Ovo je Zakon o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda.

Dobro, u redu je. Da li se još neko javlja za reč?(ne)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda u celini.

Za 167, protiv jedan, uzdržalo se 27, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Sanja Čeković i Milan Miković.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanik Milan Miković izdvojio je mišljenje.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

Da li narodni poslanik, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (ne)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč narodni poslanik Sanja Čeković.

Zakon o porezu na dobit preduzeća je jako sličan i primio je osnovne elemente Zakona o porezu na dohodak građana, koji smo u ovoj skupštini usvojili juna meseca. Osnovna zamerka ovom zakonu je u nekoliko članova, koje ću ja pročitati i obrazložiti.

Član 2. kaže: "Ako se ulaganja ne vrše po dugoročnom planu na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se samo stvarni troškovi izvršenih ulaganja, a ne i iznos rezervisanja." Do sada je bilo i rezervisanja, a sada se traže samo stvarni troškovi, znači, oni troškovi koji su ostvareni do 31. decembra. Samim tim ne dozvoljava se mogućnost planiranja i rezervisanja troškova za narednu godinu.

Član 7. predviđa smanjenje stope sa 25 na 20% i to podrazumeva da će se konačan obračun raditi po stopi od 25%, a akontacija u narednoj godini po 20%.

U članu 9. oslobađanja poreza na dobit preduzeća sada više nemaju bankarska, tehnička, finansijsko-tehnička i trgovinska preduzeća. Sada se govori o preduzećima i znači ni onu jednu godinu koju su imali sada više nemaju.

U jednom delu Zakona pravo na oslobađanje nemaju ni oni koji imaju prihod veći od 75 hiljada.

U članu 11. obvezniku koji izvrši ulaganje u osnovna sredstva u sopstvenu registracionu delatnost, u kupovinu akcija ili udela u postojećem pravnom licu ili u dugoročnim obveznicama javnog zajma umanjuje se poreska osnovica za visinu ulaganja, a najviše do 50%. Prethodni zakon je tu osnovicu umanjivao za 100% i to je bio jedan podsticaj ljudima da ulažu, da privređuju i da kupuju sredstva za rad.

U članu 60a. na nedovoljno razvijenim područjima predviđamo da se može plaćati porez na dobit i u paušalnom iznosu, samo ne vidimo kategorije koje bi to regulisale.

Ono što posebno zameram ovom zakonu i zbog čega ću insistirati da se glasa protiv je član 16. koji kaže: "Obveznik poreza dužan je da mesečne akontacije st. 1. i 2. ovog člana uveća za stopu rasta ukupne prihode u odnosu na prethodni mesec." Mi ovde razgovaramo o porezu na dobit. Dobit je kategorija koja ima veze sa prihodima, ali ne samo sa prihodima. Svi dobro znamo da je dobit nešto što se izvodi iz prihoda i rashoda. Znači, ne možemo oporezovati ni jedno preduzeće sa rastom prihoda, a da ne pogledamo rashode. Prihodi rastu, a srazmerno njima rastu i troškovi.

Primera radi, ako je u pitanju trgovinsko preduzeće i ono ima u jednom mesecu znatno povećanje prihoda, to znači da je ono kupilo robu i da je za tu robu dalo sredstva i da je nabavna vrednost te robe kategorija troška. Prema tome, svako drugo rešenje, rešenje koje bi pojačalo kontrolu Uprave prihoda, koje bi tražilo češće podnošenje poreskih bilansa ja bih prihvatila, a da se oporezujemo po prihodu, to ne može da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Nebojša Atanacković.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, iskoristiću ovo obraćanje da uz komentar ovog zakona o porezu na dobit preduzeća dam i određeni komentar ukupnog paketa zakona koji nam je ponuđen.

Moj ukupan odnos prema ovom paketu zakona je pozitivan. Smatram da se učinio jedan korak napred u nekim stvarima. Međutim, još uvek ima stvari koje smo možda mogli da promenimo i da taj paket bude primereniji situaciji u kojoj se nalazimo.

Kod ovoga bih istakao i određeno razumevanje koje je pokazala Vlada kod usvajanja određenih sugestija, takođe i Odbor za finansije, a kod komentara ovog zakona reći ću neke stvari koje su pozitivne i u svakom slučaju u to spada smanjenje stope sa 25 na 20%, što samo po sebi znači određenu stimulaciju. S druge strane, cenim to što se određenim odredbama Zakona uspelo i mislim da će se uspeti u praksi da se proširi poreska osnovica, a takođe i značajno da se popravi efikasnost kontrole privrednih subjekata.

Međutim, još nešto, cenim da je Vlada želela da napokon i kroz porez na dobit preduzeća na neki način, u stvari na svaki način, poveća i učešće ovog poreza u ukupnom finansiranju društva. Međutim, smatram da se to moglo postići i na neki drugačiji način, a ne putem oporezivanja osnovnih sredstava. Kao što znamo, ulaganja u osnovna sredstva bila su 100% oslobođena, a sada samo 50%, što mi se čini da inače u uslovima nedovoljnih investicija može da na značajan način umanji interes privrednih subjekata ka investicijama u osnovna sredstva.

Drugo, bez obzira što bi se možda mogli prihvatiti argumenti koji su dati, da imamo dovoljno preduzeća iz oblasti trgovine, bankarstva, osiguranja itd. odnosno da oni predstavljaju 70% od ukupnog broja preduzeća, mislim da sa jednom promenom uslova privređivanja i u ovim oblastima jednostavno menjamo uslove privređivanja, a da možda to nije bilo neophodno.

Zaista treba istaći da privredni subjeti moraju napokon doći do jedne sigurnosti, a na ovaj način, ovakvim izmenama ne doprinosi se tome i uvek postoji pretpostavka da bi se sledeće godine u redu ovih koji su ove godine obuhvaćeni ovakvim izuzećem mogli naći i neki drugi.

Na kraju, rekao bih još i o jednoj stvari koja mi se takođe ne sviđa, a to je da ne tretiramo na isti način ulaganja stranih lica, tako da je to nešto što je u svemu ovome, u ukupnim povredama možda najozbiljnija povreda nekih opredeljenja. Zaista ne vidim, u stvari vidim razlog da nismo mogli da promenimo uslove privređivanja stranim ulagačima, jer imamo određena druga obećanja i nastojanja da se to ne menja, ali isto tako to najbolje pokazuje da menjamo uslove privređivanja domaćim subjektima i ovo sve drugo podržava, ali vrlo mi je teško da prihvatim da treba da oporezujemo osnovna sredstva.