RUŽICA NIKOLIĆ

Srpska radikalna stranka

Ružica Nikolić rođena je 1976. godine.

Po zanimanju je diplomirani defektolog-surdolog.

Članica Srpske radikalne stranke.
Trenutno obavlja funkciju zamenika generalnog sekretara SRS.

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 1
  • 34
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 23 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi već nekoliko dana vam ukazujemo na ozbiljne probleme iz oblasti životne sredine i postavili smo vam više pitanja. Na neka od njih smo dobili odgovore, na neka nismo.

Nadamo se da ćete se pozabaviti svim onim problemima na koje smo vam ukazivali.

Kroz Poglavlje 27 Srbija treba da usvoji nekoliko stotina propisa, odnosno evropskih standarda životne sredine. Ono što nije dobro, jeste da mi bezuslovno prihvatamo sve te standarde, iako nam neki od njih, mislim, većina od njih, ne odgovaraju ili su lošiji u odnosu na naše.

Konkretno, kada govorimo o tome, jeste kontrola kvaliteta pijaće vode. Srbija ima strožiju kontrolu kvaliteta pijaće vode od EU. Mi to prihvatamo i primenjujemo sve te evropske standarde koji, evo, u konkretnom slučaju su jako loši. Kako to objašnjavate?

Zatim, nešto što se pokazalo kao veliki problem i u gradu Beogradu jeste komunalni otpad koji je van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih službi. Opredeljeno je tri do četiri jedinice lokalne samouprave na jednu deponiju. Tako i Beograd ima samo jednu deponiju u Vinči, dok se smeće vozi po centralnim gradskim opštinama do deponije. Tako da, tu bi trebalo bar napraviti još neku deponiju da ne bi, kažem, od Batajnice do Vinče, od Čukarice do Vinče, se kroz centar grada vozilo smeće.

Na kraju bih vas pitala koliko firmi, odnosno kompanija se bave preradom građevinskog otpada u Beogradu, pošto mnogi projekti, recimo, konkretno sa opštine Čukarica, nisu prihvaćeni, jer očigledno da postoji monopol nad tim?

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prethodnih diskusija ukazivali smo na problem divljih deponija i skladištenje opasnog otpada, kao i na nedostatak centara za njegov tretman. Međutim, ništa manji problem nije, odnosno ne predstavlja i komunalni otpad koji je većim delom van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih samouprava.

Za Poglavlje 27 u pregovorima sa EU kažete da će Srbiju približiti evropskim standardima i u skladu sa tim bih vas pitala – da li strane kompanije, odnosno fabrike koje posluju u Srbiji i koje su dobijale subvencije po 10 hiljada evra za svako radno mesto poštuju sve ekološke standarde i propise EU i da li su oni podložni inspekcijskom nadzoru?

Zatim, na deponijama osim komunalnog otpada nalaze se i mnoge druge vrste otpada i često je prisutan dim koji nastaje usled sagorevanja tog otpadnog materijala i gasovi koji su produkt razgradnje emituju se u vazduh i na taj način oni ugrožavaju životnu sredinu.

Ako znamo da se 8% od ukupnog broja deponija nalazi na udaljenosti manjim od 100 metara od naselja, možemo zaključiti da je stanovništvo u tom slučaju ugroženo direktnim zagađivanjem, pa me zanima da li je evropski standard upravo tih 100 metara udaljenost deponije i naselja?

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi već nekoliko dana, slobodno mogu da kažem, raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine. Mi vam ukazujemo na važnost ovog zakona, odnosno na ove izmene i dopune.

Ministar je u okviru svog izlaganja rekao da je to jedno, da je to, u stvari, najvažnije poglavlje kojim će se Srbija u narednom periodu baviti. Takođe, u okviru svog obrazlganja, obrazlagali ste Sporazum između Srbije i Hrvatske i isticali važnost tog sporazuma u domenu životne sredine.

Ono što mi, srpski radikali, moramo najoštrije da osudimo je deo tog vašeg izlaganja koji je u najmanju ruku skandalozan, kada ste rekli da je sasvim svejedno da li je granica tamo ili 'vamo i da ekologija za to ne mari. Pa bih vama, ministre, rekla da to zemljište koje je vama nebitno da li je tamo ili 'vamo, da se radi o 11.000 kvadratnih kilometara srpskog zemljišta i da mi nikada nećemo dozvoliti da se i jedan pedalj tog zemljišta dobrovoljno preda Hrvatskoj.

Kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na naslov, mi tražimo da se, kao predlog da se doda očuvanje životne sredine, jer smatramo da je nedovoljno samo ovako kako je definisano.

Zato bih vas podsetila da u Beogradu ima tri i po hiljade divljih deponija koje direktno ugrožavaju zdravlje ljudi i da je otkriveno više novih divljih deponija na kojima je skladišten opasan otpad koji je često i kancerogen.

Jedna od njih, a bilo je ovde reči, jeste u Obrenovcu, gde je pronađeno 25 tona nezakonito zakopanog opasnog otpada, pa bih vas ministre pitala konkretno, koliko je takvog otpada zakopano u Srbiji, da li imate bilo kakvu informaciju gde i kako se zbrinjava taj otpad i kako objašnjavate da mnoge kompanije koje se bave ovim opasnim otpadom imaju dozvolu za tu delatnost?

To je ono što vi morate da objasnite i nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.

Imovinska karta

(Beograd, 11.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 85000.00 20.07.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 15:05