Molim vas, prekoračili ste vreme i privedite kraju.

... ne poričem da je masakra bilo, ne negiram dela koja su svi činili, kažem da nema dokaza protiv mojih ljudi, nema smisla da se optužuje Karadžić, Milošević je pravi krivac. Dakle, čovek je izjavljivao to što je izjavljivao.

Molim vas, prekoračili ste vreme, i to čitava dva minuta.

Molim vas, zaista privedite kraju, prekoračili ste vreme.

... vodila u bedu, ne može i ne sme više da bude politika države.

Izvolite, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege, Vojislav Šešelj apsolutno je bio u pravu i mi i dan-danas mislimo isto tako. Prema tome, ako ste imali neku nameru da nas eventualno dovedete u dilemu da li je ta izjava tada bila adekvatna onome što i dan-danas mislimo, budite sigurni da i dan-danas mislimo isto. Toliko o tome.
Javila sam se za repliku jer sam pogrešno protumačena od strane mog prethodnika. Nisam rekla da je Vuk Drašković neodgovoran pojedinac.
Rekla sam šta govori Vuk Drašković i rekla sam da ne sme da se dozvoli da Vuk Drašković, kao ministar inostranih poslova, ili neki drugi neodgovorni pojedinac donese takvu odluku ili utiče na stvaranje takve atmosfere koja bi dovela do toga da se donese odluka o odustajanju od tužbe.
Umesto da obrazlaže osnovanost odštetnog zahteva, kao ekonomske i međunarodno pravne kategorije, što bi bio njegov zadatak kao ministra inostranih poslova, i da zajedno sa svojim savetnicima na tome radi, on i oni svu energiju koncentrišu na to da ubede javnost da ne treba tražiti odštetu, valjda da se dužnici ne bi naljutili.
Pri tome se najčešće koriste dva argumenta, ako to uopšte mogu da budu argumenti. Prvi je da smo dobili ili da ćemo dobiti finansijsku pomoć Zapada (znamo da je nismo dobili, a znamo da je nećemo ni dobiti), bespovratne ili povoljne kredite, te da ne treba insistirati na formalnoj nadoknadi ratne štete. Drugi je da je iluzija da se od SAD i drugih članica NATO-a može ostvariti pravo na ratnu štetu, jer su oni tako jaki i teško ih je na to obavezati. Zato je bolje od svega odustati u interesu dobrih budućih odnosa saradnje i prijateljstva. Tako kaže Vuk Drašković.
Međutim, istina je malo drugačija. NATO je svestan da je izvršio agresiju, prekršio Povelju UN, osnovne principe međunarodnog pravnog poretka, Ženevske, Haške konvencije i mnoge druge izvore međunarodnog javnog prava, a takođe, prekršio je i sopstveni osnivački akt. Zemlje učesnice u agresiji su prekršile i svoje sopstvene ustave, pošto su odluke o agresiji doneli pojedini lideri i strukture izvan i najčešće protiv volje njihovih naroda, odnosno nacionalnih parlamenata. To je istina.
Otuda je normalno da NATO i njegovi lideri, a posebno lideri SAD i Nemačke koji su igrali ključnu ulogu u preduzimanju agresije protiv SRJ, svesni dalekosežnosti posledica eventualnog prihvatanja naše tužbe i moguće osude od strane Međunarodnog suda pravde, nastoje svim silama da to unapred spreče. Najbolji put videli su u povlačenju tužbe, a najbolje izvršioce u pomenutim pojedincima iz Srbije.
NATO je svojim finansijama, propagandom, izjavama, obaveštajnim službama, ugrađenim savetnicima u strukturama vlasti obezbedio da u oktobarskom prevratu 2000. godine i na potonjim slobodnim i demokratskim izborima u Srbiji i Crnoj Gori na najvažnije pozicije vlasti dođu ličnosti za koje je siguran da će nastupati onako kako nastupaju, odnosno...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
...da će nametati i braniti interese NATO-a i određenih zemalja članica, proglašavajući te interese za interese Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije. Pokazalo se da su oni to revnosno učinili i da i dan-danas to čine, tako da su svojom servilnošću našu zemlju umesto partnera zapadu i istoku pretvorili u monetu za potkusurivanje.
Pošto su mnogi od vas već pročitani i istrošeni, taj NATO pakt ili taj zapad nam onda servira jednog novog političara, jednog nazoviindustrijalca koji skida lance i katance, a koji u ovoj državi nema ni jednu jedinu fabriku, koji je čak predsednik udruženja industrijalaca, a nikada industrijalac nije bio.
Sve ovo što se dešava, na izborima, pre izbora, oko izbora, radi se upravo zbog ove tužbe. Zbog ove tužbe SRS nije vladajuća stranka. Zbog ove tužbe Tomislav Nikolić nije smeo da pobedi na predsedničkim izborima...
(Predsedavajući: Dva minuta ste prekoračili vreme.)
... jer je NATO paktu apsolutno jasno da SRS nikad ne bi dozvolila da se ovakva odluka donese.

 Reč ima Rajko Baralić, povodom Poslovnika.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik gospodin Slobodan Živkucin izrekao je za ovom govornicom neistinu koja se u potpunosti poklapa sa jednim elementom optužnice protiv Slobodana Miloševića.
Nije istina da je general Ratko Mladić izvršavao naređenja...
(Predsedavajući: Koji član je povređen?)
Da je narodni poslanik za govornicom dužan da govori istinu.
Nije istina da je general Ratko Mladić izvršavao naređenja Generalštaba iz Beograda. U to vreme je postojala vlast na tom delu teritorije koja je imala svoju skupštinu i vladu sa 18 portfelja, postojala je vojska kojom je komandovao Ratko Mladić, postojao je njegov generalštab, postojalo je po pet korpusa sa po tri divizije, postojala je služba unutrašnje bezbednosti i državne bezbednosti, postojala je skupština čiji je predsednik bio Nikola Krajišnik i nije moguće da se za ovom govornicom izrekne takva stvar.
Želim da kažem, da to tako i jeste, ne bi se dogodilo da ta skupština ne prihvati Vens - Ovenov plan, iako su tamo bili najviši predstavnici Republike Srbije i ondašnje SRJ, gospoda Slobodan Milošević i Dobrica Ćosić.
Nije tačno, gospodine Živkucin, da je general Ratko Mladić izvršavao naređenja Generalštaba iz SRJ, a valjda je potpuno normalno da su sarađivali i da je taj Generalštab iz Beograda pomagao pravednu borbu svog naroda na svojoj teritoriji. Hvala.