IVANA DINIĆ

Socijalistička partija Srbije

Ivana je rođena 16. oktobra 1985. dodine.

Po zanimanju je diplomirana inžinjerka elektrotehnike.

Za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije prvi put je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012.godine, a na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 41 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi ministri sa saradnicima, nastankom ovog Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, možemo slobodno reći da je Republika Srbija tehnički, tehnološko, organizaciono i informaciono dostigla nivo na kome sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, kao i načini poslovanja, prate zapravo razvoj elektronskog poslovanja.

Kako se svakodnevno razvijaju informacione tehnologije, možemo reći da se svakodnevno otvaraju nova, fleksibilnija rešenja, bazirana na tehnološkim dostignućima, koja zapravo olakšavaju funkcionisanje elektronskog poslovanja.Međutim, ono što je bilo neophodno u Republici Srbiji stvoriti, to je pravni okvir u kome bi se moglo urediti ovo elektronsko poslovanje, a to podrazumeva pravni okvir u kome bi se postiglo brže i efikasnije elektronsko poslovanje, u kome bi se dostiglo poslovanje uz smanjenje troškova, zatim razvoj i širenje tržišta usluga od poverenja i ono što je najbitnije za građane Republike Srbije, a to je brži i efikasniji rad organa javnih vlasti, kao i što lakši pristup što većem broju usluga organa javnih vlasti i elektronsko čuvanje dokumentacije.

Zbog toga se pisanju ovog Predloga zakona pristupilo dosta obazrivo i detaljno, kako bi se onemogućio i minimizirao nastanak i razvoj mehanizama zloupotrebe ovog zakona.

Ono što je već i ministar u svom uvodnom izlaganju rekao i detaljno objasnio, kao i moje kolege narodni poslanici i poslanice u dosadašnjem izlaganju, ovaj Predlog zakona zapravo uređuje oblasti elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, usluga od poverenja, oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, vremenskog žiga, autentifikacije veb sajtova i elektronsko čuvanje dokumentacije.

U ovom Predlogu zakona uvodi se pojam pružaoca usluga od poverenja. To će zapravo biti firme koje će se praktično baviti uslugama elektronske identifikacije, integritetom tih elektronskih podataka.

Da bi ovi pružaoci usluga od poverenja stekli status kvalifikovanih pružaoca usluga od poverenja, neophodno je da budu upisani u registar kvalifikovanih pružaoca usluga od poverenja, a za to je neophodno da se dostavi izveštaj o ocenjivanju usaglašenosti, koji izdaje telo akreditovano za ocenjivanje usaglašanosti pružaoca kvalifikovanih usluga i kvalifikovanih usluga koje oni pružaju.

Na ovaj način se u svesti građana stvara viši nivo sigurnosti i garancije bezbednosti mehanizama primene ovog zakona.Nakon usvajanja ovog Predloga zakona, neophodno je doneti još 17 podzakonskih akata, u kojima se definiše elektronska identifikacija, elektronsko dostavljanje, elektronsko čuvanje, elektronski potpis i druge usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Ono što je bitno istaći je da usvajanjem ovakvog jednog Predloga zakona korist najpre imaju svi građani Republike Srbije i privreda.Najveći iskorak ovakvog zakonskog rešenja jeste to što se njime omogućava da pravna i dokazna snaga jednog elektronskog dokumenta bude izjednačena sa pravnom i dokaznom snagom papirnog dokumenta.Ovaj zakon će uticati na modernizaciju i povećanje efikasnosti rada organa javnih vlasti, jer će moći da akte koji se u njihovom radu donose, izdaju u elektronskom obliku i da u tom istom obliku mogu da dostave ostalim organima javnih vlasti kao i građanima.Digitalizovani akti fizičkih i pravnih lica takođe će imati istu dokaznu i pravnu snagu kao i originalni akti, pri čemu se dostiže i manja upotreba papirnih dokumenata, povećanje pristupačnosti dokumentima i olakšava korišćenje i pretraživanje dokumenata, što sve omogućava ostvarivanje prava svih građana Republike Srbije na dostupnosti informacija od javnog značaja.

Obzirom da 63,8% naših građana Republike Srbije ima internet priključak, preko jedan i po milion ljudi u Srbiji koristi servise elektronske uprave, preko 1,2 miliona naših građana naručuje robu preko interneta i 99,1% preduzeća u Republici Srbiji koristi internet, možemo slobodno reći da su se bezbednosno, organizaciono i tehnološki dostigli svi preduslovi za masovno usvajanje elektronskog dokumenta.

Elektronski dokument je svuda prisutan, to je zapravo svaki „Vord“, „Pdf“ ili bilo koji drugi dokument koji ćemo generisati na papiru, umesto u nekom fajlu na računaru.

Međutim, ono što je bilo neophodno stvoriti, jeste način na koji bismo dostigli svojeručni potpis u elektronskom obliku. E, tu nastupa kvalifikovani elektronski potpis, kao zamena za svojeručni potpis, što je ministar u uvodnom izlaganju vrlo detaljno i objasnio.Uvođenje elektronskog dokumenta u odnosu na izdavanje dokumenata u papirnom obliku donosi brojne uštede. Najpre su to direktne uštede u materijalnim resursima, kao što je ušteda u ceni papira, poštarine, administracije i prostora za njihovo fizičko arhiviranje, to je nekih 40 do 60% ušteda, ali van toga postoje indirektne uštede, a to su uštede u optimizaciji procesa rada, unapređenju procesa rada, brže i pouzdanije isporuke elektronskog dokumenta, praćenje jednog celog životnog ciklusa elektronskog dokumenta, kao i olakšano korišćenje, pretraživanje i pristupanje ovim elektronskim dokumentima.

Osim svih ovih prednosti koje smo naveli u ovom jednom novom i jednostavnijem načinu funkcionisanja poslovanja, ovaj Predlog zakona je nastao i kao obaveza koju je Republika Srbija preuzela u procesu pridruživanja EU.Uslovi za pružanje usluga od poverenja biće izjednačeni sa evropskim standardima i propisima, što će doprineti postizanju interoperabilnosti ovih usluga od poverenja.Ono što je bitno je da će nakon ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju postojati javna lista ovih usluga od poverenja, kojoj će moći da pristupe svi korisnici, kao i treća lica iz država članica EU.Takođe je bitno da se vrši i redovna procena i provera ispunjenosti uslova za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja. Zbog toga je predviđen i inspekcijski nadzor.

Imajući u vidu da je za realizaciju svega navedenog i da je za primenu ovog zakona potrebno da se na jedan ozbiljan i dosledan način pristupi, da se stekne poverenje najšire javnosti u upotrebu elektronskog dokumenta, u činjenicu da će korišćenje odnosno dokazna i pravna snaga elektronskog dokumenta biti izjednačena sa dokaznom i pravnom snagom papirnog dokumenta, obzirom da je Republika Srbija odavno krenula sigurnim putem u rešavanje problema sajber bezbednosti i sajber poverenja, prateći sve evropske trendove, mislim da je pravi trenutak da krenemo jednim lakšim putem u svet elektronskog poslovanja.

Zbog svih navedenih prednosti, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.12.2015.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna predloga zakona koji će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i ono što je vrlo bitno do sada i da će otvoriti jedan veliki i ogroman do sada samo delimično upotrebljen potencijal investicija u oblasti jedne od najznačajnijih privrednih grana. Naime, radi se o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Predlogu strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine.
Do sada su postojanje nedovoljno racionalnih zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali veliki problemi koji su gomilali tokom poslednjih godina i uopšte decenija, opterećivali ove oblasti. Na samom početku, želim da kažem da je velikim zalaganjem Ministarstva energetike i rudarstva zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata iz ove oblasti sa univerziteta, fakulteta, iz različitih stručnih organizacija, iz nevladinog sektora, itd. javnim raspravama potvrđena okolnost donošenja ovih zakona, kako bi se završio jedan ciklus reformi koji je započela prethodna i nastavila ova Vlada Republike Srbije.
Ove reforme podrazumevaju konkretno u zakonodavstvu donošenje zakona koji su primenljivi, koji su efikasni, zakoni koji omogućavaju dovođenje novih i obezbeđivanje novih investicija, zakoni koji omogućavaju otvaranje novih radnih mesta, usaglašavanje sa propisima i pravnim tekovinama Evropske unije i naravno zakoni koji mogu da budu na ponos i čas onima koji koriste i onima koji ih primenjuju.
Kada je u pitanju Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za uređivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, odnosno posebnim zakonskim rešenjima je suštinske prirode i ogleda se u povezanosti zapravo ove dve oblasti. Jer, bez geoloških istraživanja, pre svega, mineralnih resursa i rezervi ne bi bilo ni eksploatacije, bez eksploatacije geološka istraživanja ne bih imala ni svrhu.
Zapravo u istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije, poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarevića 412. godine, kasnije Rudarskim zakonikom Kraljevine Jugoslavije i sve do danas.
Međutim, ono što građane Republike Srbije i građanke zapravo interesuje jeste šta ovaj zakon donosi, u čemu olakšava funkcionisanje svakodnevnog života njima i na koji način uređuje energetski sektor. Predloženim zakonom određuju se mineralne sirovine koje su od strateškog značaja za našu državu i bliže se regulišu pitanja prenosa odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, kao i odobrenja za vršenje eksploatacije i naknade štete vlasniku zemljišta Republici Srbiji ili autonomnoj pokrajini, u slučaju vršenja nedozvoljenog istraživanja ili eksploatacije.
Ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevode direktiva Evropske unije u naše zakonodavstvo. Novi zakon o kome danas govorimo omogućava efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, takođe, omogućava efikasnije vršenje delatnosti eksploatacije mineralnih sirovina, podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom i zatvaranjem rudnika.
Ovaj novi zakon takođe omogućiće efikasnu naplatu naknade za vršenje delatnosti ovih istraživanja i eksploatacije, takođe, definisaće prihode države, realizovaće izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće se pooštravanje sankcija za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija, suprotno odredbama zakona.
Ono što je vrlo bitno za građane Republike Srbije, oduzeta je poverena delatnost jedinicama lokalnih samouprava. Predlaže se brisanje obaveze plaćanja naknade za eksploataciju geotermalnih izvora radi privlačenja investicija u oblasti korišćenja ovih resursa. Takođe, veliki doprinos je to što će fizičkim licima biti omogućeno da koriste ove resurse za potrebe vodosnabdevanja i za potrebe snabdevanja toplotnom energijom porodičnog domaćinstva fizičkog lica.
Usvajanjem ovog zakona stvoriće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje delatnosti geoloških istraživanja, kao i eksploataciji mineralnih sirovina, dalje, smanjiće se broj dokumenata koje je neophodno predložiti uz zahtev, odnosno poboljšaće se uslovi za stvaranje većeg doprinosa u budućnosti i stimulaciju ekonomskog rasta.
Međutim, ono što moram uzeti u obzir jeste bezbednost na radu naših rudara. Postoji veliki problem u oblasti bezbednosti na radu. Takođe, postoji degradacija u oblasti očuvanje životne sredine, a javljaju se i veliki problemi po pitanju zdravlja ljudi u opštinama u kojima se vrši eksploatacija. Zbog toga je vrlo bitno da se nastavi proces modernizacije naših rudnika i još važnije da nastavimo da čuvamo i da počnemo malo više da se bavimo očuvanjem životne sredine, jer, činjenica je da je Srbija izuzetno bogata rudama i mineralnim sirovinama. Srbija je zemlja koja u tome zahvaljujući reformama koje konstantno sprovodi može da obezbedi sebi dobar put, dobar osnov za razvoj, pogotovo onih nerazvijenih delova i regiona Srbije koji su ujedno i najbogatiji regioni u Srbiji po pitanju ruda i mineralnih sirovina.
Ja ću se nakon diskusije prethodnih govornika iz poslaničke grupe SPS malo osvrnuti na strategiju razvoja energetike do 2025. godine, iz razloga što Republika Srbija ima veliki energetski potencijal koji je do sada delimično iskorišćen, nedovoljno i možda neadekvatno iskorišćen bio.
Međutim, baš zbog toga i zbog velikih potencijala neophodno je definisati put i strateško opredeljenje na kome će se moći zasnivati zapravo razvoj energetike u Republici Srbiji.
Ono što je vrlo bitno jeste da pozicioniranje nacionalne energetike vodi u pravcu tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije Srbije.
U tom smislu, primenom baš ove strategije razvoja energetike Republike Srbije treba da proistekne jedna odgovarajuća energetska politika, jer energetika je činjenica, kičma jednog privrednog razvoja, ona je ključni faktor i pokretač svih ekonomskih promena.
Ova politika energetska treba da ima za cilj nekoliko stvari, a to je za početak smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i povećanje nivoa energetske efikasnosti za sve pravce razvoja energetike.
Uviđajući važnost i značaj usvajanja ovih Predloga zakona koji na jedan vrlo transparentan, sistematičan i sistemski način, vrlo racionalan, omogućavaju u stvaranju uređenog, stabilnog i razvijenog energetskog sektora, a samim tim i privrede. Poslanici SPS će u danu za glasanje podržati navedene Predloge zakona.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2015.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, danas razmatramo jedan od važnijih setova zakona. Kada kažem važniji, mislim na to da on definiše strateško opredeljenje naše države da razvije turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, i to na jedan dinamičan, konkurentan, kontinuiran i usklađen način, zasnovan na principima održivosti i isplativosti. Jer, činjenica je da turizam zapravo predstavlja jedan nezaobilazan kompleks sa neiskorišćenim rastućim potencijalima. Zbog toga ćemo vrlo detaljno i razmatrati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.

Ono što je Vlada Republike Srbije želela da postigne implementacijom ovog zakona, jeste povećanje konkurentnosti srpskog turizma, jeste povećanje deviznog priliva domaćeg turističkog prometa, zatim rast broja zaposlenih u oblasti turizma, a sve to u cilju transformacije Republike Srbije u jednu konkurentnu turističku destinaciju.

Međutim, da bi Vlada Republike Srbije postigla sve ove pozitivne efekte primenom ovog zakona, neophodno je da razvije pozitivan imidž na svetskom turističkom tržištu, neophodno je da obezbedi zaštitu i održivo korišćenje prirode i kulturnih nasleđa kao resursa za razvoj turizma, neophodno je da se poboljša kvalitet življenja i kvalitet života stanovnika u našoj zemlji i, naravno, da se zaštite turistički potrošači. Jer, srpski turistički proizvodi, nažalost, do sada nisu bili adekvatno valorizovani iz razloga što turizam nikada nije bio ozbiljna tema razvojne politike Srbije. Ovim zakonom svi očekujemo da se to promeni.

Nažalost, zbog zatvorenosti tržišta kasnilo se procesom restrukturiranja i privatizacije, zbog čega nije došlo do ozbiljnijih i značajnijih ulaganja ni iz zemlje ni iz inostranstva, zbog čega nije došlo do razvijanja nekih novih oblika turističkih ponuda. Takođe su izostala i ulaganja u oblasti infrastrukture. Jedan od razloga je i to što lokalne zajednice nisu finansijski bile u mogućnosti da obezbede zaštitu i održavanje korišćenja svih nasleđenih turističkih destinacija. Zbog svega ovoga srpski turistički proizvodi se nisu razvili i nisu bili komercijalizovani do sada na svetskom tržištu.

Sve je ovo razlog da Republika Srbija zapravo napravi, kada je u pitanju razvoj turizma, oslonac na strateškim prednostima. Što se tiče naše zemlje, strateške prednosti jesu: ljudski potencijal, zatim geostrateški položaj Republike Srbije koji joj daje centralno mesto u svim saobraćajnim tokovima EU, takođe tu su i prirodni resursi u pogledu nadzemnih i podzemnih voda, očuvanje resursa planina, šuma, ruralnih područja, bogato arheološko i arhitektonsko nasleđe, sa naglaskom na manastire i istorijske gradove kao vredne kulturne i istorijske baštine, kao i duhovno stvaralaštvo i sklonost manifestacijama i brojnim festivalima. Jer, smisao današnje konkurentske borbe u turizmu jeste zapravo delovanje na atraktivnost, delovanje na produktivnost, odnosno na marketing i na upravljanje turističkim destinacijama.

Ovim predloženim zakonom zapravo Vlada Republike Srbije kreće u rapidno rešavanje do sada uočenih problema u turizmu i nejasnoća koje su dovele do devalviranja i nemogućnosti razvoja turizma i privrednih delatnosti koje zapravo učestvuju u ostvarivanju potreba i domaćih i stranih turističkih potrošača.

Novim Predlogom zakona omogućen je niz rešenja: potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU i Direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, kao i sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga. Kao prioritetan zadatak ovog Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o turizmu jeste smanjenje sive ekonomije, ekonomije u svim delatnostima.

Uvođenjem uslova za kadrove na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama ostvariće se podizanje nivoa kvaliteta rada, pre svega u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnije realizacije planiranih projekata. Takođe, stvaraju se preduslovi za potpuno savremeno upravljanje turističkom destinacijom, uvođenjem turističkih klastera, destinacijskih menadžment organizacija i destinacijskih menadžment kompanija, kao novog oblika udruživanja zajedničkih potreba, interesa i jačanja konkurentnosti uvođenjem sistema podsticaja i finansijske podrške projektima za razvoj turizma, čije će uslove i način korišćenja bliže propisati Vlada Republike Srbije određenim pravilnicima.

Takođe, propisuje se obaveza registrovanja posrednika u prodaji turističkih putovanja u registar turizma. Propisani su i uslovi koje u realizaciji turističkih putovanja treba da ispune sindikalne organizacije, udruženja penzionera, studentske i planinarske organizacije, kao i ustanove socijalne i dečije zaštite, radi sprečavanja zloupotreba koje su uočene u ovoj oblasti.

Uređuje se takođe i oblast profesije u turizmu vraćanjem obaveze da troškove polaganja stručnog ispita za turističke vodiče, lokalne turističke vodiče i turističke pratioce snose sami kandidati, čime će doći i do većeg priliva u budžet Republike Srbije.

Takođe je, u cilju suzbijanja sive ekonomije, izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, prenošenjem dela nadležnosti na ovlašćene inspekcijske organe lokalnih samouprava. Kako turistička inspekcija nema dovoljno kapaciteta, a obzirom da na teritoriji Republike Srbije ima ukupno oko 100 inspektora, na ovaj način biće omogućena pojačana kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, mislivši na boravišne takse i penale.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je u delu kaznenih odredbi uvođenje prekršajnog naloga, čijom se primenom očekuje efikasnija realizacija naplate propisanih kazni, te će se efekti takođe odraziti na sam budžet Republike Srbije.

Napomenuću, takođe, u okviru ovog seta zakona i značaj Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kojim se unapređuje odnos ovih dveju zemalja, ali ne samo u oblasti turizma, već u ukupnim bilateralnim odnosima. Utvrđen je institucionalni okvir za unapređenje promocije turističkih paketa Republike Srbije na tržištu Republike Makedonije i obratno, čime se unapređuje i saradnja u oblasti ekonomije.

Zbog svih ovih navedenih razloga i sa verom u tendenciju rasta i razvoja, ne samo turizma, već i svih povezanih privrednih delatnosti, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 08.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 28.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:08