MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, želim u okviru ovoga da postavim dva pitanja koja bi mogla da se kažu da su na relaciji selo, žrtve, obnavljanje države i njeno jačanje.

Naime, prvo pitanje koje želim da postavim odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede i na pitanje koliko je moguće ostvariti veću proizvodnu osposobljenost naše poljoprivredne proizvodnje, ne samo za domaće tržište i domaće potrebe, već i za izvoz. Kada ovo kažem, pre svega mislim na izvoz na rusko tržište. Naime, zašto nije u većoj meri iskorišćena mogućnost otvorenosti ruskog tržišta za srpske poljoprivredne proizvode posle uvođenja sankcija zapada prema ovoj nama prijateljskoj državi?

Mi imamo zemlju, imamo vodu, imamo klimu, ali nemam izgleda kapacitete. Nismo do sada, čini mi se, u dovoljnoj meri iskoristili mogućnosti koje nam se nude. Imali smo čak, kao što znamo, zloupotrebe od neodgovornih proizvođača koje uvek imaju značajne i velike posledice.

Postoji li mogućnosti da se postavljeni ciljevi u Ministarstvu poljoprivrede unaprede, da se poveća proizvodnja, da se podstaknu veliki proizvođači, ali i privatnici, kao i da se osnuju zadruge koje bi obezbedile da se po visokim kvalitetima ostvari veća poljoprivredna proizvodnja koja bi zadovoljila, ne samo potrebe naše države, nego i obezbedila kvalitetan plasman na rusko tržište?

Može li Srbija bar u delu koji je iskoristila Belorusija, na primer, da uposli svoje kapacitete u narednom periodu i da ostvari značajne prinose u ovoj oblasti? Takođe, moje pitanje je, da li smo opet uspeli da propustimo priliku? Mislim da još uvek kasno.

Podsetiću da, na primer, Rusi su za ovo vreme u značajnoj meri ojačali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Oni su se usmerili na sadnju novih sadnica, na primer voća ili jabuka, uspeli su da ostvare sa svojim poljoprivrednim institutima stvaranje novih vrsta poljoprivrednih proizvoda i uposlili svoju nauku. Mislim da sve te kapacitete imamo i mi, treba ih više usmeriti i više podstaći da u tom smislu ostvare nove vrednosti i nove proizvode.

U celini, milim kada se borimo za jačanje države Srbije, što je neosporno veliki uspeh ove Vlade, mislim kada se borimo za otvaranje novih fabrika, novih preduzeća za otvaranje novih radnih mesta, to uopšte nije sporno, ne dovodi se u pitanje i to je jako dobro. Ali, naša razvojna politika mora da bude jednako usmerena ka razvoju i jačanju poljoprivrede i jačanju sela.

U tom smislu, mi imamo i možemo davati značajne podsticaje za zapošljavanje na selu, a čini mi se da ćemo time u stvari pomoći i onim ciljevima koji su postavljeni oko značajne i fundamentalne teme, a to je obnavljanje stanovništva države Srbije. Naša usmerenja za jačanje Srbije, dakle, ne sme da idu samo u jednom pravcu, ali ću ovog puta pomenuti jednu sinergiju ciljeva, snage i interesa koje u ovom smislu mogu da je ojačaju u narednom periodu.

U sklopu svega toga, naravno treba pozdraviti i podvući, da je jačanje Srbije na međunarodnom planu nešto što svemu ovome doprinosi u velikoj meri, pa ću podsetiti na to da je ministar inostranih poslova, gospodin Ivica Dačić, pre izvesnog vremena, boreći se za snažnu Srbiju na međunarodnom planu, obećao da će manje od sto zemalja biti one države koje priznaju tzv. državu Kosovo, a da će se taj trend nastaviti i dalje.

Mi smo prisutni takvom jednom procesu. Naravno, sve ovo što se događa kao hajka na državu Srbiju u ovom vremenu, u stvari pokazuje združeni interes nekih koji smatraju da je Srbija kriva samo onda kada se brani. Treba zaštiti, u tom smislu, državu Srbiju i srpski narod i istovremeno u tom sklopu, u cilju odbrane onog što je lice srpskog naroda i srpskog čoveka.

Mislim da je značajno drugo pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za rad i boračka pitanja u smislu, da li je u konkretnom planu ovog ministarstva obeležavanje svih stratišta na kojima je stradalo srpsko stanovništvu u svojoj borbi za slobodu?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Obeležavali smo sto godina Prvog svetskog rata, imali smo i vreme kada smo se podsećali svih naših žrtava i stradanja srpskog stanovništva u Drugom svetskom ratu. Radio televizija Srbije je, na primer, sinoć pokazao... (Isključen mikrofon)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, danas kada govorimo o Zakonu o Centralnom registru, želim pre svega da istaknem njegov značaj i važnost u celini, sa sistemom i poslovima koje izgrađuje i koje obuhvata. Naime, ovim zakonom uređuje se osnivanje organa i delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, odnosi koji se uspostavljaju između Centralnog registra i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, organa nadležnih za poslove javnih prihoda, organa i organizacija nadležnih za registraciju pravnih i fizičkih lica i organa koje vode službene evidencije i registre o ličnim statusima građana i podataka.

Moram da istaknem da je posao na osnivanju ovakve jedne institucije započet još 2010. godine, da je on kao sistem pušten u rad 2013. godine i da je po određenim pravilima sve do sada i funkcionisao. Međutim, uslovi sa elektronskim povezivanjem raznih subjekata koji u privredi funkcionišu i deluju postavlja nove uslove i nove zadatke i u tom smislu Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sasvim normalno je da je morao da bude podnet Narodnoj skupštini na usvajanje, sa svim njegovim izmenama i dopunama.

Međutim, u odnosu na član 2. podnela sam amandman gde sam u tački 5) imala za ideju da predložim da se definišu subjekti koji su obavezni u ovom čitavom ciklusu. Naime, da se kaže da je osiguranik fizičko lice, odnosno fizičko lice sa statusom preduzetnika ili poljoprivrednika, čime se definiše jasno ko su preduzetnici i poljoprivrednici u funkciji čiji se podaci u ovom sistemu obavezno unose i prate što je od koristi za sve građane.

Smatrala sam da je ovo definisanje bolje i efikasnije i radi jasnoće za sve ostale korisnike, ali istovremeno ovom prilikom želim da naglasim da je država ranije imala jasan sistem kojim je pratila sve uplate i sve fondove kako oni funkcionišu kao jedan poseban sistem koji je funkcionisao na odličan način.

Međutim, posle 5. oktobra nove vlasti su smatrale da ovakav registar više ne mora da postoji, ugasile su ga, i zbog toga su se javile u privredi, ali i kod pojedinaca i mnogi problemi neefikasnosti i do toga da su građani bili oštećeni samim tim što im privredni subjekti nisu uplaćivali obaveze po osnovu socijalnog osiguranja. Taj urušeni sistem je doveo do velikih posledica. U tom smislu dovođenje do stvaranja centralnog registra obaveznog osiguranja i njegovog usavršavanja elektronskog povezivanja je nešto što je apsolutno neophodno i ono se rukovodi na čelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti uz stvaranje što manjih troškova u njegovom funkcionisanju.

Ovim sistem postiže se brže i lakše pribavljanje podataka državnih organa i organizacija jer su korisnici podataka i centralni registar dužni da razmenjuju podatke kojima raspolažu.

Centralni registar obezbeđuje elektronsku povezanost sa drugim registrima i bazama podataka koji se vode u Republici Srbiji, a od značaja su za obaveznike iz doprinosa i osigurana lica.

Kada je reč o ovom registru, dakle, smatram da apsolutno Skupština treba da se rukovodi principom njegovog usvajanja, kao i ostalog zakona, ali kada je reč o samom budžetu koji je u ovom sistemu zakona koji je danas pred nama i o kojima diskutujemo, želim da istaknem da je u narednom periodu, dakle, podržavam sve one mere koje je Vlada u međuvremenu donela smatrajući da u narednom periodu sa većim razvojem privrede i većim uplatama u državne fondove u stvari treba da se obezbedi bolje funkcionisanje, izdvajanje sredstava za kulturu, obrazovanje i zdravstvo. Naravno i socijalne mere, čime će u stvari građani u većoj meri osetiti organizovanost i funkcionisanost države, a istovremeno i svoju bolju i veću socijalnu sigurnost.

U tom smislu podržavam i ovaj zakon, Zakon o budžetu, sa naravno ciljevima, koji bi bili u narednom periodu na ovaj način više istaknuti i čime bi se u stvari pokazala bolja efikasnost države. U danu za glasanje ćemo naravno podržati predložene zakone. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, želim u okviru ovoga da postavim dva pitanja koja bi mogla da se kažu da su na relaciji selo, žrtve, obnavljanje države i njeno jačanje.

Naime, prvo pitanje koje želim da postavim odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede i na pitanje koliko je moguće ostvariti veću proizvodnu osposobljenost naše poljoprivredne proizvodnje, ne samo za domaće tržište i domaće potrebe, već i za izvoz. Kada ovo kažem, pre svega mislim na izvoz na rusko tržište. Naime, zašto nije u većoj meri iskorišćena mogućnost otvorenosti ruskog tržišta za srpske poljoprivredne proizvode posle uvođenja sankcija zapada prema ovoj nama prijateljskoj državi?

Mi imamo zemlju, imamo vodu, imamo klimu, ali nemam izgleda kapacitete. Nismo do sada, čini mi se, u dovoljnoj meri iskoristili mogućnosti koje nam se nude. Imali smo čak, kao što znamo, zloupotrebe od neodgovornih proizvođača koje uvek imaju značajne i velike posledice.

Postoji li mogućnosti da se postavljeni ciljevi u Ministarstvu poljoprivrede unaprede, da se poveća proizvodnja, da se podstaknu veliki proizvođači, ali i privatnici, kao i da se osnuju zadruge koje bi obezbedile da se po visokim kvalitetima ostvari veća poljoprivredna proizvodnja koja bi zadovoljila, ne samo potrebe naše države, nego i obezbedila kvalitetan plasman na rusko tržište?

Može li Srbija bar u delu koji je iskoristila Belorusija, na primer, da uposli svoje kapacitete u narednom periodu i da ostvari značajne prinose u ovoj oblasti? Takođe, moje pitanje je, da li smo opet uspeli da propustimo priliku? Mislim da još uvek kasno.

Podsetiću da, na primer, Rusi su za ovo vreme u značajnoj meri ojačali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Oni su se usmerili na sadnju novih sadnica, na primer voća ili jabuka, uspeli su da ostvare sa svojim poljoprivrednim institutima stvaranje novih vrsta poljoprivrednih proizvoda i uposlili svoju nauku. Mislim da sve te kapacitete imamo i mi, treba ih više usmeriti i više podstaći da u tom smislu ostvare nove vrednosti i nove proizvode.

U celini, milim kada se borimo za jačanje države Srbije, što je neosporno veliki uspeh ove Vlade, mislim kada se borimo za otvaranje novih fabrika, novih preduzeća za otvaranje novih radnih mesta, to uopšte nije sporno, ne dovodi se u pitanje i to je jako dobro. Ali, naša razvojna politika mora da bude jednako usmerena ka razvoju i jačanju poljoprivrede i jačanju sela.

U tom smislu, mi imamo i možemo davati značajne podsticaje za zapošljavanje na selu, a čini mi se da ćemo time u stvari pomoći i onim ciljevima koji su postavljeni oko značajne i fundamentalne teme, a to je obnavljanje stanovništva države Srbije. Naša usmerenja za jačanje Srbije, dakle, ne sme da idu samo u jednom pravcu, ali ću ovog puta pomenuti jednu sinergiju ciljeva, snage i interesa koje u ovom smislu mogu da je ojačaju u narednom periodu.

U sklopu svega toga, naravno treba pozdraviti i podvući, da je jačanje Srbije na međunarodnom planu nešto što svemu ovome doprinosi u velikoj meri, pa ću podsetiti na to da je ministar inostranih poslova, gospodin Ivica Dačić, pre izvesnog vremena, boreći se za snažnu Srbiju na međunarodnom planu, obećao da će manje od sto zemalja biti one države koje priznaju tzv. državu Kosovo, a da će se taj trend nastaviti i dalje.

Mi smo prisutni takvom jednom procesu. Naravno, sve ovo što se događa kao hajka na državu Srbiju u ovom vremenu, u stvari pokazuje združeni interes nekih koji smatraju da je Srbija kriva samo onda kada se brani. Treba zaštiti, u tom smislu, državu Srbiju i srpski narod i istovremeno u tom sklopu, u cilju odbrane onog što je lice srpskog naroda i srpskog čoveka.

Mislim da je značajno drugo pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za rad i boračka pitanja u smislu, da li je u konkretnom planu ovog ministarstva obeležavanje svih stratišta na kojima je stradalo srpsko stanovništvu u svojoj borbi za slobodu?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iskoristila bih danas mogućnost za postavljanje pitanja predsednici Vlade, gospođi Brnabić, ali i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pre svega, a pitanje se u stvari odnosi na inspekcijski nadzor, odnosno sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je Skupština usvojila 2015. godine. Menjali smo ga u ovoj godini.

Naime, donoseći zakone u ovoj Skupštini, vrlo često smo ocenjivali i u stvari svaki put ocenjivali njihov visoki kvalitet, značaj za reformu odnosa u društvu, značaj za reforme u oblasti bilo na koje se odnosi, zdravstva, privrede, poljoprivrede, itd. Zakoni jesu u velikoj meri i kvalitetni.

Kada se uoči neki problem, Skupština je tu uvek spremna da izvrši izmene i dopune zakona. Međutim, u životu često se srećemo sa tim da se zakon nedovoljno sprovodi ili neadekvatno ili da ima neke druge probleme koji se često odnose i na sam inspekcijski nadzor.

Reformom inspekcijskog nadzora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i mi, postavili smo sistem tako da on ima sistem inspekcijskih službi, uređen na savremen način, onako kako je to uređeno u zemljama EU i drugim zemljama savremenog sveta.

Uveden je subjekt, uveden je novi termin „subjekt od poverenja“, a ukupno savremeni inspekcijski sistemi se baziraju u stvari time na proceni rizika, za razliku od onog prethodnog pristupa, tzv. stopostotne ili totalne kontrole. Ovaj pristup, novi naravno, mi smo podržali, odnosno odobravamo ga.

Međutim, s obzirom da se naše društvo nalazi, mogu reći u tranziciji, odnosno mnoge oblasti doživljavaju potpuno nove reforme, novi pristup u poslovanju, itd, neophodno je da postoji i klasičan inspekcijski nadzor.

To smo videli kod rasprave, na primer, Zakonu iz oblasti životne sredine, zatim sanitarne inspekcije, inspekcije rada, građevinske, zdravstvene, poljoprivredne itd, gotovo da nema životne oblasti u kojoj ova tema na određen način nije prisutna.

Neadekvatnim, odnosno nedovoljnim brojem inspektora koji su na terenu, a nedovoljnim primenjivanjem ovog prethodnog novouvedenog sistema, mi u stvari imamo nedovoljno pokriveno ovo područje nadzora i samim tim nedovoljno ili neadekvatno sprovođenje zakona.

Zato je u stvari moje pitanje – Kako obezbediti bolju i veću efikasnost u sprovođenju zakona, bolju efikasnost, bolju i veću efikasnost nadzora, odnosno same inspekcijske kontrole, a time i veći kvalitet, funkcionalnost u sprovođenju zakona.

Istovremeno, može se postaviti kod ove oblasti i pitanje – Može li se, na primer, u narednom planiranju budžeta, razmatrati i doneti odluka da se nezavisno od ograničenja broja zaposlenih u državnih organima, na odgovarajući način i u većem broju poveća broj inspektora u naročito osetljivim oblastima i kategorijama rada, kao što su na primer baš zdravlje stanovništva, poljoprivreda, ekologija, itd.

Kada je reč o budžetu, može se postaviti i pitanje, da li je u pojedinim oblastima, u svakom od ovih zakona, ne samo u ovom ministarstvu ili ne samo odlukom Vlade, predsednice Vlade, odnosno svako ministarstvo pojedinačno, razmotriti tu mogućnost pojačavanja nadzora i rada inspekcijskih službi.

Time bi u stvari obezbedili da upravo funkcionalnost zakona bude u većoj meri sprovedena i veća efikasnost i kvalitet života i zdravlja stanovništva, a time bi obezbedili ne samo onu represivnu meru u sprovođenju zakona, nego i onu jednu edukativnu, jer bi u sprezi i jednog i drugog sistema obezbedili u stvari veću odgovornost svih privrednih subjekata u sprovođenju zakona i njihov kvalitet poslovanja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku zaštitu i ministru obrazovanja.

Naime, Strategijom obrazovanja do 2020. godine, usvojenom 2012. godine, kada je ministar obrazovanja bio prof. dr Žarko Obradović, utvrđen je jedan od najvažnijih obrazovnih ciljeva, a to je povećanje obuhvata mladih visokim obrazovanjem i dostizanjem procenta visokoobrazovanih od 20% kadrova. Ka tom cilju se i ide. Procenat, međutim, koji je do sada postignut je 11%. To je dobro, ali svakako nedovoljno za jedno napredno društvo, kojem inače težimo.

S druge strane, priroda Bolonjskog obrazovnog modela kod nas otvara drugo pitanje, a to je pitanje stečenih akademskih zvanja koja se dobijaju po završetku studija na akreditovanim programima i obrazovnim profilima na našim visokoškolskim ustanovama, a nema ih u registru zanimanja.

Problemi nastaju upravo kada mladi sa fakultetskom diplomom treba da se prijave Službi za zapošljavanje, jer se veoma često dešava da veliki deo zanimanja sa akreditovanim visokoškolskih programa nisu evidentirani u registru zanimanja koji vodi Nacionalna služba zapošljavanja, niti statistika prepoznaje ova zanimanja. To se dalje komplikuje kod zapošljavanja, odnosno formulisanja konkursnih zahteva poslodavaca.

Posebno su u problemu nova tzv. „zelena zanimanja“ npr. inženjer zaštite životne sredine. Kako je u toku izrada kataloga zanimanja potrebnih javnom sektoru, smatram da je neophodno da se to usklađivanje izvrši saradnjom Ministarstva obrazovanja u čijoj su nadležnosti studijski programi i zvanja, koja se po tom osnovu dobijaju, i ministra rada u čijoj nadležnosti je područje zapošljavanja.

U vezi sa tim bih pitala oba ministra – da li se radi na usklađivanju nomenklature i statistike zanimanja koja se vode kod Nacionalne službe za zapošljavanje i stečajnih zvanja na našim fakultetima, diploma koje dobijaju mladi, jer bi se mnogi administrativni problemi i prepreke rešile upravo uvrštavanjem ovih zanimanja u registar Nacionalne službe, i to što pre. Ovaj problem je usko vezan za zapošljavanje mladih i obrazovanih ljudi koji često ne mogu biti uvedeni u evidenciju nezaposlenih, jer se njihovo zanimanje ne nalazi u registru zanimanja Nacionalne službe zapošljavanja.

Ukazujem na ovaj problem zbog činjenica da jedan broj mladih i obrazovanih ne uspe da dođe do posla, a diplomu imaju.

Drugi problem koji je povezan sa prvim jeste još uvek prisutan odlazak mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo i taj broj, kao što znamo, nije mali. Ceneći sve napore Vlade da se trend odlaska mladih zaustavi, imala bih pitanje i predlog istovremeno ministru rada.

U vezi sa volontiranjem mladih u organima državne uprave, lokalne samouprave, u sudovima, zdravstvenim ustanovama, obrazovnim institucijama itd, veliki broj mladih se odlučuje da volontira kako bi dobio šansu za zapošljavanje. Znam npr. jedan broj mladih lekara koji godinama volontiraju u našim zdravstvenim ustanovama, pravnike koji su u sudovima ili organima uprave. Volontiranje je prilika da praktično primene stečena znanja i pod mentorstvom stručnih ljudi nauče kako da rade.

Po Zakonu o volontiranju ovi mladi, a nezaposleni ljudi, imaju pravo na naknadu ugovorenih troškova prema članu 21. Zakona o volontiranju. To su pre svega topli obrok i putni troškovi. Dakle, minimum. Međutim, zakon omogućava da se ti troškovi ne ugovore prilikom sklapanja ugovora o volontiranju, tako da oni sami snose troškove redovnog dolaska na posao i troškove ishrane u toku rada.

Pored toga, volontiranje ne ulazi u radni staž, jer se volonteri ne prijavljuju kao zaposleni i ne plaćaju se doprinosi. Ako uzmemo u obzir da su to nezaposlena lica, onda je jasno da je njihovo volontiranje u stvari još veće opterećenje nacionalnog budžeta.

U tom smislu, pitam ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li se i koje mere mogu preduzeti da se volonterima obezbedi obavezna naknada troškova dolaska na posao i troškova toplog obroka? Da li se razmišlja i o mogućnosti promene statusa volontera prijavljivanjem i obezbeđivanjem makar minimalne osnovice osiguranja volontera, što bi značajno poboljšalo njihov položaj i motivisalo i druge da se kroz volontiranje približe šansi za dobijanje stalnog posla? Time bi se svakako smanjio i odliv mladih kadrova u inostranstvo. Pitam – da li se u tom smislu može izmeniti Zakon o volontiranju, kako bi se uvela zakonska obaveza, a ne prepušteno samo poslodavcu da odluči treba li ili ne da volonteru obezbedi… (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:57