ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 0
  • 271
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 12 dana i 9 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 19 dana i 20 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Dame i gospodo, pričamo već pet dana na ovoj sednici Narodne skupštine i čuli smo nekoliko puta ovde zahvalnost penzionerima zbog toga što su im smanjene penzije, jer su oni na to pristali tobože da bi nam bilo bolje.

Moraću da vas podsetim na jedno izlaganje na jednom skupu gde je većina poslanika ovde prisutnih je bila tada prisutna, a to je kada je predsednik aktuelne Republike rekao pred izbore 2014. godine u zemunskoj hali „Pinki“. Kaže ovako – Bolje sa naše grbače da se skida nego da se diraju stečena prava penzionera. Sa predstavnicima međunarodnih institucija rekao sam da uštede mogu u budžetu da se naprave kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, smanjenje plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara, ali da uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija. Penzije ne dam da se diraju, kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi.

Sada valjda aktuelna Vlada pokušava da reši ovaj problem koji je napravljen, ali nismo videli za ovih više od šest godina vlasti SNS da se uradilo nešto povodom ovoga što je Vučić rekao, što bi moglo da se protumači – bolje sa naše grbače da se skida na ljude koji su funkcioneri i neki koji su postavljani na neka mesta koji imaju basnoslovno velike plate.

Daću par konkretnih predloga vezano za uštede u javnom sektoru i u budžetu Republike Srbije kako ne biste više dolazili u situaciju, a ovim zakonom kada bude stupio na snagu moći ćete već i na sednici Vlade da se dogovorite odmah koja će biti visina penzije i kakva je sudbina penzionera, nećete morati ni da dolazite u Skupštinu.

Pre svega, imate platu guvernera Narodne banke koja je viša od 5.000 evra. Da li je normalno da plata guvernera bude 5.000 evra u Srbiji, gde je prosečna plata ispod 400 evra? Imate platu Ombudsmana, koja je isto otprilike te visine, možda neku stotinu manje, dok su plate sudija, ministara i narodnih poslanika četiri ili pet puta manje od tih plata.

Imate nenormalna davanja za nevladin sektor. Pazite, Vladino finansiranje nevladinog sektora. To je contradictio in adjecto. Kako može neka nevladina organizacija da se finansira od Vlade? Ali, umesto da povedete o tome računa, nije najveći problem to što se te nevladine organizacije finansiraju iz našeg samo budžeta, mnogo veći novac dobijaju iz budžeta drugih država i stranih vlada, ali kako se objašnjava taj trošak? Zašto se sredstva opredeljuju za tu namenu?

Opet ću da citiram Aleksandra Vučića. Kaže – penzije su stečena prava i ne dam niko da ih dira. Znate, kada nekom povredite pravo, način zaštite tog prava svaki čovek može da dobije na sudu tužbom. Šta će se desiti za naše reforme, za naše mere štednje, za našu fiskalnu konsolidaciju ako penzioneri odluče da više ne veruju ovakvim predizbornim obećanjima i krenu u zaštitu svog prava na sudu, da im se vrati ono što im je uzeto? Kako će onda izgledati taj naš rast i naše reforme i naša ekonomija, koja je valjda, sad smo čuli, druga u Evropi?

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ove rasprave koja traje već četiri dana u Narodnoj skupštini gde se priča o penzijama i koliko je država Srbija morala da uštedi da ne bi bankrotirala itd, spominje se nekih 800 miliona evra koje je i na taj način Republika Srbija uštedela, pa mene zanima u svetlu politike štednje, kako Vlada Republike Srbije objašnjava činjenicu da šest meseci nakon isteka mandata bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, i dalje koristi luksuznu rezidenciju u Užičkoj broj 23, koja je predviđena za predsednike Republike, kada više nije na toj funkciji?

Podaci koji dolaze u javnost govore da to košta više od pet hiljada evra mesečno, plus računi, plus osoblje itd. Zašto sve pare troše i zašto Tomislav Nikolić i dalje koristi državnu rezidenciju?

Isto tako, ništa se nije desilo povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić. Zašto Tužilaštvo i MUP nije reagovalo povodom natpisa da su bile u pitanju pronevere više od 12 miliona evra?

Isto tako poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, da li će i on zadržati kao i Tomislav Nikolić, svoju rezidenciju u kojoj sada živi i da li će to biti praksa za sve ostale koji budu izabrani na tu funkciju?

Isto tako, glavna politička pitanja u poslednjih sedam godina, pitanje Kosova i Metohije, gde se dijalog koji se vodi u okviru Saveta bezbednosti UN, premestio pre sedam godina u Brisel u EU, mene zanima zašto Republika Srbija pristaje da pregovara sa kosovskim Albancima uz posredovanje EU koja je kao takva već priznala nezavisnost tzv. „republika Kosovo“?

Da bi mi bili u stanju da zaštitimo srpski nacionalni interes i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, trebalo bi valjda da uključimo one velike sile, one države koje su stalne članice Saveta bezbednosti koje nisu priznale nezavisnost Kosova i koje pružaju punu podršku Srbiji u nastojanju da Kosovo zadrži pod svojim suverenitetom, a to su NRK i Ruska Federacija.

Zašto se pregovara sa EU koja traži od Srbije deklarativno da prizna nezavisnost Kosova da bi nastavila ka putu evropskih integracija i da li će to biti cena učlanjivanja u EU? Mi smo videli, predsednik Republike je dao izjavu za Rojters skoro kako ukoliko potpišemo sveobuhvatni sporazum sa Prištinom da treba da nam bude garancija da ćemo postati članovi EU 2025. godine. Ko to da nam garantuje kada svi ovi ljudi koji danas predstavljaju briselsku administraciju već sledeće godine neće više biti na tim funkcijama, doći će neki novi. Ko se seća onih ljudi koji su zastupali EU pre sedam godina?

Dakle, da bi sačuvali našu teritoriju, naš narod koji živi na Kosovu, apelujem na predsednika Republike da što pre u dijalog o Kosovu i Metohiji pozove predstavnike Ruske Federacije i predstavnike NRK i na taj način pokaže da Srbija nije spremna da se pomiri sa okupacijom i nezavisnošću tzv „republike Kosovo“.

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Imali smo prilike danas da čujemo u raspravi u pojedinostima kako se ovim zakonom uređuje dobrovoljno davanje organa. To nije tačno. Ovim zakonom se uređuje obavezno davanje organa tj. doniranje, i to je ono što je problematično i nema veze što postoji bilo koji drugi primer u Evropi da funkcioniše pretpostavljena saglasnost. To ne znači da je to dobro. Pretpostavljena saglasnost u zakonu o transplantaciji organa jeste represija nad građanima i nepoštovanje njihovih ljudskih prava.

Ovaj zakon posmatra građane Srbije kao resurs, ne poštuje njihova prava i njihovu ličnost. Organi nisu stvari, organi nisu predmeti, organi su sastavni deo čovekove ličnosti i kao prema građanima izvršna vlast treba da se ponaša, a ne kao prema nekim potencijalnim resursima, izvorom organa. Pitanje je samo vremena kada ćemo razmišljati o tome da li ovi organi mogu možda da se izvezu negde.

Sa druge strane, ono što je najveća nebuloza u celoj ovoj raspravi jeste da mi tražimo poverenje građana Srbije u zdravstveni sistem i u zakon o transplantaciji. Čuli smo ovde kolege iz vladajuće većine, ima mnogo lekara, svaka čast, pobedili ste na izborima, a zašto onda tražite poverenje građana u zdravstveni sistem, a na mesto ministra zdravlja stavite čoveka kojem je nadimak „doktor smrt“ … (Isključen mikrofon.)

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ove rasprave koja traje već četiri dana u Narodnoj skupštini gde se priča o penzijama i koliko je država Srbija morala da uštedi da ne bi bankrotirala itd, spominje se nekih 800 miliona evra koje je i na taj način Republika Srbija uštedela, pa mene zanima u svetlu politike štednje, kako Vlada Republike Srbije objašnjava činjenicu da šest meseci nakon isteka mandata bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, i dalje koristi luksuznu rezidenciju u Užičkoj broj 23, koja je predviđena za predsednike Republike, kada više nije na toj funkciji?

Podaci koji dolaze u javnost govore da to košta više od pet hiljada evra mesečno, plus računi, plus osoblje itd. Zašto sve pare troše i zašto Tomislav Nikolić i dalje koristi državnu rezidenciju?

Isto tako, ništa se nije desilo povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić. Zašto Tužilaštvo i MUP nije reagovalo povodom natpisa da su bile u pitanju pronevere više od 12 miliona evra?

Isto tako poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, da li će i on zadržati kao i Tomislav Nikolić, svoju rezidenciju u kojoj sada živi i da li će to biti praksa za sve ostale koji budu izabrani na tu funkciju?

Isto tako, glavna politička pitanja u poslednjih sedam godina, pitanje Kosova i Metohije, gde se dijalog koji se vodi u okviru Saveta bezbednosti UN, premestio pre sedam godina u Brisel u EU, mene zanima zašto Republika Srbija pristaje da pregovara sa kosovskim Albancima uz posredovanje EU koja je kao takva već priznala nezavisnost tzv. „republika Kosovo“?

Da bi mi bili u stanju da zaštitimo srpski nacionalni interes i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, trebalo bi valjda da uključimo one velike sile, one države koje su stalne članice Saveta bezbednosti koje nisu priznale nezavisnost Kosova i koje pružaju punu podršku Srbiji u nastojanju da Kosovo zadrži pod svojim suverenitetom, a to su NRK i Ruska Federacija.

Zašto se pregovara sa EU koja traži od Srbije deklarativno da prizna nezavisnost Kosova da bi nastavila ka putu evropskih integracija i da li će to biti cena učlanjivanja u EU? Mi smo videli, predsednik Republike je dao izjavu za Rojters skoro kako ukoliko potpišemo sveobuhvatni sporazum sa Prištinom da treba da nam bude garancija da ćemo postati članovi EU 2025. godine. Ko to da nam garantuje kada svi ovi ljudi koji danas predstavljaju briselsku administraciju već sledeće godine neće više biti na tim funkcijama, doći će neki novi. Ko se seća onih ljudi koji su zastupali EU pre sedam godina?

Dakle, da bi sačuvali našu teritoriju, naš narod koji živi na Kosovu, apelujem na predsednika Republike da što pre u dijalog o Kosovu i Metohiji pozove predstavnike Ruske Federacije i predstavnike NRK i na taj način pokaže da Srbija nije spremna da se pomiri sa okupacijom i nezavisnošću tzv „republike Kosovo“.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo situaciju pre nekoliko nedelja, za vreme sastanka Evropskog saveta u Briselu, gde su prisustvovali šefovi država članica EU, doneta je odluka o daljem toku i rešavanju migrantske krize. I, informacija je da će EU od takozvanog zapadnog Balkana, šta god to značilo, napraviti tampon zonu ili, kako se kaže, kolokvijalno, parking za migrante.

Sa tim u vezi, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova, ministru Ivici Dačiću, Ministarstvu unutrašnjih poslova i ministru i potpredsedniku Vlade Nebojši Stefanoviću – kako će država Srbija da reaguje, koje će mere preduzeti da zaštiti svoj integritet i bezbednost svojih građana i da li je moguće da ćemo dozvoliti da se od naše zemlje pravi parking za migrante?

Dosta je bilo ovoga da mi sami sebe lažemo kad pričamo da nije to baš tako, da su to samo pojedini članovi, da su to samo neke zemlje, da to nije zvaničan stav, itd. Dakle, to je zvanična odluka EU na koju država Srbija treba da reaguje ako su joj prioritet bezbednost i interesi njenih građana.

Nemojte da zaboravite da se stravičan teroristički napad dogodio u Parizu pre dve godine, u pozorištu „Bataklan“, gde se utvrdilo da jedan od glavnih napadača, u napadu koji je odneo više od 160 ljudskih života, u Evropu prešao, ušao preko Srbije, a granice Srbije je prešao na Preševu.

Šta će se desiti sa potencijalnim teroristima kada ne budu mogli da stignu dalje od Srbije, da li će onda svoje akcije početi da upražnjavaju na našoj teritoriji? Ovo je jedna vrlo važna tema na koju treba da se adekvatno odgovori.

Isto tako, imali smo u ponedeljak, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primljen u Jelisenskoj palati, i posle konferencije za štampu, tj. na konferenciji, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je po nekim ocenama trenutno vodeći i najmoćniji političar u EU budući da Angela Merkel ima sve manju podršku i unutar svoje koalicije i unutar Nemačke i da slabi uticaj Nemačke trenutno u EU, da nema ništa i nema nikakve šanse i da nije realno da Srbija pristupi EU 2025. godine. A, onda mi u našim medijima možemo da čitamo – ako se ispune ovi uslovi, ako se uspostavi kompletna vladavina prava, da je to taj datum. Koga mi lažemo? Da li mi lažemo sami sebe?

Mi delujemo kao neko kome se, kada mu se ne sviđa odgovor na pitanje, trudi se da preformuliše pitanje u nadi da će dobiti bolji odgovor. Dakle, treba da prihvatimo realnost, nema EU i s tim u vezi treba da potpuno drugačije pristupimo i da ne govorimo o rešavanju i konačnom rešavanju problema Kosova, da to ne bude tema. Jedina platforma može da bude Ustav Republike Srbije, koji jasno kaže i u preambuli i u zakletvi predsednika i u zakletvi ministara, šta je to KiM, i o tome ne sme da bude rasprave.

Postavljam isto pitanje Aleksandru Vučiću, da li ćemo, pošto je zamrznuti konflikt najgore rešenje po njegovom mišljenju, kada odmrznemo tu situaciju na Kosovu, početi da odmrzavamo situaciju i u Vojvodini i u Raškoj oblasti i u Republici Srpskoj itd? Gde je ta crvena linija kada će naše rukovodstvo početi da štiti naše nacionalne interese?

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Juče smo čuli jednu lepu vest, a to je da je Liberija povukla priznanje nezavisnosti Kosova. To je čini mi se, ako se ne varam, četvrta država u poslednjem periodu posle Gvineje Bisao, Surinama i Sao Tome i Principa da je povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Mene zanima kada će Ana Brnabić da povuče priznanje nezavisnosti Kosova?

Ana Brnabić je u nemačkom dnevniku Velt izjavila kako je Kosovo bilo Srbija, i to je već nekoliko dana, tj. poslednja tri dana tema neprekidna u našoj javnosti i javnost je sa opravdanjem zabrinuta. Kako može predsednik Vlade da govori o delu teritorije Republike Srbije kao da je to nešto što je bilo u prošlosti, a da u ovom trenutku ne pripada Srbiji? Ono što je još sumnja - šta je to rezultat ovog unutrašnjeg dijaloga i čime se rukovodi državno rukovodstvo na pregovorima u Briselu, budući da već dve godine traje tzv. unutrašnji dijalog gde je Nacionalni konvent o EU pozvaniji i ima više legitimiteta da da svoje mišljenje o KiM, nego što je to Srpska pravoslavna crkva?

Dakle, o KiM treba da se govori u Narodnoj skupštini. Narodna skupština je nosilac suverene vlasti u Republici Srbiji i jedino tu može da se napravi neki konsenzus, a ne u konventima, fondovima za humanitarno pravo i sa Ženama u crnom itd. Dakle, ne izmišljeni dijalozi, nego Narodna skupština.

Isto što zabrinjava je izjava tzv. predsednika republike Kosovo, inače šiptarskog teroriste, zločinca i trgovca ljudskim organima, koji je rekao da je sledeći susret Aleksandra Vučića i njega u Briselu početak finalne faze pregovora koja treba da se završi potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma između Republike Srbije i tzv. republike Kosovo. Zašto javnost, ukoliko je to istina, te informacije dobija iz izjava šiptarskog teroriste Hašima Tačija, a Skupština Republike Srbije o tome nije obaveštena?

Predsednik Republike Srbije predstavlja zemlju u inostranstvu, ali nije ovlašćen i nema legitimitet da bilo šta radi bez saglasnosti većine narodnih poslanika ili kvalifikovane većine ukoliko tako Ustav propisuje i mora da dođe u Narodnu skupštinu, pa da čuje šta je stav Srbije o Kosovu, a ne da priča u dijalozima.

Isto što se pojavilo pre neki dan kao zabrinjavajuća informacija i sa tim u vezi bih postavio pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktorima VBA i VOA, kao i direktoru BIA, a to je da u Srbiji operiše više od 60 tajnih službi, uglavnom iz zemalja zapada, koje su, kao što i znamo, uvek subverzivno delovale protiv Republike Srbije i cilj im je uznemiravanje javnosti i širenje lažnih vesti. Dakle, šta radi bezbednosni aparat Republike Srbije po tom pitanju. Kako se angažuje i kako zamišlja da taj problem reši i, prvo, da li je to istina da ih ima više od 60?

Ono što je zanimljivo jeste da je jedna Srbija, mala zemlja u Evropi, sa sedam miliona stanovnika, zanimljiva više od 60 službi. Zašto to? Da li je cilj BIA možda prisluškivanje političkih protivnika, a ne rešavanje pitanja koja su od interesa za bezbednost Republike Srbije i srpskih građana? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:22