VIOLETA LUTOVAC

Nestranačka licnost

Rođena je 1986. godine. Doktorka medicine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 16.12.2015.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da bilo kada da govorimo o zdravstvenom sistemu, odnosno o predlozima zakona koji se tiču zdravstva, ne treba da postoji ni najmanja sumnja da to ne radimo u korist poboljšanja samog sistema zdravstva, odnosno da nam je cilj poboljšanje samog zdravlja stanovništva.
Danas govorimo o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, odnosno o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmenama Zakona o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji u zdravstvu, što je izmena tehničke prirode, tako da ću ja svoje izlaganje usmeriti ka prethodnim predlozima dva zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti.
Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju ima jasne ciljeve. Cilj ovog predloga zakona jeste unapređenje ostvarivanja određenih prava zdravstvenih osiguranika. Odnosno, u ovom Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju misli se na osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo. Ovim predlogom zakona, tj. usvajanjem ovakvog predloga zakona mi zapravo proširujemo prava osiguranika na taj način što se osiguraniku koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje potvrda koja važi za period na koji je upućen sam zdravstveni osiguranik na rad u inostranstvu. Samim tim smanjujemo troškove tog zdravstvenog osiguranika koji bi morao, ukoliko bi to ostalo neizmenjeno po prethodnom zakonu, da se vraća nakon 12 meseci, odnosno godinu dana, u cilju produženja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite. Takođe, ovom potvrdom, koja se izdaje od strane Ministarstva zdravlja, obuhvaćena je zdravstvena zaštita članova uže porodice ovakvog zdravstvenog osiguranika.
Kada su u pitanju zdravstveni osiguranici koji borave u inostranstvu u privatnoj poseti, njihova potvrda je važeća u trajanju 90 dana od dana kada je izdata potvrda. Ono što bih naglasila je da je jasan cilj promene ovog člana, a to je unapređenje prava osiguranika.
Ono što ovaj predlog zakona još donosi, to je na neki način zaštita trudnica, odnosno trudnica koje su na bolovanju, gde je 35% naknade osnove zarade zapravo uplaćivano od strane RFZO, a u ime Republike. Sada će ova osnova novčane naknade biti uplaćivana na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice i 65% od strane poslodavca, gde dobijamo novčanu naknadu u visini od 100% i zaobilazimo popunjavanje duplih obrazaca, a sve u cilju da ne dođemo u stanje gde će kasniti isplate novčanih naknada.
Ono što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donosi, to je promena osnivača kada govorimo o kliničko-bolničkom centru. Po meni je jako nelogično bilo da kliničko-bolnički centar stoji u osnivanju opštine, odnosno grada. Nekako bih rekla da sumnjam da opština, odnosno grad ima sluha za potrebe takve institucije kao što je kliničko-bolnički centar. Kliničko-bolnički centar, pored toga što je stacionarna ustanova, obzirom da pruža usluge sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, plus što obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost, zahteva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Složićete se da je to moguće jedino u slučaju da je osnivač Republika, jer ukoliko je osnivač Republika imaćemo stvoreni pravni osnov za kapitalna ulaganja, što je neophodno u ovom slučaju, a sve u cilju poboljšanja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Direktora, zamenika direktora, kao i članove upravnog i nadzornog odbora u kliničko-bolničkom centru svakako će, obzirom da ovom promenom menjamo osnivača i u ovom slučaju je osnivač Republika, imenovati i razrešavati Vlada. Takođe će i na status sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova saglasnost davati Vlada.
Ono što još Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućujemo, to je dopunski rad kod zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika ili bilo kog radnika koji obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama. Ukoliko ovaj zdravstveni radnik ostvaruje pravo punog radnog vremena u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, ima mogućnost da svoju delatnost obavlja kroz dopunski rad tako što će potpisati ugovor o dopunskom radu i ugovor o dopunskom radu će sadržati jednu trećinu punog radnog vremena.
Ono što se meni dopada lično kao lekaru, jeste da će taj isti radnik koji potpisuje ugovor o dopunskom radu morati da obavesti direktora kod koga je zaposlen na period od punog radnog vremena u toj zdravstvenoj ustanovi. Ta zdravstvena ustanova moraće da vodi evidenciju o potpisanim ugovorima za dopunski rad, a takođe će biti i obaveštena zdravstvena inspekcija.
Mislim da iz svega navedenog ne postoji ni mala sumnja da je cilj predlagača zakona jasan, a to je unapređenje sistema zdravstva, tako da ću ja glasanjem u Danu za glasanje doprineti ovom setu zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.11.2015.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih se nadovezala na komentare vezano za promenu člana 4. odnosno, amandman na član 4. i stav 2. gde se zapravo traži amandmanom da umesto trajanja pripravničkog staža od šest meseci za lekare opšte medicine, stomatologije i doktore farmacije, traje devet meseci.
Ja smatram da je suvišno da se staž sa šest meseci, pripravnički staž u trajanju od šest meseci poveća na staž od devet meseci, iz razloga što je završna godina na fakultetu lekara opšte prakse, kao i stomatologije i farmacije, u stvari godina gde se sprovode klinički predmeti, odnosno gde se lekar susreće sa klinikom i sprema se za izazove u karijeri, kako je to ovim amandmanom ovde nazvano.
Nikako ne bih poistovetila trajanje pripravničkog staža sa spremnošću nekog zdravstvenog radnika za izazove u karijeri. Takođe se ne bi složila da možemo da povežemo zdravstvene radnike čiji fakultet traje šest godina ili pet kod stomatologije i farmacije sa zdravstvenim saradnicima, jer zdravstveni saradnici ne obavljaju kliničku praksu kao zdravstveni radnici u prethodnom slučaju koje sam pomenula i nije zaključno zasigurno da će zdravstveni saradnik raditi u zdravstvu.
Tako da, predlažem da se amandman odbije, zato što ne vidim postojanje nužnosti za produženjem trajanja pripravničkog staža. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.11.2015.

Hvala predsednice.
Samo kratko ću komentarisati amandman na član 7. stav 2. gde se pravi jedna mala razlika u odnosu na predlagača amandmana. Razlika samo da li će stajati veznik „i“ ili „ili“.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti je jasno zašto treba da stoji zapravo veznik „ili“. Tim veznikom mi razdvajamo zapravo dve važne stvari, odnosno dve različite stvari.
Sa jedne strane se uklanjaju nejasnoće ko podnosi zahtev za polaganje licence, a ko ne. Zdravstveni radnik koji je sakupio dovoljno poena kontinuiranom medicinskom edukacijom nema potrebe za podnošenjem zahteva za polaganje licencnog ispita. Ko podnosi zahtev za polaganje licencnog ispita? Zdravstveni radnik koji nema dovoljno poena je u obavezi da podnese zahtev i to 60 dana od dana pre nego što mu istekne licenca. To je jasno zašto postoji veznik „ili“, a ne „i“. Toliko, hvala.

Poslednji put ažurirano: 14.02.2019, 10:19