GROZDANA BANAC

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena je 09.07.1951. godine. Po zanimanju je pravnica.

Predsednica Opštinskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Voždovac. Učestvovala je na lokalnim izborima 2008. godine na opštini Voždovac.

Bila je narodna poslanica X saziva do juna 2016. godine.

Izabrana je za narodnu poslanicu XI saziva Narodne skupštine 28. avgusta 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.03.2016.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Drage kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dačiću, vi vrlo dobro znate da nije vreme ni mesto da se prozivamo sada po partijama i da stavljamo anateme na ovu ili onu partiju, posebno s jednim velikim pijetetom prema dr Jovanu Krkobabiću, koji je umro.

Vi vrlo dobro znate, mi smo to raspravili na javnoj raspravi sa predstavnicima Fiskalnog saveta. Da nije bilo povećanja, velika je razlika između usklađivanja i povećanja… To pod jedan.

Pod dva, povećavane su i plate. To je povećavano, a penzije su usklađivane i vrlo dobro znate da su penzioneri bili najugroženija socijalna populacija u ovoj državi, za razliku od danas, bez obzira na smanjenje onih većih penzija, jer je predsednik Vlade uzeo u obzir sve one male i ugrožene, a to je preko milion. Zaista nije korektno, ni politički, ni moralno ponaosob. Molim vas da se više dr Jovan Krkobabić ne spominje i Partija ujedinjenih penzionera.

Vrlo dobro znate da naš sadašnji predsednik Milan Krkobabić vrlo čestito i pošteno radi svoj posao i da zastupamo interes u datom trenutku, koliko možemo. Vrlo dobro znate kakav je odnos snaga svuda, u svakom trenutku u svim izborima. Najlepše vas molim.

(Neđo Jovanović, s mesta: Poslovnik.)

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 01.03.2016.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospođo Udovički sa svojim saradnicima, drage kolege i poštovani građani, Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, o kome danas raspravljamo, predstavlja jedan u nizu zakona kojima se nastoji da se uredi i osavremeni jedna od oblasti javnog sektora i lokalne uprave u pogledu organizacionih i radno-pravnih odnosa.
Sada važeći propisi koji regulišu status zaposlenih u pokrajinskim, gradskim i opštinskim organima izvorno su doneti pre četvrt veka, odnosno još 1991. godine, i sama ova činjenica je dovoljna da se shvati koliko su ti propisi zastareli i da je bilo neophodno da se pristupi njihovoj reformi. Predlogom ovog zakona se ova materija sada uređuje na sličan način, kao i kod državnih službenika. Novi zakon najpre znatno bolje definiše prava i obaveze zaposlenih, koji su u sada važećem tekstu zakona samo načelno i šturo definisani u svega dva člana na samom početku zakona, uređujući ih na način koji je gotovo istovetan kao i kod Zakona o državnim službenicima.
Jedna od ključnih novina koju zakon donosi je u članu 48, gde se jasno definiše koja se mesta u sistemu lokalne uprave smatraju položajima, pa je navedeno da su to u pokrajini radna mesta podsekretara, u pokrajinskom sekretarijatu pomoćnika sekretara, pomoćnika direktora posebnih organizacija i službi, a u opštinama mesta načelnika opštinske ili gradske uprave. Ovo je dobar korak kojim se širi broj mesta u sistemu gde se uvodi profesionalizacija državne uprave.
U odnosu na rešenja koja se odnose na podelu službeničkih zvanja u državnim organima, učinjene su određene promene, tako da će postojati svega tri savetnička zvanja, Zakon o državnim službenicima predviđa četiri, i tri saradnička i referentska, Zakon o državnim službenicima predviđa po dva.
Smatram da su ova rešenja korak napred u međusobnom usaglašavanju sistema karijernog napredovanja i sticanja zvanja, ali moram da napomenem i da vas zamolim, gospođo Udovički, da se možda moglo razmisliti i o tome da se ova sistematizacija zvanja međusobno uskladi sa Zakonom o državnim službenicima, tako da onda bude jednaka za sve organe državne i lokalne samouprave.
U novom Predlogu zakona prepoznato je pravo i mogućnost zaposlenih u pokrajinskim i lokalnim organima za sklapanje posebnog kolektivnog ugovora, tako bi se u ulozi pregovaračke strane našlo ono udruženje koje uspe da okupi zaposlene u više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih, pa će tako i ove kategorije zaposlenih dobiti bolju mogućnost za zaštitu svojih radnih prava.
Za razliku od dosadašnjeg rešenja, u ovom zakonu se predviđa da službenik na položaju po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u periodu od najviše tri meseca, do sada je bilo predviđeno šest meseci, što smatramo dobrim i izvanrednim rešenjem, jer će se time takođe postići izvesne finansijske uštede u lokalnim budžetima.
Poštovane dame i gospodo, mi u Poslaničkoj grupi PUPS smatramo da je ovaj Predlog zakona izuzetno dobar, da je trebalo izuzetno dosta vremena da bi se on uredio na ovaj način, koji zaista stvara velike mogućnosti da se uklopimo i u način rada EU, što znači da se mi već pripremamo na ovaj način, da bi mogli da imamo zaista izuzetne zakone koje ne bi morali da korigujemo u budućnosti i koji će biti na korist države i zaposlenih. U Danu za glasanje, daćemo, naravno, podršku ovom zakonskom predlogu, a glasaćemo i za ceo set zakona iz ovog dnevnog reda. Hvala vam najlepše.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, iako je trenutno važeća verzija Zakona o javnim preduzećima usvojena pre relativno kratkog vremena, 2014. godine, predloženi novi Zakon o javnim preduzećima donosi bitne novine kojima se nastoji da se poboljšaju neki segmenti kako u unutrašnjoj organizaciji javnih preduzeća, tako i kod njihovog poslovanja.
Važnost javnih preduzeća proizilazi iz njihovog apsolutnog, odnosno gotovo apsolutnog monopolskog položaja na tržištu, ali takav položaj istovremeno zahteva i najodgovornije moguće poslovanje takvih preduzeća, počev od onih najvećih javnih preduzeća republičkog ranga, pa da onih koja u najmanjim opštinama često posluju samo u jednom mestu.
Školski primer dobrog javnog preduzeća koje uspešno posluje može da posluži JP Pošte Srbije. To je zasluga stručnog i organizovanog kadra na čelu sa gospodinom Milanom Krkobabićem. Ovo javno preduzeće treba da bude primer za mnoga druga javna preduzeća koja ne samo da ne posluju pozitivno, već su u velikim gubicima. Činjenica je da su Pošte Srbije do sada u budžet Srbije uplatila ozbiljna sredstva, a da će ove godine uplatiti iznos od 3,2 milijarde dinara. U njemu su već u praksi primenjeni svi principi uspešnog organizovanja, procesni pristup upravljanja, omogućava, pre svega, bolje razumevanje potreba i očekivanja korisnika, ali i ispunjenje njihovih zahteva. Pošte Srbije su organizovale poslovni proces kao nervni sistem svakog preduzeća, povezane su sve aktivnosti zaposlenih međusobno, a te aktivnosti opet sa aktivnostima korisnika usluga i dobavljačima. Što su bolje ti poslovni procesi organizovani, to je preduzeće efikasnije.
Ovo javno preduzeće je prepoznalo svoje poslovne procese, razumelo ih, definisalo, analiziralo, a zatim ih učinilo optimalnim i kao takve implementiralo. Taj kvalitet poslovanja primećen je od strane kupca, a ljuski resursi su osnovna vrednost ovog javnog preduzeća.
Poslanicima je zabranjeno da prilaze ministrima, ali nema veze.
Predlog novog Zakona o javnim preduzećima najvećim svojim delom nastoji da još više pojača princip odgovornosti u javnim preduzećima. Ključne novine u ovom zakonu odnose se na unutrašnju organizaciju javnih preduzeća. Najpre, novim zakonom se predviđa ukidanje dosadašnjih alternativno postavljenih mogućnosti da javno preduzeće ima jednodomno ili dvodomno upravljanje, tako što će se uvesti isključivo jednodomno upravljanje.
Mislim da je ovo dobro rešenje, jer se njima najpre pojednostavljuje unutrašnja organizacija javnih preduzeća, a smanjenjem broja upravljačkih funkcija i položaja istovremeno će se, na jednoj strani, ubrzati donošenje ključnih odluka za rad javnih preduzeća, dok će na drugoj strani jasnije moći da se razgraniče prava i obaveze organa upravljanja, kao i odgovornost za donošenje odluka. Njihove posledice i poslovanje o javnim preduzećima će se, nakon ovih izmena biti, znatno teže prebacivati krivica za eventualno loše poteze u poslovanju sa jednog organa na drugi.
Odredbe koje se odnose na uređenje organa upravljanja su inovirane, posebno one koje se odnose na kvalifikacije, koje će budući kandidati za članove nadzornog odbora ili direktora morati da ispune. Tako u članu 14, pored sada postojećih uslova za člana nadzornog odbora, pridodati onaj koji će od kandidata zahtevati da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, a sličnu odredbu sadrži i član 25. koji se odnosi na uslove za potencijalnog direktora.
Sam postupak za izbor, imenovanje direktora znatno detaljnije je uređen, jer su preciznije uređene odredbe koje se odnose na proveru znanja i sposobnosti kandidata, njihovo ocenjivanje, čime bi trebalo da se stvori objektivan mehanizam za selekciju najboljih kandidata i otklone svi potencijali izvori nezadovoljstva koji bi mogli da opstruiraju postupak.
Iz ovakvih izmenjenih pravila selekcije logično da se nadovezuje i odredba u članu 41. Predloga zakona po kojoj se za direktora imenuje prvoplasirani kandidat sa rang liste, čime se ukida ranije diskreciono pravo ministarstva da bira direktora između tri najbolja kandidata po mišljenju komisije.
Sa druge strane, i postupak za razrešenje direktora je preciznije uređen, a naročito dobrim smatramo one odredbe koje se u novom Predlogu zakona odnose na okolnosti zbog kojih bi se razrešio direktor, jer su one proširene i na javno preduzeće koje nenamenski troši sredstva, dobija negativan izveštaj od revizora ili ne dostavlja izveštaj o radu.
Pored ovih, novina u zakonu predstavlja i znatno opširnije definisanje međusobnog odnosa između javnog preduzeća i njegovog osnivača. Značajan deo Predloga zakona tretira program poslovanja javnog preduzeća, njegovo praćenje od strane osnivača, kao i jasnija obaveza u pogledu isplate zarada, odnosno uplate dela dobiti u budžet Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave koja je osnivač.
Takođe, u članu 14. predviđa se da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće koje bi obavljalo istu delatnost od opšteg interesa, čime se sprečavaju mogućnosti da se vrše zloupotrebljavanja kroz bespotrebno osnivanje više preduzeća koja bi se bavila istim poslovima i bespotrebnog gomilanje zaposlenih što je kod nas slučaju u nekim jedinicama lokalne samouprave.
Imajući u vidu ova rešenja, Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja još jedan korak napred u poboljšanju njihovog rada, od čega svi mi možemo imati koristi, pa će partija Ujedinjenih penzionera podržati ovaj set zakona. Hvala vam, mada niste saslušali.

Poslednji put ažurirano: 28.08.2017, 13:39