Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovane kolege, zaista na dnevnom redu je jedan zakon, odnosno izmena zakona koja treba da poboljša, prema shvatanju Vlade i verovatno prema mišljenju stručnjaka koji su radili na ovom projektu, da poboljša organizaciju gazdovanja, upravljanja putnom privredom, odnosno organizacijom koja se bavi planiranjem, uređenjem i izgradnjom puteva na teritoriji Republike Srbije.
Mi nažalost od ovog zakona napravismo jednu političku tiradu ovde u smislu izbora, optuživanja i svega onoga što nas tišti u neuspehu ili manjem uspehu od onoga što smo očekivali u izborima. Zaista pomalo smešno deluje kada sedite gore, negde na vrhu ove sale i kada slušate sve što je ovde izrečeno, za ovom govornicom.
Mi moramo da budemo svesni da je Vlada predložila jedno rešenje za koje smatra da je optimalno i da jednu organizaciju, instituciju koja treba da gazduje putnom privredom Srbije, treba da izdvoji i da jednostavno omogući da prema struci, nauci i ekonomskoj mogućnosti gazduje, upravlja magistralnim i regionalnim putevima u ovoj zemlji. Kako ih pravimo, da li sa tri trake, da li sa više ili manje rupa, kvaliteta, to je sada neka druga stvar koja je izvan ovog zakona, to je još ono što se zove ekonomska moć ove zemlje.
Logično, mi znamo koliko smo bili u sankcijama, koliko je saobraćaj bio izvan ove zemlje, koliko je bilo teško naći mazut, odnosno asfalt, pošto je to derivat nafte, koliko smo imali muka u proteklih pet-šest godina i dobro je da smo i onaj potencijal koji smo imali zadržali na odgovarajućem nivou, a u prethodne dve godine zaista smo imali jednu ekspanziju.
Hoću da verujem, pošto sam nekako najstariji predsednik opštine u Srbiji, koji je dosta upoznat sa svim ovim, da je zaista taj kolač deljen na sve moguće načine, da bude pravičan, jer ne verujem, niti sam ikad bio prisutan na bilo kom sastanku da je neko nekoga delio prema SPS-u, prema SPO-u ili nekoj drugoj političkoj partiji, nego jednostavno prema onim kriterijumima i mogućnostima i guberu, koji je bio toliki koliki jeste.
Hoću da vam kažem da i mi u lokalnim samoupravama imamo sopstvenih problema. Ja ću vam samo navesti problem Milanovca, ono što kažu, da se ipak zna. Već sedam godina u Gornjem Milanovcu funkcioniše komunalni doprinos, koji juče usvajasmo, koji ima jedan svoj postotak i to značajan za puteve, a svih 63 naselja u Gornjem Milanovcu imaju svoj samodoprinos za puteve. Sa takvom ulaznicom se dolazi do Direkcije, dolazi se do banaka i do svih onih koji mogu da pomognu izgradnji putne privrede. Prema tome, dajmo taj kolač, uradimo svuda, a ne da optužujemo da li nam neko daje ili ne daje.
Malo pre neko reče ovde, moj kolega iz Čačka, da tamo nije dato. Ja sam iz tog okruga. Dato je tamo dosta, posebno u protekle dve godine. Svuda je davano u Srbiji, deljeno je i u Moravičkom okrugu i svim opštinama. Druga je stvar koliko su rukovodstva opština i lokalne direkcije bile spremne da se upuste u to i da se jednostavno organizuju u pogledu prikupljanja lokalnih sredstava, i bankarskih, i učešća Republičke direkcije. Prema tome, treba da se zna jedan kriterijum, a sa stanovišta primene ovog zakona smatram da je Vlada našla jedno opredeljenje koje će sigurno uz koordinaciju ustanova, odnosno direkcija, uz koordinaciju Ministarstva za saobraćaj, posebno Ministarstva za građevinarstvo, jer se radi o objektima niske gradnje - uz jednu želju i potrebu da shvatimo da nam je saobraćaj ne nešto što nam je, što kažu u udžbenicima, žila kucavica, nego i izlazak naše ekonomije na svetsko tržište u narednom periodu, uz dobru organizaciju, uz određene koncesije koje verovatno moramo dati ovoj zemlji - povući jednu toliko značajnu granu privrede da jednostavno naša privreda polako hvata korak tamo gde joj je mesto.
S tog stanovišta podržavam Predlog ovog zakona, a sa drugog stanovišta, gde se više govorilo, ipak se treba malo više organizovati u opštinama i sakupljati taj dinar. Ne zaboravite ovo što sam rekao, opština Gornji Milanovac je jedna od najvećih po prostoru u Srbiji i nema gotovo ni jednog mesta gde bilo šta nije rađeno.
