DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.12.2001.

20. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

20. dan rada

10.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o radu (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 168 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Dušan Golubović i Momčilo Trajković. Dragan Vukšić ne prisustvuje pre podne.
    Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, gospodin Čedomir Jovanović, na osnovu člana 159. stav 3. i člana 43. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podneo Narodnoj skupštini 6. decembra 2001. godine.
    Prema tome, stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, gospodina Čedomira Jovanovića, da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
    Za 113, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 27, ukupno prisutno 140 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O RADU (nastavak u pojedinostima)
    Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amdnaman.
    Da li podnosilac amandmana, gospodin Nebojša Jović, želi reč? (Želi.)
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovani narodni poslanici, na član 26. koji reguliše radni odnos na određeno vreme podneo sam  amandman da se u stavu 1. posle reči "neprekidno" brišu reči "ili sa prekidima", kao  i da se briše stav 2. u celosti: "Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana."
    Predložena formulacija člana 26. u Predlogu zakona o radu je najmanje rečeno, čudna. Radni odnos se zasniva na određeno i na neodređeno vreme, i jedan i drugi traju neprekidno. Svaki prekid radnog odnosa, pa bio on i kraći od 30 dana, i formalno i stvarno predstavlja prekid radnog odnosa. Za vreme tog prekida moguće je ostvarivati prava iz radnog odnosa i po osnovu rada.
    Ovakvo rešenje prouzrokovalo bi značajnije teškoće u postupku ostvarivanja drugih prava van radnog odnosa, kada kod radnika koji je radio na određeno vreme dođe do prekida radnog odnosa, kao što je recimo pravo i obaveza socijalnog osiguranja. Zbog svega unapred izloženog, smatram da predloženi amandman treba usvojiti i da rad na određeno radno vreme ne može da traje sa prekidima. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? Izvolite, gospodin Toma Bušetić, predstavnik poslaničke grupe SPS-a.
    ...

    Toma Bušetić

    Dame i gospodo narodni poslanici, čitav član 26. je, po meni, sporan. Pre svega, u zemljama Evrope, zapadne demokratije, rad na određeno vreme je uglavnom godinu dana, ograničen na taj vremenski period. Samo u pojedinim zemljama imamo tri godine a i preporuka Međunarodne organizacije rada je od jedne do tri godine. Pitam se zbog čega smo mi išli na ovu restriktivnu odredbu, na tri godine kada u većini zemalja Zapadne Evrope imamo rad na određeno vreme od godinu dana. Zašto nije dobro predvideti da  rad na određeno vreme može da traje do tri godine? Pre svega zato što se radnik ili zaposleni dugo drži u neizvesnosti da li će  ili neće biti primljen za stalno.
    Sa druge strane, dosadašnje zakonodavstvo u ovoj oblasti kod nas je regulisalo rad na određeno vreme na šest meseci plus šest meseci. Naravno, ovde postoji jedna velika bojazan vezana za isplatu doprinosa, poreza itd. Iako stoji, iako je činjenica da su ove obaveze, kada je reč o radu na određeno i neodređeno vreme, iste, ali smatram da je bolje rešenje bilo da rad na određeno vreme bude godinu dana.
    Znači, pored toga što se radnik dugo drži u neizvesnosti, sa druge strane poslodavac uvek može da zloupotrebi svoju funkciju, u smislu da radnika za to vreme drži na poslovima koji su ispod njegove stručne spreme ili ispod njegovih kvaliteta, znanja i sposobnosti. Ako se tako često pozivamo na Evropu, na razvijeni svet, treba onda i ta iskustva da preuzimamo na pravi način, a to bi konkretno, vezano za član 26, bilo da se rad na određeno vreme, ograniči na godinu dana.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo veoma važan član zakona, ali podsetiću vas na dve bitne činjenice: prva je ona pomenuta kroz pozivanje na konvencije Međunarodne organizacije rada, - tim rešenjem nismo istupili iz standarda i prakse koja je do sada važila u moderno uređenim tržišnim ekonomijama; i drugo, pokušaću da vas upoznam  sa trendom koji se gradi sada u okviru Evropske unije.
    Naime, tamo sami sindikati i zaposleni insistiraju na ugovorima koji su oročeni na četiri godine. Pretpostavljaju da su time oni kao zaposleni u povoljnijoj poziciji u trenutku u kome ponovo sklapaju ugovor sa svojim poslodavcem, nego ukoliko su u situaciji da imaju stalno zasnovan radni odnos, dogovoreni ugovor o radu, koji sam po sebi može da ih obavezuje. Njima odgovaraju uslovi koji su promenljivi ukoliko oni veruju sami u sebe i recimo napreduju u svom poslu.
    Dakle, ovim se ne ruši ni po čemu taj standard koji definiše Međunarodna organizacija rada, ali istovremeno, što je veoma važno, ovo je snažan podsticaj u procesu zapoljšavanja radne snage. Stavite se u poziciju poslodavca i vidite koliko je realno ponuditi nekome stalni radni odnos, koliko koristi zaista ima zaposleni ukoliko mu se ponudi radni odnos u trajanju od tri godine.
    Time se umanjuje ona neizvesnost koja bi pratila, recimo, rad od godinu dana, pri čemu ne možete obavezati poslodavca da posle godinu ili tri godine zaposlenog primi u stalni radni odnos. Može se taj ugovor ponovo obnoviti i to su sada neka tehnička pitanja koja zaslužuju ozbiljnu raspravu, ali mislim da je ovaj član, ovako definisan, upravo član uređen u interesu samih zaposlenih. Ukoliko bi se posmatrala težnja poslodavaca, ima svakako povoljniju varijantu u kojoj se sklapa ugovor na godinu dana.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman na član 26. koji je podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Za 53, protiv 100, uzdržanih nema, nije glasalo 13, ukupno 166 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
    Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman koji je na član 26. podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Za 35, protiv 106, uzdržanih nema, nije glasalo 25, ukupno 166 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
    Na član 27. amandman su podneli narodni poslanici Vera Marković, Branko Pavlović, Vlatko Sekulović i Miroslav Hristodulo.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Vera Marković.
    ...

    Vera Marković

    Hvala lepo. Prihvatanjem ovog amandmana ne bi se izmenilo ništa u suštini ovog zakona. U našem amandmanu predviđena je samo mogućnost, odnosno obaveza zakonodavca da će kroz zakon o penzijskom i socijalnom osiguranju rešiti problem beneficiranog staža, koji je ranije bio rešavan. Predviđeno je, dakle, samo u jednoj formulaciji da se utvrđuju posebna prava, kroz zakon o penzijskom i socijalnom osiguranju, radnika koji rade na posebno rizičnim poslovima. Odgovor Vlade na ovaj amandman prilikom odbacivanja amandmana je bio da će to biti rešeno zakonom o penzijskom i socijalnom osiguranju. Međutim, amandman ne ide u tom pravcu da mi pokušamo da kroz ovaj zakon o radu rešimo taj problem. Ne, mi samo želimo da ovde bude data obaveza.
    Evo o čemu se radi: ovde se pominje član 38. kao način da se reši problem otežanih uslova rada, ljudi koji rade na ovim rizičnim poslovima. Članom 38. je samo rešeno odnosno ponuđeno da radnik može da radi 10 časova kao najmanji fond časova u toku nedelje, pa do punog radnog vremena. (što je kroz ovaj član o radu sa skraćenim radnim vremenom); dakle, da bi bio manje izložen štetnim uslovima. Međutim, bez obzira na to da li on radi 10, 12, 15 časova ili koliko već časova radi biće izložen tokom svog radnog veka uticajima štetnim po zdravlje.
    Beneficirani staž apsolutno se ne kosi sa skraćenim radnim vremenom na poslovima sa posebnim rizikom. Dakle, ovde nije predloženo na koji način će se to rešiti, sa kojim beneficijama. Predloženo je samo da ostane kategorija beneficiranog radnog staža i da na odgovarajući način to bude usvojeno. To je vrlo bitno, privremeno, makar u ovom trenutku i za sledeću godinu, dve ili tri, zato što zbog ogromnog broja nezaposlenih neće biti odlučivanja po slobodnoj volji, nego će to biti mnogo više pod ekonomskom prinudom, odnosno, bez obzira na to da li će imati beneficirani radni staž ili ne, da li će imati skraćenu radnu nedelju ili ne, radnici će morati da prihvataju te poslove. Dakle, mi tražimo da oni budu dodatno zaštićeni. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Za reč se javio ministar za rad i zapošljavanje gospodin Milovanović. Izvolite.
    ...

    Dragan Milovanović

    Zakonom o penzijskom osiguranju će se ovo sigurno precizno definisati. Mislim da je ovaj amandman u redu i da će na neki način omogućiti dodatnu zaštitu zaposlenih, tako da ga Vlada Republike Srbije prihvata.