ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2007.

12. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo narodni poslanici,  prošlo je pet meseci koliko Narodna skupština Republike Srbije nije imala na dnevnom redu temu KiM. U međuvremenu su to uradile i skupštine Italije i Rumunije, ali smo dobili danas po hitnom postupku, zato što smo mi iz SRS insistirali da se o ovoj ozbiljnoj i značajnoj temi za državu Srbiju i za sve građane Srbije ne raspravlja poslednjeg radnog dana, i Izveštaj našeg pregovaračkog tima, koji verovatno većina narodnih poslanika nije uspela ni da pročita.
Listajući onako, pošto je tu više od 100 strana, videla sam da se u govorima predsednika Republike, Borisa Tadića, pominju Olandska ostrva, Hong Kong, pre neko veče smo ga čuli kako KiM upoređuje sa Kiprom. Žao mi je što nije ovde, imam konkretno da mu postavim nekoliko pitanja, najpre vezano za vojnu neutralnost koja je predviđena ovom rezolucijom koju ćemo danas verovatno usvojiti. Sinoć je njegov ministar Šutanovac rekao da to što je u ovoj rezoluciji predviđena vojna neutralnost, da je to samo trenutno stanje i da to, faktički, ne znači ništa, pitanje je šta će biti sutra ili za neko izvesno vreme.
Kada sam to slušala, nekako mi se nametnula ideja da je cela ova rezolucija, što se tiče DS, samo jedna predizborna igranka, zato što ne mogu baš građanima Srbije u toku izborne kampanje za predsednika Republike da priznaju da njih, u odnosu na EU, ne interesuje KiM. To je bilo, očigledno, iz te izjave gospodina Šutanovca.
Ostalo je nejasno šta je gospodin Vuk Jeremić, takođe, ministar Borisa Tadića, mislio kada je govorio da ćemo mi biti širokogrudi kada su u pitanju pregovori o KiM.
Videli smo danas, gospodin Đelić je ovde, u nameri da opravda svoju DS, izneo istinu da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju parafiran bez KiM. To isto je nedavno učinjeno i sa Sporazumom CEFTA, a reći ću vam, vrlo kratko, govorim brzo zato što malo vremena imam, a tema je mnogo ozbiljna, šta se dešava sa Sporazumom SOFA.
Novinar ''Velike Srbije'', novine SRS, Ivan Ninić, tražio je informaciju da li je Sporazum SOFA potpisan za celu Republiku Srbiju ili za Republiku Srbiju bez KiM, kao što je slučaj sa CEFTA i sa parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije obavestio je, Dejan Mihajlov je potpisao, gospodina Ninića – obaveštavamo vas da ovaj državni organ, Generalni sekretarijat, ne raspolaže traženim informacijama.
Zašto je gospodin Ninić to tražio od Generalnog sekretarijata? Zato što je prethodno od savetnika predsednika Republike, Nebojše Krstića, dobio obaveštenje – obaveštavamo vas da se dokument koji sadrži traženu informaciju nalazi u Vladi Republike Srbije.
Pre toga, Ministarstvo odbrane, Sekretarijat, Odeljenje za operativne poslove, Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane, kaže – s obzirom na činjenicu da je započet postupak potvrđivanja navedenog Sporazuma, ali da isti nije okončan, mišljenja smo da u ovoj fazi postupka nije moguće odgovoriti na zahtev tražioca i tekst Sporazuma učiniti dostupnim.
Naravno, intervenisalo se i preko poverenika za informacije od javnog značaja, ali nažalost, nismo uspeli da dođemo do ovog podatka, što samo potvrđuje našu sumnju da deo vladajuće koalicije sasvim sigurno, a tu mislim na DS, nema nameru i nema dilemu kada je u pitanju KiM i EU. Očigledno je da se DS opredelila za EU, bez obzira kakav će odnos EU biti prema KiM, odnosno prema državi Srbiji.
Zato ponavljam pitanje, gospodine Koštunica, vama, a odnosi se na tačku 7. Predloga rezolucije, stav pod ''đ'' gde stoji da Narodna skupština Republike Srbije nalaže Vladi Republike Srbije da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Pitam vas, gospodine predsedniče Vlade – da li ovo podrazumeva da u EU, prema vašem stavu, može ući samo cela Srbija? Da li ste znali da je ovaj sporazum parafiran bez dela Srbije, bez KiM?
Vaš portparol, gospodin Ristivojević je rekao da će Srbija u EU ući samo kao cela zemlja i kaže da očekuje da EU u tekstu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na celoj teritoriji, što će biti uslov za njegovo potpisivanje.
Očigledno je, gospodine Vojislave Koštunica, da ovo nije bio uslov za parafiranje Sporazuma, jer nas je gospodin Đelić upoznao sa članom 135, čini mi se, ovog sporazuma, pa vas pitam, kao što vam je rekao i gospodin Tomislav Nikolić, od vašeg odgovora, gospodine Koštunica, zavisi da li ćemo mi glasati za ovu rezoluciju, jer želimo da znamo da li vi, kao predsednik Vlade i da li DSS, kao deo skupštinske većine, ima nameru da pregovara sa EU, sa članicama EU, da li imate nameru da nas uvodite u EU bez KiM? Stav SRS je da o EU ne može biti ni govora dok ne dobijemo garancije da nam EU garantuje KiM u sastavu Republike Srbije.
Dame i gospodo, mi imamo jednu otadžbinu, samo jednu Srbiju i ne možemo da je delimo, nemamo prava na to, nemamo mandat, nema niko u ovoj zemlji, ali očekujemo odgovor od predsednika Vlade. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku, gospođi Vjerica Radeta. Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, potpredsednik Skupštine Republike Srbije, a neka se pripremi Oto Kišmarton. Izvolite, gospodine Deliću.
...
Srpska radikalna stranka

Božidar Delić

Gospodine potpredsedniče, gospodo državni zvaničnici, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedan od onih koji se nalaze u ovoj sali koji je rođen na tom parčetu planete Evrope i Balkana. Tamo se nalazi uzurpirana moja imovina, kao i imovina mnogih građana koji se danas nalaze u Srbiji. Nisam srećan što je taj prostor u žiži svetskih zbivanja. Kao i svaki drugi Srbin sa KiM, ja sa zebnjom iščekujem svaku njihovu sednicu i svaku našu sednicu, pogotovo kad čujem komentare nekih narodnih poslanika.
Od nas svi očekuju odgovornost i jedinstvo. Očekuju iskrenost i znaće da je prepoznaju. Posebno me boli kada neki u ovoj sali očekuju i uživaju podršku u ovoj nepotrebnoj predsedničkoj kampanji od onih koji su spremni da nam zatvore put u budućnost, jer bez KiM nema budućnost, bez KiM nema prosperiteta, pa nema ni Srbije. Vi ste izabrani od građana, ali isto tako neki od vas izabrani su u ovoj skupštini. Znam da je vaše breme odgovornosti mnogo teže od našeg. Recite da li možete da ga nosite. Mi smo spremni da podupremo vaše napore do poslednjeg atoma snage i znanja. Ako niste spremni, pošteno je da odstupite i mi smo spremni i to da razumemo.
Tražimo da budete jasni, beskompromisni u stavovima, jer ste sve ustupke i kompromise već učinili i predložili. Ne postoji nijedan korak nazad, jer bi on značio poraz i nezavisnost KiM.
Ne kritikujemo vas ni zbog toga što ste odmah predložili najviše, što ste odmah dali sve što ste mogli. Smatramo da je to bilo iskreno i pošteno, iako možda nije bilo pametno.
Ne budite malodušni, zato što su sa njima veliki i moćni. Nije to prvi put u istoriji. Nekada je to bila otomanska imperija, pa onda fašistička, Nemačka i Italija, sada je to Amerika i njeni evropski sateliti. Uvek su na tom prostoru stvarane neke kvazidržavne tvorevine i uvek su Srbi u njima bili građani drugog reda, ali su bili strpljivi i uvek su dosad izdržali. I ova danas kvazi država koja se priprema bila bi kriminalna mafijaška država, crna rupa Evrope. Nemojte misliti da toga nisu svesni i da to ne osećaju Albanci na KiM.
Ja sam živeo s tim Albancima. Ja sam s njima išao u školu. Ja sam s njima radio. Ja sam protiv njih ratovao. Znam šta žele i šta osećaju. Znam da ni oni danas nisu srećni, kao što nismo ni mi. Ni na KiM nema posla, kao što ga nema ni u Srbiji. Posle mnogo godina na KiM ponovo Albanci dolaze kod Srba da rade za dnevnicu od pet evra. Najteži bolesnici sa KiM kada izgube svaku nadu, dolaze da se leče u Beograd. Među njima je sve manje pobedničke euforije, jer na KiM sve je manje hleba i sve je više gladnih i siromašnih. Neka naša ruka pomirenja bude jasno, iskreno pružena, pa makar i ostala u vazduhu. Neka naš stav bude uvek prema njima izbalansiran.
Oni danas kažu da ne žele sa nama. Znam da možemo živeti sa njima i pored njih, oni su sve više svesni da je Amerika daleko, a Srbija blizu. Svesni su da one bombe koje su gađale nas danas odloženo pogađaju njih. Svesni su da će ta ista Amerika jednog dana okrenuti svoje interese i pogled na neku drugu stranu. Svesni su da i za njih nema budućnosti u državi koju vode kriminalci, ubice i teroristi. Njihovo vreme će proći. Neće se to desiti brzo.
Međutim, vekovno albansko iskustvo, osećaj za pravičnost doneće neki drugi razumni, odgovorni i pošteni ljudi. Tada će srpska ruka biti prihvaćena. Do tada treba iskazati sa jedne strane državničku mudrost i strpljenje, a isto tako i potpuno beskompromisan stav da nikada, apsolutno nikada nećemo pristati na Kosovo i Metohiju van Srbije, pa makar to moralo da se prenosi sa kolena na koleno, sa generacije u generaciju. Bez takvog odnosa, spremnosti i stava mi ne zaslužujemo da imamo Kosovo i Metohiju, ne zaslužujemo da imamo i državu. Bez takvog odnosa mi ne zaslužujemo ni da se pozivamo na svoje pretke, ne zaslužujemo da kažemo ni da smo Srbi. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem, generalu Božidaru Deliću.
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, a neka se pripremi Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Republike Srbije.
Molim za malo strpljenja, blizu smo kraja, još četiri govornika. Očekujem da do 22,00 časova to završimo.
Molim službu da zamoli predsednika Tadića da uđe u salu.
...
Srpska radikalna stranka

Oto Kišmarton

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo i dragi prijatelji, reći ću nešto u ime svojih sunarodnika, Mađara, i, naravno, svih građana sa severa Banata, koji misle isto što ću ja reći u vezi Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Naši očevi, dede, pradede, čukundede su na ovim prostorima živeli, radili, gradili ovu državu i kada je bilo potrebe branili ovu državu. Ovde živimo i mi, u ovoj državi smo se školovali, tu radimo. Kad je trebalo braniti državu nismo pobegli iz zemlje nego smo je branili i u velikom broju, rame uz rame, sa Srbima i ostalim nacionalnim manjinama koji žive na ovoj teritoriji.
NATO agresori kada su bombardovali Srbiju, bombardovali su sve redom, a ne samo Srbe. I srpska i mađarska deca su noćima plakala kada su slušali NATO avione kako lete i bombarduju našu zemlju. Hoću reći da su nam sudbine povezane i upućeni smo jedni na druge, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Zajedno smo u svakom dobru i zlu.
Naša deca koja su doživela da ih bombarduju NATO agresori, nikada nam ne bi oprostili ukoliko bi mi pristali da se na tlu naše Srbije formira NATO država. Koji je to normalan čovek koji može NATO pakt nazivati našim prijateljima posle svog zla što su naneli našoj državi i našoj deci.
Više puta je rečeno da su Rusi prijatelji srpskog naroda, ja bih rekao da su Rusi prijatelji i Srba i Srbije sa svim građanima koji tu žive, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Naša deca za prijatelje ne biraju zlikovce koji ih tuku i bombarduju, nego prijatelje koji im pomažu.
Ovo sam sve rekao da bih dao do znanja svima da mi Mađari iz Srbije nemamo rezervnu domovinu u Mađarskoj, jer tamo smo samo stranci. Jedino smo u Srbiji svoj na svome. Srbija je naša jedina otadžbina. Mi Mađari smo svim srcem za Srbiju sa Kosovom i Metohijom i svim srcem za Tomislava Nikolića. Hvala. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Kišmartonu.
...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je posle NATO agresije 1999. godine ruski intelektualac Aleksandar Solženjicin napisao da nema nikakve razlike između NATO i Hitlera, da je uloga NATO pakta, odnosno Amerike kao predvodnice zapadne vojne alijanse, da na primeru i na bombardovanju Jugoslavije zastraši čitavu planetu i da nastavi sa takvom politikom.
Vi, koji ste tada bili u opoziciji, spremali se da uz pomoć Amerike 2000. godine preuzmete vlast i upadnete u ovaj današnji dom Narodne skupštine, verovatno niste verovali u te reči gospodina Solženjicina.
Ne kažem svi, ali većina od vas koja je svoju politiku i uspostavljanje vlasti u periodu od pre sedam godina gradila na dodvoravanju Americi i NATO paktu, Evropskoj uniji, i time podredila interese Srbije i srpskog naroda.
Danas imamo situaciju da ova rezolucija ima i politički i vojni aspekt. Politički, zbog činjenice da je sve ono što se dešavalo povod okupacije Kosova i Metohije prouzrokovalo da za Srbe tamo nema sigurnosti, za preostale Srbe, da preko 200 hiljada naših sunarodnika, koji su morali da izbegnu pod šiptarskim terorom i posle okupacije ne mogu da se vrate na svoja ognjišta. I vojni aspekt, zbog činjenice da i odlazeći predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, NATO kandidat na predstojećim izborima raspisanim za 20. januar, i da baš on, kao i njegova Demokratska stranka, iako su pristali da rezolucija ima ovakav karakter i da u njoj budu složene ovakve rečenice sa nekim nejasnoćama, koje ću da potenciram, i dalje zagovara evroatlantske integracije, ma šta to značilo za gubitak srpske teritorije.
Kao takvog Borisa Tadića vide i u Briselu. I njega i bruku za srpsku vojsku koja je ponižena za ovih sedam godina, od Tadićevog ministrovanja, preko Davinića, pa sada do Šutanovca, jer je naša delegacija, koju je predvodio kolega Ivica Dačić, boravila pre mesec dana u Briselu i NATO čelnici su nam, i u političkom delu obraćanja nama, kao i u bazi takozvanih savezničkih snaga Šejp, rekli da oni Srbiju vide uključenu potpuno u NATO pakt, pošto je aktuelna vlast potpisala ugovor o partnerstvu, takozvanom Partnerstvu za mir i da oni vide Srbiju bez Kosova i Metohije u svom sastavu.
Na moje pitanje šta to znači u odnosu NATO-a i Evropske unije, oni su rekli, zapravo, gospodin koji je portparol ili savetnik generalnog sekretara NATO alijanse Jap de Hop Shefera, da NATO sinhronizovano u političkom delu radi na usklađivanju svojih viđenja situacije u Srbiji, vezano za Kosovo i Metohiju, sa Evropskom unijom i da priključivanje Srbije i integrisanje Srbije u Evropsku uniju za NATO i za sve članice Evropske unije znači oduzimanje, odnosno nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije.
Mi smo direktno, po onoj narodnoj „popu pop, bobu bob“, mi srpski radikali, ali u tome je učestvovao i kolega Dačić, prvi put sasvim jasno i konkretno rekli da tri četvrtine građana Srbije ili više, uverena sam u ovom trenutku, što će pokazati izbori za predsednika Republike, ne želi ulazak u NATO pakt, da se građani protive bilo kakvoj trampi i takozvanim evropskim integracijama za oduzimanje 15% naše teritorije, naše vekovne zemlje, i da je apsolutno nemoguće da bilo ko pomisli da će takvom politikom sile i pritisaka, i zloupotrebe svih instrumenata međunarodnog prava, koje su proklamovane u Ujedinjenim nacijama, i u svim važećim dokumentima, uspeti da otrgne iz Srbije Kosovo i Metohiju.
Ako smo mi bili tako spremni i odlučni da kao opozicioni predstavnici Parlamenta to kažemo onima koji imaju nameru, koji su okupirali srpsku teritoriju i koji hoće da istrgnu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, postavlja se pitanje, posle usvajanja ove rezolucije večeras, da li ćete i vi kao predsednik države, doduše odlazeći, onaj koji nije položio zakletvu na mestu predsednika države i onaj koji je u obavezi da nam, takođe, kao i gospodin Koštunica, aktuelni premijer, dati odgovor na pitanje da li je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju direktno uslovljeno otimanjem Kosova i Metohije i da li ćete vi to da uradite, s obzirom na činjenicu da je Božidar Đelić, vaš vrli kadar i potpredsednik Vlade, pročitao tačku u kojoj se jasno i nedvosmisleno kaže, a što je nevešto, to ću vam objasniti gospodine Samardžiću, pokušao ministar za Kosovo i Metohiju da brani. Mi očekujemo odgovore na ta pitanja.
Kada se gospodin Samardžić obratio sa skupštinske govornice, gospodine Tadiću, gospodine Koštunica, vi niste u tom trenutku bili u sali, stvar je vrlo ozbiljna, Božidar Đelić je, iz svog znanja ili neznanja, iz namere ili slučajno, spontano ili već kako, izašao i hvaleći se time da od sutra na sajtu Vlade Republike Srbije možemo da pogledamo kompletan ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, rekao da mi vršimo zamenu teza i da naše pitanje nije dobro postavljeno, a vezano je za nejasnoću u tački ''đ'' ove rezolucije. To je kada je u pitanju rečenica u kojoj se kaže – moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a govori se o međunarodnim sporazumima, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Gospodin Samardžić je zbog takvog izleta Božidara Đelića to branio činjenicom da to proizilazi iz opšte odrednice Rezolucije 1244. Nije tačno, gospodine Samardžiću. U tri sata noću, u svako doba dana i noći, znam svaku reč iz Rezolucije 1244, koja je za nas jedina slamka spasa. Jedino neka nova rezolucija u Savetu bezbednosti UN može da promeni ovu važeću.
Jedino zbog činjenice da danas imamo, ne u vreme kada je gospodin Solženjicin dao ovu izjavu, u vreme izdajničkog režima Borisa Jeljcina, kao što je ovaj Boris Tadić, sada odlazeći predsednik, mi danas imamo Putina na vlasti, imamo jasnu i nedvosmislenu spoljnu politiku te države.
Nijedan ruski kolega vam ovo neće reći, niti će na takav način da tumači ono što ste vi rekli i što je ovde izrekao Božidar Đelić, kome nije ni stalo do međunarodnog prava, kome nije stalo ni do Rezolucije 1244 i kome nije stalo do toga da od sutra, kao potpredsednik Vlade, krene da zastupa na ovaj način na koji je to definisano u rezoluciji, interese Srbije i srpskog naroda.
Ne očekujem od Božidara Đelića da će on, negde, usput ili na zvaničnom mestu da se sretne sa NATO generalom i da kaže, Srbija hoće da ostane vojno neutralna i neće da ide u NATO alijansu. Uzgred, budi rečeno, oni su nam rekli da još uvek nismo ni pozvani, a nismo pozvani zbog činjenice što su nam, takođe, naglasili da nismo ispunili sve uslove koje od nas traže i da moramo da budemo maksimalno kooperativni kada su u pitanju svi dokumenti koji proizilaze iz Sporazuma o partnerstvu za mir, sigurnosni sporazum itd, da sada vam o tome ne govorim, nemam vremena.
To znači potpuno anuliranje dela rezolucije aneksa vojnog sporazuma, koji se tiče povratka do hiljadu vojnika i policajaca na područje Kosova i Metohije. Mi danas čujemo predsednika države koji se busa u grudi i koji je odlučan i snažan da brani Srbiju, ali malo sutra, i koji kaže, mi smo spremni na to i to.
Gospodine Tadiću, iako vam je glava okrenuta nalevo, a bolje bi vam bilo da svesno gledate udesno, sa svešću o tome da ste vi još uvek predsednik Srbije, iako samo do 20. januara, moram da vas podsetim na to da je takav govor trebalo da nam održite u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, kao vojni ministar.
Vi niste bili pozvani, ali vas je u Narodnu skupštinu primio gospodin Milorad Mirčić, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost i dozvolio vam da se odbranite. Vi ste imali tada razgovor sa svojim češkim kolegom, doputovali ste iz Češke, i rekli ste da vi ne znate na koji način ćete od NATO alijanse da tražite da se taj deo vojnog sporazuma, odnosno aneksa, poštuje i da se vrati hiljadu vojnika i policajaca, a što je bila naša obaveza i vaša da tražite sve vreme kao aktuelni predsednik Republike, a što niste radili.
Gospodine Samardžiću, pitanje ulaska u EU, trampa za otimanje Kosova i Metohije, nije pitanje za jedan, dva ili tri dana i to je pitanje budućnosti.
Da li vi hoćete politički da idete tim putem, vojno ste već rekli da se opredeljujete, odnosno i DSS kojoj pripadate, deklaracijom ili kako ste već nazvali taj dokument o vojnoj neutralnosti, što vam inače spočitavaju u Briselu, pa su nam rekli, mi znamo da su Tadić, Šutanovac i kažu Ponos, a mi kažemo, ma nije ono ponos, on je bruka za srpsku vojsku, pošto ne umeju da izgovore ime ovog koji bruka srpsku vojsku i generala Delića, gospodine Samardžiću, ne možete onda da kažete da to proističe iz bilo kog dela ili slova Rezolucije 1244.
U njoj lepo piše – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica Saveta bezbednosti UN, odnosno svih onih koji su članice UN, suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ i drugih država regiona kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu dva.
Ako oni kažu Božidaru Đeliću, i vama i gospodinu Koštunici, vi ćete moći da potpišete u najavljenom terminu 28. januara, a čuveni bankar Đelić je spremio svoje zlatno penkalo za taj svečani čin, ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, ali bez primene na Kosovo i Metohiju. Gde to stoji, kao što ste nevešto pokušali da nam objasnite pre tri sata ovde, u Rezoluciji 1244.
To nije pitanje za danas ili sutra, to je političko opredeljivanje Srbije. Mi vam danas kažemo, i to kaže Tomislav Nikolić, kao kandidat za koga će svim srcem glasati ogromna većina građana Srbije na izborima 20. januara, mi to nećemo, mi to ne nudimo Srbiji i to nama ne treba, jer Đelić je to isto govorio unazad mesec dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To je zamagljena izdaja u kojoj vi direktno učestvujete i sam Vojislav Koštunica. Ne čudi to mene za Tadića i DS i za ove njegove prirepke. Zbog toga će da doživi takvu katastrofu na izborima 20. januara. Gospodine Koštunica, gospodine Samardžiću, veoma je važno da nam vi kažete zašto vi na to pristajete. Zašto onda potpisujete na takav način i kroz tačku 135. koju nam je rekao i citirao gospodin Đelić, Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju.
Da li mislite da će bilo koji normalan Srbin ili patriota, čuli ste gospodina Otoa Kišmartona, u redovima poslaničke grupe SRS sedi većina predstavnika nacionalnih manjina u našoj zemlji, niko na to ne može da pristane.
Ne možete da nam kažete da je to nešto, eto tako privremeno. Pa, to stanje traje privremeno već osam godina. A stanje traje tako što je Amerika zaokružujući posle agresije teritorijalno, nacionalno, deo teritorije, odnosno južnu srpsku pokrajinu kroz prisustvo malog broja Srba, predstavljajući da su tamo većina oni koji su u stvari nacionalna manjina, išla na to da državnopravno satire Srbe i da na takav način sada nastupa i američki državni sekretar i njihov predstavnik u Kontakt grupi i svuda i na svakom mestu gde su se vršili ovi neslavni i neuspešni pregovori sa šiptarskom stranom.
Ono što je važno je da ćemo pratiti svaki vaš korak od sutra. Ako se ne budete eksplicitno izjašnjavali na ovaj način na koji to stoji u rezoluciji, onda ćete ostati mrtvo slovo na papiru. O tome je govorio sinoć na državnoj televiziji gospodin Tomislav Nikolić, kao čovek koji je, vidi se, odgovoran i budući mudri državnik.
On je lepo rekao, dešava se i kroz istoriju se dešavalo da parlament donese jednu rezoluciju, da izglasa jedan dokument – imamo mi taj primer i za vreme vladavine DS i Đinđića i DOS-a na vlasti, tri rezolucije i dve deklaracije smo doneli jednoglasno u Skupštini, iako smo bili najžešća opozicija, ali vi morate od sutra da zastupate takve stavove.
Koleginica Radeta je pomenula da je pre mesec dana na inicijativu jedne grupe poslanika Nacionalne alijanse u italijanskom parlamentu izglasana rezolucija u kojoj se traži od vlade Italije da odbije svaku mogućnost jednostranog priznavanja Kosova i Metohije i niz drugih mera koje vlada treba da preduzme. A njihova izvršna vlast se ovih dana izjašnjava drugačije. Videćemo kako će da reaguju njihovi parlamentarci, jer je ta rezolucija dobila apsolutnu većinu. To nije pitanje za njih, nego pitanje za nas Srbe, šta ćemo mi da uradimo posle skupštine večeras i ovog glasanja, kada ne znamo na koji način ćete vi da branite interese kroz ovu rezoluciju, da li ste vi na to spremni i sposobni. Mi želimo, kao već vlast za mesec dana, sa nivoa predsednika Republike i uskoro vlast na svim nivoima u zemlji, sada kao najveća stranka, trenutno opoziciona, da postignemo maksimalan konsenzus kada je u pitanju Kosovo i Metohija, što smo činili svih ovih godina.
Nismo želeli nijednom rečju danas da bilo koga iritiramo i da govorimo u nekom drugom dnevnopolitičkim smislu, a da to nema težinu za brigu, pre svega, za državu i narod. Ali, tražimo od vas, ja to ponavljam, kao i mnoge kolege poslanici SRS, da nam kažete šta će se dešavati narednih dana, da li ćete već od sutra svuda i na svakom mestu, u svojim javnim nastupima i da li će to uraditi Boris Tadić, reći da se držite svake tačke i slova ove rezolucije? Jedino tako možemo da budemo sigurni, a verujte mi, ja nisam sigurna, sigurna sam samo u ono što će uraditi Tomislav Nikolić, izborom na mesto predsednika, da ćete vi da poštujete ono što Narodna skupština Republike Srbije izglasa večeras.
Dotle i do vaših sledećih koraka, upućujem građanima Srbije da ne prokockaju još jednu šansu, a ona im se nudi i to da urade olovkom i svojom rukom 20. januara, da glasaju za čoveka koji će moći i umeti, svuda i na svakom mestu onima koji žele da nam otimaju teritoriju, da odlučno, jasno kaže da stoji iza svake rečenice, iza svake reči, ne samo ove rezolucije, nego svih onih koje su bilo kada u Skupštini donete, u cilju zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Ujedno, da obavestim građane, pošto se približava kraj zasedanja, da će za 15 minuta, na prvom programu državne televizije početi dokumentarni film koji je uradio prvi program, odnosno kanal ruske državne televizije. To je dokumentarna istina o stradanju Srba za vreme agresije i kako oni danas žive.
Ta emisija je emitovana u nekom terminu koji nije bio udarni za ruski narod i za ruski državni kanal, ali pošto je gospodin Vladimir Putin pogledao tu emisiju, zahtevao je da se dva puta reprizira i evo, sada, večeras ćemo imati prilike da vidimo kako oni, koji su istinski saveznici našeg naroda i koji su to bili od samog početka, vide našu sudbinu, i na koji način su oni spremni, a ja sam uverena, da jesu, da nam pomognu, u odbrani Kosova i Metohije. Hvala vam. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se gospođi Jovanović.
Reč ima narodni poslanik dr Goran Cvetanović, a neka se pripremi Nemanja Šarović, koji je ujedno poslednji prijavljeni. Preostalo vreme za poslanike SRS je 10 minuta.

Goran Cvetanović

Dame i gospodo narodni poslanici, kosovsko predanje je istorijsko, jer ima ishodište u jednom istorijskom događaju. Stvoreno je u toku unutrašnje istorije jednog naroda. Ono se udaljila od istorije, jer su određene činjenice postepeno postale sadržaj opšte duhovnosti i dubinske samosvesti jednog naroda, i tome se na kraju prilagodile.
Zato Srbija nikada ne bi smela da zauvek izgubi svoju kolevku, da zauvek izgubi deo svoje vekovne teritorije, da se životni prostor preostalih 130 hiljada Srba i nealbanskog stanovništva smanji, da se ugroze pravoslavni hramovi i vekovna ognjišta. Ne smemo dozvoliti da se rezerve lignita, a ima ih 15 milijardi tona, olova, nikla, zlata, srebra, zeolita, termomineralnih voda, izgube zauvek.
Problemi vezani za status KiM su terorizam, etničko čišćenje i pokušaj da se odvoji od Srbije, ali i nedostatak električne energije koju su građani KiM imali i za vreme rata i dok je trajalo bombardovanje.
Da li je situacija na KiM bolja i povoljnija ili nije, ako povučemo paralelu između 2000. i 2007. godine, jer već sedam godina demokratska Srbija brine o Kosovu i Metohiji? Sadašnji režim je obećao, Kosovo i Metohija je demokratsko pitanje, pitanje demokratskih standarda.
Želim da citiram, i molim vas da ovo vreme ne uzmete u obzir, konstatacije i pitanja gospodina Tadića iz Izveštaja o rešenju budućeg statusa KiM, koje je rekao februara 2006. godine. – Nažalost, država Srbija je od 1990. godine do danas, prosto da razjasnim nešto, nije uložila ni jedan jedini dinar da bi u tim zemljama branila svoje legitimne stavove. Da jeste, danas bi naša opozicija, nas političkih savremenika 2006. godine, bila kudikamo lakša.
Gospodine Tadiću, upravo vama, na vaše pitanje SRS postavlja pitanje – koliko ste vi uložili sredstava od februara 2006. godine do današnjeg dana?
Vaše dalje konstatacije su – šta podrazumeva pregovarački postupak.
Rekli ste, gospodine Tadiću, da ovaj pregovarački postupak danas podrazumeva prvu fazu koncentracije na proces decentralizacije – decentralizacije u onom mestu pregovora koje se tiče ljudi koji žive na KiM. Mi iz SRS, gospodine Tadiću, Vas pitamo – do koje faze ste stigli?
Postavili ste još neka pitanja, i konstatacije i tvrdnje – februara 2006. godine, sa Izveštajem o rešenju budućeg statusa KiM.
Rekli ste da je vaša namera, namera režima, da formira što više opština sa srpskom većinom, da je uspostavljanje direktnih institucionalnih veza opština sa srpskom većinom na KiM, sa Beogradom i sa Vladom Republike Srbije prioritet.
Sada vas pitamo, posle dužeg vremenskog perioda, koliko je novih opština režim formirao na KiM? Odgovor očigledno da nemate. Jedino režimu ostaje da prati ideologiju SRS, jer je to nada za sve koji žive i rade u Srbiji sa KiM kao neodvojivim delom Srbije.
Zato, danas šaljemo još jednu poruku – da je obaveza svih nas da čuvamo integritet i suverenitet naše zemlje. Čuvajmo istorijske vrednosti, jer je istorija predvorje sadašnjosti i budućnosti, za našu budućnost, za budućnost naše dece, svim srcem za Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se dr Cvetanoviću.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi Predrag Stošić, koji je i poslednji prijavljeni na listi govornika. Izvolite, gospodine Šaroviću.