DEJAN RADENKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rodjen je 09.09.1971. godine u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a zvanje magistra ekonomskih nauka stiče na Univerzitetu EDUCONS.

Društveno-političkim radom počeo je da se bavi 1989. godine kao srednjoškolac, od kada i postaje aktivan učesnik političkih dešavanja na KiM.

Tokom studija bio je sekretar Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Prištini, generalni sekretar Jugoslovenske Asocijacije studenata ekonomskih fakulteta, pokretač i glavni i odgovorni urednik stručnog akademskog časopisa "AISEC EKONOMIST". U toku obavljanja navedenih funkcija bio je inicijator brojnih naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija i osnivač brojnih naučnih i sportskih udruženja studenata.

Značajan doprinos u naučnom, kulturnom i sportskom životu Kosova i Metohije dao je kao član UO Ekonomskog fakulteta, zatim i kao osnivač i predsednik Centra za talentovanu omladinu KiM, osnivač i podpredsednik Omladinskog kulturnog centra u Prištini, osnivač Akademskog informacionog centra u Prištini, predsednik Atletskog kluba Kosovo Polje i član Predsedništva Košarkaškog kluba Kosovo Polje.

Nakon proterivanja iz Prištine 1999. godine, aktivno se uključio u humanitarni rad Komiteta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Obavljao je funkciju predsednika Omladinskog saveza Srbije.

U Socijalističkoj Partiji Srbije obavljao je funkcije predsednika Mladih socijalista KiM, potpredsednika Mladih socijalista Srbije, potpredsednika Pokrajinskog odbora SPS-a KiM, koordinatora GO SPS-a za KiM i člana GO SPS-a u više mandata.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biran je 2008, 2012. i 2014. godine.

U Desetom sazivu Narodne skupštine obavljao je funkciju predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

U periodu 2008-2012. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Odbora za KiM, bio je član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, član neformalne "Zelene poslaničke grupe", član Poslaničke grupe za zaštitu obolelih od HIV-a.

U sazivu od 2014-te bio je član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i stalne delegacije u Parlamentarnoj Skupštini NATO-a, takođe bio je član neformalne "Zelene poslaničke grupe" i član Ekonomskog kokusa (Parlamentarna grupa za ekonomski razvoj).

Svoje radno iskustvo počinje kao komercijalno-finansijski direktor u Preduzeću za trgovinu i usluge „Balkan auto“ u Prištini, a nakon toga prelazi u JP PTT saobraćaja „Srbija“.

Aktivnim učešćem u brokerskoj kući „First Global Brokers“ a.d, kao asistent generalnog menadžera, doprinosi njenom početnom pozicioniranju na tržištu finansijskih usluga. U svojstvu savetnika direktora u više preduzeća učestvuje u kontroli i upravljanju finansijskog poslovanja preduzeća i marketinškim aktivnostima.

„Orbita komunikacije“ doo Beograd je firma u kojoj je obavljao poslove direktora, čija je delatnost vezana za sektor informacionih i komunikacijskih tehnologija. Od 2010.godine je radio u Kompaniji „Ratko Mitrović“ a.d u kojoj je obavljao funkciju generalnog direktora, a zatim izvršnog direktora i člana UO. Obavljao je funkciju predsednika Odbora za praćenje poslovanja i člana UO „Dunav banke“ ad Zvečan a jedno vreme vršio funkciju predsedavajućeg UO. Trenutno je član Odbora za praćenje poslovanja „MTS banke“ ad Beograd i član je NO SP „Lasta“.

Novi mandat, u 11. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 19. jula 2017. godine.

Oženjen je i otac je dve devojčice.

Twitter: @Radenkovic Dejan

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 2
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 13.06.2018.

Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, iz predloženog dnevnog reda ću se fokusirati više na tačku devet Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji smo kolege i ja podneli iz jednog prostog razloga da se Prokuplju i Boru dodeli status grada. Mislim da se to tiče pre svega mogućnosti da se razviju te dve, mogu reći slobodno, najnerazvijenije regije u Republici Srbiji.

Prokuplje i Bor su jedina sedišta okruga u našoj zemlji, i mislim da je to dovoljno jasno iz predloga koji smo mi uputili iz obrazloženja i da tu nema nekih velikih dilema zbog čega bi po nekoj logici stvari, jednoglasni trebali da budemo u glasanju kada je to u pitanju. Mislim da je logično da ta dva mesta, te dve opštine nemaju status grada a sedište su okruga. Mogu da kažem da u i ova dva grada paradigma današnje Srbije. Oni simbolizuju i prošlost i sadašnjost i najbolje ilustruju privredna, socijalna i demografska i politička kretanja, kao i odnos države prema tim mestima, ili da kažem, prema provinciji.

Iz ovog dela ću se fokusirati više na Toplički okrug i na Prokuplje i na malo izneti neke podatke kakvo je stanje u tom okrugu i mogu samo da kažem da je Prokuplje centar Topličkog okruga koje se prostire na 2.231 kvadratni kilometar i obuhvata opštine Prokuplje, Kuršumliju, Žitorađe i Blace. Na ovom području živi, prema podacima živi 91.754 stanovnika. Radi se o izuzetno siromašnom delu Srbije. Privreda je opustošena kriminalnom privatizacijom. Prosečna neto zarada iznosi 36.000 dinara i teško je odrediti koja od ove četiri opštine je u težem položaju. Najveći problem danas je smanjenje broja stanovnika. Privreda, kao što sam već rekao je opustošena kriminalnom privatizacijom, a onda su opustošena i mnoga sela, a rapidno opada i broj gradskog stanovništva. Od 2002. godine do 2011. godine broj stanovnika Prokuplja je smanjen za blizu šest hiljada, Kuršumlije za skoro tri hiljade, Žitorađe i Blace za oko dve i po hiljade stanovnika. U tom periodu Toplički okrug je za ostao za oko 17.000 stanovnika, odnosno bez jedne svoje opštine. Konstantan pad nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orjentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu.

Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenim opštinama, a u poslednjih nekoliko godina u inostranstvo, mahom u Nordijske zemlje. U ovom gradu je sve više onih koji vanredno upisuju škole, srednju školu, gotovo svi koji vanredno pohađaju srednju školu imaju po neki fakultet i fakultetske diplome i po tome je Prokuplje neobično, a to moram posebno da napomenem. Oni sa visokom stručnom spremom upisuju srednju medicinsku školu i po završetku odlaze u Norvešku gde se zapošljavaju i sinonim za migraciju iz ovog kraja je jedna komuna ili mesto, Stavanger u Norveškoj u koji se sele čitave porodice Prokupčana i Topličana, čak su skoro u šali rekli da u jednoj od bolnica jedan kolegijum je održan na srpskom jeziku.

Stvarnost Topličkog okruga su i opustela sela, retka, staračka domaćinstva, zapuštene njive i livade i pad poljoprivredne proizvodnje. Zamrla je industrija, naravno.

Čak 50 sela u prokupačkoj opštini ima ispod 100 stanovnika, a 40 sela manje od 50 stanovnika.

Situacija u opštini Koršuliji je znatno gora. Brojna sela su opustela u poslednjih nekoliko godina. U ovom kraju se uglavnom živi od niskih penzija i plata u budžetskih ustanovama. Toplica je zaboravljena decenijama.

Svima je već opšte poznato, što se tiče Topličkog puka, jer tokom Prvog svetskog rata tu je ušao najsposobniji deo muškog stanovništva i pre proboja Solunskog fronta podignut je Toplički ustanak protiv bugarskog terora, koji je ugašen u krvi. I, da ne navodim sad te podatke koliko je tamo poginulih i koliko je to promenilo, između ostalog, demografsku sliku tog kraja, a posle Drugog svetskog rata Toplica je bila zapostavljena i to je jedna velika istina, pod izgovorom da se radi o četničkom kraju i takav odnos su pratile stalne migracije stanovništva.

Država se sećala Toplice samo za vreme mobilizacije i prikupljanja poreza na neki način da kažem, a radi se o izuzetno bogatom delu Srbije, veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva i vinogradarstva. Tri banje, Prolom, Lukovska i Kuršumlijska, su nekada bile elitne banje. Danas, nažalost, Kuršumlijska banja skoro da nema stanovnika. Bogati termalni izvori se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju.

Ne traže se investitori, ni partneri, niti bilo ko pokazuje interesovanje decenijsko, to jest nije baš da ne pokazuje, interesovanje je bilo i bilo je inicijativa, ali nekako se ne pomeramo sa mrtve tačke, što loše utiče na razvoj tog kraja. Bitno je da se to decenijsko propadanje što pre zaustavi, a ovo je jedan korak i ova nepravda koja je učinjena ka Prokuplju, kao sedištu okruga, da se konačno ispravi.

Razvoj Toplice u dobroj meri je prepušten entuzijazmu pojedinaca, a radi se o okrugu čiji dobar deo se naslanja na Kosovo i Metohiju. Imaju izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.

Prokuplje je administrativni, ekonomski i kulturni centar Topličkog okruga, to moramo da znamo. Ova generacija ne sme sebi da dozvoli da ništa ne preduzme u oživljavanju Topličkog kraja.

Od izuzetne važnosti je autoput Niš-Merdare, koji je uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je stimulisati razvoj poljoprivrede i banjskog turizma.

Davanjem statusa grada biće ispravljena samo jedna nepravda, kao što sam već rekao u ovom kraju. Republiku Srbiju očekuje veliki posao u Topličkom okrugu, posao na oživljavanju ovog strateškog dela naše zemlje.

Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege iz poslaničke grupe SPS, koji su sledeći na spisku, će govoriti o ostalim predloženim zakonima. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Hvala, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ovo moje obraćanje će možda biti malo neuobičajeno i neobično, dobrim delom i prepoznatljivo. Jer, moram da ponovim neke stvari iz prethodnih svojih diskusija o Zakonu o budžetu i da budem u potpunosti sa punim pravom, da kažem, ponosan na procene poslaničke grupe SPS, a i na moje neke lične prognoze.

Ako se nešto može zaključiti iz analize budžeta koja sadašnja skupštinska većina usvajala poslednjih godina, to je da država nije trotinet koji se može lako okrenuti i zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru uz malo izlizanog đona bez eliminisanja ozbiljnih posledica. Međutim, ako se jedan veliki brod polako zaokreće, rezultati su naravno neizbežni. Vođenje javnih finansija ozbiljne države koja je kao takva priznata u ozbiljnom svetu, počevši od EU, pa do MMF, Svetske banke Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja i organizacija, a posebno ozdravljenje javnih finansija je proces koji se ne dešava u jednom budžetskom ciklusu, a koji je po meni stigao do jednog logičnog epiloga nakon četiri godine snažnih reformi. Imamo uravnoteženi budžet i rast BDP.

Podsećam vas, ako ste zaboravili, govorio sam ako zaista želimo da jednom zauvek izađemo iz problema potrebno je neizbežno dozirati korake, a to su, da smanjujemo rashode, da ne zaboravimo ljude. Tako da povećamo prihode, a da ne ubijemo privredu, da stimulišemo produktivne aktivnosti, ali da ne gurnemo u propast grane koje su u problemima. Sada mogu sa sigurnošću da kažem, pa čak bih mogao mirno da završim svoje izlaganje i da zaključim sa tim da smo uspeli.

Ovaj budžet više nego ikad jasno upućuje na sledeću činjenicu – napuštena je praksa da se budžetske projekcije prave na osnovu nerealnih i netačnih pretpostavki. Budžetsko planiranje za 2018. godinu, a i za 2017. godinu, zasnovano je na, ne na realističnim, nego mogu da kažem, na vrlo opreznim pretpostavkama. Srbija zaboravlja na tradicionalne rebalanse u vreme bivših vlasti, kao i one u prvim godinama naše vlasti kad smo otklanjali posledice javašluka. Mi moramo to da priznamo. To nam govori, ne samo da realistično planiramo, nego da pored dobrog planiranja imamo i odgovarajuće poteze, tj. rezultate. To se odnosi kako na prikupljanje poreskih i ne poreskih prihoda, tako i na držanje rashoda pod kontrolom. Uostalom, priznanje iz ove oblasti smo dobili od institucije koja je veoma zainteresovana za ovaj budžet. Ne samo zato što ta institucija voli SPS ili SNS, premijerku ili predsednika, nego zato što se brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima.

Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacija ohrabrujuća, onda ta procena dolazi od nekoga ko nema apsolutno ni jedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepša stvarnost. Kada vam privreda počinje rasti posle godina kresanja deficita, znate da ste u pravu i da ste uspeli srednjeročno da uradite nešto za privredu, a ne samo za poverioce.

Znam da može bolje, uvek može bolje i mi ćemo biti uvek konstruktivni deo vladajuće većine. Kao što smo spremni uvek da saslušamo i svakog ko ima konstruktivne predloge, a ne ovakve kako smo imali prilike da čujemo. Problema i dalje ima, čekaju nas ozbiljni zadaci koji će imati konsekvence na budžet i utoliko mi je teže da razumem originalne analize, tako mogu da kažem, koje će imati i koje stižu od onih koji su uništili naše javne finansije.

Mogu da shvatim da ovo kritikuje neko ko nije vodio zemlju, ko nikada nije vodio Srbiju, ali mi zaista teško da prihvatim kritike koje dolaze od onih koji su dokazali da ne umeju da vode zemlju. A, mi smo imali prilike da se uverimo u to onoga trenutka kada smo bili deo vladajuće većine zbog evropskog puta, kada smo bili manjinski partner i kada je tadašnja Vlada dovela u pitanje održivost naših javnih finansija i uspela da nas dovede na rub tihog sukoba sa EU. Vrapci na grani znaju ono što je neosporno svakome ko ne želi da bude maliciozan, kolega. Nezaposlenost propada, budžet je u suficitu, padaju kamatne stope po kojima se refinansiraju dugovi, investicije i neto investicije su solidne i nema više bacanja novca u bunare koje su drugi iskopali.

Rado bih sada iskoristio neke, možda bih koristio manje konvecione indikatore, ali ću iskoristiti nešto što mi je parlamentarna budžetska kancelarija na moj zahtev i na zahtev mojih indikatora koje sam ja tražio i koji pokazuju na ozdravljenje, ne na ozdravljenje nego na zdravlje naših javnih finansija. Pa, ajde da pogledamo rashode za kamate kao deo ukupnog prihoda.

Od kako smo se značajno oslobodili kredita kojim su refinansirani deficiti od 2012. godine, i kada smo konačno uspeli da prikažemo sva skrivena zaduženja koje nije bilo u sistemu budžeta i statistike javnog duga, beleži se pad učešća kamata sa 13,3 % na 10% u ukupnom budžetu. Od kako smo platili sve garancije izdate forme radi, a koje su bile sakrivene, tj. sakriven je izdatak budžeta, mogu tako da kažem, učešće aktiviranih garancija u budžetu palo je sa 3,8 % na 1,2 %. U tom periodu smo rešili probleme nekih od najvećih privrednih sistema gubitaša. Naravno, nismo još rešili sve, priznajemo, ali smo rešili neuporedivo više nego neki drugi.

Rashodi na zaposlene isto padaju od 2014. godine, jer naravno time smo mogli odmah upravljati. Stabilizacija javnih finansija ne omogućava nam da plate stabilizujemo na 23% ukupnog budžeta. Toliko o nekakvom enormnom zapošljavanju o kome svi pričaju i o neverovatno plaćenim partijskim funkcijama.

Mogu da kažem da se mi ponosimo tim našim ljudima, jer oni su doneli rezultate, ali naši ljudi nisu članovi ni SNS, ni SPS, ni bilo koga drugog, nego cela javna uprava koja je dobro uradila svoj posao, bez obzira kome će ona svoj glas i kome ga daje na biračkom mestu. Mnogo nas izazova još čeka. Moraćemo vrlo brzo da rešimo stalni problem prebacivanja lopte sa jednog nivoa vlasti na drugi nivo vlasti, bilo to da su to pokrajine ili opštine. Nema brzih rešenja, naravno ni u ovoj oblasti. Kada budemo uravnoteživali naše javne finansije biće sve lakše da pošteno podelimo poslove i prihode u vertikalnoj podeli odgovornosti.

Naš dug opada, ali moram da kažem kada se posmatra to učešće, njegovo učešće u BDP, visi nam Damaklov mač, porasta kamatnih stopa nad vratom, ako dođe do promene u svetskoj privredi, a mi ne rešimo strukturne probleme do kraja. Zato je bitno da završimo prepakovanje naših dugova, napravimo strategiju otplate naših dugova, što i činimo jer idemo na srednji rok što povoljnije.

Moguće je da ćemo ako sredimo stanje javnog duga i uradimo strukturne reforme moći da razmišljamo o blagom deficitarnom rasterećenju privrede, posebno ako budemo imali bar dve godine stope rasta koje su iznad 2,5%. Mnogo je lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije, možemo razmišljati naravno i o razvojnoj stavki. Smeši nam se u perspektivi smanjenje poreskih stopa i proširenje poreske osnovice. Završili smo sa ulogom vatrogasca, moram da kažem i vreme je da se stvara, a ne samo da se spašava.

Ja bih kao socijalista rekao da ova Vlada ima crveno svetlo kad za neracionalno trošenje, da smo zaista u plavom okeanu gde postoji mir, da imamo zeleno svetlo da budemo deo porodice uspešnih nacija, a da neko međustanje treptućeg žutog svetla, gde ne znamo ni šta hoćemo, ni gde nećemo, više nije na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici SPS podržava ovaj predlog budžeta jer, nas on nedvosmisleno vodi u pravcu koji je naš dugoročni cilj i cilj svih onih koje vole Srbiju i vide kao uređenu i prosperitetnu državu, tj. evropsku državu. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Hvala.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničke grupe SPS, mi podržavamo sve predložene zakona koji su u ovom načelnom i jedinstvenom pretresu danas na dnevnom redu. Ja ću se fokusirati najviše na Predlog zakona o javnim preduzećima, a moje uvažene kolege i koleginice će o detaljima, o nekim drugim zakonima, svako prema onoj profesiji kojom se bavi.
Pre samo tri godine smo raspravljali o Zakonu o javnim preduzećima i tada smo imali za cilj da unapredimo korporativno upravljanje. Imali smo i želju da dobrim pravnim okvirom obezbedimo pristup dobrog domaćina u vođenju javnih preduzeća, obezbedimo odgovarajući sistem kontrole, a naravno, i sankcije za neodgovorno poslovanje. Pokazalo da nismo uspeli do kraja, da je zakonski okvir u praksi pokazao nedostatke i pravne praznine, a posebno u delu koji se odnosio na kontrolu i odgovornosti u upravljanju javnim preduzećima.
Šta su osnovne promene u ovom još jednom Predlogu zakona o javnim preduzećima? Mogu da kažem da Predlog zakona predviđa da direktore javnog preduzeća imenuje Vlada na period od četiri godine, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Predlog zakona predviđa da direktor javnog preduzeća nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. Direktor javnog preduzeća, kao što sam već rekao, imenuje se na konkursu koji sprovodi komisija od pet članova, od kojih je jedan predsednik. Samo da napomenem, predsednika i dva člana imenuje Vlada na period od tri godine, a onda jednog člana imenuje dvotrećinskom većinom resorni odbor skupštine nadležne za poslove privrede i na period od tri godine. Jednog člana za svako imenovanje imenuje Vlada pojedinačno.
I ovaj put ću ponoviti da primedba da Vlada postavlja rukovodioce javnih preduzeća, da je to izvrgavanje ruglu jedne ideje departizacije i jedna notorna besmislica.
Ako polazimo od pretpostavke da treba da postoje javna preduzeća u vlasništvu države, bilo Republike Srbije, autonomnih pokrajina ili lokalnih samouprava, onda ta preduzeća moraju da nekome odgovaraju za svoje poslovanje, a taj neko su vlasnici, odnosno predstavnici vlasnika, u ovom slučaju su to građani Srbije.
Ne vidim, ali bih voleo da me neko prosvetli, gde je logika u tome da direktora javnog preduzeća treba da bira neko ko nije predstavnik vlasnika? Šta će te ljude motivisati da rade dobro i ko treba da izabere te ljude, da li će npr. partija A ili partija B polagati račune za rad javnih preduzeća građanima, bez da ima mogućnost da barem nadgleda proces izbora menadžmenta?
U čemu je uopšte odgovornost bilo koje partije za rad preduzeća u kome niti postavlja menadžment, niti može da ga smeni? Ako ćemo već umesto javnog nadmetanja, u kome pobeđuju najbolji i gde najbolji ne sme biti član organa stranaka, ići na potpuno istiskivanje direktno izabranih predstavnika naroda, zašto onda ne bismo privatizovali sva javna preduzeća i završili sa tim procesom za svagda?
Ako Vlada ne radi dobro ovaj posao, naravno, narod će je smeniti. Sada smo ušli u ritam da se provera radi na dve godine, tako da je i odgovornost Vlade uvećana.
Posebno bih istakao da je od samog kriterijuma i sastava tela koje biraju rukovodioci mnogo bitnije to što su javna preduzeća dužna da na svojoj internet stranici objave, navešću nekoliko stvari: pod jedan, radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora, organizacionu strukturu, godišnji, odnosno trogodišnji plan, program poslovanja, kao i sve njegove izmene koje se budu dešavale i izvod iz tog programa, tromesečni izveštaj o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja i godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora, naravno, kao i sve druge informacije koje su značajne za javnost.
Nema boljeg načina da se spreči izbor nekompetentnih od javnosti u radu. Tako da nam se valjda neće ponoviti da se biografije kriju. Takođe, sa biografijama, trogodišnji planovi su dokaz da je neko elementarno ili sposoban da vodi preduzeće, kako kada dolazi na njegovo čelo, tako i kada se mere njegovi rezultati. Godišnji, odnosno trogodišnji plan poslovanja sadrži planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirane nabavke, plan investicija, planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka, elemente za celovito sagledavanje cena proizvoda i usluga, plan zarada i zapošljavanja i kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju. Ne bih da ulazim u detalje, ovde je potpuno jasno da se uvodi ozbiljna kontrola u javna preduzeća.
Ono što bih hteo da napomenem je da je ovaj plan javan i kako je on postao javan, znači, nema boljeg načina da se poslovanje preduzeća iznese pred sud stručne javnosti. Takođe, da bi mogli govoriti o stručnosti i rezultatima, izuzetno je bitno što zakon kaže da je zabranom korišćenja imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima, vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe i da se javno preduzeće koje nema konkurenciju na tržištu delatnosti od opšteg interesa, ne može oglašavati bez saglasnosti osnivača. Smatram da je ovo odlično i da je ovo veliki napredak. Kada imate ovakve odredbe, pod uslovom da imamo spremnost svih da se drže zakona kao pijan plota, drastično se smanjuju mogućnosti da javna preduzeća budu više Ali Begova slama, koju svako razvlači kako ko hoće.
Vredi istaći da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duže od jedne godine, a ista osoba ne može biti dva puta imenovana za vršioca dužnosti direktora. Status v.d. nam govori da ili imamo menadžera koji ništa neće da radi ili da Vlada nema vremena ili želje da se sa nekim teškim pitanjima uhvati u koštac. Zato je posebno odlično što nema ponavljanja v.d. statusa.
Zakon predviđa da nadzorni odbor preduzeća, čiji je osnivač Srbija, ima pet članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine. Članovi nadzornog odbora moraju imati kvalifikacije koje im omogućavaju da se bave onim što jeste njihov posao, a ne da budu, kao što je često do sada bio slučaj, profesionalni primaoci naknada za prosto pojavljivanje i aminovanje svega što im servira menadžment.
Jako je bitno što u nadzornom odboru sede predstavnici zaposlenih, jer nam iskustvo pokazuje da su u mnogim javnim preduzećima upravo predstavnici sindikata ili ti zaposleni bili ti koji su prvi ukazivali na potencijalne probleme, a i zloupotrebe. Doduše, tako je bilo i u prethodnom zakonu. Moramo ne samo da zadovoljimo formu, nego da jurimo suštinu koliko god da je ona nekada brza.
Predviđeno je ukidanje izvršnog odbora, kao suvišnog kolektivnog organa, dok će direktor od zaposlenih birati izvršne direktore i njih je najviše sedam .
Mi smo podneli nekih par amandmana. Jedan se odnosi na upravo predviđene novčane kazne za odgovorno lice u javnom preduzeću, koje sada stoje od 50 do 150 hiljada, mi smo povećali od 500 do milion i 500. Znači, kada bude neko dobro znao da će biti dobro kažnjen, razmisliće da li će da dostavi godišnji izveštaj, odnosno trogodišnji program poslovanja u propisanim rokovima, da je utrošio sredstva za određen namene iznad visine utvrđene tim programom ili ne dostavi tromesečni izveštaj u roku. Kazne su predviđene ukoliko javno preduzeće ne sprovodi usvojeni godišnji, odnosno trogodišnji plan poslovanja u delu koji se odnosi na zarade zaposlenih i vrši isplatu zarada bez overe obrazaca ili ne objavi na internet stranici podatke.
Predlogom zakona onemogućava se nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća na lokalnom nivou, kao i ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa npr. jednim zaposlenim i ogromnim dugovima i gubicima.
Javno preduzeće dužno je da deo ostvarene dobiti uplati u budžet. Nemam ništa protiv, mada imam tu neku ideju, ali o tome bi trebali malo duže da razgovaramo. Mislim da jednostavno ne treba to da shvatimo kao implicitno oporezivanje i da bi trebalo da radi svako svoj posao. Naravno da nemam ništa protiv da se dobit uplaćuje osnivaču, ali da ne bude ni takmičenje na uštrb nekih drugih stvari, jer ipak su javna preduzeća servis građana.
Neke primedbe koje ovde ističem su samo dokaz da imamo različita gledišta kod operativnih pitanja, ali oko strateških stvari smo saglasni u potpunosti.
Kada je bio usvojen i prethodni Zakon o javnim preduzećima, vodili smo ozbiljnu polemiku, čak i u plenumu, pa i na Odboru za privredu, oko dela gde se traži tri godine iskustva u oblasti poslovanja preduzeća. Mi smatramo da je to pogrešan pristup. Zašto? Objasniću, kao što sam i tada objašnjavao. Specifično iskustvo nije ikakva garancija menadžerskih stručnosti. Moglo je da se isključivo zahteva da direktor ima određeni broj godina iskustva na menadžerskim pozicijama.
U skladu sa tim smo isto podneli jedan amandman, kada smo prethodni zakon popravili u tom pogledu, a vi, ministre, pogledajte sa svojim saradnicima, pa možemo da razmenimo argumente, ako ste raspoloženi.
Top menadžer po najmanje treba da ima tehničku stručnost, već on treba da ima konceptualne stručnosti, gde tehnički fokus može biti prepreka, a nedostatak menadžerskih stručnosti, iskustvo, veliki nedostatak. Ključni zadatak top menadžera nije da zna tehničke karakteristike, procese i inženjerske aspekte. Mislim da bi najbolji top menadžeri bili profesionalci u svojim tehničkim oblastima.
Kao što znamo, u praksi nije tako. Dobar top menadžer mora da zna da planira proces strateškog planiranja, da zna da upravlja svim stejk holderima, da izvlači informacije iz dokumenata upravljačkog računovodstva, da organizuje tim saradnice, da motiviše i inspiriše zaposlene i da zna da pregovara i komunicira. Kompetencije top menadžera jesu one kompetencije o kojima se uči na vrhunskim poslovnim školama i dobro se zna šta su one. Bitno je iskustvo na top menadžerskim poslovima, a ne iskustvo u struci.
Voren Bafet bi bio diskvalifikovan kod nas da bude menadžer u većini javnih preduzeća, po ovom predlogu. Bil Gejts ne bi mogao da vodi namensku industriju Srbije, a Majkl Del Zavod za udžbenike, na primer. Vodeća imena domaćeg biznisa bi bili ne odgovarajući kandidati za većinu javnih preduzeća. To jednostavno nije dobro definisan kriterijum. Mi to smatramo, jer nas lišava mogućnosti da privučemo najbolje, a mi želimo da naša javna preduzeća zaista budu ponos Srbije, motori razvoja i da karijera u njima bude prestižna.
Tehnički kriterijum se može ostaviti u znatno blažoj formi. Ono ne mora da iznosi tri godine, ali mora da zahteva iskustvo na top menadžerskim pozicijama i, po mogućnosti, najbolje je razraditi pravilnik za kompleksno i sveobuhvatno ocenjivanje kandidata, a potom i njihovih planova. Bilo bi jako dobro da se pokrene rasprava o profilu ljudi koji će sedeti u komisijama za imenovanje. To je vrlo bitno. Nama su potrebni dobri menadžeri iz te oblasti, potrebno je da komisije budu proaktivne, a ne samo nepristrasne i analitične u sprovođenju konkursa.
Potrebno je dobro razmisliti o tome da se iskustva iz menadžmenta ljudskih resursa najvećih svetskih kompanija primene od strane komisija za imenovanje i da u njima sede vrhunski menadžeri ljudskih resursa. To često nije samo ispunjavanje formalnih uslova, što jeste potreban uslov, nego i pažljiva i analitična procena profila svakog od zaposlenih kroz sesije testova, razgovora i upotreba savremenih alata menadžmenta ljudskih resursa.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre, možda sam bio malo nepravedan prema radu ljudi koji su pripremali ostale zakone i ljudima koji će imati bolje živote kada se implementiraju isti zakoni koji su danas na dnevnom redu. Ipak, javna preduzeća jesu jedan od naših najvećih problema.
Da istaknem još neke stvari, izmene i dopune Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama idu u susret potrebama budućnosti. Ovo su aranžmani koji mogu rešiti mnoge probleme, od infrastrukturnih do komunalnih. Takođe, moramo da priznamo da smo bili zeleni. Kao država, naučili smo lekcije, nije sramota priznati, učili smo od najboljih i sada mislimo da smo obezbedili okvir za transparentnu i pravičnu tendersku proceduru u postupku traženja privatnog partnera za takve projekte, sa jednakim tretmanom svih ponuđača, naravno, kako domaće, tako i strane.
Usvojeni predlog omogućava jasna pravila za realizaciju projekata od opšteg interesa kroz javno privatno partnerstvo a doprineće i privlačenju domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i sufinansiranje projekata od opšteg interesa. Svi smo jednaki pred našim zakonima, ali nekada to nije najlakše ostvariti kada se krene u realizaciju kompleksnih ugovornih odnosa. Sadašnje izmene idu u pravcu jednakosti koja je uvek privlačna za najbolje investitore. Većina od njih preferira upravo to, ne da im se daju povlastice jer one zvek znače i dozu zaziranja.
Socijalisti uvek podržavaju ugrožene grupe, tako da su izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji se uz zaštitu socijalno najugroženijih omogućava da blagovremeno izmiruju poreske obaveze smatramo kao dobar korak, ali samo jedan u nizu kojim se mora sistematski rešiti čudna jednačina mešanja prihodne i rashnodne strane u budžetu. Socijalna politika je na rashodnoj, prihodna nije, ali se prihodna strana mora urediti na razuman način.
Što se tiče Predloga zakona o javnom zdravlju, moja uvažena koleginica, prof. dr Slavica Đukić Dejanović će malo detaljnije o Zakonu o javnom zdravlju i Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Mogu samo kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe da kažem da daju osnovu da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i sprečavanje, suzbijanje, iskorenjavanje zaraznih bolesti. Nekada smo bili na visokom nivou u ovoj oblasti, pa se sistem lagano kvario, a stvarali su se novi izazovi i ovaj zakon nas vraća u, kako bi rekli, pravom pravcu.
Na samom kraju, naravno, želim da naglasim da SPS, još jednom kažem, podržava, i da ćemo glasati za ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu i koji su predmet današnje objedinjene rasprave. Zahvaljujem se na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 18.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 20.07.1017 -
Predsednik nadzornog odbora SP Lasta ad Javni mesečno 47136.00 RSD 05.10.2013 -
- mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) Javni mesečno 65000.00 RSD 16.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 12:20