IVANA DINIĆ

Socijalistička partija Srbije

Ivana je rođena 16. oktobra 1985. dodine.

Po zanimanju je diplomirana inžinjerka elektrotehnike.

Za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije prvi put je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012.godine, a na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 11 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman kojim u novom članu 101a, menja se, zapravo, i glasi: „Korisnici koji ostvaruju pravo na podsticaje IPARD fondova iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja imaju obavezu da ispune neophodne uslove zaštitne životne sredine predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona“.

Dakle, vrlo bitno je da definišemo da svi oni koji ostvaruju podsticaje moraju da vode računa da se naša životna sredina zaštiti, ali ne samo korisnici, već i svi mi, da se svest promeni u smislu o kome govorite nekoliko dana, da zaštita životne sredine nije posao kojim se vi bavite i vaš tim saradnika. To zapravo jeste posao kojim treba svi da se bavimo i, bolje rečeno, to nije ni posao nego način života koji treba da vodimo.

Tako da mi se izuzetno dopada način na koji vodite Ministarstvo i, ono što je vrlo bitno, svaki detalj u koji zalazite i posebno ovo što najavljujete, a to je da će se tek o mnogim detaljima dalje razgovarati i pod zakonskim aktima rešiti.

Molim vas da se ne obazirate na političke diskusije kojim pokušavaju da se „svinuju“ i da se drže neke političke mahinacije i manipulacije kroz dobijanje reči po pitanju amandmana. Ovo je zapravo nešto o čemu treba da se govori kroz struku, kroz ono što je humano i bitno za narod, a ne da se koriste amandmani radi nekih političkih diskusija i radi dobijanja vremena da se oponira političkim stavovima.

Dakle, ovo je tema za građane, za život u ovoj zemlji, a mislim da je sramno da ovo bude tema za političke rasprave, a to pokušava opozicija već nekoliko dana unazad. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, s obzirom da je medicina oblast koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, što je najvažnije za život svakog od nas.

Utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi i organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem poslova u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije, odnosno uslove pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, nakon loše dugogodišnje prakse da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Na ovaj način ostala bi iza nas dugogodišnja loša praksa da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova, tako da ovim Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definišemo koje zdravstvene ustanove zapravo mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Pored toga, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze, koja omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra kao organizacione celine.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanje ljudskih organa u koji su uključeni ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije. Predlog zakona propisao je pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti.

Ono što je glavno i koji su glavni ciljevi donošenja ovakvog jednog zakona jesu, osim uspostavljanja visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, dakle, definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama, kao i Upravi za biomedicinu i jasan inspekcijski nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Za naše građane je vrlo bitno da znaju kako će i na koga će uticati zapravo sva ova predložena rešenja. Bitno je da će uticati najpre na građane, jer je Predlog zakona pojednostavio postupak davanja pristanka za darivanje tkiva, zatim na pacijente koji se nalaze na listama za čekanje za presađivanje pojedinih tkiva, zatim na pacijente koji čekaju presađivanje matičnih ćelija hematopoeze, zatim na povećanje broja davalaca u republičkom registru, na zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, na Upravu za biomedicinu, kao nadležnog organa u oblasti biomedicine i naravno, najvažnije, uticaće na društvo u celini.

Hvala na ovakvom predlogu zakona.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici i poslanice, najpre bih da kažem da će poslanička grupa SPS podržati ovaj Predlog zakona kao jedinstveni zakon koji uređuje ovu oblast koja do sada nije bila na ovaj način uvažena i nije joj dodeljeno mesto koje je zaslužila.

Ovaj amandman sam podnela kako bih jasnije definisala nadležnosti, ne samo jedinica lokalne samouprave, već i ministarstva, koje će na mnoge načine doprineti uređenju održavanja i zaštite ratnih memorijala.

Ono što je veoma bitno jeste da ne ulažemo, dakle, samo vreme i trud na stabilnost ekonomsku, demografsku i privrednu, već i da se radi na unapređenju poštovanja ljudskih prava, naše tradicije, verskih različitosti i, ono što je bitno, da se dostigne efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite održavanja i uređenja ratnih memorijala.

Želim da pohvalim i ono što ovaj Predlog zakona definiše, a to je da je ministarstvo nadležno za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala sada nadležno, dakle, i da daje saglasno za uvođenje, odnosno za postavljanje novih ratnih memorijala i uređenje ove oblasti kroz usklađivanje ekonomskih uslova, kao i drugačijeg načina upravljanja sredstvima i planiranja sredstava za ovu oblast.

Takođe, Predlog zakona je definisao i način prevazilaženja problema kada je u pitanju finansiranje novih ratnih memorijala od strane jedinica lokalne samouprave, i to je ono što treba pohvaliti. Ovim Predlogom zakona, takođe, je uvedena obaveza i da se uspostavi, dakle, evidencija o ratnim memorijalima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i evidencija o poginulim licima.

Ovo je jedan mali korak, ali veliki iskorak u negovanju i uspostavljanju kulturne baštine i nasleđa Republike Srbije, a to je, dakle, i veliko bogatstvo, a sa druge strane i brojne žrtve i lica i ratovi koji su iza nas mislim da su vredni ovakvog jednog Predloga zakona i naravno daljem trudu da se unapredi ovaj Predlog zakona i da se što više sredstava obezbedi za ovu oblast. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

U poslednjih godinu dana Vlada je preduzela brojne populacione mere, i posebno želim da pohvalim kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović u aktivnostima vezano za pojačanje mera populacione politike, odnosno finansijske podrške zapravo porodicama sa decom, što je jedna od najvažnijih aktivnosti.

Jedna od mera podrške svakako je takođe i dečiji dodatak. U vezi sa tim želela bih da postavim sledeće pitanje – poštujući pojačanu brigu države za porodicu, posebno imajući u vidu potrebu vođenja aktivne populacione politike, pažnju bih posvetila dečijem dodatku kao jednoj od podsticajnih mera.

Međutim, smatram ipak da dečiji dodatak ne treba da bude samo socijalna mera, već jedan podsticajna populaciona mera, kao što je to i roditeljski dodatak.

Ovoga puta bih se osvrnula na dečije dodatke koje primaju samohrani roditelji. Istina je da postoji neznatna razlika između dečijih dodataka koje primaju deca u porodici sa samohranim roditeljima i deca iz potpunih porodica, ali mi ipak smatramo da to nije dovoljno.

Naime, u pitanju su visina dečijeg dodatka za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa posebnim potrebama.

Prema poslednjem podatku cenzus za potpune porodice je 8.665 dinara, a za samohrane roditelje 10.398 dinara. Iznos redovnog dečijeg dodatka je 2.788 dinara, a uvećanog koji pripada samohranim roditeljima, starateljima i roditeljima dece sa posebnim potrebama, odnosno smetnjama u razvoju iznosi samo 3.625 dinara.

Smatramo da su cenzusi, posebno za samohrane roditelje veoma niski, jer znamo da jedan roditelj najčešće sam snosi sve troškove nege, vaspitanja, obrazovanja, uopšte razvoja svog deteta. Znamo da ukoliko dete ima drugog roditelja, on najčešće ne plaća alimentaciju, pri čemu mnogi prikrivaju svoje stvarno socijalno stanje.

Želim da ovom priliko, bez obzira što zahtevamo odgovor na pitanje i preduzimanje mera po pitanju ovih problema, da pohvalimo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike zbog zalaganja da se socijalna funkcija države ojača u segmentu koji se odnosi na socijalnu zaštitu socijalno ugroženih kategorija našeg stanovništva. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.03.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Poslanički dodatak 27000.00 RSD 28.12.0016 -
- J.P.Srbijagas (Inženjer - samostalni stručni saradnik) Javni mesečno 79800.00 RSD 01.03.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:38