Hvala vama.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč - Odbora za finansije, Radojko Obradović? (Ne.) Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić? (Ne.)
Dužan sam obaveštenje, da su za 6. tačku dnevnog reda ovlašćeni zastupnici stranaka: SPS - gospodin Jovan Todorović, DS- Aleksandar Vlahović, DSS - Jovan Palalić.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Palalić, pa gospodin Vlahović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre izvesnog vremena uputili zapitanost - zašto nema većeg priliva direktnih stranih investicija u našu Srbiju, predstavnici međunarodnih organizacija su nam rekli da privatni investitori ne mogu da budu naterani da ulažu, već da odgovarajućim okruženjem budu privučeni da slobodno investiraju.
Upravo je ovakva poruka i bila razlog što smo krenuli od ovog skupštinskog saziva u donošenje propisa koji će na nesumnjiv način doprineti da Srbija bude jedna od najatraktivnijih zemalja u regionu za investiranje. Nema sumnje da su predložene izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća na tom tragu, i u tom smislu DSS će podržati ovaj predlog zakona.
Ali, naravno, i prethodni zakoni, koji su usvojeni u ovom parlamentu, zajedno sa zakonima koji su na ovoj vanrednoj sednici, nesumnjivo nas promovišu, u narednom periodu, u jednog od lidera u regionu, koji će biti sa najvećim brojem stranih investicija.
Nema sumnje ni da izmene zakona o dopunama Zakona o javnim nabavkama, gde je postupak javnih nabavki učinjen transparentnijim, gde je postupak skraćen, gde je predviđena mogućnost da se i po prigovorima rešava brže i efikasnije, idu u tom pravcu. Takođe i Zakon o registraciji privrednih subjekata, na koji je u prethodnom periodu najviše prigovarano, predviđa jednostavniji postupak registracije preduzeća i uprošćenu proceduru. Tu je i zakon o izmenama Zakona o izboru sudija, gde se krenulo u pravcu nezavisnosti sudstva, a sudstvo i administracija su bili glavna prepreka u Srbiji za veći priliv stranih investicija.
Tu je, takođe, i Zakon o sprečavanju sukoba interesa, gde se na jedan agresivniji način suzbija korupcija u državnim organima. Naravno, i Zakon o prestanku važenja poreza na fond zarada i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Jučerašnja rasprava o ovom predlogu zakona o porezu na dodatu vrednost, koji će u najvećoj meri otkloniti mogućnost nelojalne konkurencije, poreske evazije, koji će staviti u ravnopravniji položaj privredne subjekte na srpskom tržištu, pokazala je da on stvara ambijent koji će privući direktne strane investicije, jer su one u ovom trenutku nešto što je Srbiji neophodno, posle svih onih investicija koje su dolazile kroz postupak privatizacije.
Naravno, prilivom novih i direktnih stranih investicija doći će i nova tehnologija, novi menadžment, sve ono što je neophodno našoj privredi.
Što se tiče samih rešenja predloženih u zakonu, postoje tri ključne promene i u tom smislu ovaj zakon jeste važan. Ne sumnjam da će ga veliki broj poslaničkih grupa u ovom parlamentu usvojiti. To je, naravno, sniženje stope sa 14% na 10% i tu nema dileme, to je najniža stopa u regionu. Ove izmene zakona će podržati i strani investitori, a u iskustvu moje opštine, Bačke Palanke, mi već imamo takve aranžmane i takva strateška partnerstva, gde su velike kompanije, lideri u svojim oblastima, prisutne.
Pre mesec dana „Sintelon“ je sa „Targetom“ napravio strateško partnerstvo. Juče smo videli da je „Karlsberg“ u Pivari Čelarevo, koja je takođe u našoj opštini, ušao u jednu važnu investiciju i otvorio novi pogon, a tu je takođe i francuski „Sufle“, lider u proizvodnji pivskog slada, kada je u pitanju „Mulineks“ sladara. Naravno, tu su i druga preduzeća, koja upravo očekuju takve strane investitore i strateške partnere, i nema sumnje da će ovakav zakon tome da doprinese.
Naravno, ono što je ministar rekao u svom uvodnom izlaganju, ukidanje poreza po odbitku na isplatu dividendi i udela u dobiti između rezidenata, podstiču i jačaju investicioni kapacitet naših preduzeća. Vrlo je važno to napomenuti još jednom, da mi imamo zaključen veliki broj ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i na ovaj način ćemo izbeći da se transfer velikog broja kompanija ne izmešta iz naše države, ukoliko se na ovaj način taj problem reši. Naravno, to je podsticanje, kao što je već istaknuto, da se strane kompanije ovde registruju u našoj državi.
Takođe je istaknuto još nešto vrlo bitno, da se postupak amortizacije osnovnih sredstava jednostavnije i preciznije reguliše i da se na taj način ceo postupak koji je postojao pojednostavi.
Nema sumnje da je vrlo važna odredba u Predlogu ovog zakona i to da se uvodi poreski kredit kod pravnih lica koja su registrovana i koja imaju status malih i srednjih preduzeća. Kada su u pitanju ulaganja u sopstvena sredstva, to je nešto što će sasvim sigurno da deluje podsticajno i na otvaranje novih malih i srednjih preduzeća.
A nema sumnje i da će kroz one odredbe koje govore o činjenici da se poreski kredit uvodi i za ona lica koja u jednom periodu otpuste određeni broj zaposlenih, ali da u narednom periodu zaposle nove, u većem broju, podstaći zapošljavanje. To je nešto što je, u ovom trenutku kada imamo veliki broj nezaposlenih, veoma važno.
Nema sumnje da su tu i ostale odredbe, koje na jednostavniji i kraći način uprošćuju postupak. U tom smislu, važno je da se ovaj zakon podrži. Naravno, treba istaći da i zakoni koji slede u narednom periodu, što je i zakon o doprinosima za socijalno osiguranje i dohodak, sasvim sigurno zaokružuju jednu sliku koja se jasno vidi iz svega ovoga što je napred rečeno, a to je da ova vlada ima vrlo jasnu i konzistentnu politiku kada je u pitanju podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, podsticanje investiranja u Srbiji i uopšte razvoj preduzetništva.
Jer u situaciji kada je privreda na kolenima, što nije sporno, kada imamo veliki broj nezaposlenih, jedini način da se omogući privredni rast, rešava pitanje nezaposlenih, jesu strane investicije, ali i otvaranje novih preduzeća radi rešavanja problema nezaposlenosti.
Kao što sam rekao, Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj zakon. Ovo je odličan zakon. Srbiju će vratiti, nema sumnje, na mesto i poziciju lidera u ovom regionu, kada su u pitanju direktne strane investicije. On zaokružuje materiju sa svim ovim predloženim zakonima, koji su dalje na dnevnom redu, i sa ovima koji su doneti, promoviše nas u zemlju u koju će strani investitori naći mogućnost da ostvare svoje interese, a i reše naše probleme privrede i nezaposlenosti. Hvala.

Ovlašćeni predstavnik liste Demokratska stranka, gospodin Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, Demokratska stranka će podržati ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća. No, zaista treba realno sagledati očekivano dejstvo ovog zakona. Treba zaista prizemljiti odgovarajuća optimistička očekivanja u pogledu visine stranih investicija i uticaja ovog zakona na budući nivo privrednih aktivnosti.
Kada smo dobili Predlog zakona upravo na taj način smo analizirali predloženi zakonski tekst.
Sa jedne strane, ne smatramo da će uticaj na privrednu aktivnost postojećih privrednih subjekata, koji posluju unutar privrednog sistema Srbije, biti naročito izražen, jer činjenice govore da su i dalje kumulirani gubici veći od kumuliranih dobiti. Prema tome, ovaj zakon isključivo treba sagledavati u svetlu potencijalnog uticaja na nove investicije, na novo investiranje, bilo inostranih ili domaćih investitora.
Tačno je da stimulansi u poreskoj sferi mogu da pozitivno utiču na ukupan nivo inostranih investicija, kao što je tačno da stimulansi u poreskoj sferi dođu kao šlag na tortu, i da to nije glavna odrednica, odnosno glavni kriterijum kod donošenja odluke da li će neki strani investitor investirati u jednu zemlju ili neće.
Drugim rečima - mnogo značajnije za očekivani nivo inostranih investicija jeste stabilnost, pre svega politička stabilnost, eliminacija svih političko-privrednih rizika, rizika u vezi sa sredstvima i, na kraju, svih potencijalnih finansijskih rizika.
Ako ovog prethodnog nemate, ako imate visoko rizični ambijent, onda možete ukinuti porez na dobit, a opet će izostati očekivani nivo investicija.
Mi smo i do sada imali u regionu relativno najnižu poresku stopu na dobit korporacije, odnosno porez na dobit preduzeća i verujte nismo u 2003. godini ostvarili 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija zahvaljujući niskoj stopi poreza na dobit, nego zahvaljujući pre svega jednoj vrlo jasnoj jedinstvenoj ekonomskoj politici koja se vodila, pri čemu je to jedinstvo postojalo na relaciji onih koji su vodili ekonomsku politiku i sa druge strane institucija koje su vodile kreditno-monetarnu politiku. Dakle, nije postojalo nerazumevanje u realizaciji ekonomske, fiskalne i kreditno-monetarne politike i pored neretkih iskrica koje su se javljale na relaciji ovih pomenutih institucija.
Želim da kažem da izražavam sumnju da će ovaj zakon dati pozitivne efekte na visinu direktnih stranih investicija i to ću pokušati da u narednom izlaganju i obrazložim.
Da vidimo kakav je stepen rizičnosti ulaganja u našu privredu, da li je on manji ili pak veći. Kada govorimo o riziku ulaganja obično merimo sa tri osnovna aspekta. Prvi jesu rizici u vezi sa sredstvima, drugi jeste političko-privredni rizik i treći finansijski rizik. Kao što smo mnogo puta do sada principijelno rekli da su neki zakonski tekstovi, koji su od strane Vlade upućeni Skupštini, dobri zakonski tekstovi, a između ostalog i zato što smo i mi učestvovali u njihovoj pripremi i podržali te zakonske tekstove, tako ćemo i sada reći da je dogovor koji je Vlada, pre svega Ministarstvo finansija i Narodna banka, ostvarila sa Londonskim klubom dobar dogovor i predstavlja korak dalje u eliminaciji postojećih finansijskih rizika.
Ono što nije dobro jeste politička nestabilnost i čini mi se da se danas upravo politička nestabilnost generiše samo u jednoj instituciji, a to je u Vladi Republike Srbije. Sa jedne strane, dobili smo predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, koji upravo svojim političkim govorom forsira i činjenjem radi na političkoj stabilizaciji, na drugoj strani imamo svakodnevno trvenje i svakodnevni sukob unutar Vlade Republike Srbije između pojedinih ministarstava, što indirektno govori da nema jedinstvene ekonomske politike koju Vlada mora da vodi.
Čini mi se da mnogi ministri u ekonomskim resorima i dalje smatraju da je moguće pokretanje privredne aktivnosti nekakvim komandnim modelom privređivanja ili komandnim modelom ponašanja Vlade Republike Srbije i da još uvek postoji žal za javnim radovima, samo niko nema odgovor na pitanje odakle će se ti javni radovi finansirati, da li će to možda biti ponovni generator inflacije.
Ne samo da mi se čini, nego to i čitava javnost vidi, da postoji neslaganje oko vođenja ekonomske politike unutar Vlade. Da pogledamo malo šire, da vidimo koji su to sistemski rizici koji postoje, i naravno da sve ovo ima veze sa temom o kojoj pričamo, da ne očekujemo previše od eventualnog dejstva sniženih poreza na stopu dobiti i povećane atraktivnosti ulaganja, da vidimo koji su to sistemski rizici, kako i na koji način izvršni organ u ovoj zemlji, Vlada Republike Srbije, utiče na eliminaciju sistemskih rizika.
Imamo pitanje harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. To je najveći sistemski rizik koji danas, pored još druga dva koja ću pomenuti, opredeljujuće utiče na inostrane investitore u momentu kada donose odluku o svojoj eventualnoj poslovnoj aktivnosti u Srbiji. Nisam siguran da unutar Vlade Republike Srbije postoji jedinstvo kada je u pitanju budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore i sledstveno harmonizacija ekonomskih sistema, da bismo konačno imali zaokružene granice zemlje u kojoj inostrani investitor treba da uloži svoj novac i na taj način eliminisan jedan sistemski rizik.
Demokratska stranka će pružiti punu podršku Vladi Republike Srbije u konačnoj harmonizaciji ekonomskih odnosa, odnosno ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, jer smatra da se ne treba igrati sa budućnošću državne zajednice srpskog i crnogorskog naroda.
Da vidimo drugo pitanje koje pritiska i koje i te kako utiče na stepen rizičnosti ulaganja. To je pitanje koje takođe zahteva veliku hrabrost i konačno opredeljenje od strane onih koji danas vode politiku, odnosno imaju izvršnu vlast u ovoj zemlji. To je pitanje Haga.
Da li zaista mislite da će Srbiji, da će privredi Srbije krenuti snažno nabolje i da će se broj inostranih investitora povećati dok se svi ti sistemski rizici ne otklone? Tu je dominantna uloga onih koji donose odluke, dominantna uloga u kojoj se ispoljava njihova hrabrost da takve odluke donesu, a sve za dobrobit građana, odnosno za dobrobit buduće značajno uvećane privredne aktivnosti.
Kada imate političku nestabilnost koja je generisana unutar same Vlade zbog različitih konceptualnih mišljenja oko ekonomske politike, zbog nespremnosti jedne ili druge političke partije da donese važnu odluku, onda imate situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi.
Podsetiću vas, mi smo prošle godine imali 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija, i za to naravno nije zaslužna samo izvršna vlast koja je vodila ekonomsku politiku nego i institucije koje su vodile kreditno-monetarnu politiku, koje se ne nalaze u Vladi. Danas mi samo govorimo o planu od 700.000.000 evra, a da sem jedne investicije koju je jedan predsednički kandidat svečano otvorio tokom svoje kampanje, mi nemamo faktički niti jednu direktnu inostranu investiciju u najavi.
Imamo obećanje da će velika imena investirati, zaustavljanje jednog veoma važnog procesa izgradnje privatnog sektora, a to je proces privatizacije, i umesto ohrabrenja destimulisanje potencijalnih investitora. Ovde se ne radi samo o inostranim investitorima, nego i o domaćim investitorima takođe. U takvoj situaciji mi donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i očekujemo da on suspenduje sve greške i sva neslaganja koja danas postoje unutar političke koalicije koja formira Vladu.

Hoćete li koristiti i drugih deset minuta?

Završavam. I pored podrške koju ćemo dati za izmenu ovog zakona, bojim se da će dometi takve ekonomske politike biti mali. Drugim rečima, bojim se da će naša optimistička očekivanja veoma brzo stvarnost razuveriti i da će nam taj san o direktnom efektu ovog zakona kao mehur od sapunice realnost razbiti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milko Štimac.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, gospodine ministre, pozivam se na povredu člana 99. Poslovnika o radu Narodnu skupštine Republike Srbije.
Uz dužno uvažavanje svih kolega, a vi znate da se poslanička grupa G17 plus uvek toga pridržava i da ceni i poštuje sve koji su u ovoj sali, moram da primetim da je ovo već drugi put u dva dana da predstavnici poslaničke grupe DS ne govore o pitanju koje je na dnevnom redu, nego naprotiv, govore o ekonomskim rezultatima prethodne Vlade, istovremeno izražavajući sumnju da će ova vlada nešto dobro uraditi.
Takođe se govori o privatizaciji, napada se privatizacija i sve se to stavlja u kontekst koji bi trebalo da ukaže na nestabilnost ove vlade koja je, kako je uvaženi kolega Vlahović rekao, konceptualne prirode, pošto ne postoji konsenzus o koncepciji razvoja ekonomske politike u Vladi. Ne radi se o tome. Radi se o borbi protiv korupcije. Dakle, ne radi se o neslaganju konceptualne prirode, radi se o tome da je neko korumpiran, a da se mi protiv toga borimo. To je prvo.
Drugo, jednostavno se osećam prozvanim da kažem nešto što mi do sada nismo govorili ovako naglas, verujući u onu reč kohabitacija, koja sada opet postaje jedna u nizu modernih reči, pored transparentnosti, sada imamo i kohabitaciju. Koleginica Branka Bošnjak nam je pronašla nekoliko reči, nekoliko značenja ove reči iz Vujaklije, međutim, nigde kohabitacija ne znači da mi ćutimo, dok vi nas bijete. O čemu pričamo?
Sada treba ovde da izađem i da kažem - ono što smo videli od reformi u prethodnoj Vladi, videli smo dok je u njoj sedela G17 plus i njeni predstavnici, i to je fakat; kao i makroekonomsku i monetarnu stabilnost. Napredak, pogledajte bankarski sistem: pogodnosti, otpis dugova, Pariski klub, Londonski klub, Ruski klub, nije u kontinuitetu, ali kada god se G17 plus prihvati posla imamo pozitivan efekat. Ovo bi sve bilo urađeno mnogo ranije.

Gospodine Štimac, upozoravam vas da se i na vas odnosi isti član. Govorite o dnevnom redu. To je povreda Poslovnika.

Čitav ovaj posao bi bio rešen i mnogo ranije, i svakako bismo imali pozitivne efekte od ovih zakona o kojima govorimo i koji su danas na dnevnom redu. Zašto ste nas isterivali iz Vlade, valjda znate i sami. Tamo gde nas nije bilo, bilo je korupcije, javašluka, razvlačenja, istiskivanja sposobnih. Ovi zakoni idu u prilog sposobnima.
Zakon koji smanjuje poreske stope stimuliše privredu, preduzetnike, sposobne, a to je ona Srbija za koju se G17 plus uporno zalaže, bez obzira na sve. U kohabitaciji, pravoj ili bilo kakvoj, dakle za stabilnu, jaku i sposobnu Srbiju.