Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kako je navedeno u obrazloženju predloženih izmena Zakonika o krivičnom postupku vidimo da one predstavljaju usaglašavanje sa određenim međunarodnim konvencijama i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima koje smo mi usvojili u ovom parlamentu, znači, sa najvažnijim međunarodnim konvencijama koje regulišu pitanja ljudskih prava, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i konvencijom koja reguliše pitanja torture.
U tom smislu, nije mi jasno pominjanje za ovom govornicom da predložene izmene predstavljaju povratak u srednji vek, 17. vek, da su korak unazad u oblasti ljudskih prava, ako se jasno naznačuju odredbe pomenutih konvencija sa kojima se predložene izmene Zakonika usaglašavaju.
U svakom slučaju, predložene izmene predstavljaju napredak kako u poziciji osumnjičenog u pretkrivičnom postupku, tako i u samom vođenju krivičnog postupka.
I, kada se posmatraju celovito sve ove predložene izmene Zakonika, one imaju upravo taj rezultat, znači, poboljšanje pozicije osumnjičenog i okrivljenog i efikasnost u krivičnom postupku.
No, da krenemo od pojedinih rešenja. Kada je u pitanju izmena člana 3. Zakonika o krivičnom postupku, gde je do sada bila data definicija da niko ne može biti smatran krivim dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom presudom, mogu da istaknem da je u dosadašnjim teorijskim raspravama o tome da li je to smatrano za prezumpciju nevinosti ili ne većina naših uvaženih pravnih teoretičara smatrala da to nije uvaženo kao prezumpcija nevinosti i da to da niko ne može biti smatran krivim i da se smatra nevinim ne predstavlja isto.
Upravo, sada predložena izmena - da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda - predstavlja poboljšanje. Upravo je pitanje pozicije osumnjičenog i okrivljenog i toga da li se on smatrao nevinim dok se ne donese pravosnažna presuda bilo veoma sporno do sada.
Svi smo svedoci da kod nas u Srbiji nije postojao propis koji zabranjuje javni pritisak koji postoji u toku suđenja. Uglavnom, taj pritisak je postojao preko medija, inspirisan od strane pojedinih političkih subjekata, ukoliko su se postupci vodili protiv pojedinih političkih protivnika ili neistomišljenika.
U Evropi je pitanje zabrane javnog pritiska na osumnjičenog ili okrivljenog u toku postupka regulisano. Upravo zbog toga problema što taj propis nije bio donet, imali smo situaciju da je većina optuženih, dok još nije okončan postupak, u javnosti već smatrana i oglašena krivim i teško je bilo pored tog pritiska javnosti zamisliti da bi sudovi donosili odluke kojima bi eventualno oslobađali od odgovornosti takva lica.
Zato je ovo rešenje da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom presudom - dobro, jer ono će bitno promeniti poziciju optuženog u toku postupka. I, naravno, u nekom narednom periodu mi očekujemo izmene krivičnog zakonika u tom delu koji sada, pogotovu kada je u pitanju pritvor, nije adekvatan ovoj definiciji.
Kada je u pitanju onemogućavanje torture u pretkrivičnom postupku, a njoj su osumnjičeni bili do sada izloženi prilikom lišavanja slobode, ove odredbe člana 5. koje se menjaju zaista predstavljaju unapređenje. Znači, licu lišenom slobode, pored toga što mu se predočava koji su razlozi za lišenje slobode, mora se predočiti šta mu se sve stavlja na teret, prilikom lišenja slobode.
To je jako važno, jer se time omogućava osumnjičenom da da adekvatan iskaz, a na neki način je već započeo svoju odbranu u pretkrivičnom postupku.
Da ne govorim o činjenici da mu se mora omogućiti da neometano opšti sa braniocem i da branilac mora da prisustvuje njegovom saslušanju, i da se o njegovom lišenju obaveste lica po njegovom izboru. To je vrlo bitno, jer treba omogućiti osumnjičenom da se obrati i da kontaktira sa licem u koje ima najviše poverenja.
Problem torture koji je do sada postojao u pretkrivičnom postupku ne treba posebno ovde isticati. Treba spomenuti samo akciju "Sablja". Neko je ovde rekao - zašto se spominje akcija "Sablja". Potrebno je spominjati akciju "Sablja" i potrebno je spominjati kakva je bila pozicija osumnjičenih i privedenih lica, znači, lica lišenih slobode u toku tog postupka; kako je onemogućen bio kontakt sa braniocem i na koji način je sprečavano da se sa braniocem kontaktira i na koji način je dolazilo do klasične iznude iskaza. Upravo izostanak ovih odredaba koje se sada unose u izmene i dopune zakona omogućuje da se u toku prvog saslušanja osumnjičenog jednom klasičnom manipulacijom dolazi do onih iskaza koji odgovaraju policiji.
Što se tiče odredaba koje regulišu efikasnost samog krivičnog postupka i davanja većih mogućnosti sudiji da upravlja postupkom, ovde je više puta isticano i kritikovano zašto su povećane kazne za svedoke, za branioca, za veštake.
Želeo bih, kao neko ko je radio u praksi, da istaknem da je većina tih rešenja o kažnjavanju koja su donošena bilo zbog toga što se svedok nije odazvao pozivu, bilo zbog toga što veštak nije blagovremeno uradio svoj nalaz ili što je branilac izostao sa pretresa, uglavnom bila stavljena van snage, jer ove kazne koje su do sada bile propisivane jednim delom uticale su na prevenciju. Svedok se ne odazove pozivu, veštak ne uradi blagovremeno nalaz, sudija izrekne kaznu; nakon toga, uglavnom se svedok pojavljuje na saslušanju i kazna se stavlja van snage.
Povećanje ove kazne uglavnom će imati taj preventivan uticaj da će se svedoci, suočeni sa činjenicom koja je visina kazne zaprećena, odazivati na poziv suda.
Kada je u pitanju pritvor, u obrazloženju predloženih izmena zakona kada govorimo o razlozima za pritvor, obaveznim i fakultativnim, vidimo da se pitanje obaveznog pritvora, pritvora koji se mora izreći ukoliko je izvršeno krivično delo, za koje je po zakonu predviđena kazna do 40 godina, na neki način relativizuje. Znači, uvodi se odredba - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Vidimo u obrazloženju ovog zakona da to jeste u skladu sa međunarodnim konvencijama, a u tom smislu nemamo razloga da ne verujemo predlagaču zakona da je upravo to tako.
Međutim, želim da istaknem da je u toku samog krivičnog postupka postojao problem razloga za pritvaranje pojedinih osumnjičenih ili okrivljenih lica.
Same odredbe koje su navedene u Zakoniku o krivičnom postupku uglavnom su od strane sudija, a na pritisak policije, zloupotrebljavane i široko tumačene, a pritvor jeste mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku. Imali smo slučaj, a pogotovo u prethodnom periodu, da je veliki broj osumnjičenih i okrivljenih lica bio pritvoren, iako stvarni razlozi mera obezbeđenja prisustva nisu postojali.
U tom smislu, potrebna je edukacija sudija da se ove odredbe restriktivnije tumače i da se zaista pritvaraju lica kod kojih postoji mogućnost da bi sprečila da se istražni postupak i kasnije sam pretres dovede do kraja.
Kada su u pitanju odredbe, a to je ovde takođe spomenuto, o pravu na lekara, velike su zloupotrebe postojale u prethodnom periodu baš po tom pitanju. Upravo je činjenica da nije postojala obaveza lekarskog pregleda u pretkrivičnom postupku, a mi vidimo da se to sada uvodi, omogućavala policiji da primenom sile, iznudom dolazi do iskaza koji njoj odgovara, a osumnjičeni je, uplašen tom pretnjom koja je postojala, izbegavao da istražnom sudiji prijavljuje da li je prema njemu vršena tortura i na koji način je davao iskaz u toku postupka.
Želeo bih da istaknem jednu važnu odredbu koja se ovde unosi, a to je odredba da sada javni tužilac, ali uz saglasnost suda, može da odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora od tri godine. Po sadašnjem zakonu, pre ovih izmena, ovo je bilo veliko ovlašćenje tužioca, koji je mogao krajnje arbitrarno da utiče na tok postupka i da neka lica faktički oslobodi od krivičnog gonjenja, amnestira. Upravo činjenica da se sada to mora raditi uz saglasnost suda doprineće da se to veliko ovlašćenje tužioca kontroliše.
Naravno, dobra odredba je to da se onim licima koja su na neki način zavisna npr. od alkohola, opojnih droga, omogućava da se podvrgnu određenom tretmanu i da se resocijalizuju u drugom postupku.
Istakao bih još jednu odredbu koja je predstavljala do sada problem u krivičnom postupku, a to je taj rok za pripremanje odbrane. Iako je on propisan u Zakonu o krivičnom postupku kao rok od osam dana, uglavnom nije poštovan. Davan je ili kraći rok, a ako se dolazilo na pretres i tražilo odlaganje zbog toga što je kraći rok određen sudije uglavnom tu nisu postupale. Sada se produžuje rok za najteža krivična dela na najmanje 15 dana; mislimo da je to dobro rešenje, jer postoje krivična dela zbog čije složenosti odbrana ne može da se pripremi u tako kratkom roku.
Ove odredbe, bez obzira na kritiku koja je sa ove govornice upućivana, predstavljaju napredak i mi verujemo da će se u tom pravcu i dalje nastaviti i da će se izmene krivičnog zakonodavstva ostvarivati dalje u pravcu zaštite ljudskih prava i pozicije samog osumnjičenog i okrivljenog. U tom smislu, DSS će ove izmene podržati, sa nadom da će učiniti pravosuđe efikasnijim i da će na sve te odluke i na sam postupak uticati ove predložene izmene, da se što pre okončaju, i da ova odredba koja govori o produženju pritvora faktički neće zaživeti u praksi. Hvala.

Povreda Poslovnika, izvolite, narodni poslanik Bojan Pajtić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da ovom tekstu zakona poklonimo svu ozbiljnost koju ovaj predlog zakona zaslužuje. Dakle, raspravljamo sve vreme bez prisustva ministra, praktično od početka sednice raspravljamo u polupraznoj sali. Molim vas da se sakupimo. Dakle, tražim da se, na osnovu člana 82. stav 6, utvrdi kvorum i da zaista nastavimo rad onako kako to priliči Narodnoj skupštini.

Tražili ste da utvrdimo kvorum. Molim vas, ubacite kartice u vaše identifikacione jedinice.
Konstatujem da nemamo kvorum.
Dajem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze.)

Molim vas da utvrdimo kvorum. Ubacite kartice u vaše glasačke jedinice.
Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad.
Narodni poslanik Nataša Jovanović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ištvan Takač, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.
Ištvan Takač nije tu. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, predlog izmena i dopuna ovog zakona više liči na predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona, nego Zakonika o krivičnom postupku. Najkrupnije primedbe na predložene izmene i dopune odnose se, pre svega, na disciplinsko, novčano kažnjavanje učesnika krivičnog postupka i na utvrđivanje dužine trajanja i razloge za utvrđivanje pritvora, kako obaveznog tako i fakultativnog.
Što se tiče novčanog kažnjavanja, članom 82. predviđeno je da se lica koja odbiju da predaju predmete ili koja odbijaju da dobiju predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku kažnjavaju do 100.000 dinara, a ukoliko to ponove, mogu se opet kazniti do 100.000 dinara.
Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno (članom 225. i 238.) da MUP može bez istrage oduzeti predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.
Članom 108. je predviđeno da će se svedok ako ne dođe na saslušanje, a uredno je pozvan, ili ako se bez razloga udalji sa mesta gde treba biti saslušan, ili odbije da svedoči, kazniti novčano do 100.000 dinara.
Članom 115. slično je predviđeno i za veštaka koji ne dođe, a uredno je pozvan, ili odbije da veštači, ili ne da nalaz i mišljenje u roku koji mu je predvideo istražni sudija ili predsednik veća. Pored toga što se veštak kažnjava sa 100.000 dinara, stručna ustanova koja vrši veštačenje kazniće se novčanom kaznom do 500.000 dinara.
Član 263 - istražni sudija može da kazni lice koje narušava red u istrazi isto novčanom kaznom do 100.000 dinara.
Predsednik pretresnog veća takođe može da kazni lica koja učestvuju u pretresu novčanom kaznom do 100.000 dinara, osim okrivljenog.
Na kraju, u članu 305, ako branilac neopravdano izostane i dođe do odlaganja glavnog pretresa, biće kažnjen do 50.000 dinara, s tim što će snositi troškove odlaganja glavnog pretresa.
Što se tiče pritvora, razloga za određivanje pritvora i vremenskog trajanja pritvora, članom 142 predviđeni su razlozi za određivanje pritvora, pa se obaveznost pritvora formuliše kao - pritvor će se odrediti. Znači, imperativna norma u kojim slučajevima će se pritvor odrediti.
U tački 1) propisano je da će se pritvor orediti ukoliko je propisana kazna od 40 godina zatvora, pa je sada dodato izmenama i dopunama zakona - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Posebne okolnosti dela su samim tim sadržane, čim je zaprećena kazna od 40 godina zatvora. Jednostavno, ne može biti, to su najteži oblici najtežih krivičnih dela. Suvišna je formulacija - zbog posebno teških okolnosti dela. Ona su sigurno posebno teška, čim je zaprećeno sa 40 godina zatvora.
U tački 2) navodi se situacija kada je doneta prvostepena presuda i lice osuđeno na pet i više godina zatvora, a nalazi se na slobodi, pa će se zbog načina izvršenja i drugih posebno teških okolnosti onda odrediti pritvor. Pritvor se može fakultativno odrediti za lica koja se kriju, za koja je potrebno da se utvrdi istovetnost, ako postoji opasnost od bekstva, ako postoji opasnost od uništenja dokaza, opasnost da će okrivljeni uticati na svedoke ili saučesnike, ako postoji opasnost da će ponoviti ili dovršiti već započeto krivično delo ili preti izvršenjem novog krivičnog dela i ako okrivljeni izbegava da dođe na glavni pretres.
Izmenama i dopunama ubačena je i peta mogućnost, a to je - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela. Ako se već htelo da se pooštre uslovi za izricanje ove mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, onda je trebalo brisati prvu tačku 1. stava; to je - propisana kazna od 40 godina zatvora, ako je to opravdano zbog teških okolnosti. Ova izmena konzumira ovu prvu tačku prvog stava. Znači, ako je propisana kazna preko 10 godina traže se dva uslova da je to opravdano: ako je opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.
U stavu 1. određivanje pritvora se vezuje ili za zaprećenu kaznu ili za prvostepenu presudu. U stavu 2. razlozi za određivanje pritvora su procesne prirode i vezuju se za krivični postupak. Ovde je problem uvođenja termina - zbog posebno teških okolnosti. Posebno teške okolnosti nekog dela ne može da ceni istražni sudija u istrazi, niti krivično veće prilikom odlučivanja o dužini trajanja pritvora. To jedino može da odlučuje pretresno veće. Ono je jedino merodavno da odlučuje o posebno teškim okolnostima, jer te okolnosti mogu da budu od uticaja na izricanje visine krivične sankcije, odnosno kazne prema počiniocu krivičnog dela.
Članom 144. rokovi pritvora u istrazi su utvrđeni tako da istražni sudija može odrediti pritvor do mesec dana. Krivično veće ga može produžiti na još dva meseca. Vrhovni sud Srbije u veću može odlučiti da se pritvor produži još tri meseca, i to ako se može izreći kazna zatvora preko pet godina i iz nekih važnih razloga, koje sud treba da obrazloži.
U članu 146. dalje se vrši produžavanje rokova pritvora, tako da se pritvor može produžiti posle podizanja optužnice još četiri godine do donošenja pravosnažne presude, zatim još godinu dana po donošenju pravosnažne presude i još dve godine ukoliko dođe do ukidanja pravosnažne presude.
Uvedena je i novina da postoji prekid roka za određivanje dužine pritvora, što znači - ako dolazi do odlaganja ili prekida glavnog pretresa zbog okrivljenog ili njegovog branioca, onda se taj rok prekida i ne uračunava u dužinu trajanja pritvora i onda pritvor može i duže trajati od tih rokova.
Sve su to izuzetno rigorozne mere i one više podsećaju na vođenje kaznene politike nego na mere kojima treba da se obezbedi prisustvo okrivljenog.
U poglavlju Zakonika o krivičnom postupku napravljena je gradacija mera koje se preduzimaju da bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog u svim fazama krivičnog postupka, počev od pozivanja, privođenja, određivanja jemstva, mera za zabranu napuštanja boravišta.
Tek na kraju, kao najrigoroznija i najteža mera, preduzima se mera određivanja pritvora.
Mera određivanja pritvora je takođe i ustavna kategorija. Ona je u članu 16. Ustava stav 1. određena, tj. lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može biti pritvoreno samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi. U stavu 2 - trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno vreme.
Ovim produžavanjem rokova, prvi je posle podizanja optužnice na četiri godine, do donošenja prvostepene presude, posle roka od godinu dana od donošenja prvostepene presude do eventualne pravosnažnosti, a ukoliko dođe do ukidajuće presude rok se još dodatno produžava dve godine, pa je u ukupnom zbiru to sedam godina. To je apsolutno, tih sedam godina, u suprotnosti sa ovom ustavnom odredbom iz člana 16. stav 2. gde se insistira da pritvor treba da traje najkraće moguće, a to je zbog toga što se malo ispušta iz vida da pritvor nije kaznena mera. Nije to mera kojom treba osumnjičenog kažnjavati.
Moramo da shvatimo da do pravosnažnosti presude okrivljeni nije kriv. Ne može se preko pritvora sprovoditi kaznena politika. A ako se želi obezbediti prisustvo okrivljenog u toku celog krivičnog postupka, postoje druge, blaže mere koje mogu obezbediti njegovo prisustvo. Jedna od tih je predviđena u članu 136. Zakonika o krivičnom postupku, a to je zabrana napuštanja boravišta. Ta mera se izriče ukoliko okrivljeni želi da pobegne, da se sakrije, ode na nepoznato mesto ili u inostranstvo. Sud može izreći tu meru kako bi ga sprečio da napusti to boravište i omogućio da uvek bude dostupan organima gonjenja.
Na osnovu svega iznetog, SRS iznosi svoje rezerve prema ovako datim predlozima i neće moći u celini, a ni pojedinačno da podrži ovakav predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Koliko vremena je još preostalo?

28 minuta, izvolite.