IVANA DINIĆ

Socijalistička partija Srbije

Ivana je rođena 16. oktobra 1985. dodine.

Po zanimanju je diplomirana inžinjerka elektrotehnike.

Za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije prvi put je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012.godine, a na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 7 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 16 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika danas bih postavila pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Najpre želim da pohvalim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sve što je do sada urađeno u oblasti digitalizacije registara, a što je započeto donošenjem Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine. Nedavno je ministar državne uprave i lokalne samouprave najavio nov Zakon o centralnom registru stanovništva koji bi trebalo da stigne pred narodne poslanike u što skorije vreme. Kako je najavljeno plan je da se do kraja ove godine stavi na glasanje, odnosno nadamo se izglasa ovaj Zakon o centralnom registru stanovništva kako bismo već u 2019. godini krenuli sa implementacijom ovog zakona, a za koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu već uspostavila potrebnu hardversku infrastrukturu.

Naime, Centralni registar stanovništva predstavlja će svojevrsnu bazu evidencija, a spajanjem svih podataka u jednu bazu ovlašćeni službenici će moći da pomognu građanima po službenoj dužnosti pribavljanjem podataka za usluge građanima iz čak 11 evidencija čime će se sve procedure na šalterima daleko pojednostaviti i biti brže, efikasnije i naravno dosta jeftinije.

Vezano za ovo želela bih da postavim pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li će Centralnom registru stanovništva moći da pristupe i građani ili samo ovlašćeni službenici? Koji će to biti službenici? Takođe, interesuje me na koji način će se uključiti i nedavno formiran Centralni registar matičnih knjiga u odnosu na ovaj Centralni registar stanovništva? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa timom saradnika, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, najpre želim da pohvalim ovaj zakon, iz razloga što mislim da će definisati nešto što je vrlo važno za celu građevinsku industriju, a i za sve naše građane.

Ovo je zakon koji će zahtevati kontrolu kvaliteta onoga što izlazi na tržište i usaglašenost sa kvalitetom onoga što izlazi na evropsko tržište.

Vrlo je bitno da se omogući uspostavljanje tehničkih zahteva za veliki broj ovih građevinskih proizvoda i dobro je da se, dakle, zahteva znak, srpski, znak usaglašenosti, koji mora da bude u svakom slučaju vidljiv.

Do sada je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti bilo uređeno, ali ovim zakonom će biti uvedena i mnogo jača kontrola, tako da će kontrola performansi svega onoga što izlazi na tržište biti vidljiva i transparentna za sve one koji to koriste.

Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman kojim u novom članu 101a, menja se, zapravo, i glasi: „Korisnici koji ostvaruju pravo na podsticaje IPARD fondova iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja imaju obavezu da ispune neophodne uslove zaštitne životne sredine predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona“.

Dakle, vrlo bitno je da definišemo da svi oni koji ostvaruju podsticaje moraju da vode računa da se naša životna sredina zaštiti, ali ne samo korisnici, već i svi mi, da se svest promeni u smislu o kome govorite nekoliko dana, da zaštita životne sredine nije posao kojim se vi bavite i vaš tim saradnika. To zapravo jeste posao kojim treba svi da se bavimo i, bolje rečeno, to nije ni posao nego način života koji treba da vodimo.

Tako da mi se izuzetno dopada način na koji vodite Ministarstvo i, ono što je vrlo bitno, svaki detalj u koji zalazite i posebno ovo što najavljujete, a to je da će se tek o mnogim detaljima dalje razgovarati i pod zakonskim aktima rešiti.

Molim vas da se ne obazirate na političke diskusije kojim pokušavaju da se „svinuju“ i da se drže neke političke mahinacije i manipulacije kroz dobijanje reči po pitanju amandmana. Ovo je zapravo nešto o čemu treba da se govori kroz struku, kroz ono što je humano i bitno za narod, a ne da se koriste amandmani radi nekih političkih diskusija i radi dobijanja vremena da se oponira političkim stavovima.

Dakle, ovo je tema za građane, za život u ovoj zemlji, a mislim da je sramno da ovo bude tema za političke rasprave, a to pokušava opozicija već nekoliko dana unazad. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika danas bih postavila pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Najpre želim da pohvalim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sve što je do sada urađeno u oblasti digitalizacije registara, a što je započeto donošenjem Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine. Nedavno je ministar državne uprave i lokalne samouprave najavio nov Zakon o centralnom registru stanovništva koji bi trebalo da stigne pred narodne poslanike u što skorije vreme. Kako je najavljeno plan je da se do kraja ove godine stavi na glasanje, odnosno nadamo se izglasa ovaj Zakon o centralnom registru stanovništva kako bismo već u 2019. godini krenuli sa implementacijom ovog zakona, a za koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu već uspostavila potrebnu hardversku infrastrukturu.

Naime, Centralni registar stanovništva predstavlja će svojevrsnu bazu evidencija, a spajanjem svih podataka u jednu bazu ovlašćeni službenici će moći da pomognu građanima po službenoj dužnosti pribavljanjem podataka za usluge građanima iz čak 11 evidencija čime će se sve procedure na šalterima daleko pojednostaviti i biti brže, efikasnije i naravno dosta jeftinije.

Vezano za ovo želela bih da postavim pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li će Centralnom registru stanovništva moći da pristupe i građani ili samo ovlašćeni službenici? Koji će to biti službenici? Takođe, interesuje me na koji način će se uključiti i nedavno formiran Centralni registar matičnih knjiga u odnosu na ovaj Centralni registar stanovništva? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

U poslednjih godinu dana Vlada je preduzela brojne populacione mere, i posebno želim da pohvalim kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović u aktivnostima vezano za pojačanje mera populacione politike, odnosno finansijske podrške zapravo porodicama sa decom, što je jedna od najvažnijih aktivnosti.

Jedna od mera podrške svakako je takođe i dečiji dodatak. U vezi sa tim želela bih da postavim sledeće pitanje – poštujući pojačanu brigu države za porodicu, posebno imajući u vidu potrebu vođenja aktivne populacione politike, pažnju bih posvetila dečijem dodatku kao jednoj od podsticajnih mera.

Međutim, smatram ipak da dečiji dodatak ne treba da bude samo socijalna mera, već jedan podsticajna populaciona mera, kao što je to i roditeljski dodatak.

Ovoga puta bih se osvrnula na dečije dodatke koje primaju samohrani roditelji. Istina je da postoji neznatna razlika između dečijih dodataka koje primaju deca u porodici sa samohranim roditeljima i deca iz potpunih porodica, ali mi ipak smatramo da to nije dovoljno.

Naime, u pitanju su visina dečijeg dodatka za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa posebnim potrebama.

Prema poslednjem podatku cenzus za potpune porodice je 8.665 dinara, a za samohrane roditelje 10.398 dinara. Iznos redovnog dečijeg dodatka je 2.788 dinara, a uvećanog koji pripada samohranim roditeljima, starateljima i roditeljima dece sa posebnim potrebama, odnosno smetnjama u razvoju iznosi samo 3.625 dinara.

Smatramo da su cenzusi, posebno za samohrane roditelje veoma niski, jer znamo da jedan roditelj najčešće sam snosi sve troškove nege, vaspitanja, obrazovanja, uopšte razvoja svog deteta. Znamo da ukoliko dete ima drugog roditelja, on najčešće ne plaća alimentaciju, pri čemu mnogi prikrivaju svoje stvarno socijalno stanje.

Želim da ovom priliko, bez obzira što zahtevamo odgovor na pitanje i preduzimanje mera po pitanju ovih problema, da pohvalimo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike zbog zalaganja da se socijalna funkcija države ojača u segmentu koji se odnosi na socijalnu zaštitu socijalno ugroženih kategorija našeg stanovništva. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.03.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Poslanički dodatak 27000.00 RSD 28.12.0016 -
- J.P.Srbijagas (Inženjer - samostalni stručni saradnik) Javni mesečno 79800.00 RSD 01.03.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:38