. Srpska zajednica u Kanadi je veoma dobro pozicionirana i uživa ugled, tako da ona može predstavljati važnu sponu između naše dve zemlje i motivisati kanadske ulagače. Naravno, u našoj dijaspori ima dosta uglednih privrednika koji sami mogu biti nosioci investicija u srpsku privredu.
Takođe, ne treba zaboraviti da više od 50 kanadskih kompanija radi u Srbiji i da je Kanada posebno za investiranje u energetski sektor, i to u hidroelektrane. Najviše se odmaklo u vezi sa HE „Bistrica“, a razgovara se o Brodarevu i ulaganju u RTB „Bor“.
Dakle, potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma, mi zapravo stvaramo uslove koji će sve interesente privući i omogućiti efikasno i profitabilno, a najvažnije bezbedno i stabilno poslovanje u našoj zemlji. Bez obzira na to što je Kanada poslednjih godina uložila više stotina miliona dolara u Republiku Srbiju, spoljno-trgovinska razmena je mala i iznosi samo nešto više od 40 miliona dolara.
Na poziv šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, ministar spoljnih poslova Kanade je, boraveći u Beogradu, istakao da je Kanada zainteresovana za potencijale u Srbiji, prvenstveno u oblasti farmaceutske industrije i rudarstva. Zbog toga možemo slobodno reći da Sporazum predstavlja nastavak odlične privredne saradnje između Srbije i Kanade i novi korak u kreiranju potpunog pravnog ambijenta za unapređenje ekonomskih poslova dveju zemalja.
Ovaj sporazum šalje jasnu poruku kanadskim investitorima da Srbija poštuje sve međunarodne pravne standarde u oblasti prava ulagača i da je bezbedna za sve strane investicije.
Pre dve godine Srbija i Kanada su potpisale Sporazum o strateškoj i ekonomskoj saradnji koji definiše sve oblasti saradnje između dve zemlje, a to su pre svega energetika, rudarstvo, industrija, infrastruktura, poljoprivreda i, naravno, prehrambeni sektor. Dakle, Sporazum o kojem danas razgovaramo oslanja se na Sporazum o strateškoj i ekonomskoj saradnji sa Kanadom.
Od velikog značaja za kvalitetne bilateralne odnose je i to što je od 1. januara ove godine na snagu stupio Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Kanade, što šalje snažnu poruku poslovnoj zajednici u Kanadi da se više angažuju u Srbiji otvaranjem novih firmi i novih radnih mesta.
Ovom prilikom, u ime poslaničke grupe SPS, pružam podršku potvrđivanju još jednog bilateralnog sporazuma, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji kojim se stvara institucionalni okvir za saradnju u ovim oblastima između država potpisnica.
Jasna je namera naše Vlade da se ojača i intenzivira ekonomska veza između naših država u oblasti investicione politike, turizma, industrije, nauke, tehnologije, transporta, informacionih i komunikacionih tehnologija, regionalnog razvoja poljoprivrede, itd. Sa ovim ciljem strane ugovornice će redovno razmenjivati informacije o zakonima i procedurama kojima se reguliše zaštita prava intelektualne svojine u matičnim državama.
Na ovaj način stvara se i pravni osnov za formiranje međuvladine komisije za ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju, koja će biti sastavljena od predstavnika nadležnih organa država ugovornica. Ova komisija će pratiti primenu ovog sporazuma i razmatrati programe saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, ispitivati probleme koji bi mogli da ometaju princip korektne poslovne saradnje.
Neprirodno je da pored izvanrednog odnosa koji imaju naše dve države naša dva naroda, trgovinska razmena između Srbije i Jermenije bude na vrlo niskom nivou. Čini se da je samo robna razmena 10 miliona dolara, dok saradnja proizvodnog i dugoročnog karaktera nije još uvek razvijena. Nažalost, ostvarena saradnja je daleko ispod potencijala privreda naše dve zemlje. Jedan od razloga je, osim geografske udaljenosti i činjenica da oblast ekonomskih odnosa nije ugovorno-pravno regulisana, pa će ovaj sporazum obezbediti i dobru osnovu za korektnu i intenzivnu ekonomsku saradnju.
Posebno je bitno istaći, da se radi na realizaciji viznih olakšica, kako bi se podsticala veća turistička i ekonomska razmena i u tom cilju srpski šef diplomatije, Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Jermenije, najavili su inicijativu za ukidanje viza, za građane obe zemlje, što je naišlo na pozitivan odjek sa obe strane. Stvoren je prostor za unapređenje i pokretanje brojnih zajedničkih projekata u oblastima nauke, medicine, a naročito ekonomije.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS smatra da su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji i više nego značajni za ekonomski, naučni i tehnološki razvoj naše zemlje, a takođe i za viziju koju bi njeni građani trebali da imaju zarad kvalitetnije, izvesnije i stabilnije budućnosti. Iz ovih razloga u danu za glasanje, glasaćemo za oba pomenuta Zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 08.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 28.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:08