Gospodine predsedniče, kolege i koleginice narodni poslanici, Zakon ima takav naziv da kada bi se čitao pun naziv, odnosno pun tekst, isteklo bi mi vreme. Pošto je zakon kratak, a član 1. je nesporan, pročitaću član 2. i član 3. ovog zakona. (čita)
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u određenim političkim krugovima u ovoj višeparlamentarnoj skupštini bila potrebna podrška što šireg biračkog tela sećate se nepravde koja je izvršena zakonima kojima je sprovedena nacionalizacija poljoprivrednog zemljišta svih vlasnika koji su imali preko 10 hektara 1953. godine. Tada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljišnom fondu, pa bih ja ovu priliku iskoristio da odam počast pokojnom Milošu Moskovljeviću, jedinom narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Srbije koji je tada glasao protiv zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu.
Lepa je bila zamisao SPS vlade pred prve decembarske izbore 1990. godine da se ispravi ova nepravda, jer je oduzimanje zemljišta vlasnicima preko 10 hektara obradivog zemljišta i onim licima koja nisu mogla da ispunjavaju obaveze iz obaveznog otkupa vršena konfiskacijom.
Imao sam prilike u svojoj dugogodišnjoj advokatskoj praksi u vreme stupanja na snagu i primene ovog zakona da pogledam sudske odluke iz perioda 46. do 49. godine, kada je ljudima zbog neizvršenja obaveznog otkupa izricana simbolična kazna zatvora od 20 dana i konfiskacija sve pokretne i nepokretne imovine. Dakle konstatovano je da je to nepravilno i da to treba vratiti. Zakon je lepo koncipiran: Ono zemljište koje se nalazi u društvenoj svojini na dan stupanja tog zakona na snagu vraća se, a za ono zemljište koje je otuđeno, koje ne ispunjava uslove za vraćanje raniji vlasnici imaju pravo na novčanu naknadu.
Zakon je ustanovio supsidijarnu odgovornost, ako poljoprivredna organizacija kod koje se nalazi zemljište nije u mogućnosti da vrati, vraća opština, ako ne može da vrati opština, vraća Republika. Na sednici Zakonodavnog odbora pitao sam saveznog ministra za finansije koliko je do sada u praksi sprovođenja ovog zakona Republika Srbija novčanih sredstava isplatila po osnovu supsidijarne odgovornosti pravnim potomcima ranijih vlasnika i dobio sam odgovor da je to nula dinara.
Šta se sada radi? Sada se eleminiše ova supsidijarna odgovornost Republike Srbije i ograničava odgovornost samo na poljoprivredne organizacije koje faktički ne postoje i koje su pred stečajem. Dakle, izigrani su oni ljudi koji su imali zračak nade da će ovim zakonom, koji je donet 91. godine, biti ispravljena nepravda, na čije su izvršenje čekali punih 50 godina.
Sada će oni u narednih 10 godina u četiri godišnje rate biti obeštećeni. Ako ne može ta organizacija da plati, ne plaća opština, ne plaća Republika. Dražava je oduzela i država mora da ispravi tu nepravdu i prevashodno država od svojih sredstava, da li će to kako su neki u predizbornoj kampanji govorili prodajom vila na Dedinju ili iz nekih drugih sredstava, bila je i dužna da izvrši ovo obeštećenje.
Ovde je najzanimljivije što predlagač zakona kaže da se za dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća kamata u visini rasta cena na malo, a prema poslednjim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ovo je lažno nazvano "kamata". Jer, usklađivanje neke novčane vrednosti sa statističkim podacima po stopi cena rasta na malo nije okamaćivanje, nego zadržavanje vrednosti koja bi bila obezvređena zbog inflacije. Prema tome, predlagač koristi termin - kamata a ne radi se uopšte o kamatama.
Najspornija odredba je odredba člana 3. kojoj se daje retroaktivno dejstvo. Da objasnim šta znači ova formulacija. Šta to znači ako čovek ima rešenje Opštinskog suda u Čačku od 24. oktobra 1995. godine gde je određena naknada za oduzeto zemljište ranijeg vlasnika, predlagaču Milanu Ćaloviću iz Beograda, Veri Jagodić iz Užica i Predragu Ćaloviću iz Beljine kod Čačka i Vitomiru Ćaloviću iz Čačka svakom po 888.964,57 dinara. To je bilo onda kada je jedan dinar iznosio jedanu marku.
Sprovode ljudi postupak i normalno je da je obaveštena ona organizacija koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine, to je Javno preduzeće EPS Drinske hidroelektrane i ovi predlagači su pokrenuli izvršni postupak kod Suda u Bajinoj Bašti koji je dana 23. januara 1996. godine doneo rešenje o izvršenju i blokirao žiro račun navedenog javnog preduzeća.
Međutim, šta se dalje radi? Navedeno javno preduzeće na mig nečiji iz Vlade, verovatno bivše ili sadašnje, najverovatnije i bivše i sadašnje Vlade Republike Srbije, ne radi preko tog žiro računa, nego se služi nekim drugim sredstvima plaćanja.Evo izvoda iz Zavoda za plaćanje gde se kaže da je 6.12.1997. godine vršeno plaćanje po asignaciji preduzeća "Geotehnika" - Deoničarsko društvo, znači dužnik i "Geotehnika" imaju međusobno dužničko - poverilački odnos da bi izigrali poverioce. Predlagači su nabavili i potvrdu Zavoda za obračun i plaćanje u Bajinoj Bašti, gde se kaže da je žiro račun EPS Hidorelektrane blokiran od 24.06.1997. godine i da na taj na dan taj iznosi 3.700.000,00 dinara. Dobijene podatke poverilac je dužan da čuva kao poslovnu tajnu, tako stoji u izvodu, a potvrda se izdaje kao dokaz radi namirenja tražbine i u druge svrhe se ne može upotrebiti.
I ono što je šlag na torti jeste jedan dopis koji je aktuelni ministar pravde uputio cirkularnim pismom svim predsednicima opštinskih sudova u Srbiji, a zaveden je u Ministarstvu pravde pod brojem 46-00-7/98-01 od 21.07.1998. godine (galama u sali). Evo, kopija je kod mene i svako može to da pročita.
Umesto da ministar pravde štiti zakon i da se stara da ovi građani ostvare svoje pravo, on doslovno piše predsednicima opštinskih sudova ovako: "Povodom brojnih obraćanja sudova i drugih subjekata Ministarstvu pravde, vezanih za teškoće kod izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka koje se odnose na isplatu novčanih naknada bivšim vlasnicima zemljišta, obaveštavamo vas da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 1998. godine, utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama - i da ne čitam dalje , već samo zadnji stav: "S obzirom na izneto preporučujemo da u svakom konkretnom slučaju, zavisno od stanja finansijskih sredstava, procenite mogućnost i potrebu da se zastane sa izvršenjem navedenih sudskih odluka do konačnog usvajanja zakona".
Molim vas, ministar pravde zna da Zakon o izvršnom postupku ne poznaje institut zastoja u postupku. Tu važi pravilo - odlučiti u postupku rešenjem, zaključkom ili eventualno mirovanjem postupka, ako je u pitanju shodna primena Zakona o parničnom postupku. Ali, ministar pravde... (galama postaje sve jača).
