PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja
2. dan rada
04.11.2013
Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović
Sednica je trajala od 10:15 do 19:00
OBRAĆANJA
Srpska napredna stranka
Maja Gojković
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.
Srpska napredna stranka
Maja Gojković
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.
Savez vojvođanskih Mađara
Balint Pastor
Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je i 1. aprila uputila u proceduru Predlog zakona o železnici, ali dešava se prvi put da je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o železnici.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Savez vojvođanskih Mađara
Balint Pastor
Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je i 1. aprila uputila u proceduru Predlog zakona o železnici, ali dešava se prvi put da je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o železnici.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Savez vojvođanskih Mađara
Balint Pastor
Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je i 1. aprila uputila u proceduru Predlog zakona o železnici, ali dešava se prvi put da je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o železnici.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
(Predsedavajuća (Vesna Kovač): Vreme.)
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.
Liberalno demokratska partija
Kenan Hajdarević
Liberalno demokratska partija
Hvala, poštovani predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima nekoliko pitanja, a prva grupa pitanja vezana je za ministra privrede gospodina Radulovića, vezano je za ono o čemu on govori već nekoliko nedelja, mogu slobodno reći od kada je i postao ministar. To je grupa zakona koja treba da predstavljaju reformski otklon u odnosu na sve ono što smo do sada imali, to se prevashodno odnosi na novi zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji.
Mi smo imali informacije, doduše iz javnosti, od gospodina Radulovića, da će ovi zakoni biti prateći zakoni budžeta o kome smo počeli da razgovaramo, i onda je došlo do nerazumevanja između ministarstva, odnosno Vlade sa jedne strane i svih onih koji su zainteresovani u procesu donošenja ovoga zakona.
Pre nekoliko nedelja ministar je rekao da će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove godine. Očigledno da se to neće desiti.
Mi postavljamo jednostavno pitanje – kada će ti zakoni doći u skupštinsku proceduru? Ono što je najvažnije, sadržina tih zakona, LDP ima jasne stavove kada govorimo o ovim zakonima. Zakon o radu po LDP treba da bude sličan zakonu koji je usvojila Đinđićeva Vlada 2001. godine.
Kada govorimo o Zakonu o privatizaciji, ministar Radulović ne može da govori o donošenju novoga zakona o privatizaciji, u atmosferi kada celu privatizaciju naziva pljačkaškom privatizacijom.
Ono što je najvažnije Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji mora da omogući pokretanje građevinske industrije. Mi to danas ovim zakonom koji imamo nemamo.
Takođe, kada govorimo o zakonima i ono što je neophodno da se usvoji kako bi pokrenuli Srbiju u ekonomskom smislu s mrtve tačke, treba da govorimo i o zakonodavstvu koje reguliše penzioni fond i odlazak u penziju.
Juče je ministar Krstić u jednoj polurečenici rekao da nas očekuje reforma penzionog sistema, odnosno povećanje granice starosti prilikom odlaska u penziju sa jedne strane, a sa druge strane uvođenje takozvanih bonusa, odnosno penala za privremeno penzionisanje.
Podsetiću i vas i građane Srbije da LDP pre pet godina predložila da za prevremeno penzionisanje ti penali iznose 1% po godini radnog staža koji je neophodan do punog iznosa koji je neophodan da neko ode u penziju. Danas Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet predlažu da taj bonus iznosi 6%. To pokazuje koliko košta i državu Srbiju, odnosno njene građane, ono o čemu LDP na vreme govori, a tada smo bili proglašeni kao izdajnici, kao neko ko želi da uništi penzionere, i kako to na kraju dođe do povećanja, odnosno do te naplate?
Takođe ću podsetiti sve nas da je danas 10. decembar Dan ljudskih prava, dan koji LDP obeležava kao dan svoje stranke. To obeležavamo u trenutku kada, mogu slobodno reći, na jedan sraman način se odnosimo prema azilantima u Srbiji. Ovaj dan treba da bude dan kada bar na trenutak celo društvo treba da se suoči sa onim što smo učinili tim ljudima koji su našli neko utočište ovde kod nas u Srbiji.
Nadam se da one scene koje smo viđali iz Obrenovca i iz drugih gradova u Srbiji se više neće ponavljati, a mogu samo da kažem da sam ponosan na svoje zemljake iz Sandžaka i treba svi u Srbiji da smo ponosni na ono što su oni posle toga učinili.
Mi smo imali informacije, doduše iz javnosti, od gospodina Radulovića, da će ovi zakoni biti prateći zakoni budžeta o kome smo počeli da razgovaramo, i onda je došlo do nerazumevanja između ministarstva, odnosno Vlade sa jedne strane i svih onih koji su zainteresovani u procesu donošenja ovoga zakona.
Pre nekoliko nedelja ministar je rekao da će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove godine. Očigledno da se to neće desiti.
Mi postavljamo jednostavno pitanje – kada će ti zakoni doći u skupštinsku proceduru? Ono što je najvažnije, sadržina tih zakona, LDP ima jasne stavove kada govorimo o ovim zakonima. Zakon o radu po LDP treba da bude sličan zakonu koji je usvojila Đinđićeva Vlada 2001. godine.
Kada govorimo o Zakonu o privatizaciji, ministar Radulović ne može da govori o donošenju novoga zakona o privatizaciji, u atmosferi kada celu privatizaciju naziva pljačkaškom privatizacijom.
Ono što je najvažnije Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji mora da omogući pokretanje građevinske industrije. Mi to danas ovim zakonom koji imamo nemamo.
Takođe, kada govorimo o zakonima i ono što je neophodno da se usvoji kako bi pokrenuli Srbiju u ekonomskom smislu s mrtve tačke, treba da govorimo i o zakonodavstvu koje reguliše penzioni fond i odlazak u penziju.
Juče je ministar Krstić u jednoj polurečenici rekao da nas očekuje reforma penzionog sistema, odnosno povećanje granice starosti prilikom odlaska u penziju sa jedne strane, a sa druge strane uvođenje takozvanih bonusa, odnosno penala za privremeno penzionisanje.
Podsetiću i vas i građane Srbije da LDP pre pet godina predložila da za prevremeno penzionisanje ti penali iznose 1% po godini radnog staža koji je neophodan do punog iznosa koji je neophodan da neko ode u penziju. Danas Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet predlažu da taj bonus iznosi 6%. To pokazuje koliko košta i državu Srbiju, odnosno njene građane, ono o čemu LDP na vreme govori, a tada smo bili proglašeni kao izdajnici, kao neko ko želi da uništi penzionere, i kako to na kraju dođe do povećanja, odnosno do te naplate?
Takođe ću podsetiti sve nas da je danas 10. decembar Dan ljudskih prava, dan koji LDP obeležava kao dan svoje stranke. To obeležavamo u trenutku kada, mogu slobodno reći, na jedan sraman način se odnosimo prema azilantima u Srbiji. Ovaj dan treba da bude dan kada bar na trenutak celo društvo treba da se suoči sa onim što smo učinili tim ljudima koji su našli neko utočište ovde kod nas u Srbiji.
Nadam se da one scene koje smo viđali iz Obrenovca i iz drugih gradova u Srbiji se više neće ponavljati, a mogu samo da kažem da sam ponosan na svoje zemljake iz Sandžaka i treba svi u Srbiji da smo ponosni na ono što su oni posle toga učinili.
Demokratska stranka
Aleksandra Jerkov
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Mislim da je ovo što ću ja pitati nekako na tragu onoga što gospodin Babić pita za prethodni period, pa se nadam podršci da dobijemo sve informacije o svim zaduživanjima.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Nisam sigurna da li da pitamo premijera, pošto je on već nekoliko puta pokušao da izbegne odgovor na to pitanje, pa hajde neka bude Ministarstvo finansija ili privrede, neka bude Vladi, pa neka ministarstva koja smatraju da su u mogućnosti da daju odgovor neka daju odgovor, a mislim da je veoma važno da to saznamo.
Nama je, naime, juče ili pre dva dana, nisam sada sigurna, stigao Predlog zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva „Air Srbija“ a.d. Beograd prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Tim povodom mi ćemo raditi i rebalans budžeta do kraja godine. Između ostalog, zato što je po Predlogu ovog zakona, koji ova skupštinska većina očigledno ima nameru da usvoji, predviđen rebalans tim povodom, a mi ćemo se obavezati, kada zakon bude usvojen, da polovinu tog nekog sada novog duga isplatimo do 31. decembra 2014. godine, i to u visini od jedne polovine ukupnog iznosa obaveze utvrđene u članu 2. ovog zakona, i drugu polovinu do 31. marta 2015. godine.
Moje pitanje je otkud nama za to sredstva? Mi se ovde obavezujemo da vratimo, koliko sam imala prilike da vidim i da saberem, mada je to u raznim valutama, negde oko 200 miliona evra. Naime, mi ćemo se obavezati da vratimo dugove „Air Srbija“ po srednjem kursu Narodne banke Srbije u sledećim valutama: 9.349.334.841 dinar, 23.540.644 evra, 74.730.704 američka dolara, 527.327 dirhama, to je otprilike oko 125.000 evra, 2.611 australijskih dolara, 185.151 konvertibilna marka, 472 bugarska leva, 3.010 kanadskih dolara, 361.028 švajcarskih franaka, 736.164 danske krune, 415.451 britanska funta, 461.322 makedonska denara, 1.631 norveška kruna, 1.305.943 ruske rublje, 1.143.632 švedske krune, 117.935 rijala, to je sredstvo u Saudijskoj Arabiji, i 7.697 tunižanskih dinara i 614 turskih lira.
Moje pitanje je koliko će nas taj ugovor sa „Etihadom“ do kraja da košta? Mi smo sklopili u ovoj Skupštini, zapravo Skupština je potvrdila predlog ugovora o saradnji sa Ujedinjen Arapskim Emiratima. Duboko smo uvereni da je on protivustavan. Od tog posla su do sada građani videli prodaju hotela na Kopaoniku za 600 evra po kvadratu i videli su ovaj ugovor sa „Etihadom“ koji, po svoj prilici, Srbiju…
Šta rade poslanici? Ja zaista ne mogu da govorim.
(Buka u sali)
Da li je danas radni dan u Skupštini? O čemu se radi?
Moje pitanje je da li ćemo mi na kraju platiti taj ugovor…
Predsednice, ja ne mogu da govorim.
Mislim da je ovo što ću ja pitati nekako na tragu onoga što gospodin Babić pita za prethodni period, pa se nadam podršci da dobijemo sve informacije o svim zaduživanjima.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Nisam sigurna da li da pitamo premijera, pošto je on već nekoliko puta pokušao da izbegne odgovor na to pitanje, pa hajde neka bude Ministarstvo finansija ili privrede, neka bude Vladi, pa neka ministarstva koja smatraju da su u mogućnosti da daju odgovor neka daju odgovor, a mislim da je veoma važno da to saznamo.
Nama je, naime, juče ili pre dva dana, nisam sada sigurna, stigao Predlog zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva „Air Srbija“ a.d. Beograd prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Tim povodom mi ćemo raditi i rebalans budžeta do kraja godine. Između ostalog, zato što je po Predlogu ovog zakona, koji ova skupštinska većina očigledno ima nameru da usvoji, predviđen rebalans tim povodom, a mi ćemo se obavezati, kada zakon bude usvojen, da polovinu tog nekog sada novog duga isplatimo do 31. decembra 2014. godine, i to u visini od jedne polovine ukupnog iznosa obaveze utvrđene u članu 2. ovog zakona, i drugu polovinu do 31. marta 2015. godine.
Moje pitanje je otkud nama za to sredstva? Mi se ovde obavezujemo da vratimo, koliko sam imala prilike da vidim i da saberem, mada je to u raznim valutama, negde oko 200 miliona evra. Naime, mi ćemo se obavezati da vratimo dugove „Air Srbija“ po srednjem kursu Narodne banke Srbije u sledećim valutama: 9.349.334.841 dinar, 23.540.644 evra, 74.730.704 američka dolara, 527.327 dirhama, to je otprilike oko 125.000 evra, 2.611 australijskih dolara, 185.151 konvertibilna marka, 472 bugarska leva, 3.010 kanadskih dolara, 361.028 švajcarskih franaka, 736.164 danske krune, 415.451 britanska funta, 461.322 makedonska denara, 1.631 norveška kruna, 1.305.943 ruske rublje, 1.143.632 švedske krune, 117.935 rijala, to je sredstvo u Saudijskoj Arabiji, i 7.697 tunižanskih dinara i 614 turskih lira.
Moje pitanje je koliko će nas taj ugovor sa „Etihadom“ do kraja da košta? Mi smo sklopili u ovoj Skupštini, zapravo Skupština je potvrdila predlog ugovora o saradnji sa Ujedinjen Arapskim Emiratima. Duboko smo uvereni da je on protivustavan. Od tog posla su do sada građani videli prodaju hotela na Kopaoniku za 600 evra po kvadratu i videli su ovaj ugovor sa „Etihadom“ koji, po svoj prilici, Srbiju…
Šta rade poslanici? Ja zaista ne mogu da govorim.
(Buka u sali)
Da li je danas radni dan u Skupštini? O čemu se radi?
Moje pitanje je da li ćemo mi na kraju platiti taj ugovor…
Predsednice, ja ne mogu da govorim.
Demokratska stranka
Aleksandra Jerkov
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Mislim da je ovo što ću ja pitati nekako na tragu onoga što gospodin Babić pita za prethodni period, pa se nadam podršci da dobijemo sve informacije o svim zaduživanjima.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Nisam sigurna da li da pitamo premijera, pošto je on već nekoliko puta pokušao da izbegne odgovor na to pitanje, pa hajde neka bude Ministarstvo finansija ili privrede, neka bude Vladi, pa neka ministarstva koja smatraju da su u mogućnosti da daju odgovor neka daju odgovor, a mislim da je veoma važno da to saznamo.
Nama je, naime, juče ili pre dva dana, nisam sada sigurna, stigao Predlog zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva „Air Srbija“ a.d. Beograd prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Tim povodom mi ćemo raditi i rebalans budžeta do kraja godine. Između ostalog, zato što je po Predlogu ovog zakona, koji ova skupštinska većina očigledno ima nameru da usvoji, predviđen rebalans tim povodom, a mi ćemo se obavezati, kada zakon bude usvojen, da polovinu tog nekog sada novog duga isplatimo do 31. decembra 2014. godine, i to u visini od jedne polovine ukupnog iznosa obaveze utvrđene u članu 2. ovog zakona, i drugu polovinu do 31. marta 2015. godine.
Moje pitanje je otkud nama za to sredstva? Mi se ovde obavezujemo da vratimo, koliko sam imala prilike da vidim i da saberem, mada je to u raznim valutama, negde oko 200 miliona evra. Naime, mi ćemo se obavezati da vratimo dugove „Air Srbija“ po srednjem kursu Narodne banke Srbije u sledećim valutama: 9.349.334.841 dinar, 23.540.644 evra, 74.730.704 američka dolara, 527.327 dirhama, to je otprilike oko 125.000 evra, 2.611 australijskih dolara, 185.151 konvertibilna marka, 472 bugarska leva, 3.010 kanadskih dolara, 361.028 švajcarskih franaka, 736.164 danske krune, 415.451 britanska funta, 461.322 makedonska denara, 1.631 norveška kruna, 1.305.943 ruske rublje, 1.143.632 švedske krune, 117.935 rijala, to je sredstvo u Saudijskoj Arabiji, i 7.697 tunižanskih dinara i 614 turskih lira.
Moje pitanje je koliko će nas taj ugovor sa „Etihadom“ do kraja da košta? Mi smo sklopili u ovoj Skupštini, zapravo Skupština je potvrdila predlog ugovora o saradnji sa Ujedinjen Arapskim Emiratima. Duboko smo uvereni da je on protivustavan. Od tog posla su do sada građani videli prodaju hotela na Kopaoniku za 600 evra po kvadratu i videli su ovaj ugovor sa „Etihadom“ koji, po svoj prilici, Srbiju…
Šta rade poslanici? Ja zaista ne mogu da govorim.
(Buka u sali)
Da li je danas radni dan u Skupštini? O čemu se radi?
Moje pitanje je da li ćemo mi na kraju platiti taj ugovor…
Predsednice, ja ne mogu da govorim.
Mislim da je ovo što ću ja pitati nekako na tragu onoga što gospodin Babić pita za prethodni period, pa se nadam podršci da dobijemo sve informacije o svim zaduživanjima.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Nisam sigurna da li da pitamo premijera, pošto je on već nekoliko puta pokušao da izbegne odgovor na to pitanje, pa hajde neka bude Ministarstvo finansija ili privrede, neka bude Vladi, pa neka ministarstva koja smatraju da su u mogućnosti da daju odgovor neka daju odgovor, a mislim da je veoma važno da to saznamo.
Nama je, naime, juče ili pre dva dana, nisam sada sigurna, stigao Predlog zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva „Air Srbija“ a.d. Beograd prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Tim povodom mi ćemo raditi i rebalans budžeta do kraja godine. Između ostalog, zato što je po Predlogu ovog zakona, koji ova skupštinska većina očigledno ima nameru da usvoji, predviđen rebalans tim povodom, a mi ćemo se obavezati, kada zakon bude usvojen, da polovinu tog nekog sada novog duga isplatimo do 31. decembra 2014. godine, i to u visini od jedne polovine ukupnog iznosa obaveze utvrđene u članu 2. ovog zakona, i drugu polovinu do 31. marta 2015. godine.
Moje pitanje je otkud nama za to sredstva? Mi se ovde obavezujemo da vratimo, koliko sam imala prilike da vidim i da saberem, mada je to u raznim valutama, negde oko 200 miliona evra. Naime, mi ćemo se obavezati da vratimo dugove „Air Srbija“ po srednjem kursu Narodne banke Srbije u sledećim valutama: 9.349.334.841 dinar, 23.540.644 evra, 74.730.704 američka dolara, 527.327 dirhama, to je otprilike oko 125.000 evra, 2.611 australijskih dolara, 185.151 konvertibilna marka, 472 bugarska leva, 3.010 kanadskih dolara, 361.028 švajcarskih franaka, 736.164 danske krune, 415.451 britanska funta, 461.322 makedonska denara, 1.631 norveška kruna, 1.305.943 ruske rublje, 1.143.632 švedske krune, 117.935 rijala, to je sredstvo u Saudijskoj Arabiji, i 7.697 tunižanskih dinara i 614 turskih lira.
Moje pitanje je koliko će nas taj ugovor sa „Etihadom“ do kraja da košta? Mi smo sklopili u ovoj Skupštini, zapravo Skupština je potvrdila predlog ugovora o saradnji sa Ujedinjen Arapskim Emiratima. Duboko smo uvereni da je on protivustavan. Od tog posla su do sada građani videli prodaju hotela na Kopaoniku za 600 evra po kvadratu i videli su ovaj ugovor sa „Etihadom“ koji, po svoj prilici, Srbiju…
Šta rade poslanici? Ja zaista ne mogu da govorim.
(Buka u sali)
Da li je danas radni dan u Skupštini? O čemu se radi?
Moje pitanje je da li ćemo mi na kraju platiti taj ugovor…
Predsednice, ja ne mogu da govorim.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.
Vesna Kovač
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.