SLAVICA ŽIVKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan i potpuno nov zakon o Centralnom registru stanovništva koji predstavlja novi korak ka uspostavljanju savremene i efikasne javne uprave.

Pored građana koji više neće imati potrebe da podnose na uvid razne dokumente i izvode, potvrde, uverenja i slično, Centralni registar stanovništva će olakšati i ubrzati proceduru i rad službenika, jer će elektronski moći da pristupe podacima bez potrebe da ih građani ili drugi organi dostavljaju.

Takođe, veoma je važno da će građani imati pravo da pristupe podacima koji se na njih odnose, odnosno koji se o njima vode u Centralnom registru stanovništva, da izvrše proveru tačnosti podataka, odnosno da ukažu na eventualne netačnosti.

Posebno želim da istaknem značaj i pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na osobe sa invaliditetom i njihove porodice jer je do sada bio jako veliki problem kako u pribavljanju potrebne dokumentacije za ostvarenje nekog prava, tako i utvrđivanja obaveze.

Najveći je problem kada dete sa smetnjama u razvoju morate dovesti u određenu instituciju radi potpisa ili neke druge obaveze koju mora ispuniti u toku nekog administrativnog postupka.

Čekanje u redu osoba sa mentalnim teškoćama koja nemaju vidni hendikep i vrlo često ne nailaze na razumevanje drugih jer nisu lako prepoznati, predstavljalo je svaki put novu traumu i za dete i za roditelje.

Dobro je što će se ovim zakonom uspostaviti osnove jedinstvenog pravnog režima i standard za vršenje poslova državnih organa na način da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama koje će biti brze, efikasne i bez troškova.

U skladu sa ovim je i moje pitanje u okviru javnih rasprava, jedan od predloga je bio da se u Centralnom registru stanovništva pored podataka predviđenih nacrtom ovog zakona budu obuhvaćeni podaci o domaćinstvima. Na primer, jedno porodično domaćinstvo, bračni par sa decom, bračni par bez dece, domaćinstvo sa jednom porodicom, domaćinstvo sa dve porodice i slično, odnosno da se u članu 6. Nacrta zakona predvidi uspostavljanje registra porodice i domaćinstva.

Ova sugestija na Nacrt zakona nije prihvaćena iz razloga što će Centralni registar stanovništva biti uspostavljen i vođen kao izvedeni registar koji preuzima podatke iz izvornih registara.

Smatram da je ovaj podatak izuzetno važan i da je bilo potrebno naći način da se i ova vrsta evidencije nađe u registru s obzirom da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona pouzdano i relevantno praćenje, analiza stanja i trendova stanovništva, obavljanja statističkih, socio-ekonomskih i drugih istraživanja i analiza.

Drugo moje pitanje odnosi se na član 5. Predloga zakona, gde je propisano da će se u Centralnom registru stanovništva Republike Srbije pored podataka o državljanima Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, nalaziti i podaci državljana Republike Srbije bez prijavljenog prebivališta na teritoriji Srbije, ali i lica čiji je status posebno osetljiv ili specifičan po nekom posebnom osnovu, među kojima se nalaze izbeglice, tražioci azila, stranci kojima je odobreno utočište, stranci sa odobrenim privremenim boravkom.

Međutim, Centralni registar ne pruža mogućnost evidencije stanovništva Republike Srbije koji po osnovu privremenog rada u inostranstvu ili nekog drugog osnova napuštaju Srbiju na duži vremenski period od šest meseci.

Redovni popis stanovništva se radi na deset godina i to je dosta dug vremenski period za revizije postojećih evidencija u cilju obavljanja statističkih, socio-ekonomskim i drugih istraživanja i analiza, kao i vršenja drugih zakona ili drugih propisom utvrđenih uslova.

Centralni registar je zakon koji rešava mnoge probleme o kojima je danas dosta bilo reči, ali bi trebalo u narednom periodu razmišljati i o predlozima koji su izrečeni, a koji se tiču unapređenja ovog zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslanici SDPS su podneli amandmane na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i ozbiljno smo se bavili ovim zakonom, jer on u najvećoj meri vrlo značajno utiče na privredni ambijent u Republici Srbiji.

U članu 116. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predložili smo brisanje stava 3. i ovaj amandman je prihvaćen.

Obrazložiću. Stav 3, čije se brisanje predlaže, omogućava uvođenje novih naknada bez izmene Zakona, što je suprotno samom cilju donošenja ovog zakona. Uvođenje bilo kojih novih naknada uredbom predstavlja zadržavanje sadašnjeg načina uređivanja ove oblasti za neke buduće naknade i podrivanje napora za obezbeđenje transparentnosti i predvidivosti pravnog okvira koji utvrđuje javne dažbine kao ključnih ciljeva unapređenja uslova poslovanja.

Postupak koji obezbeđuje najveću transparentnost, predvidivost i analizu efekata, odnosno opravdanost uvođenja novih naknada jeste upravo postupak promene zakona. Ukoliko analiza efekata pokaže da je potreba za uvođenje novih naknada opravdana i njeno sprovođenje biće efikasnije ukoliko je propisano zakonom. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

I ovo je još jedan od amandmana koji je predložila poslanička grupa SDPS na Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je usvojen, a takođe se odnosi na poboljšanje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Dobro je da je Vlada prepoznala napore i našu želju za stvaranje stabilnijih i predvidivih uslova kada govorimo o plaćanju naknada koje se nameću privatnim subjektima ili stvaraju obaveze za naredni period.

U članu 134. stav 2. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara menja se i glasi: „Bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti kao izvesne naknade za određene aktivnosti stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobođenje od plaćanje naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine“.

Ovim smo želeli da uređenje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da sadrži mehanizam koji podstiče obveznike da smanjuje emisiju zagađenja, odnosno svoj negativni uticaj na životnu sredinu, investiranjem u unapređenje proizvodne tehnologije, prečišćavanje materije, čvrstih, tečnih ili gasovitih, koji nastaju u proizvodnom procesu i koji mogu imati negativni uticaj na životnu sredinu.

Bez ovog mehanizma moglo bi se desiti da jednako opterećenje imaju i obveznici koji investiraju u zaštitu životne sredine i oni koji nemaju ovakva ulaganja. Time bi se u velikoj meri obeshrabrile aktivnosti obveznika na smanjenju ili potpunom eliminisanju zagađenja, odnosno negativnog uticaja na životnu sredinu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100399.00 RSD 19.07.2018 -
Odbornik Grad Beograd Grad Mesečno 10000.00 RSD 04.03.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 02:07