RUŽICA NIKOLIĆ

Srpska radikalna stranka

Ružica Nikolić rođena je 1976. godine.

Po zanimanju je diplomirani defektolog-surdolog.

Članica Srpske radikalne stranke.
Trenutno obavlja funkciju zamenika generalnog sekretara SRS.

Osnovne informacije

Statistika

  • 72
  • 1
  • 34
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 meseci i 20 dana i 10 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju je predloženi zakon u setu prosvetnih zakona koji ima najmanje predloženih izmena. Predložene izmene se uglavnom odnose na elektronsko vođenje evidencije u predškolskim ustanovama.

Ono što nije dobro definisano ovim Predlogom zakona jeste što se ustanovama ostavlja mogućnost da mogu, što znači i da ne moraju da svaku evidenciju vode elektronski u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

Vi ste, ministre, u vašem uvodnom izlaganju rekli sledeće, citiram – izmene se odnose isključivo na elektronsko vođenje administracije u predškolskim ustanovama, jer smo u starom zakonu ostavili da se ona može voditi i pisano i elektronski. Kada smo uradili puno posla u ove zadnje dve godine na tom planu, stvorila se potreba da je taj elektronski model sada vrlo konkretniji i pouzdaniji.

Međutim, u članu 1. stoji, kaže – ustanova može svaku evidenciju iz st. 1. i 2. ovog člana da vodi elektronski. Pa, ako nije problem da to objasnite, da li ustanova može ili mora i koje su to izmene?

Takođe, ukazali bi vam na problem u ovom predlogu zakona koji se odnosi na rok za donošenje podzakonskih akata. Vi ste ovde predložili da je dve godine potrebno za podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, za koji smatramo da je predugačak, da bi trebalo da bude šest meseci, jer izmene Zakona o predškolskom vaspitanju smo imali pre nepune dve godine, a evo, opet se menja i isto je bio rok za podzakonske akte dve godine, pa se plašimo da će biti tako i sa ovim predlogom zakona.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i izmene koje su predložene ovim Predlogom zakona nisu suštinske, već su kozmetičke i mnoga rešenja koja su predložena su na štetu samih učenika. Vi ste i ovaj zakon doneli pre dve godine i najveći je problem što se prosvetni zakoni u Srbiji suviše često menjaju i te promene su sve lošije i lošije je stanje u školstvu.

Danas na dnevnom redu svakako je trebalo da bude i Predlog zakona o udžbenicima, koji je neophodno menjati, ako želimo da poboljšamo kvalitet obrazovanja u Srbiji. U našim udžbenicima koji su još uvek aktuelni možete svašta naći, previše je neprimerenih sadržaja i mi smatramo da ovaj zakon treba pod hitno menjati i da udžbenici treba da budu unificirani, ako želimo da nam buduće generacije učenika i studenata ne budu uništene.

Kada je amandmana na član 1. ovog Predloga zakona u pitanju, njime se propisuje uspeh učenika i ocena, mi smatramo da je potrebno da ocenjivanje bude brojčano, da se ukine opisno ocenjivanje u prvom razredu osnovne škole, da se ne bi dešavao slučaj „prase“, o kojem je koleginica Radeta govorila.

Ono što sam rekla da su izmene koje su na štetu učenika, one su takođe definisane ovim članom Zakona, gde kaže – učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisan broj ocena u polugodištu nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenskog starešine, pedagoga ili psihologa. Pitali bismo vas, ministre, zašto je učenik koji je redovno na časovima, koji redovno pohađa nastavu u ovom slučaju oštećen, jer učitelj ili nastavnik iz određenih razloga nije našao vremena da ga preispita i da ga oceni?

Jedanaesto vanredno zasedanje , 13.02.2019.

Zahvaljujem.

Amandman koji smo podneli na član 6. odnosi se na praćenje i ocenjivanje učenika. Mi smo predložili da se doda reč, pored formativnog i sumativnog ocenjivanja, da se doda i „dijagnostičko“, jer osnovna ideja je bila da su ocenjivanje, nastava i učenje integrisani procesi koji jedino u interakciji mogu dovesti do predviđenih efekata. Samim tim, postoji nekoliko funkcija ocenjivanja, kao što sam navela, a to je formativna i sumativna. Formativna, koja se koristi kao pokazatelj napredovanja učenika u toku obrazovanja, kada je nastavnik usredsređen na to kako učenik uči, prikuplja informacije o postignućima i na osnovu njih modifikuje nastavu i aktivnosti u koje je učenik uključen. Kod sumativne faze, ona se odnosi na merenje u krajnjoj fazi, da bi se utvrdilo da li učenici postižu željeni cilj.

Mi smo predložili i dijagnostičku funkciju koja se odnosi na ono ocenjivanje koje se obično sprovodi na početku procesa učenja i ovakva vrsta inicijalnog testiranja treba da služi da se ustanove veštine, sposobnosti, interesovanja, iskustva i nivoi postignuća ili poteškoće pojedinačnog učenika ili čitavog odeljenja i na osnovu toga je moguće efikasno planirati i organizovati proces učenja i individualizovati pristup učenju.

Ovo smo predložili iz razloga jer je sve veći broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uključen u redovne škole i zbog toga smatramo da dijagnostička funkcija ocenjivanja treba da se primenjuje.

Imovinska karta

(Beograd, 11.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 85000.00 20.07.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 15:05