Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Stanko Kovačević, Boris Karaičić, Miloš Radivojčević, Dušan Golubović, Ljubivoje Slavković, Višnja Nežić, Milena Milošević, Zaharije Trnavčević, Petar Mišić, Neda Arnerić. Po podne odsustvo najavili Predrag Bajčetić i Vojkan Tomić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu, prelazimo na treću tačku dnevnog reda.
Po Poslovniku, izvolite. Reč ima gospodin Ivković.

Javljam se po Poslovniku, član 28. u kome piše da je predsednik Narodne skupštine obavezan da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine i o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine. Upravo zbog tačke 3, koja je trebalo juče da bude na dnevnom redu kao tačka 2, a to je - izbor nosilaca pravosudnih funkcija, zamolio bih predsednika Skupštine da nam obezbedi konačno prečišćeni materijal za ovu tačku dnevnog reda. Poslanici DOS-a i Vlada Republike Srbije, odnosno ta tela partijska koja vode tu kadrovsku politiku kod vas, toliko su menjala ove predloge da mislim da ni vi sami ne znate koji je sudija i predsednik suda gde predložen.
Prema tome, zamolio bih da nam dostavite prečišćeni tekst konačno utvrđenih predloga, da o njima možemo stvarno normalno da raspravljamo.

U Poslovniku, naravno, ništa u vezi sa tim ne stoji, nego da se predsednik stara o blagovremeno usklađenom radu. Odbor je uradio svoj posao, dostavio je juče imena nosilaca sudijskih funkcija gde se predlozi povlače, a vi samo možete uzeti olovku i iz osnovnog teksta precrtati ta imena, pa ćete znati ko je ostao na listi. Ne vidim da je to neki poseban problem. Imali ste ceo dan i noć za to.
Ako se slažete da nastavimo.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ODLUKA O PRESTANKU FUNKCIJA, RAZREŠENjU I IZBORU NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to:
1. Predlog odluke kojom se utvrđuje da je akt Narodne skupštine Republike Srbije, donet na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održanoj 21. decembra 1999. godine, na osnovu koga je Slobodanu Vučetiću prestala funkcija sudije Ustavnog suda Republike Srbije, ništav;
2. Predlog odluke o stavljanju van snage Odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije;
3. Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti;
4. Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika privrednih sudova;
5. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova;
6. Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije, sa izmenom;
7. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti;
8. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika privrednih sudova;
9. Predlog odluke o razrešenju dužnosti zamenika opštinskog javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu;
10. Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, sa izmenama;
11. Predlog odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova.
Prilikom utvrđivanja predloga odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova u celini, odnosno utvrđivanja predloga kandidata za pojedine sudove, mišljenja su izdvojili članovi Odbora za pravosuđe i upravu Zoran D. Nikolić i Branko Pavlović.
Primili ste i predloge odluka koje je podneo v.d. republičkog javnog tužioca, i to:
12. Predlog odluke o izboru okružnih javnih tužilaca;
13. Predlog odluke o izboru zamenika okružnih javnih tužilaca sa ispravkom;
14. Predlog odluke o izboru opštinskih javnih tužilaca i
15. Predlog odluke o izboru zamenika opštinskih javnih tužilaca, sa izmenama i ispravkom.
Pored toga, primili ste obaveštenje Odbora za pravosuđe i upravu da povlači predloge odluka dostavljene 19, odnosno 20. jula 2001. godine, i to: Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova (broj 119-2129/01); Predlog odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova (broj 119-2130/01); Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti (broj 118-1949/01) i Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije (broj 118-1947/01), kao i obaveštenje v.d. republičkog javnog tužioca da povlači predloge odluka dostavljene 6, odnosno 22. jula 2001. godine o izboru nosilaca javnotužilačke funkcije (broj 119-1921/01 i broj 119-2236/01).
Primili ste i izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga v.d. republičkog javnog tužioca za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije.
Uručena vam je izmena Predloga odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, koju je Odbor utvrdio na sednici 18. septembra 2001. godine.
Predlažem da se o svim predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija obavi jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu posebno izjasni.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 141, protiv 27, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, a ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Saglasno članu 153. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Izvolite, gospodin Hiber.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije uputio je Narodnoj skupštini veći broj predloga, a i saglasnosti na veći broj predloga koje je Narodnoj skupštini uputio drugi ovlašćeni predlagač, vršilac dužnosti javnog tužioca. Ovako veliki broj predloga na jednoj sednici je rezultat toga što je Odbor radio celo leto, kao da je i u toku jula finalizovao predlozima materijal koji je bio predmet pripreme u prethodnom periodu.
Povlačenje predloga koji nose julske datume, a o tome ste obavešteni pismeno i u uvodnoj reči gospodina predsednika Narodne skupštine, je posledica i činjenica da su predlozi sa raznih sednica objedinjeni u jedan materijal, uz koji su učinjene dve dopune, jedna juče, a jedna danas, to je povlačenje nekih predloga i davanje novog predloga.
Kada se radi o ovim predlozima, moram reći da su neki od njih više puta bili predmet rasprave Odbora, neki čak i juče i danas i to je izraz nastojanja da se izbegnu greške, kao i da se obezbedi najšira podrška i skupštinska i stručna, a i u javnosti za predložena rešenja.
U tom cilju obezbeđeno je da na sednicama Odbora za pravosuđe i upravu prisustvuju i učestvuju u raspravi i predstavnici nadležnih pravosudnih institucija, kao i predstavnici advokatskih komora. Najkraće rečeno, radi se o sledećim grupama predloga.
Prvo, u pitanju je razrešenje jednog broja predsednika sudova kojima je istekao mandat na koji su birani. Funkcija predsednika suda nije stalna, predsednici sudova se biraju sa mandatom od četiri godine i jula meseca jednom većem broju predsednika redovnih sudova istekao je mandat. Predlog Narodnoj skupštini je da konstatuje da je taj mandat prestao, a u jednom manjem broju slučajeva isti kandidati su ponovo predloženi za predsednike sudova.
Drugu grupu predloga čine predlozi za prestanak, odnosno razrešenje sa funkcije predsednika redovnih i privrednih sudova, jednog broja predsednika kojima nije istekao mandat.
Odbor je na osnovu mišljenja koje je pripremilo Ministarstvo pravde i lokalne samouprave našao da su ispunjeni uslovi iz člana 37. stav 5. Zakona o sudovima, odnosno da postoji objektivna odgovornost predsednika sudova za propuste u radu tih sudova. Radi se o mišljenju Odbora, o nužnim promenama u sudsko-upravnoj funkciji. O pravnom osnovu ovakvih promena Narodna skupština je već raspravljala i utvrdila da on može postojati. Odbor je ipak razmotrio i dopis kolegijuma predsednika privrednih sudova, koji su smatrali da je trebalo da budu konsultovani pri donošenju predloga za njihovo razrešenje. Ne samo na njihovo načelo (nemo judedž in rem suam), nego i zakonske odredbe su navele Odbor da ovu primedbu samo primi k znanju i smatra da ovo nije razlog za promenu predloga koju je odbor potvrdio.
Odbor posebno ističe da razrešenje sa mesta predsednika suda ne znači razrešenje sa sudijske funkcije. Ovim razrešenjem se ne dira u profesionalni i lični dignitet predsednika sudova. Oni ostaju sudije u svojim sudovima i odbor veruje da će većina njih časno i uspešno obavljati svoju sudijsku funkciju. Funkcija predsednika sudova je promenljiva, a ja bih rekao jedno nužno zlo u karijeri svakog sudije, u kome je sudijska karijera na prvom mestu.
Dalje, pod tri, sledeći predlozi Odbora za pravosuđe, za izbor predsednika redovnih i privrednih sudova. Usvajanje ovih predloga, zajedno sa onima koji su već usvojeni i zajedno sa nekima za koje očekujem da će Odbor uputiti Narodnoj skupštini za rednovno zasedanje, biće u velikoj meri promenjena kadrovska struktura u sudsko-upravnoj funkciji, na mestima predsednika sudova. To je značajan korak u reformi pravosuđa, ali naravno ne i odlučujući. Odlučujući korak će nastupiti kada Narodna skupština usvoji novo zakonodavstvo u pravosudnim institucijama i kada se dublje promeni sam sudijski kadar, kada na sudijska mesta dođu, takva je bar moja želja, mladi, stručni i nekompromitovani ljudi.
U izboru predsednika, odnosno kandidata za predsednike sudova, Odbor je puno razgovarao, puno raspravljao, čak je i menjao svoje predloge. To nije ni čudo, jer se radi o mestima koja su pod brižnom pažnjom i opšte i profesionalne javnosti. Odbor se nada da nije napravio ozbiljne greške. Čini mi se da su predlozi usvajani uz uvažavanje svakog mišljenja, a naročito onih koji su pojedine predloge doveli u sumnju. Mi smo, kada je bilo sumnje, odložili odlučivanje po predlozima, da bismo ona rešenja koja imamo mogli i da branimo.
Četvrta grupa predloga je saglasnost na razrešenje sa sudijske funkcije, a radi se o razrešenjima koja nisu protiv volje nosilaca sudijskih funkcija. Radi se o razrešenjima sudija zbog odlaska u penziju ili na lični zahtev. Odbor je i odlučio da podrži predloge republičkog javnog tužioca za razrešenje sa određenih tužilačkih funkcija, u većem broju slučajeva takođe se radi o razrešenju zbog odlaska u penziju i na lični zahtev. Odbor je dao saglasnost na predloge vršioca dužnosti republičkog javnog tužilaca za imenovanje jednog broja okružnih i opštinskih tužilaca, kao i zamenika tužilaca. Predlagač je tužilaštvo, a Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, po Ustavu, zakonu i Poslovniku samo daje saglasnost na ove predloge, a što je učinjeno. Najzad, Odbor je predložio Narodnoj skupštini da poništi dve svoje odluke donete u ranijem sazivu.
Prva je odluka o razrešenju sudije Vrhovnog suda Srbije Radovana Čogurića, koji je razrešen na predlog Vrhovnog suda, pošto je osuđen za saobraćajno krivično delo na kaznu zatvora od pet meseci. Sudija Čogurić je protiv ove odluke Narodne skupštine pokrenuo ustavnu žalbu, pred Ustavnim sudom Jugoslavije. Ustavni sud Jugoslavije je ustavnu žalbu usvojio i našao da je ova skupština prekršila Zakon o sudovima, kada je sudiju Čogurića razrešila dužnosti. Usvajanje ovog predloga Odbora u suštini znači izvršavanje odluke Ustavnog suda Jugoslavije, a takav predlog je učinio u okviru svoje nadležnosti Vrhovni sud Srbije.
Poslednji je predlog za poništenje odluke o razrešenju sudije Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića. Odluku o razrešenju Narodna skupština je u svom sazivu usvojila samo kao konstataciju, bez rasprave i što je još važnije bez glasanja, kao obaveštenje. Po mišljenju Odbora za pravosuđe, ovim je grubo povređen Ustav i Zakon o ustavnom sudu, i kada se radi o razlozima za razrešenje, i još više ili podjednako kada se radi o proceduri. U suštini, Narodna skupština nije na procedurom predviđen način i donela odluku o razrešenju. Čini mi se da se radi o pravno nepostojećem aktu, ali aktu koji je proizveo pravne posledice, koje još traju. Zbog toga, po mišljenju Odbora, ovaj nevaljan akt treba staviti van snage, kako bi se ove nezakonite pravne posledice takođe stavile van snage. Odbor je učinio veliki napor da ove predloge pripremi Narodnoj skupštini i nadam se da će Narodna skupština ove predloge usvojiti. Hvala.

Mišljenja su na Odboru za pravosuđe izdvojili članovi odbora Zoran D. Nikolić i Branko Pavlović. Da li se javljaju za reč? Povreda Poslovnika? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je Poslovnik, član 84. stav 3. Mi smo upravo od predsednika Upravnog odbora "Telekoma" čuli da smo juče i danas dobili neke nove predloge koji se odnose na imenovanja, razrešenja. Podsećam vas da član 84. kaže: predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine. Narodna skupština ne može danas da donosi odluke po predlozima koji su u Narodnu skupštinu stigli juče ili danas, a koje još uvek nismo dobili. Zato smatram da možemo da radimo samo po dnevnom redu koji je usvojen i po predlozima koje su poslanici dobili do 24 sata pre početka ove sednice, odnosno ovog vanrednog zasedanja.

Izvolite.

Jedno razjašnjenje, juče je Odbor za pravosuđe doneo odluku o povlačenju pojedinih predloga. Narodni poslanik gospodin Nikolić je ukazao da se predlozi za imenovanje i razrešenje moraju dostaviti 24 časa pre početka sednice. Ovde se radi o povlačenju predloga, dakle predloga nema, pa se o njima i ne može odlučivati.

Obrazloženje, ponavljam, mislim da je ovde dovoljno jasno, upravo ovo što je gospodin Nikolić pročitao, da se radi o tome da se ostale tačke odnose na izmene dnevnog reda i na utvrđivanje dnevnog reda.
Da li se narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje javljaju za reč? (Da.)
Gospodine Pavloviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam ukažem na tri stvari, jer smatram da su bitne i da možemo napraviti greške u pogledu čitavog paketa koji je pravljen. Dve se odnose na ono gde je predlagač Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, a u pitanju su Okružni sud u Vranju i Opštinski sud u Smederevu, i da bi vam bilo lakše praćenje u vašim materijalima, to su strane 2 i 9, naći ćete ih tamo. To su bitni, ali manji problemi. Ključni problem je ono što nam je dostavljen materijal kao predlozi za kadriranje u pogledu javnotužilačkih funkcija. Tu imamo jedan ogroman ustavno-pravni problem i o njemu ću govoriti kasnije, a odmah da vam kažem da su podneti od neovlašćenog lica.
Da se vratim na sudove. Zašto sam izdvojio mišljenje u pogledu kandidata za predsednika Okružnog suda u Vranju i kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu? Zato što su to ljudi koji nikada u karijeri nisu bili sudije, apsolutno nikada, i to je naročito dramatično kada je u pitanju okružni sud. Biti predsednik okružnog suda, a da nikada niste bili sudija - to zaista niko i nikada nije radio i to ne postoji kao iskustvo bilo gde u svetu. Postoji iskustvo da ste vi advokat ili tužilac, pa postanete sudija, čak i višeg suda, ali predsednik suda - apsolutno ne. U celoj Srbiji samo je u Vranju taj slučaj i kada govorimo o okružnim sudovima jedino je u Vranju taj slučaj da se za predsednika predlaže neko ko nije nikada bio sudija. U Šapcu je predlog povučen i to je dobro. Ja sam izdvojio mišljenje za Šabac, ali pošto je taj predlog povučen, onda nemam razloga da vam skrećem pažnju na to.
Što se tiče kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu, skrećem vam pažnju pošto vi u materijalima to nemate, ali mi na Odboru za pravosuđe smo imali. Šta mi znamo o tom kandidatu? Znamo da se prvi put zaposlio sa 31 godinom, da u 40. godini života ima devet godina radnog staža, znamo da je, i vi to nemate u materijalima, njegov prosek 6,16 i 7 godina je studirao. Nikada nije bio sudija. Recimo da je bio u pravosuđu, imao neke druge pokazatelje i kažemo da je radio ovako ili onako i onda bismo mogli da diskutujemo o tome, međutim, u ovim situacijama reč je o takvim pokazateljima, gde ja apsolutno nisam spreman da prihvatim takav način izbora predsednika sudova.
Moram da vam kažem da postoji nekoliko drugih slučajeva, osam ili devet, gde su predloženi ljudi koji nikada nisu bili sudije, ali reč je o manjim sredinama i u jednom broju tih slučajeva reč je o situacijama u kojima uopšte sudije nisu ni konkurisale. Nemojte da mislite da sam nerealan čovek. Birate u odnosu na ono što imate, ali to apsolutno ne važi za Okružni sud u Vranju i ne važi za Smederevo. To apsolutno ne stoji.
Što se tiče predsedavajućeg, molim da se ovo stavi na pojedinačno glasanje, odnosno tražim pojedinačno izjašnjavanje za ova dva kandidata. To su nama sada u ovom trenutku manji problemi.
Imamo jednu neverovatnu situaciju da svi predlozi javnotužilačkih funkcija dolaze od neovlašćenog lica. Gospodin Nedić nije vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. On je sam sebe u to zvanje proizveo, samovlasno. Samovlašće u Republičkom javnom tužilaštvu dovodi do bitnog urušavanja ustavno-pravnog poretka ove zemlje i to apsolutno ne može da se podrži, i ova skupština ne može da sklizne u takav način postupanja.
Daću vam malu hronologiju da bih vas uveo u celu priču zašto je to tako. Naravno, posle 5. oktobra tadašnji republički tužilac je podneo zahtev za ostavku i onda doneo rešenje kojim je postavio za vršioca dužnosti gospodina Ivanovića. To je zakonita procedura. Onaj ko će menjati republičkog tužioca - to je regulisano u glavi koja reguliše javna tužilaštva, rukovođenje organom i dakle, samo onaj ko je na čelu organa ima ovlašćenje da odredi ko će ga menjati. To je urađeno i gospodin Ivanović je potpuno zakonito bio na mestu vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Gospodinu Ivanoviću, vi to imate u materijalima, po svim osnovama je isteklo vreme i on mora da ide u penziju. Sledeći ko treba da menja u tom periodu može biti samo osoba koju gospodin Ivanović ovlasti da to radi.
U tom jednom pravnom vakuumu, odnosno ne u vakuumu nego u jednoj situaciji gde čovek treba da ide u penziju, Odbor za pravosuđe i upravu je našao za potrebno da preporuči, ko bi po našem mišljenju od zamenika republičkog tužioca trebalo (molim vas, formulacija Odbora za pravosuđe je "trebalo") da obavlja tu funkciju, a nikako nije osnov da neko to i postane. Drugim rečima, mi smo to doneli u formi zaključka i u formulaciji "treba".
Čitali ste u štampi da smo mi nekoga postavljali. Na pamet nam nije palo i postoje stenografske beleške sa sednice Odbora. Upravo smo o tome diskutovali i došli do zaključka da Odbor nema nikakva ovlašćenja da postavlja vršioca dužnosti i mi to nismo uradili, a inače bi bilo - odluka, i - određuje se za vršioca dužnosti taj i taj. Mi to nismo uradili.
Ja sam, nažalost, tek u četvrtak saznao da gospodin Nedić nema pravni osnov po kome se uopšte pojavljuje. Imao sam prilike juče na Odboru za pravosuđe i upravu da ga direktno pitam - gospodine Nediću, osim tog zaključka Odbora za pravosuđe, koji vam ne može biti pravni osnov, imate li vi nešto po čemu se pojavljujete kao vršilac dužnosti. Videli smo da nema. Predsednik Vrhovnog suda Srbije se složio da je gospodin Nedić, i tu postoje stenografske beleške, po njemu legitimno, ali nelegalno na toj funkciji.
Tolerisanje nelegalnosti u samom Republičkom tužilaštvu je dramatično narušavanje čitavog ustavnog i pravnog poretka ove zemlje. Dakle, u ovom trenutku je izuzetno važno da se mi, ma koliko nama to bilo teško, suočimo sa pravnim argumentima, da se suočimo sa pravnim činjenicama i da povučemo jedini mogući potez, a to je da odbijemo sve predloge koji potiču od neovlašćenog lica.
Drugo, pitanje odgovornosti, ko, kako i zašto radi - ono što Skupština danas na ovom zasedanju treba da uradi to je da ne podrži te predloge, ne ulazeći uopšte u pojedinačne analize, jer svi do jednog potiču od neovlašćenog lica.
Vi ćete čuti ovde različite argumente, a ja sam ih čuo na Odboru za pravosuđe - interes države, interes borbe protiv kriminala, korupcije itd. i stvari su potpuno obrnute. Čuvanje legaliteta u Republičkom tužilaštvu je prva i osnovna stvar borbe protiv korupcije, kriminala, čuvanje države, čuvanje poverenja građana i čuvanje ustavnosti ove zemlje. Svaki drugačiji pristup u stvari u drugom i trećem koraku nas vodi u katastrofu, čak i pod pretpostavkom da imamo najbolje namere, za šta ja sada uopšte ne otvaram diskusiju, niti mislim da o tome u ovom trenutku raspravljamo.
Ta argumentacija, koja bi išla izvan pravnih okvira, za mene je potpuno neprihvatljiva. Na Odboru za pravosuđe i upravu nijedan pravnički kontra argument nisam čuo. Da sam čuo, preneo bih vam sada i odmah iskoristio vreme koje mi je na raspolaganju da sa njime polemišem.
Dakle, na kraju da kažem, što se tiče Okružnog suda u Vranju i Opštinskog suda u Smederevu, molim u pojedinačno izjašnjavanje, a što se tiče svih predloga potpisanih od gospodina Nedića, molim da takve predloge odbijete zato što su podneti od neovlašćenog lica, koje je samovlasno zauzelo poziciju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.