Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo videli u dosadašnjoj raspravi, mnogo toga je rečeno o Predlogu zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Međutim, ono što želim da primetim, to je da se o ovom zakonu govori na jedan specifičan način. Naime, vladajuća grupacija želi da veliča ovaj zakon i u isto vreme da kaže da sve ono što SRS iznosi nije tačno i da nije opravdano. Međutim, reći ću vam nekoliko stvari u prilog svemu onome što su rekle moje kolege.
Naime, postavlja se pitanje koje poslove može da vrši agencija. Ja bih ih svrstao u tri kategorije. Prvo, to su neki osnovni poslovi, osnovne delatnosti, zatim, nadzorne delatnosti i na kraju, sporedni poslovi. U pravu su svi oni koji su kritikovali i govorili da agencija vrši neke poslove koje apsolutno ne bi trebalo da vrši.
Ono što pada u oči, to je da su ovo poslovi koje mogu da vrše i neki drugi organi, a ne da osnivamo agencije.
Javlja se jedan suštinski problem. Pre mesec dana raspravljali smo takođe o jednoj agenciji koja je oduzela deo nadležnosti od trgovinskih sudova. Sada po drugi put raspravljamo o agenciji i ponovo oduzimamo deo nadležnosti od trgovinskih sudova. Nije ovde problem samo kritika rada trgovinskih sudova, nego je problem šta ti trgovinski sudovi uopšte treba da rade i kako rade.
Zalažem se za to da se uvaži mišljenje i stav SRS da ove poslove na sasvim adekvatan način može da obavlja, primera radi, Vrhovni sud Srbije, koji je inače nadležan da određuje veštake u određenom postupku i po odgovarajućoj proceduri. Ukoliko je Vrhovni sud sposoban i nadležan da daje ovlašćenje pojedinim veštacima u sudskim postupcima, takođe može biti nadležan i adekvatan za licenciranje stečajnih upravnika. Ne vidim posebnu razliku između ove dve vrste pomagača u delatnosti suda. Naime, stečajni upravnik je samo jedan od instituta koji treba da pomogne u radu stečajnih veća, odnosno trgovinskih sudova.
Iz tih razloga, treba približiti ove dve stvari i slobodno reći da Vrhovni sud, koji je nadležan da daje licence za polaganje pravosudnih ispita, odnosno da daje uverenje o položenim pravosudnim ispitima nosiocima pravosudnih funkcija, sigurno može biti kvalifikovan, stručan i nadležan da ovo daje i stečajnim upravnicima.
Što se tiče organa koji su ovlašćeni da rade u ime ove agencije, a govorimo o tri vrste organa, i to o upravnom odboru koji ima predsednika i četiri člana, zatim o nadzornom odboru koji ima takođe predsednika i dva člana i o direktoru agencije, kada pogledamo zbir svih ovih funkcionera ili predstavnika agencije taj zbir je devet. Šta to znači? Pored ovih devet oni moraju imati odgovarajuće službe i moraju imati još uvek neka zaposlena lica. Prema tome, govori se o jednoj vrlo brojnoj agenciji koju treba da finansira budžet Republike Srbije, odnosno da se finansiraju onako kako je to u zakonu predviđeno.
Smatram, kao što smatra i SRS, da je ovo izvesna birokratsko-administrativna revolucija za osiromašeni budžet građana Republike Srbije. Naime, svaka agencija, pa i ova, ima određenu uslužnu delatnost. Ako je u pitanju usluga, ona je jako skupa. Treba ovo svesti na neki minimum, na nešto drugo što ne mora da košta ovoliko koliko će da košta.
Moramo reći da se sve ovo finansira iz vrlo osiromašene privrede i privredni subjekti nisu više u stanju da daju ovolike namete i da finansiraju ovoliki broj slobodnih radnih mesta koja će se otvoriti. Stiče se utisak da su ministarstva i Vlada postali tesni za sve one koji pretenduju da rade ovakve poslove.
Iz tih razloga založio bih se da se ovaj zakon ne usvoji i da se time ispoštuju predlozi SRS.
Što se tiče finansiranja, moram da kažem da je početnih 30 miliona dinara izuzetno visoka cifra i da to treba obezbediti iz budžeta Republike Srbije. Ono što su rekle moje kolege o daljem radu i finansiranju u potpunosti prihvatam. Međutim, postavio bih jedno načelno pitanje, šta se dešava nakon izbora i davanja licenci određenom broju stečajnih upravnika?
Naime, mi imamo 15 trgovinskih sudova i jedan Viši trgovinski sud. U okviru ovih, ako bi se uzelo prosečno da u svakom sudu treba po 20 stečajnih upravnika, to bi značilo da 300 lica treba da dobije licencu i da položi ovaj ispit. Neka je to i 500, ograničavamo neki rok da nakon tri meseca nakon usvajanja ovog zakona moraju položiti svi i dobiti ovu licencu. Šta nakon pet godina? Ko će nakon pet godina da polaže ove ispite i da nakon pet godina dobije ovu licencu? Prema tome, vremenom će opadati rad ovih agencija i one će polako odumirati, a ja predlažem da se ovaj zakon ne usvoji, kako je to SRS i rekla.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović. Poslanička grupa ima 32 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo, pre mesec ili dva dana ovde je predstavnik DSS, tada predsednik poslaničke grupe, pričao hvalospeve kako je Vlada Srbije ukinula uredbom devet agencija zato što je stav njegove DSS, kako on reče, principijelni stav, da se ne uvode paraorgani, da se ne uvode paralelni organi i kako je već nazvao te agencije. Taman smo mislili da je moda agencija prošla, ali već posle tog njegovog istupa za ovom govornicom pa do dana današnjeg formirano je četiri ili pet agencija. U dnevnom redu sednice koja je u toku predviđeno je četiri ili pet novih agencija, a vrhunac je ova agencija čudnog naziva - za licenciranje stečajnih upravnika.
Mi srpski radikali načelno smo protiv agencija i mi taj svoj stav branimo kada je u pitanju bilo koji predlog koji predviđa postojanje agencije kao paraorgana u odnosu na postojeći državni organ, i to iz više razloga. Jedan od razloga je iskustvo koje imamo sa agencijama bivše DOS-ove, odnosno demokratske vlade. Tada ih je bilo 18; bilo je nemoguće da se svi rođaci, prijatelji i stranački aktivisti smeste u Vladu, pa su onda ad hok osnivali agencije da bi svi zaslužni građani bili dobro zbrinuti. Očigledno da DSS nastavlja istu praksu.
Koliko to košta građane Srbije očigledno nikoga nije briga. U ovom predlogu ste rekli u obrazloženju da postojanje ove agencije u startu treba da košta građane Srbije 30 miliona dinara koji treba da budu izdvojeni iz budžeta Srbije. To radite u vreme kada su putevi u Srbiji blokirani, kada ih blokiraju proizvođači pšenice, malina, višanja, radnici železnice, zdravstva, obrazovanja, a ministar Dinkić 'ladno izađe u medije i kaže - neka štrajkuje ko god hoće, para iz budžeta više nema.
Objašnjava kako se budžet puni, kako se budžet prazni, kao da je nekoga briga na koji način će on, koji se utrpao da bude ministar finansija, da napuni budžet.
Građani očekuju da im se plati ono što treba država da plati i da se sredstva koja se ulažu u budžet vrate na adekvatan način. To je ono što predstavnici ove vlade očigledno nemaju nameru, bez obzira na onaj predizborni slogan kada se vlada reklamirala podržavajući predsedničkog kandidata da građane podseti kako je, ne znam, tri puta povećan agrarni budžet. Sada se, s pravom, građani Srbije pitaju gde su sredstva koja su tri puta povećana, a proizvođači pšenice, malina i višanja su svakodnevno u blokadi puteva po Srbiji.
Kada je u pitanju ova agencija za licenciranje stečajnih upravnika, imate ovde vrlo interesantan vid finansiranja, pored ovih 30 miliona koje ćete izdvojiti iz budžeta Srbije u članu 6. predvideli ste i prihode koji se ostvare od donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Da li ovo znači ono što se meni čini, a čini mi se da ovaj član 6. predviđa kupovinu licenci. Onaj ko bude imao informaciju da je neko preduzeće spremno za stečaj, taj će da kupi licencu kroz donaciju i da vodi stečajni postupak, a u poslednje četiri godine smo se uverili da je to vrlo isplativ posao, uverili smo se na Janjuševiću i Kolesaru, perjanicama Demokratske stranke, na načinu na koji su oni vršili stečaj u pojedinim srpskim preduzećima.
Istina je da je bilo loših iskustava i ranije, ali želim da podsetim kolege narodne poslanike da, recimo, u periodu od 1998. do 2000. godine Trgovinski sud u Beogradu nije otvorio ni jedan jedini stečaj i da je to bio osnovni razlog zbog čega je DS napravila krizni štab i isterala Milenu Arežinu, uz sve one zločine koji su se toj ženi dešavali, iz Trgovinskog suda i na njeno mesto doveli Gorana Kljajevića koji je žario i palio četiri godine i hoće da ga vrate i zato, naravno, još uvek nije ni smenjen.
Poslanička grupa SRS misli da je besmisleno postojanje ove agencije i licenciranje neke posebne grupe ili kaste ljudi koji će se baviti isključivo stečajem. Mi mislimo, to smo vam kroz amandmane na ovaj prethodni zakon i rekli, da za stečajnog upravnika može da se postavi svaki dobar privrednik, odnosno lice koje ima visoku stručnu spremu, koje ima određeno radno iskustvo u rukovođenju u privredi i, uz to, da je upisano u registar sudskih veštaka.
Zaista ne vidimo koje su to još osobine ili veštine kojima treba da raspolaže neko ko pledira da bude stečajni upravnik. Šta još treba, da je dobar u bacanju koplja, skakanju u dalj, preskakanju prepona? Ne znam šta je to, osim ovoga što smo naveli, što bi bilo potrebno nekome da bude dobar stečajni upravnik.
Juče je gospodin ministar izneo ovde jednu zamenu teza. Rekao je da mi narodni poslanici SRS zbog Gorana Kljajevića, a rekli ste da se i vi slažete sa našim ocenama o radu tog gospodina, hoćemo da menjamo zakon. Ne, ministre, vi zbog toga hoćete da menjate zakon. Mi kažemo da ostane stečaj u Trgovinskom sudu, a vi kažete – ne, ne može to da radi Trgovinski sud, zato što imate loše iskustvo sa Goranom Kljajevićem. Naravno, to je vaš problem, nije naš.
Takođe, SRS smatra da je nedopustivo da se sužava krug ljudi koji će da rukovode stečajevima, s obzirom da znamo da postoji desetine hiljada srpskih preduzeća koja su pred stečajem. Nedopustivo je da se jedna grupacija ljudi odredi isključivo za taj posao, po kriterijumima koje mi iz ovog zakona zaista ne vidimo. Ništa nam ovde ne daje garanciju da će neko kvalitetno, ako dobije tu licencu, da obavlja taj posao ili, što je još važnije, da će pošteno da ga obavlja. Takvu garanciju nam ovaj zakon ne daje.
Nešto drugo nam se čini. Čini nam se da ćete vi da napravite stotinak begova kojima ćete podeliti begluke srpske privrede, a oni će imati samo zadatak da izvrše harač nad srpskom privredom i da još stotine hiljada građana Srbije ostane bez posla.
Mislimo da građani Srbije to ne očekuju od ove vlade, a svakako to ne očekuje poslanička grupa SRS i zbog toga nećemo glasati ni za ovaj ni za onaj prethodni zakon, zato što ni jedan ni drugi ništa kvalitativno ne donose u odnosu na postojeće stanje. Naprotiv, smatramo da je postojeće stanje mnogo bolje, da postoje načini da stečajni upravnici posao rade u skladu sa zakonom, da ga rade pošteno, naravno, pod pretpostavkom da stečajni upravnik nije Zoran Janjušević ili Kolesar. Ali, to takođe nije stvar zakona, to je stvar ličnog izbora.
Ministre, jutros ste nam rekli da ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Pročitala sam ovaj zakon, ali zaista nigde nisam videla na koji način to ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Razumem vas, vi ste očigledno jedini ministar u Vladi Srbije koji se ne libi da stane pred narodne poslanike i zato vi ovde predstavljate svaki zakon. Možda ćete i ovaj zakon o zdravlju, s obzirom da ovaj zakon o licenciranju stečajnih upravnika nema ama baš nikakve veze sa ministarstvom na čijem ste vi čelu.
Dok vi ovde sedite, gospodine ministre, mislim da bi bilo bolje da se malo više pozabavite stanjem u pravosuđu, da čujete kako sinoć portparol Specijalnog tužilaštva Bruno Vekarić, sekretar bivšeg ministra pravde, drži političke govore, što je apsolutno suprotno funkciji na koju je izabran. Vidim da niko nema nameru da ga pomera sa te funkcije.
Znači, SRS je na ovaj zakon uložila onoliko amandmana koliko ovaj zakon ima članova, zato što smo mislili da je to jedini način da vam stavimo do znanja da smo mi protiv ovog zakona.
Bilo bi dobro, s obzirom da predstavnik Vlade to nije učinio, da kolege poslanici razmisle još jedanput, da usvojite naše amandmane na onaj prethodni zakon i da na jedan pravi način sprovedemo stečaj, da zaštitimo srpsku privredu od novih lanaca i katanaca.

Reč ima ministar Zoran Stojković.

Javljam se samo zbog kratke replike gospođi Radeti. Nema razloga da budete ljuti na mene i da kažete da vršim zamenu teza, jer zaista nisam. Objasniću vam zašto. Kada je bilo reči o donacijama, to je uneto u zakon ne bi li se smanjio trošak iz budžeta. Ako se sredstvima donatora poveća suma, smanjiće se zahvatanje iz budžeta.
Sad ostaje onaj drugi deo koji vi ne rekoste, a to je da nijedan od donatora ili sponzora nema nikakvih posebnih prava po pitanju stečajnih upravnika i njihovog licenciranja. Kad izostavite taj deo, onda može da se kaže onaj zaključak – zato što ima nekog interesa. Međutim, ovde je zakonom on uskraćen.
Drugo, kada sam juče govorio, vezano za gospodina Kljajevića, nisam rekao po pitanju izuzimanja iz sudske nadležnosti, nego je ovde bilo reči da treba uneti još neke odredbe da nam se ne bi ponovio Kljajević. Samo sam na to rekao da nema potrebe u ovaj zakon unositi te odredbe, jer za gospodina Kljajevića treba da postoje drugi postupci. To sam rekao.
Na kraju, nisam tvrdio da samo ovaj zakon, kako vi rekoste, obezbeđuje valjan stečaj. Rekao sam – kada se zakonu o stečaju doda i ovaj zakon, koji reguliše jedan bitan element, onda dobijamo valjan stečajni postupak. U ovom slučaju je izostavljen onaj prvi deo rečenice.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

S obzirom na to da je spomenuta DSS i njen stav povodom agencija, jasno je rečeno da se DSS protivi načinu na koji su agencije formirane u prethodnom periodu, jer način na koji su formirane jeste bio uzrok svih zloupotreba koje su se događale. Tačno je, tu ste u pravu, upravo činjenica da je uredbom Vlade Republike Srbije, jednim podzakonskim aktom, formirana agencija, da su formirani biroi, dovela je do toga da nije bilo kontrole poslovanja, nije bilo kontrole rada, događale su se zloupotrebe od svih ovih lica koja su ovde spomenuta.
Demokratska stranka Srbije, kada je u pitanju ova agencija, smatra da je ovo jedini način da se kroz licenciranje stečajnih upravnika, kroz njihovu obuku i edukaciju, spreči da nesposobni i nekompetentni stečajni upravnici i dalje uništavaju ovo malo srpske privrede i preduzeća koja su ostala. Jedini način je kroz formiranje jednog organa koji nije nepoznat u svetu. Ako se samo malo analizira uporedno pravo, ako se analiziraju druge uprave, imamo primer Velike Britanije koja je formirala 138 izvršnih agencija i to je jedna od najsposobnijih i najoperativnijih uprava u svetu. Oni su doneli jasnu odluku da se u okviru ministarstva donose strateške odluke, a da se što više poslova izmesti u tzv. spoljne organe koji će biti kontrolisani od strane parlamenta i vlade.
Ova agencija za licenciranje stečajnih upravnika, ako bude formirana na vreme, kao što očekujemo, ako bude što pre napravljen plan edukacije, ako stečajni upravnici dobiju što pre licence, sprečiće da oni koji su do sada radili i u ovom trgovinskom sudu u Beogradu, koji su spominjani, raskrčme ovo malo preduzeća koja su ostala.
Zato je potrebno da se oko ovog pitanja svi složimo. Razumem da postoje koncepcijske razlike oko toga da li treba da postoje agencije ili ne treba, ali je važno da nađemo rešenje da se ovi bahati i dugotrajni stečajni postupci što pre spreče.

Po Poslovniku, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Reklamiram član 97. Poslovnika Narodne skupštine, po kome je poslanik obavezan da govori samo o temi koja je na dnevnom redu. Uvažena koleginica govorila je o problemima u poljoprivredi koji se ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa licenciranjem stečajnih upravnika, no kada smo već kod toga želim da kažem sledeće. Vlada Srbije ulaže i uložila je velike napore da se stvori dugoročna strategija u oblasti poljoprivrede u ovoj zemlji konačno, i to je razlog zbog čega je poljoprivredni budžet povećan tri puta i on će doneti dugoročne dobrobiti našoj poljoprivredi.
No, to nije sve. Vlada Srbije rešava i kratkoročne probleme u poljoprivredi. Kao što ste videli, postignut je dogovor sa proizvođačima pšenice, a takođe i u otkupu višnje. Moram da kažem da problemi koji u ovoj oblasti postoje nisu zbog toga što Vlada nije pregovarala i što Vlada nije uložila maksimalne napore. Vlada je čak odobrila kredite otkupljivačima kako bi ih podstakla da po adekvatnoj ceni otkupljuju ove proizvode.
Nažalost, problem se javlja sa druge strane. Za ovaj problem možete se obratiti otkupljivačkim lobijima iza kojih stoje finansijski moćnici ove zemlje, a borbu protiv njih vodi Vlada i G17 plus. Nažalost, za sada oni imaju podršku u nekim drugim političkim opcijama i mi se nadamo da će se ta borba uspešno završiti.
Što se tiče toga da Mlađan Dinkić objašnjava građanima i proizvođačima kako se budžet puni i prazni, ja u potpunosti mogu da razumem neke poslaničke grupe i neke poslanike kojima nije jasno šta je to demokratija. Jedan od osnovnih principa demokratije jeste i transparentnost, odnosno vidljivost, ako vam je tako razumljivije, rada Vlade i vladinih službenika. To je razlog zbog kojeg Mlađan Dinkić smatra da ima potrebe objasniti građanima Srbije kako se budžet puni i da je to naš zajednički budžet i da ovim budžetom treba da upravljamo zajedno.