… stvari o izvršiteljima molim vas. Ja sam htela samo da skrenem pažnju, da istaknem, da u Krivičnom zakoniku postoji za neplaćanje alimentacije društveno koristan rad. Niko to ne primenjuje. Ne znam zašto.

Izvolite, druže, razne manipulacije, izvoli čisti, daj mu metlu, neka počisti ovaj grad i nije problem, ali to neće niko da uradi zato što među njima ima puno i kolega.

Drugo, što se tiče izvršitelja, molim vas, javnih izvršitelja, oni su, ja neću da iznosim svoj lični primer, blokirali su u dogovoru sa bankarima, pa su obustavljali primanja koja ima u Skupštini bez dokumentacije, bez mesne nadležnosti, bez ičega, pa sam slala iz kabineta, pa njih to ne dotiče uopšte, jer nijedan sudija neće da primeni zakon. Zašto? Zato što mu je kolega.

Druga stvar. To treba da se zna, pa to mi svi znamo, zašto se to ne kaže. Ja ne razumem zašto se to ne kaže. U advokaturi, to su esnafi, da ne pričamo mi o advokaturi, mi pričamo o pravosuđu da li se primenjuje ili se ne primenjuje. Mnoge stvari se ne primenjuju.

Ja se slažem sa kolegom Sretom Perićem i čestitam mu, on je dobar pravnik i čestit čovek. On je lepo izneo da u pravosuđu, ovo je razvlašćeno pravosuđe, nemojte molim vas, da li stiže ili ne stiže. Mi moramo da gledamo i solidarnost, moramo da gledamo i socijalnu kategoriju. Ne možete vi nekom ko živi, ko me je egzistencija da mu se sve uzme zbog dugovanja iz objektivnih razloga. Koji su objektivni razlozi? Da li je ovaj narod imao primanja? Da li i danas ima redovna primanja? Nema. Po tri meseca se ljudima ne isplaćuju plate. Zašto?

Član 106.

Ja sam htela samo da istaknem, pre svega, da ova partija zaista brine o penzionerima i da smo mi i neke amandmane ovde zamolili da se usvoje, koji nisu usvojeni, ali očekujemo da ćemo u srazmeri sa mogućnostima države, moći to da se uradi, pre svega, po zakonu postoji usklađivanje penzija. Da ne pričam o obligacionim odnosima koji su Sveto pismo u pravu, to zna i koleginica i svi pravnici koji imaju iskustva u životu.

Mi smo predlagali bezbroj puta i sa predsednicom Vlade, ovde dok su bili prisutni, ja sam zamolila, da je naš predsednik Milan Krkobabić, zamolio da se sazovu svi relevantni činioci, između ostalog i Zaštitnik građana. Znači, svi predstavnici partija, parlamentarnih, svi da prisustvuju, da se daju svoji predlozi.

Kako pomoći penzionerima koji konačno primaju tačno i na vreme, što je jako bitno, da li je crkavica ili nije, ali stiže na vreme? Molim vas, svi penzioneri da li su oštećeni ili nisu, oni su izdvajali od 32% do 35% doprinosa. Znači, penzije se moraju usklađivati, ne može se meriti neko ko je otišao u penziju pre 15 godina, koji je otišao danas.

Mi smo zamolili i amandmanima smo to predložili. Mi iskreno se nadamo da će se iznaći mogućnosti, postoje mogućnosti da se zaista penzionerima koji nisu socijalna populacija, oni su ekonomska populacija, oni su ovu državu gradili, izgradili i dan-danas imaju, zaista kao patriote se odnose prema ovoj državi. Izmiruju svoje obaveze bez obzira kolika je njihova penzija, da li je jedan penzioner, dvoje, troje, gde i nema toliko. Ovoj populaciji zaista treba pomoći.

Vrlo je bitno da ta penzija stiže na vreme, sada je potrebno iznaći zaista svih mogućih mogućnosti, koliko država bude mogla, da se pomogne penzionerima, ne da im se pomogne u smislu davanja, penzioneri su zaradili svoje penzije i dan-danas koji rade oni zarađuju svoj deo.

Prema tome, ja hoću samo da zamolim da se držimo dnevnog reda, kao što je u članu 106. Ja najlepše molim, gospodine predsedavajući, da mi pričamo o onome što je na dnevnom redu.

O penzionerima ćemo se mi izjašnjavati dalje i na zakonski način tražiti kako da se reguliše njihovo pravo i njihov status. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani gosti iz Ministarstva, kada se govori o poštanskim uslugama mi moramo imati u vidu određene činjenice. Pošta i poštanske usluge u celom svetu predstavljaju jednu od najstarijih organizovanih društvenih i državnih delatnosti koja postoji u svakoj državi na svetu i bez koje bi svakodnevni život bio gotovo nezamisliv. Usled takvog svog položaja pošte su dugo ostale oblast pod isključivim državnim patronatom. Ipak, dinamičan tehnološki napredak na svim poljima i ogromno povećanje kako količine razmenjenih informacija, tako i brzine njihovih protoka i razmene iziskuju i nužne promene sa kojima se suočavaju savremeni poštanski sistemi, a to moraju pratiti adekvatno i savremeno pravno regulisanje u ovoj oblasti.

Ni naše preduzeće "Pošta Srbije" u tom pogledu ne može biti izuzetak. Ono iz godine u godinu postiže značajne rezultate u svom poslovanju, što se ogleda u povećanju prihoda, broja ekspeditovanih pošiljka, njihove brže dostave i manjeg broja gubitaka i sve to u većoj konkurenciji različitih firmi koje se bave ovim poslom i cenom poštarine koja je za uobičajena pisma najniža u Evropi.

Ja bih se osvrnula samo na neke aspekte novog zakona. U članu 18. je definisano šta obuhvata univerzalna poštanska usluga. Pored do sada definisanih usluga koje se odnose na pisma i pakete, sada se predviđa da će u ovu kategoriju spadati i pismena koja se dostavljaju u sudskom ili upravnom postupku, što bi, nadamo se, trebalo u određenoj meri da ubrza ove postupke.

Predviđene su obaveze javnih poštanskih operatera da omoguće ravnomeran pristup svim korisnicima, a posebno da prilagode svoje prostorije i terminale tako da ih mogu koristiti i osobe sa invaliditetom.

U članu 44. sada je drugačije definisano šta sve spada u kategoriju zabranjenih lista predmeta koji se ne smeju slati poštanskim pošiljkama, a tu će ubuduće spadati i žive životinje, zabranjena pornografija, kao i novac, dragoceni predmeti, hartije od vrednosti ako se ne šalju kao vrednosna pošiljka.

Takođe, s tim u vezi, biće dato ovlašćenje da operater može izvršiti uvid u pošiljku pre zatvaranja, a u prisustvu pošiljaoca ako se sumnja na ovakve sadržaje.

U delu koji se odnosi na dozvole, predviđa se postojanje posebne licence koja će se izdavati javnim poštanskom operateru na period od 15 godina. To znači da će javna pošta Pošte Srbije u perspektivi morati, kao i do sada, nastojati da održi visoki kvalitet svojih usluga uz istovremenu široku pristupačnost širim slojevima stanovništva.

U delu koji se odnosi na zaštitu korisnika poštanskih usluga i prigovora, učinjena su poboljšanja koja se tiču detaljnijeg uređenja postupka, potraživanja i naplate eventualnih šteta prema korisnicima, ali i odgovornost pošiljaoca.

Smatram da će Predlog zakona o poštanskim uslugama i njegovo donošenje stvoriti takav pravni osnov koji će omogućiti još efikasniji rad kako Javnih pošta Srbije, tako i ostalih privrednih društava koje se bave pojedinim poštanskim uslugama.

Iz ovih razloga moja poslanička grupa Ujedinjenih penzionera Srbije daće podršku za usvajanje ovog zakona, kao i ostalih zakona koji se odnose na današnju sednicu. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja sam htela da zamolim, pre svega predsednicu Vlade da resorna ministarstva, ne sva, ali uglavnom sve odgovore za poslanike, daju svojim saradnicima koji, koliko ja vidim, nisu baš mnogo stručni. Onda, na ponovno insistiranje, malo se uozbilje, ja bih vas zamolila da kada imate sastanke u Vladi, da zamolite ministra da zaista obrate pažnju na svoje saradnike i zaista da ti odgovori ne budu - može da bidne, ali ne mora.

Htela sam da vas zamolim nešto. Molim vas, imam par odgovora ja lično, a imaju i moje koleginice, nije ni bitno sada. Htela sam da vas zamolim i da vas pitam, da li…

Svi imaju pitanja, ja se izvinjavam, ne možete mene da čujete ako razgovarate sa ministrima.

Nema problema, molim vas.

Što se tiče regionalnog razvoja uopšte, u celini, ako mi mislimo da nam ti mladi ostaju, znači, mi moramo da imamo neke uslove da im pružimo da bi ti ljudi ostajali na toj zemlji, da bi radili tu zemlju, da bi je obrađivali itd. Ja sam htela da vas zamolim, da vas pitam, da li vi razmišljate o infrastrukturi naše zemlje Srbije. Vrlo dobro znate kakvo je stanje na terenu, ne moram vam pričam, bili ste i sami, odlazite svakodnevno. Da li ste razmišljali uopšte o toj infrastrukturi sa gospođom Zoranom Mihajlović, čiji je resor? Mnoge stvari, ona se ograđuje da to nije njen resor, možemo da porazgovaramo, ja ću vam pokazati njene odgovore itd. To sam htela da vas zamolim.

Ujedno bih da zamolim i ministra gospodina Stefanovića. Vidim da Palma se… Nema problema. Jel mogu da pitam gospodina Stefanovića, da vas zamolim, pošto ima problem na Voždovcu, Policijska uprava Voždovac je dostavila tužilaštvu problem koji se odnosi pored samog auto-puta prvog reda. Ja ne znam da li su oni identifikovali to lice koje je napravilo ogromnu štetu i ljudima, to se nalazi u Ozrenskoj ulici, napravio je put na zelenoj površini, isekao je drveće, to se odnosi na gospodina Trivana. Znači, sva ministarstva praktično treba da budu umrežena. Ja vas samo najlepše molim ako možete da proverite.

Izvinjavam se, možda smo premoreni, možda se nismo razumeli. Molim vas, infrastruktura se ne odnosi samo na puteve, pa treba valjda i prodavnice, pa treba valjda i lekar, treba valjda i pošta, pa treba valjda i kafić, treba negde gde će ti mladi da provode vreme. Ne mislite valjda da će oni samo da sede na zemlji i da rade, da idu putem i da se vrate putem? I to nije bitno, hvala vam u svakom slučaju. Izvinjavam se.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospođo Kuburović, sa članovima vašeg ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, izvršni postupak predstavlja možda i najosetljiviji stadijum građanskog sudskog postupka. Činjenica je da je najčešće jedna strana ona kojoj je pravosnažnom sudskom odlukom nametnuta neka vrsta obaveze, nezadovoljna i da ne želi da dobrovoljno ispuni odlukom ono što je nametnuto, tako da stavlja pravni sistem na veliki izazov.

Sa jedne strane se mora u potpunosti pružiti pravna zaštita onima koja svoja potraživanja ostvaruju sudski putem, a sa druge strane, da se osnovna načela srazmernosti od onih koji ne žele dobrovoljno da ispune svoje obaveze oduzme samo ono što je neophodno, da bi se te obaveze u celosti ispunile.

Ako se ovo ima u vidu, onda je svaki onaj pravni sistem koji namerava da bude uspešan mora da kroz preciznost i pravičnost svojih normi zaštiti obe strane u postupku.

Naša dosadašnja praksa, kao i u drugim oblastima, pokazala tendenciju da se rešenja kreću iz jedne krajnosti u drugu. U nekim ranijim periodima našem izvršnom postupku se u značajnoj meri opravdano moglo zameriti da se previše pouzdava u savest dužnika i njegovu dobru volju da sam izvrši svoje obaveze, što je možda i moglo biti logično u nekim društveno i ekonomsko stabilnijim vremenima.

Međutim, sa krahom socijalizma i početkom tranzicije ispostavilo se da su takva rešenja pravi raj za one koji bi u novim uslovima nesavesno poslovali. Stoga se novim rešenjem išlo na to da se čitav postupak ubrza i bude daleko efikasniji nego ranije, pa je u tom pravcu ova materija više puta uređivana novim zakonima ili izmenama i dopunama postojećeg. Kada se sagleda taj razvojni put može se zaključiti da smo nažalost, uspeli da stignemo do takvog sistema koji sada, doduše pruža efikasniju zaštitu izvršnim poveriocima, ali da pravu korist od njega zapravo ima treća strana koja učestvuje u postupku, a to su javni izvršitelji.

Naravno, ja ne želim da generalizujem, optužim apsolutno celu tu profesiju da loše radi. Činjenica je da je taj sistem uspeo da podigne efikasnost samog postupka i bolju naplatu potraživanja. Međutim, isto tako je činjenica i to da nemali broj javnih izvršitelja koristi izvesne pravne praznine i neznanja strana u postupku kako bi nesavesnim radom i nezakonitim poslovanjem sebi pribavili enormne finansijske koristi, pre svega na uštrb izvršnih dužnika, ali čak izvršnih poverilaca, jer uvek treba imati u vidu zakonske odredbe po kojima se troškovi poverilaca izvršnog postupka imaju prvenstveno u naplati sredstava koja ostvare prinudnom naplatom dužnika.

Predlozi izmena i dopuna koja se pred nama danas nalaze, upravo imaju za cilj da se takvi problemi otklone i uspostavi jedan balans prava i obaveza sve tri strane u postupku, a pomenula bih samo neke najvažnije, one će svakako interesovati veći broj građana, u izmeni člana 394, kojim se predviđa da se ne može odrediti izvršenje prodajom jedne nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizičkog lica radi namirenja potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra. Ovo je vrlo značajna odredba, kojom se u značajnoj meri ostvaruje načelo srazmernosti izvršenja, jer naša štampa u poslednje vreme puna je vesti u kojima se zarad nekih relativno malih iznosa dugovanja prodaju nepokretnosti relativno velike vrednosti po cenama koje su po samom duhu zakona oborene, pa se onda još dodatno obaraju nesavesnim procenama vrednosti.

U tom cilju nekoliko izmena, koje obuhvataju sam postupak javne prodaje, trebalo bi da garantuju da ceo taj postupak bude transparentniji kroz uvođenje obaveznog elektronskog javnog nadmetanja i preciznijih odredaba koje su vezane za oglašavanje i pravo učešća u kupovini u tim nadmetanjima.

Takođe, u članu 258. izvršene su brojne izmene kojima se sada na jedan daleko fleksibilniji način određuje procenat zarade koji se može zapleniti na osnovu izvršenja. Ti procenti su sada smanjeni, pa će umesto dve trećine zarade, sada moći da se obustavi najviše jedna polovina. Posebno je značajno što se ovde penzioneri, kao socijalno najugroženija kategorija, pa su za iznose penzija predviđeni znatno niži procenti koji se u slučaju najnižih iznosa penzije idu i do jedne desetine od penzije da se uzima.

Sa druge strane, ovim izmenama se poboljšava i položaj poverilaca, najpre u članu 54. dopunjena su sredstva na kojima se može sprovesti izvršenje, pa će to spadati unovčenje raznih drugih imovinskih prava, pre svega, prava intelektualne svojine, što postojeći zakon nije predviđao, a što sa aspekta poverilaca može biti vrlo unosno, kroz sticanje prava na patente, žigove i slična prava koja su profitabilna u savremenim ekonomskim odnosima.

Izmenama više članova izvršeno je poboljšanje položaja poverilaca koji su otpočeli vansudsku hipotekarnu prodaju, koji više neće morati da čekaju rokove da se taj postupak okonča, već odmah moći da optiraju za prelazak na izvršni postupak, čime će njihovi interesi biti bolje zaštićeni, kao i ubrzanjem skraćenog postupka koji se vrši na osnovu verodostojnih isprava.

Na posletku i položaj samih javni izvršitelja biće zaštićeniji kroz dopune u članu 142. koji predviđaju tonsko i optičko snimanje radnih sprovođenja i izvršenja, tako da će oni imati viši stepen zaštite tokom postupka.

Poštovana gospođo ministarko, poslanička grupa PUPS-a u danu za glasanje daće svoju podršku za usvajanje ovog zakonskog rešenja, kao i drugih predloženih zakonskih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Međutim, ja bih još jednom htela da apelujem na vas, da u okviru nadležnosti vašeg ministarstva, Ministarstva pravde, ne prava, pravde, u budućem periodu daleko više pažnje posvetite kontroli u funkcionisanju pravosudnog sistema, da te, ne samo u funkcionisanju pravosudnog sistema, već i ovih izvršitelja komora, da imate lepo kontrolu i da vršite stalni nadzor, jer ove kategorije neće jedni druge, kao i u advokaturi, puno advokata, Komora advokata, neće da preduzme mere prema svom kolegi, kao što izvršitelji u Komori neće jedni protiv drugih da podižu. Zato vi imate tu nadležnost, da vršite kontrolu, pa bi ja apelovala još jednom da vi to i uradite. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Želim da postavim pitanja, molim vas, pošto se ne čujemo, svi ovde pričaju sami sa sobom i niko nikoga ne prati, ministru Ružiću, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, gospođi Zorani Mihajlović, Gradski sekretarijat zaštite životne sredine, Ivana je na odmoru, tamo su svi pomrli, niko nema zamenu, gde god ko radi, niko ne funkcioniše, jer ako ode neko na odmor, institucije staju sa radom i gospođi Neli Kuburović, od koje tražim zaštitu zakonitosti. O čemu se radi?

Na Voždovcu, u Ljermontovoj ulici, gde je zaštitni pojas do solitera, od auto-puta prvog reda i 40 metara ukupno sve, ja tu živim 50 godina. Kad sam se doselila, nije bilo ni žbuna, sve je bilo u izgradnji, osim ovog zaštitnog pojasa, gde je srušena kuća i ostalo je voćnjaci, drveta koja su rasla 50 godina.

Onda se lepo poslednjih 15 dana pojavio neki mlad čovek, kasnije je došao i sa ocem, to je Ljermontova 6 i 8, prođe se prolaz, treba na auto-put da se izađe, to je 40 metara. Ovde je povreda prvo zakona, član 34, to je Zakon o putevima kod gospođe Zorane Mihajlović. Da ne bi mi posle rušili, ovo je tampon zona. Čovek se pojavio. Ovde imam snimak, neću druge snimke da pokazujem, gradske opštine Voždovac. Ovo je Služba za urbanizam. Ja ne znam kad je ovo ažurirano, ali ovde ima kuća koja je srušena pre 50 godina. Ovde su neke linije izvučene, ima brojevi parcela.

Sa osnovanom sumnjom, mi, građani koji tu žive, nas negde oko šest hiljada, smatramo da je ovo namerno tako uređeno da se ne ažurira ništa, "da može da bidne ali ne mora". I sada na tom pojasu od 40 metara do solitera u Ljermontovoj ulici, ovom dečku su rekli u opštini da tu očisti teren i da napravi baštu. Ali, baštu nije hteo u Pinosavi, u Barajevu, on baštu pravi u Ljermontovoj, na 30 ari. Iskopao je put na toj zelenoj površini od 50 metara, a širine jedno 15 metara, nisam ja merila, nisam inženjer, ni geometar. On je poskidao drveće, posekao od 50 godina i tu tampon zonu očistio, šta ga briga, jer on ima uknjižbu na dedu. I to važi i za komunalnu policiju. Prva policija koja je došla, imala sam problem, iz 29. novembra, jer je ona mene ispitivala tamo kao da je tužilac, ali, došla je ekipa, ljudi su znali svoj posao, uzeli su podatke, slikali, itd.

Međutim, čovek je sutradan došao sa bagerom i sa novim kamionima od 50 tona. Nije poslao dole gde su poplave, da napravi humano delo, ne, on je došao u Ljermontovu, da lepo iskopa, da dokrajči kopanje onog drveća koje je ostavio. Šta će nama drveće? Ne treba nam. Ja sam sve obavestila sajtom, i Gradsko zelenilo. Imam njihov dopis - Obaveštavamo vas da navedena površina nije u programu redovnog održavanja zelenih površina, pa za informacije ko je u obavezi da vrši …. (Isključen mikrofon.)

Ja se izvinjavam, pošto ja smatram kao poslanik da je ovo mesto parlament zakonodavno telo, gde zaista treba ozbiljno da se ponašamo u tom smislu.

Molim vas, što se tiče partije Ujedinjenih penzionera, da se ne bi više spominjali, partija Ujedinjenih penzionera je parlamentarna partija, ljudi sa iskustvom i koji su ovu zemlju izgradili, koji su svojim doprinosom, samo doprinosom, samo požrtvovanjem, molim vas. Ja ne bih želela da spominjem bilo koju partiju, svaka partija ima svoj način rada.

Partija Ujedinjenih penzionera vlasno, kao parlamentarna partija, posluje, tako da predsednik partije, gospodin Milan Krkobabić vlasno deluje po odlukama predsednika opštinskih odbora, za svaku koaliciju gradskih odbora, uz saglasnost mesnih odbora.

Prema tome, ja vas najlepše molim da se ponašamo ozbiljno i u tom smislu da i danas nastavimo sa dnevnim redom, da se ne bi ovde prozivali za stvari koje su u prošlosti, da bi nam bilo lakše danas i u budućnosti. Hvala vam.

Želim samo da se složim sa koleginicom Vjericom Radetom, sa kolegom Stevom Perićem koji su izuzetno izneli ovaj svoj stav. Smatram da svako, pogotovo naša generacija koja je pravne struke, mora, intelektualci, ne znam ko je to rekao od kolega, da shvati da se mora zaštititi ovaj narod i ova država.

Ja najlepše molim našu ministarku pravde da prenese našem predsedniku, dobili smo informaciju da će biti u ponedeljak, on je pravnik po struci, da imate razumevanja, da se donese zakon i smatram da može, kao pravnik, da se ovaj amandman i danas usvoji, ali ako treba proceduralno, molim vas da ne gledamo na formalnosti… Svako ko želi politički da nešto preskoči, on osniva komisiju. Znači, osnujemo komisiju, to ne mora da se uredi, pa kada komisija stigne, mi odemo sa vlasti, nema veze, posle će ići pedeset drugih komisija.

Ovo je jedna izuzetno važna stvar za ovu državu. Srebrenica je, molim vas, postoji dokumentacija, nećemo sada brojati u glavu, ali postoji broj žrtava, da ne pričamo o deci bez roditelja koja su totalno pokrštena, ubijena, mučena. To je nešto što nije u istoriji čovečanstva moglo da se desi.

Najlepše molim da ova Vlada ima razumevanja na čelu sa predsednikom gospodinom Vučićem, da se o tome iznađe, kao što je rekla koleginica Radeta, mi smo generacijski tu, ona žena to savršeno pravnički, sve smo sagledali kao ljudi, da mora postojati patriotizam za ovu zemlju koja se blati do maksimuma. To je više nedopustivo, ni politički, ni pravno, ni ljudski. Hvala vam najlepše.

Poštovani predsedavajući, hvala vam najlepše.

Uvaženi ministri, imam pitanje za gospođu Brnabić kao predsednicu Vlade, pošto je Milan Krkobabić predsednik PUPS-a Srbije, mi smo već predložili, naša šefovica poslaničke grupe je predložila da se razmatra pitanje i reorganizacije PIO fonda, a i tehnološko-inovacionog fonda koji bi se osnovao. Molim vas to je jedno izuzetno ozbiljno pitanje, izuzetno važno i za mlade, jer je pitanje kako će da se iz budžeta isplaćuju penzije, za pet godina će biti i robotike i IT sektora i svega ostalog, znate smanjivaće se radna snaga. Treba razmišljati o povećanju penzionera i o isplati penzija koja će u budućnosti mladi morati da razmišljaju kako će i kako ćemo mi biti isplaćivani i od čega.

Predsednik Milan Krkobabić je predložio da sve relevantne, svi relevantni činioci, to znači predstavnici Vlade, predsednici političkih partija, sindikata, svi relevantni činioci da učestvuju u tom sastanku i da predlože i da daju svoje sugestije. Najlepše vas molim da zaista razmislite, mi smo vrlo svesni da ste u velikom problemu i da država zaista ima puno posla, ali se ovome zaista mora razmisliti, ja vas najlepše molim da preduzmete mere kako bi se organizovao ovaj predlog, kako bi mogao da se realizuje. Hvala vam najlepše.

(Narodni poslanik Miladin Ševarlić traži povredu Poslovnika.)

Puno vas se zahvaljujem, s obzirom da ste vi zaista o tome razmišljali i da ste imali razumevanja. Molim vas, još jednom vam se puno zahvaljujem i meni je drago, jer zaista sam jako dugo, pre svega kao penzioner, drugo sam i majka dece i interesuje me zbog moje dece, zbog sve dece koja imaju na ovom svetu, da imaju osiguranu budućnost što se tiče, jer to je praktično fond solidarnosti. To su obligacioni odnosi, puno toga ima u tome, zato je predsednik insistirao. On je jedna od ozbiljnih predloga i ja vam se zahvaljujem da imate sluha za to, da ste već o tome razmišljali, da ste išli kao delegacija. Molim vas, najlepše, pošto je ministar u Vladi, da ćete zajedno razgovarati i da će se ipak o ovome doneti jedna zaista pozitivna odluka. Hvala vam puno.

Ja se izvinjavam, samo bih želela, gospodine Mirčiću između ostalog, hvala vam i vi ste ovo pokrenuli, pitanje penzionera. Meni je jako drago da svi brinu o penzionerima, međutim, PUPS je jedina partija koja ovu populaciju može da podrži i da vodi.

Mi smo imali određen razloge zašto smo podržali konsolidaciju, da bi država mogla da opstane, međutim, u ovom obaveznom penzijskom osiguranju, kako danas funkcioniše, to je međugeneracijska solidarnost koja, svi dobro znamo da mora da se dođe do reforme.

Mi smo svi jako dobro, sa životnim iskustvom naučili da do ove reforme mora da dođe iz mnogih razloga, ne samo iz ove konsolidacije, zbog mnogih drugih razloga koje smo naveli i više puta smo zamolili i molio da se održe javne rasprave na kojima će se pozvati svi zainteresovani, naravno predstavnici Vlade, predstavnici sindikata, predsednici Udruženja penzionera, predstavnici PIO Fonda, da vidimo. Mi već imamo predloge, pratimo. Naš stav i stav našeg predsednika Milana Krkobabića je 3P, penzije prate plate. Molim vas, bez obzira na sve druge, to je sve diskutabilno. Možemo mi da polemišemo, hajde da iznesemo da vidimo svačije mišljenje i da izvučemo i da znamo i gde su iz Fonda nekretnine i gde je sve ostalo i kako se sa tim postupa.

Prema tome, najlepše molim da se odazovete, da podržite naš poziv, mi smo jedini kao partija. Zastupamo ovu populaciju.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, saradnici sa gospođom ministarkom pravde i saradnici gospodina Stefanovića, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se više zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i pravosudnog sistema. Poseban akcenat bih stavila na Predlog zakona o policiji.

Svakome od nas je jasno da je policija jedan vrlo složen organizacioni sistem, da tu postoji niz različitih odnosa subordinacije, koordinacije i međusobne povezanosti nadležnosti, da je u njemu zaposleno više desetina hiljada naših građana na najraznovrsnijim poslovima, počev od naših policajaca, sa kojima se susrećemo svakog dana, kako nastoje da brinu o očuvanju javnog reda i mira na ulicama preko klasičnih državnih službenika koji se više bave rutinskim, birokratskim poslovima, pa do onih operativaca čiji rad nije vidljiv i nije poznat širem krugu javnosti.

Ako to znamo, onda je lako izvesti zaključak da je uređenje takvog sistema u smislu prava i obaveza onih koji su u njemu zaposleni težak zadatak, jer je toliki obim raznovrsnih poslova i izvršilaca teško obuhvatiti nekim jednostavnim opštim zakonskim normama koje bi važile za sve zaposlene podjednako.

Uz svo dužno poštovanje svakog zaposlenog i njegovog posla, ne može se istim aršinima meriti rad nekog policajca zaposlenog u nekoj manjoj opštini sa onim ko radi u interventnoj službi u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, kao što se ni njihovi rizici ne mogu uporediti sa onima koji su radno angažovani na obezbeđenju državne granice ili u kopnenoj zoni bezbednosti.

Stoga, predložene izmene Zakona o policiji imaju za cilj da se na jedan bolji, pravedniji način urede radno pravni odnosi u ovom sistemu i mislim da je to uređeno na korektan način u novom članu 185a, što se uvodi pravilnija formula za izračunavanje koeficijenta za obračun plata.

On će ubuduće uvažavati daleko više parametara koji se odnose na same karakteristike posla, koji se obavlja na korektnom, pojedinačnom radnom mestu, zvanja, činova, načina i organizovanja radnog vremena, posebno vrednovanje specifičnog rada u smenama i turnusima njihove pravilne promene.

Takođe će se precizno pojasniti ko ima pravo na korektivne koeficijente za specifičnost posla, a to su poslovi suzbijanja organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, otkrivanja ratnih zločina.

Međutim, ovim izmenama ministru se daje pravo da taj koeficijent odredi i u drugim slučajevima ako se oceni da se pojedini poslovi obavljaju pod privremeno otežanim okolnostima, ali i za slučajeve da je potrebno intervenisati zarad sprečavanja odliva najstručnijih kadrova za čijim radom postoji veća potreba.

U članu 188. predviđeno je da se mogu propisati nove vrste naknada za policijske službenike za rad pod otežanim terenskim uslovima i na specifičnim poslovima koji se obavljaju na određeno vreme van radnog posla.

U nekoliko novih članova je posebno precizirano da se zadržava prethodno utvrđena i zatečena osnovna plata ako dođe do novog raspoređivanja policijskog službenika ili promene radnog mesta po usvajanju ovih izmena i dopuna zakona, čime se čuva sigurnost zarade.

Drugi bitan zakon koji je, rekla bih, malo ostao u senci je Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu. Ovaj vid ispoljavanja ljudske solidarnosti i pomoći je kod nas imao duboke korene, ponegde stare i više od stotinu godina.

Nažalost, ta tradicija vremenom je gotovo potpuno zamrla, pa ni sada važeći Zakon o odbrani od požara gotovo se nije ni bavio ovom materijom. Sada se ispravlja ovaj propust i stvaraju se uslovi za reafirmaciju ovih udruženja građana, a na korist cele zajednice.

Zakoni iz oblasti pravosuđa su, takođe, važni, a posebno Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kojim se konačno reguliše ovo ustavno pravo najugroženijih građana, čije je donošenje dugo vremena bilo odlagano usled otpora različitih grupa unutar pravosudnih sistema. Više o tome je govorila moja koleginica Vera Paunović, pa se neću ponavljati.

U Danu za glasanje Partija ujedinjenih penzionera glasaće i daće podršku za ceo ovaj set zakona koji će zaista unaprediti našu zajednicu. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici i narodni poslanici, što se tiče ovog Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, ja bih želela da istaknem par stvari, ako mi dozvoli kolega Šešelj, a pošto mi pričamo u isto vreme onda se ne čujemo.

Ja sam htela danas da istaknem, gospodine ministre, za zaštitu i ekologiju i da vam se zahvalim za sve što ste preduzeli u ispuštenim situacijama, to je i koleginica govorila o tim stvarima, jako stručno, vama se zahvaljujem što stručno ste predložili ove zakone, pažljivo i postepeno se ide u to. Svi mi, opšte poznata stvar je, da je ekologija i zaštita životne sredine ispuštena, lepo ste vi naveli, 30 godina. E, sad, ko neće da vidi, ko neće da čuje, ko neće to da ispoštuje, to je njegova privatna stvar. Zato imamo taj problem. I, velika će muka biti, na vama je veliki problem, da rešavate jedno po jedno.

Što se tiče ovog Predloga o potvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa. Znate, danas je Dan zaštite životinja i to je veliki dan, ko je malo čitao, ko čita, ko je upućen u te stvari, zna da je to lanac prirode i da su to, slepi miševi su čistači prirode, oni nama pomažu da mi preživimo, kao i sve ostalo, jer ne živimo samo mi na ovoj planeti, na ovoj planeti žive i životinje i insekti i sve ostalo što je lanac prirode koji čoveku neki pomažu, neki odmažu. Prema tome, hvala vam puno što ste i ovo stavili na dnevni red. To je postepeno rešavanje ovih problema, koje će naravno PUPS podržati, jer ona ima iskustva u tome.

Znate, članstvo je veliko, pa taman i 20% da ostane od tog članstva, to je velika populacija. Znate, ova partija ima tu populaciju. Meni je jako žao što je kamičak u cipeli mnogim pokretima. Ali, neka oni naprave partiju, ja nemam ništa protiv i neka se ponašaju u skladu sa Zakonom o zaštiti, o svim zakonima, pa i Zakonom o zaštiti životne sredine koja je jako bitna i na prvom mestu, koja je jako povezana i sa gospodinom iz ministarstva zdravlja. Posledice koje su toga, evo vidimo mi ove bolesti koje nam dolaze, koje nisu, mi ne znamo koje su to bolesti, a nećemo ni znati. I u vezi toga sam htela, pošto sam ja posećivala neke seminare, dosta sam pročitala o tome i trudim se da čitam, zaštita životne sredine je egzaktna nauka. To treba malo pratiti i baviti se time, ko želi.

Lokalne samouprave su u obavezi da zaposle, to već traje, to je po zakonu koji traje godinama, u obavezi su svaka lokalna samouprava da zaposli dva inženjera zaštite životnih sredina, što nijedna, ja ne znam, nemam informaciju, trudim se od 1987. godine se trudim da to ispratim, međutim nemam tu informaciju da je jedan inženjer zaposlen. Ne znam zašto.

Ja vam se u ime toga zahvaljujem, jer vi već imate plan i program da se zapošljavaju malo ti inženjeri, koji su zapostavljeni, koji su vrlo bitni, kao i u lancu prirode i u lancu ishrane. Tako da, u svakom slučaju, vi radite jedan veliki Sizifov posao. Sizifov posao koji je neshvaćen, ne znam iz kojih razloga, jer mi smo okrenuti samo šta ćemo danas i kad nas se nešto dotakne sutra onda su veliki problemi, onda mi tražimo da vi to rešavate. Ali, vi možete, lepo ste rekli, preventivno da se radi, i da se sve radilo preventivno mi ne bi bili u problemu. Ali, preventivno se ne radi. Sve se radi danas, pa sutra ćemo videti kako ćemo.

Htela sam u vezi toga da vas zamolim, ovi operateri koji se pojavljuju, koji su se pojavili masovno, veliki su problem. Samo želim da vam skrenem pažnju da se mora povesti računa da, mobilna telefonija jeste bitna, ali nije bitnija od čoveka. Svuda su ti operateri postavljani, neću da pričam o broju, ali ko god prošeta ulicama možda da vidi i na lokalnim samoupravama i na javnim preduzećima. Zašto je to tako? Da li dolazi do nekog plaćanja? Ja neću u to da ulazim, ali vas najlepše molim da se o tome povede računa, kao što i o otpadnim vodama.

Takođe sam zamolila, u jednoj od rasprava, ministra, gospodina Lončara, da medicinski otpad mora da se reši. Penzioneri imaju, možda bi, ja mogu da dam predlog da se svakom penzioneru u apotekama plaća po deset dinara za svaku kutiju vraćenu. Pa, i to je neki stimulans, penzioneru to puno znači. A, onda su te apoteke dužne da taj materijal skladište po zakonu. Vi to vrlo dobro znate i vama će to pomoći, ja sam to zamolila u jednoj od rasprava, ne znam da li ste me ispratili, ali ponovo želim to da istaknem.

Ujedno želim samo da se zahvalim na vašem trudu i radu koji ste vi počeli, koji nije počet sa mrtve tačke i ja se zaista zahvaljujem, da li ste vi kao sekretar mogli da imate uticaj ili niste, to mi znamo da niste imali previše uticaja, ali u svakom slučaju, kao Ministarstvo, lepo ste naveli da su kapaciteti jako slabi, kao i u svim ministarstvima, ali se treba truditi da se ti kapaciteti popunjavaju, da se svako ministarstvo ojača da bi moglo da sarađuje, sva ministarstva su povezana jedna s drugim.

U svakom slučaju, PUPS će glasati za sve ove zakone koji su predloženi, ovaj set zakona, jer su zaista od izuzetne važnosti za naš život i za našu budućnost. Hvala vam.