Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje gospodinu Mirku Cvetkoviću, premijeru Vlade Republike Srbije, valjda obavlja još uvek tu funkciju, vezano za interpelaciju Srpske radikalne stranke koje smo podneli još u julu mesecu ove godine. Prošlo je pet meseci, Vlada Republike Srbije nije odgovorila na našu interpelaciju.
Postavljam pitanje premijeru - da li je čuo za jednu knjižicu koja se zove Ustav Republike Srbije? Da li je pročitao član 129. koji govori o interpelaciji, gde stoji da Vlada mora da odgovori na podnetu interpelaciju u roku od 30 dana?
Dakle, pet meseci je prošlo, vi ne odgovarate na tu interpelaciju. Nas interesuje zbog čega, i kada će te da odgovorite. Da li želite da završite prljav posao oko faktičkog priznanja Kosova i Metohije? Pošto vaš pulen, Borko Stefanović, nije znao da po međunarodnom javnom pravu, priznanje neke teritorije može da bude i faktičko a ne samo "de jure". Upravo ono što on sprovodi sa sporazumima koje dogovara sa šiptarskim teroristima i trgovcima ljudskih organa, pa Vlada Republike Srbije organizuje preko različitih uredbi.
U tom smislu, takođe postavljam pitanje Republičkom javnom tužiocu – kada će da pokrene krivični postupak zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 307. Krivičnog zakona, ugrožavanje teritorijalne celine, protiv Borka Stefanovića, protiv premijer Cvetkovića i protiv Borisa Tadića? Oni faktički priznaju nezavisnost KiM i tu mogu da dodaju i ministra za KiM, Bogdanovića. Po članu 320. Krivičnog zakonika, stoji da su kod ovog krivičnog dela kažnjive i pripremne radnje koje se sastoje u otklanjanju prepreka ka izvršenju ovog krivičnog dela, a to je ugrožavanje teritorijalne celine Republike Srbije.
Narušili ste teritorijalnu celinu, integritet Republike Srbije, time što ste uveli carinu između Srbije i AP KiM, iako nigde u Rezoluciji 1244. ne stoji takva mogućnost da se uvede takva mogućnost da se uvede carina između autonomne pokrajine i ostatka Srbije. Vi ste to uradili, a čak ste dogovorili i sporazum o slobodi kretanja i uveli drakonske takse Srbima kojima će jedina mogućnost ostati da se isele, jer su naročito ugroženi Srbi južno od Ibra. Naprosto, neće imati mogućnost da daju toliki novac, preko hiljadu evra godišnje, da bi platili to vaše osiguranje, koje ste dogovorili sa Hašimom Tačijem, koji je po izveštaju Dika Martija, šef narko mafije i šef trgovaca ljudskim organima na KiM. Sa takvim ljudima se vi sporazumevate. Zašto? Zato što su korisnici njihovih krajnjih usluga vaši mentori u Briselu i Vašingtonu. Nije tajna da NATO pakt preko Avganistana, iz Avganistana, preko KiM, preko šiptarske narko mafije, snabdeva tržište zapadnih zemalja narkoticima, a i raznom drugom robom.
Takođe, vaš guru, Dragoljub Mićunović je najavio mogućnost održavanja međunarodne konferencije vezano za KiM, jer on želi da eliminiše Rezoluciju 1244. Interesantno je, da li je to stav Vlade Republike Srbije? To je takođe pitanje Mirku Cvetkoviću, jer na međunarodnoj konferenciji je moguće promeniti granice Republike Srbije, moguće je izvršiti ono što neki predlažu, podelu KiM, prekršiti Ustav Republike Srbije i odreći se KiM. Da li je to stvarni cilj Vlade Republike Srbije, da jednom za svagda, predate šiptarskim teroristima, narko dilerima KiM?
Takođe pitanje za Mirka Cvetkovića, odgovornoj Vladi Republike Srbije – zbog čega obmanjuju građane Republike Srbije vezano za Rezoluciji 1244? U Rezoluciji 1244. izričito stoji da će se srpske snage vratiti na KiM, između ostalog, da obavljaju sledeće funkcije – održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima, održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima, a ovde se misli na prelaze prema Republici Albaniji, prema Crnoj Gori, prema Makedoniji, a ne misli se na administrativni prelaz prema užoj Srbiji. Zašto vi falsifikujete i kršite Rezoluciju 1244, a takođe kršite Ustav Republike Srbije? Ako ne znate, istorijski lokaliteti na KiM Srbije, ima ih preko hiljadu. Obratite pažnju na tu mapu, ovo je mapa samo srpskih crkava na KiM. Pogledajte dobro ovo. Ovde trebaju da se vrate, svugde na ovim tačkama trebaju da se vrate srpske snage. Obaveza Vlade Republike Srbije je da sprovede do kraja Rezoluciju 1244. hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje predsedniku Vlade, ministru za KiM i ministru finansija, a naravno, i drugim nadležnim organima, što će se iz pitanja videti na koga se ovo pitanje sve odnosi.
Postavljam pitanje – da li Vlada i nadležni organi ispituju koliko Srbiju košta unovčeni patriotizam već poslednjih 20 godina? Koliko Srbiju koštaju oni političari koji na Kosovu zarađuju pare? Koliko Srbiju koštaju oni koji, tvrdeći da iz patriotskih razloga, braneći KiM, zarađuju za svoj lični interes? Koliko Srbiju košta zloupotreba Kosova, kako bi se ostvarila lična korist? Da li Srbija preduzima neophodne mere kako bi se građanima Srbije predočilo koliko su oni koji su 1999. godine, sve braneći KiM, na KiM doveli međunarodne trupe, doveli do Kumanovskog sporazuma koji je isključio teritoriju KiM iz suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije? Koliko košta one koji i danas, tvrdeći kako….
(Boris Aleksić: Laže građane. Nije pročitala sporazum. Pročitajte sporazum.)
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Boris Aleksić, ometa red na sednici. Molim vas, vama nije uskraćeno pravo da se obratite i ne možete, kršeći odredbe Poslovnika, to pravo uskraćivati drugima. I dalje ometate red na sednici i sada vam izričem upozorenje. Sledeća mera je, naravno, opomena.
Izvinite, narodna poslanice. Narodni poslanici smatraju da imaju prava da krše odredbe ćutke i bez reagovanja predsedavajućeg. Nastavite.)
Potpuno razumem nervozu onih koji su odgovorni što je danas stanje na KiM ovako kako jeste. Potpuno razumem ono koji će sigurno, ne samo istorijski odgovarati za to, već će odgovarati i pred nekim drugim sudovima, zbog činjenice da su mnogi od njih za to sebi pribavili značajnu materijalnu korist, dok su sve, tobož, branili teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na KiM.
Naravno, ne treba ponavljati da Vlada nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali isto tako, nećemo dozvoliti da se pravimo kao da se na Kosovu nije desila Rezolucija 1244. i Kumanovski sporazum, kao da se nije desilo međunarodno prisustvo, kao da se nije desilo da je Srbija, što se tiče njenog suvereniteta na KiM izgubila suverenitet tim dokumentima koji su posledica politike koja je vođena do 1999. godine.
Ono što je takođe možda važno isto reći, jeste da su dozvolu da se vrate, imali oni koji su trebali da razminiravaju teren. Ako vi mislite da je to dovoljan razlog da šaljemo naše mlade ljude da tamo gube živote, a da pri tom znate da je broj koji je bilo tada moguće poslati, vrlo ograničen. Govori se o 200 i o hiljadu.
Ako vi mislite da u tom okruženju 200 ljudi može da predstavlja državu pod oružjem, onda je to zaista takođe vrlo gruba manipulacija i potreba da se predstavi rezultat politike do 1999. godine uspešnijim nego što on zapravo jeste.
Dakle, još jednom postavljam pitanje i očekujem odgovor - da li Vlada preduzima sve, i nadležne institucije, kako bi se utvrdila puna istina o tome ko sve na koji način, zloupotrebljavajući problem KiM, stiče ličnu korist? Hvala vam.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika, neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 286. javlja za reč? (Ne.)

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnice predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da sednici prisustvuje i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jagoda Jeličić, pomoćnica ministarke pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.

Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 11. do 15. dnevnog reda.

Pre nego što otvorim zajednički načelni i jedinstveni pretres, na osnovu člana 87. i člana 90. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam narodne poslanike da će naš današnji radni dan teći raspravom o zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu o pet tačaka dnevnog reda koja će upravo biti otvorena. Kada zaključimo načelni i jedinstveni pretres o tim tačkama, preći ćemo na otvaranje 16. tačke dnevnog reda, a radni dan završiti zaključenjem rasprave o toj poslednjoj 16. tački dnevnog reda. Ukoliko bude bilo potrebno radićemo, naravno, i posle 18,00 časova.

Zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama i Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o 11, 12, 13, 14. i 15. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi, pošto se na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine član 96. stav 4. prijave za reč primaju do otvaranja načelnog, zajedničkog načelnog ili zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa tačaka dnevnog reda.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodna poslanica Judita Popović, poslaničku grupu LDP; narodna poslanica Vjerica Radeta poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama i Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva.

Da li predstavnici predlagača, Snežana Malović, ministarka pravde i Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu žele reč?

Ministarka Snežana Malović ima reč.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, predložene izmene Zakona o uređenju sudova, Zakona o Javnom tužilaštvu i dopune Zakona o sudskim taksama vezane su za Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Njihov cilj je da se obezbedi preciziranje nadležnosti vezanih za predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava između Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde.
Podsetila bih vas da je prema važećim propisima sudsko, odnosno tužilačko osoblje razvrstano na odgovarajuća znanja, kao i da se ta zvanja upodobljavaju zvanjima iz Zakona o državnim službenicima.
Imajući u vidu navedeno, izmenama Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu predlaže se da poslove pravosudne uprave, koji se odnose na predlaganje dela budžeta za rashode, za sudsko, odnosno tužilačko osoblje, kao i raspodelu ovih sredstava, vrši Ministarstvo pravde, s obzirom da sudsko, odnosno tužilačko osoblje ima status državnih službenika i nameštenika pa je ovako rešenje svakako i primerenije.
Poslove koji se odnose na predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava za nosioce pravosudnih sudija obavljaće Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, čime se dodatno ističe značaj i samostalnost ovih organa. Cilj dopuna Zakona o sudskim taksama je takođe usklađivanje sa zakonom, predviđenim nadležnostima Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde za izvršavanje rashoda. Podsetila bih vas da je važećim Zakonom o sudskim taksama predviđeno da se 60% sredstava od naplaćenih sudskih taksi koristi za poboljšanje materijalnog položaja nosioca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, investicije i tekuće rashode. Ovim predlogom zakona precizira se postojeći procenat raspodele sredstava od naplaćenih sudskih taksi, što konkretno znači da će od naplaćenih taksi 40% raspodeliti se za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u Javnom tužilaštvu, a 20% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u Javnom tužilaštvu, druge rashode, kao i investicije.
Na kraju ovog predstavljanja upoznaću vas i sa rešenjima iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Kao što znate, novi zakonik o krivičnom postupku primenjivaće se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za deo organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
Upravo u cilju stvaranja svih neophodnih uslova za njegovu skorašnju primenu, a imajući u vidu da su u pojedinim odredbama procesnog karaktera Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i posebno teških krivičnih dela i Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine propisano je drugačije rešenje u odnosu na odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Neophodno je izvršiti izmene i dopune određenih odredaba, uglavnom prelaznog karaktera, pre početka primene Zakonika, na taj način što će se precizirati postojeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku i staviti van snage pojedine odredbe posebnih zakona.
U tom smislu su predložene izmene i dopune odredbi vezanih za nagrade veštaku, prevodiocu i tumaču u postupcima za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštva posebne nadležnosti, odredbe koje uređuju prelaznu situaciju u vezi sa zakonitošću preduzetih radnji u postupku za krivična dela u kojima postupa Javno tužilaštvo posebne nadležnosti, koji je započet po ovom zakoniku, ako je kasnije rešenjem suda utvrđena nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda kao i odredbe koje uređuju dovršavanje istrage za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti. Takođe, stavljene su van snage sve odredbe posebnih zakona i time je izvršeno potpuno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Istakla bih da se na ovaj način istovremeno obezbeđuje jasnija primena odredaba novog zakonika i otklanjaju nedoumice oko njegove primene na koje je ukazala stručna javnost.
Na kraju, želela bih da vas se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u Narodnoj skupštini u načelu i u pojedinostima, navedeni predlozi zakona biti usvojeni. Hvala.

Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, od svih ovih predloga zakona o izmenama i dopunama pravosudnih zakona, ja bih u stvari izabrala poslednju tačku, a to je Predlog odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva.
Zašto sam se odlučila upravo za ovu tačku, kako bi se fokusirala na nju? To je iz razloga što je ovaj predlog u stvari paradigma na koji način se kompromituju institucije. To je paradigma za tu neku nepodnošljivu lakoću sa kojom se institucije u Srbiji ruše. Jednostavno, institucije se dovode u pitanje, a pri tom imamo ambicije da izgradimo jedan pravni poredak sa ozbiljnim institucijama, sa ozbiljnim integritetima tih institucija.
Evo, Visoki savet sudstva je jedna ozbiljna institucija. Podsetila bih vas šta je sve prethodilo tome da se formira taj VSS. Mi danas u stvari raspravljamo o jednom članu VSS, a to je o gospodinu prof. Dimitrijeviću, dekanu Pravnog fakulteta u Nišu. Samo bih vam ukratko rekla da se radi o članu VSS koji ima u stvari trostruki legitimitet. Prvi legitimitet proizilazi iz činjenice da je ovog profesora za dekana Pravnog fakulteta u Nišu izabrao nastavni kadar tog fakulteta. Dakle, po jednoj demokratskoj proceduri. Drugi deo tog legitimiteta je činjenica da su njega za člana VSS predložili pravni fakulteti u Srbiji. Svi pravni fakulteti su stali iza predloga da gospodin Dimitrijević postane član VSS. Treći legitimitet proizilazi iz činjenice da je prof. biran u ovoj Skupštini za člana VSS. Dakle, dobio je većinu od poslanika, opet u jednoj demokratskoj proceduri, što znači da je on sa tim trostrukim legitimitetom dobio jedan ozbiljan integritet da bude član VSS. To su činjenice nepobitne.
Podvukla bih još nešto, a to da je Skupština, pored toga što je vrhovno zakonodavno telo, ujedno i predstavničko telo, predstavlja građane ove države. Dakle, faktički profesora Dimitrijevića izabrali su građani putem ovih poslanika za člana VSS. Nije li to dovoljno da se potvrdi značaj ovog člana u Savetu? Ja mislim da jeste dovoljno.
S druge strane, imamo činjenicu da je Agencija za borbu protiv korupcije donela prvostepeno rešenje kojim utvrđuje da profesoru Dimitrijeviću prestaje po sili zakona funkcija člana VSS zbog prekluzije roka od tri dana, u kom roku je bio u obavezi po zakonu da se obrati Agenciji i da zatraži njeno mišljenje o tome da li je u sukobu interesa, s obzirom da je dekan Pravnog fakulteta i, eto, sad je postao član VSS. Dakle, to je prvostepeno rešenje. Govorim o činjenicama da prof. Dimitrijević nije čak ni dobio pojedinačnu odluku o tome da je izabran za člana Saveta. Nije ni upozoren na tu činjenicu da se radi o jednom prekluzivnom roku, i to veoma kratkom roku.
Sada bih prešla na drugostepenu odluku Agencije za borbu protiv korupcije. Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije donosi drugostepeno rešenje gde u stvari u obrazloženju kada potvrđuje drugostepeno rešenje ulazi u meritum odluke zašto je profesoru Dimitrijeviću prestalo svojstvo člana VSS. Dakle, oni se uopšte ne obaziru više na prekluziju roka, to je jedno procesno pitanje, to je čista procedura, nego raspravljaju o tome da li je prof. bio u sukobu interesa zato što je bio dekan, zato što je dekan fakulteta i zato što se prihvatio mesta člana VSS. To je, dozvolićete, jedan pravni nonsens. Zašto je pravni nonsens? Zato što bi trebalo da se u prvostepenom postupku rasprave neke stvari, utvrde neke činjenice na osnovu nekih dokaza i nakon prvostepene odluke ima pravo onaj na koga se ta odluka odnosi da podnese žalbu i onda se odlučuje u drugom stepenu. U ovom slučaju u drugostepenom postupku preuzela se funkcija i nadležnost prvostepenog postupka i doneta odluka jeste – on je u sukobu nadležnosti, mimo sadržine prvostepene odluke.
Dakle, šta nam ovo govori? To su činjenice. Govori da postoji jedna ozbiljna nesaradnja, nekoordinacija između državnih tela i institucija, gde su u ovom slučaju bili VSS, Odbor za pravosuđe Skupštine Republike Srbije i Agencija za borbu protiv korupcije. Mislim da je ovde možda najmanje značajno što je Agencija za borbu protiv korupcije uradila to što je uradila, jer ona je samo jedna od 130 državnih agencija, ali je značajno koje su posledice nastale radnjama ove agencije, ponavljam, jedne od 130 državnih agencija, propuštanjem da se rasprave neke bitne činjenice u vezi funkcije člana VSS, načina njegovog izbora, odnosno propuštanja rokova. Propušteno je da se dozvoli mogućnost da je možda bio opravdan propust koji je nastao. Jeste, zakon predviđa rokove, ali to još ne znači da ovakvim postupanjem Agencije za borbu protiv korupcije treba da se dovede u pitanje funkcionisanje VSS.
Podsetila bih vas da je jedan član VSS u pritvoru, jedan je dao ostavku, a ovog člana VSS, prof. Dimitrijevića, funkcija je po mišljenju agencije prestala po sili zakona. Na ovaj način VSS je u svom radu paralisan. Zašto? Zato što u drugostepenom postupku u VSS ne učestvuju sudije koje su odlučivale, odnosno članovi koji su odlučivali u prvostepenom postupku izbora sudija ili donošenja bilo koje odluke. Samim tim, ukoliko se prihvati mogućnost da prestane funkcija prof. Dimitrijeviću, VSS više ne može da obavlja tu svoju funkciju i tu svoju obavezu koja je zakonom predviđena za VSS.
Dakle, o čemu mi ovde razgovaramo? Da li razgovaramo o nedostatku odgovornosti prema društvu, koje u krajnjem slučaju trpi posledice, ili razgovaramo o zakonitosti, legitimitetu i preuzimanju nekih obaveza koje su zakonom predviđene?
Zakonom je predviđeno da se svaka institucija, svaki državni organ mora pridržavati zakona, ali samo u najboljem interesu građana. Taj zakon ne može na ovaj način da se primenjuje, ako proizvede posledice od izuzetne štetnosti upravo po pravni poredak i po društvo u čijem interesu bi trebalo da radi. Dakle, zakoni se moraju primenjivati, institucije se moraju osnaživati i u tu je neophodna saradnja između svih činilaca države i društva, a ne na ovaj jednostrani način da se pristupi dovođenju u pitanje funkcionisanja jedne institucije.
Podsetila bih da smo mi juče raspravljali o budžetu, pa bi Agencija za borbu protiv korupcije zaista mogla da malo pogleda sadržinu tog budžeta, tog Predloga zakona sa otprilike 1000 stranica i garantujem da će se pronaći jako puno toga na šta bi Agencija mogla da se osvrne i našla bih poprilično posla i za sebe.
Dakle, ako je zadatak Agencije za borbu protiv korupcije da se na sve moguće načine stara o sprovođenju zakona i ukaže i bori protiv korupcije, bilo bi dobro da se osvrne, recimo, na jednu od agencija i to Anti-doping agenciju u državi Srbiji, koja, recimo, ima za direktora čoveka koji je generalni sekretar Udruženja medicinskog sporta Srbije. Dakle, ima dva člana koji su u Upravnom odboru Anti-doping Agencije koji su, ujedno, i članovi ovog udruženja. Dakle, direktor i dva člana Anti-doping agencije odlučuju o sredstvima koja transferišu Udruženju, a onda u tom udruženju odlučuju o trošenju upravo tih sredstava.
U toku 2011. godine to udruženje za medicinski sport Srbije dobilo je od Anti-doping agencije pet miliona dinara, a vlasnik jedne medicinske ustanove je ujedno i direktor Anti-doping agencije. Imamo slučaj ozbiljnog kršenja principa - da se učini sve da ne dođe do sukoba interesa. Dozvolićete, sukob interesa je, ukoliko se odlučuje o nekim sredstvima u jednom državnoj agenciji, kome će se ta sredstva proslediti, transferisati, a ujedno vi ste i korisnik tih sredstava u tom udruženju u toj medicinskoj ustanovi u koju je stigao taj novac. Dakle, to je smo jedan primer šta bi sve Agencija za protiv korupcije morala da radi da proverava, da bi se postigao taj proklamovani cilj - da se bori protiv korupcije.
Da li se ovde radi o nekom selektivnom pristupu rada u konkretnoj agenciji ili se radi o jednoj nedovoljnoj kompetentnosti iste te agencije, u nedovoljnom broju kadrova koji bi mogli da rade na ogromnim problemima koji se pojavljuju u vezi korupcije u Srbiji. To je pitanje za Agenciju.
Međutim, jeste pitanje za ovaj parlament da li može na ovaj način, na koji se pristupilo od strane predmetne Agencije, da se negira legitimitet jednog člana VSS, da se dovede u pitanje odlučivanje u ovom parlamentu prilikom izboru tog člana VSS i da li može da se dovede u pitanje koje su posledice ukoliko se do kraja sprovedu ove odluke Agencije za borbu protiv korupcije? Neko će reći da postoji zakon koji predviđa taj kratak rok i ja ću reći – tako je. Jeste, zalažemo se za poštovanje zakona, ali zalažemo si i za poštenu proceduru i zalažemo se za to da ne bude pojedinačni interes u prvom planu, da ne bude u prvom planu ničija sujeta, da ne bude u prvom planu jedna nemogućnost saradnje i koordinacije između VSS, Agencije za borbu protiv korupcije i parlamenta.
Dakle, samo uz jednu dobru saradnju, uz poštovanje zakona, a sve to u jednom zajedničkom cilju – za dobrobit građana, mogu da se postignu i valjani rezultati. Time što će se jedna institucija do kraja kompromitovati, a ona jeste sada već kompromitovana, a njen značaj govori o tome, a značaj je u tome da je organ vlasti koji odlučuje o izboru sudija, od izuzetnog značaja za državu i društvo, od izuzetnog značaja za proces reforme pravosuđa, koji toliko teško teče i ima ozbiljne probleme i u kom procesu tolike prepreke stavljaju.
Dakle, suština je u tome da je danas na opoziciji da brani reformu pravosuđa, na opoziciji je da brani VSS, njegov rad i člana VSS. Dozvolićete da bi to bilo smešno, da nije žalosno. Mislim da je ipak vlast ona koja je nadležna za to, koja je u obavezi i koja je odgovorna za funkcionisanje i pravosudnog sistema i pravnog poretka i svih državnih organa i državnih agencija koje su nastale upravo predlogom Vlade.
Dakle, nije opozicija ta koja treba da brani, nego je opozicija ta koja treba da ukaže na propuste. Ovim mi ukazujemo na propuste svih ovih relevantnih faktora koji su zajednički proizveli ovaj problem. Ovim putem mi ukazujemo na potpuno nepostojanje shvatanja ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo kao država i društvo i u potpunom nedostatku odgovornosti da se na pravi način odgovori svojim obavezama.

Hvala.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Napred Srbijo gospođa Jorgovanka Tabaković.

Hvala. U prvom delu od ovih 20 minuta govoriću o sudskim taksama i izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i uređenju sudova, a za 25 minuta ću ostaviti ako mi bude dovoljno vremena da govorim o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Sada ćete se vi pitati, kao predlagači – šta li je to izazvalo da se iskoristi čitavo vreme koje ima poslanička grupa na raspolaganju a vi ste samo hteli da izmenite neke male sitnice u ovom zakonu, gde se za rashode koji položaja odnosno plata osoblja koje je zaposleno u organima posle reformisanog sudstva, sudsko osoblje i da se raspodelu sredstava i predlaganje dela budžeta za njih ne vrši u samim tim organima, tužilaštvu, Visokom savetu, nego da se to radi negde drugo, a gde to drugo to ćemo da vidimo. Međutim, htela bih da krenem od samog početka reforme pravosuđa i biću vrlo kratka.
U aprilu mesecu, kada su se već naveliko lomila koplja o ne uspešnosti ili uspešnosti reforme pravosuđa sa tvrdoglavo zaglavljenim stavovima jedne i druge strane onih koji su osporavali i oni koji su hvalili. Imala sam prilike da se upoznam sa nečim što je našoj misiji Republike Srbije pri EU saopšteno, gde je prvi prioritet za pristupanje EU bio upravo problem nastavka reforme pravosuđa, naglašavajući da je Srbija pristupila tom kompleksnom poslu u ranoj fazi pristupanja EU, pre nego što je počela pregovore. To je bio prioritet broj jedan.
Pod dva je,nimalo nevezano od onog što je koleginica Judita maločas govorila, pod dva je bila borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evo čuli ste našta se svela i navedeno je u tom smislu da EU insistira na donošenju zakona o finansiranju političkih partija, koji će poštovani mišljenje Venecijanske komisije i biti u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti i onda ću posebno o svemu ovome pomalo govoriti.
Promena izbornog zakona je treći prioritet.
Pod četiri - obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela.
Pod pet je bilo – uspostavljanje pravne sigurnosti jasnih imovinskih prava.
Pod šest – uspostavljanje poštovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, značaj manjinskih prava, posebno prava Roma, unapređenju njihovog položaja, slobodu medija, unapređenje prava zatvorenika, rešavanje izbegličkih pitanja.
Sledeće je bilo naglašavanje značaja potpune saradnje sa institucijama za dobijanje pozitivnog mišljenja i poslednji prioritet je bio – u okviru regionalne saradnje, ocenjen je, pa znaci navoda – pozitivan početak dijaloga Beograda i Prištine i naglašen je značaj poboljšanja života građana Kosova.
Sada ide ono uobičajeno, tako da se niko ne oseća mnogo ukorenim, prekorenim nego, da mu se daje podrška da dalje radi, zaključeno je da postoje veliki izazovi, ali da se vide koraci u dobrom pravcu. Kada nešto ne ide kako treba, onda se kaže – idemo u dobrom pravcu, sporo, ali korak po korak.
Šta je tada ispostavljeno kao tehnički problem u svim ovim pitanjima? Naglašen je značaj dobre regionalne saradnje, ali da se očekuje dijalog u rešavanju tehničkih problema. To je ono što je danas problem na Kosovu i zove se naplata osiguranja i nemogućnost da se bez značajnog iznosa sredstava pređe granica u delu države Srbije.
Rečeno je da dijalog treba da bude zasnovan na fundamentalnim tekstovima i kritikovano je odsustvo učešće Srba na nedavnim lokalnim izborima na KiM i postojanje paralelnih struktura na severu Kosova. Ali, nešto što nikako nije procurelo u javnost, a dopuniću jer se uklapa u svu ovu priču, kao što vidite, kroz reformu i uticaj pravosuđa u svim ovim delovima je vrlo bitan. Pokrenuto je pitanje pisma – Udruženje privatnih lekara i stomatologa "Salus" iz Novog Sada. Komesaru Evropske komisije za proširenje i politike susedstva Štafanu Fileu, koje je takođe dostavljeno članovima grupe prijateljstva Edvardu Kukanu, jel Kukacinu, i svim poslaničkim grupama koje su članice te grupe prijateljstva i ostalima, u kome navode, da njihove priloge za odgovore na upitnike Evropske komisije, Kancelarija za evropske integracije nije prosledila Evropskoj komisiji, naglašavajući da se radi o diskriminatorskom odnosu prema udruženju koje je u prilozima iznelo optužbe o korupciji u zdravstvu.
Šta je nama danas tema broj jedan? Zašto pričamo o dvojici hrabrih ljudi Milimiru Lukiću, koji podnosi ostavku i daje obrazloženje vrlo hrabro u ovom trenutku, inače je vrlo osnovano, ali u današnjem trenutku u Srbiji je to vrlo hrabro. Sa druge strane na Jutjubu je najgledaniji snimak gospodina Milanovića, koji takođe, direktno i nedvosmisleno, upravo na ovu temu iznosi optužbe za korupcije u zdravstvu i kaže da će posle tog priloga moći da radi u kafiću kod Danice Drašković, a pitam se, da li su snimatelji koji su mu aplaudirali u emisiji uživo na suspenziji. To je danas Srbija.
Dalje, postavilo se pitanje – šta je Srbija preduzela u sprečavanju lažnih azilanata? I mi smo opet prvi kojima će možda biti ukinuto to pravo koje smo iz šengena dobili.
(Predsedavajući: Izvinjavam se gospođo Tabaković, šest i po minuta, sedam, pokušavam da shvatim o kojem delu teme pričate, pa vas molim da mi pomognete da razumem to.)
S obzirom na to da ste vi advokat ne mogu da shvatim da vi ne vidite šta je problem i tema. Govorimo o navodno sitnim izmenama koje se tiču preraspodele sredstava za sudijsko osoblje u novoformiranim organima, a posle reforme pravosuđa. A ukupna reforma pravosuđa je prvi prioritet primedbi koje, kad kažem primedbu tu iznesem, nije dovoljno osnovana, kad kažemo da su zloupotrebe u budžetu te i takve, nije to dovoljno osnovano. Ali postoji ugled DRI koji više niko ne može da ospori, nego se po njenim prijavama mora nešto i dešavati.
Taj nedvosmisleni autoritet sada za gospođu ministra, za srpsku javnost u smislu izvršne vlasti jeste ovo što navodim. Ono što nije poznato široj javnosti, gde se zaustavljanje izgradnje institucionalnih reformi ovde u Srbiji, ne da stavimo torbe na leđa i da krenemo ka Briselu, nego da ovde završavamo poslove, predstavlja patriotizmom i time što nam neko neda da držimo Srbiju i Kosovo zajedno. Ne, ovo su problemi koji su prioriteti za sve nas, što ne dovodi u pitanje ili značaj problema koji imamo u regionalnom predstavljanju pregovorima Kosovu itd.
Ali, govorim o tome šta u reformi pravosuđa, koje je danas ponovo tema, o čemu govori i ostavka Milimira Lukića i pravosuđe je ta grana koja je nezavisna od izvršne vlasti, mora da se bori za slobodu medija, što jeste problem, mora da se bori protiv korupcije u zdravstvu, koje jeste tema broj jedan. Mora da se bori za sprečavanje lažnih azilanata, jer to nije samo posao Ministarstva unutrašnjih poslova. I ti, i takvi veliki izazovi koje je pravosuđe trebalo da preuzme na sebe, umesto toga ostali su nerešeni, nego se pravosuđe bavi samima sobom. Zar nije tako? Upravo to pokušavam da vam dokažem.
To što kancelarija nije dostavila žalbu "Salusa", vi znate da u vreme globalnog sela i interneta nema tajni u smislu ni korupcije, ni primedbi ovog organa o kojem govorim. Da vam kažem na tom inter parlamentarnom sastanku koji je bio javan, upravo sam ja, jer su predstavnici vladajućih stranaka izbegli da odu, malo ih je bilo, bila je gospođica Jerkov, bila je mlada koleginica iz DS, ali o ovim temama su izbegli da govore. Upravo sam ja branila, da nije takva cenzura u aprilu mesecu u Srbiji. Primedbu gospodina Todorovića, da je u slučaju njegovog hapšenja, nisu poštovana ljudska prava, to je izvesni gospodin koji je bio vlasnik Meridijan banke i u nezakonitim stečajima je on u stvari nastradao, što bi rekao naš narod. I kad se gospođa Delević čudila kako on sad traži zaštitu evropskim organima, rekla sam da je on ne zaslužuje jer je on verovatno zakonito uhapšen.
E sada, da li ima nekih propusta u postupku ne znam? Nisam htela da državu Srbiju kompromituju. Evidentni, problemi koji nisu trebali da budu tako visoko rangirani kao razlog za naše držanje po strani, znajući da imamo probleme u svim ovim oblastima, nismo ih pominjali, da bi vi tu podršku potpuno shvatili kao mogućnost da možete da nastavite da radite, gotovo šta vam je volja. Zašto, gotovo šta vam je volja? Vi umesto da rešavate ove i ovakve probleme, i da izbegnete ove primedbe, vi izlazite sa, počeću sa Zakonom o sudskim taksama, gde kažete – ranije je prihod od sudskih taksi išao potpuno budžetu Srbije, išao je kao prihod budžetu, pa sada vi mašete glavama, a pročitaću, Zakon o sudskim taksama, zadnji Službeni glasnik je 3109, u članu 51. propisano je da se naplaćene takse prihod budžeta Republike Srbije. Čitam upravo vaše obrazloženje.
Predlogom zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama precizira se korišćenje naplaćenih sudskih kazni kako bi se zakon uskladio sa nadležnošću Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde, za izvršavanje rashoda. Odlično znam o čemu govorim. Znam da izdvojeno kao prihod, razlikujem namenska sredstva u budžetu, razlikujem sopstvene izvore prihoda. Sudske takse jesu uvek bile prihod svuda, a sada želite da u skladu sa odredbama novog, reformisanog pravosuđa odredite da 40% raspodeljuje se za tekuće rashode sudova osim za rashode za sudsko osoblje u javnom tužilaštvu, a 20% za poboljšanje materijalnih položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, druge rashode kao investicija u skladu sa zakonom.
U redu, imate pravo. Ali, da li ste vi u skladu sa onim što su dostignuća u ovoj oblasti predvideli da treba da oslobodite dve kategorije i to za one koji treba da budu oslobođeni troškova postupka u postupku zaštite makar od diskriminacije i porodičnog nasilja. Ne služe ove pojave za reklamu, za prikupljanje poena kada se sprovode akcije, da se plaćaju oglasni prostori i da imamo zaista zastrašujuće reklame u neko doba kad treba uspavljivati decu, da ne ćutimo na nasilje itd. Valjda je prvo mesto gde ćemo da podržimo borbu protiv ovih pojava, ovo mesto gde ćemo da oslobodimo od troška ove koji u sudskom postupku treba da traže zaštitu od ove dve pojave.
Znači, sve vreme govorim da ova vlast se verbalno zalaže za jednu stvar, ali da u suštini ta svoja zalaganja ne podstiče u konkretnom akcijom koje su isključivo u njenoj nadležnosti. Vi znate koliko su nas parnični izvršni postupci, dugi, skopčani sa velikim troškovima i da oštećeni dolaze u situaciju da ne mogu da pokrenu parnicu baš zato što nemaju za sudske takse i advokate. Ako i pokrenu parnicu, neretko dođu u situaciju da im se presudom nalaže plaćanje visokih troškova postupak koji se dodatno uvećavaju ako se ne plate u roku i da naplatu naknade štete treba da ostvaruju u dugotrajnom izvršnom postupku. Ovo je opšte pravilo. Znači, prvo vi platite državi sudske troškove i sve ostalo, a onda ćete vi dobiti ono što vam je dosuđeno u zakonitom postupku.
Predložili smo da se od plaćanja taksi oslobode lica oštećena krivičnim delom u parnici i postupku za izvršenje dosuđenog imovinsko-pravnog zahteva i da oni u celosti padaju na teret izvršioca krivičnog dela. Takse se ne plaćaju u postupku zaštite od diskriminacije i porodičnog nasilja. Smanjili smo nešto procenat, odnosno ovih 20% podelili smo da 10% ide na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, a 10% za druge rashode i investicije.
Ovde počinjete sa odvajanjem, po meni ne moram da budem ni pravnik, ni ekonomista, ni stručnjak ne znam iz koje oblasti da bih shvatila da vi pokušavate da u jednom organu odvojite stručno osoblje od lica koja su u sudu imenovana. Mislim da to nije u redu. Vi narušavate jedinstvo organa u celosti koji treba da rade zajedno. Znači, prava ovih će rešavati zato što su u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, oni neki koeficijentima rangirani drugačije i o njihovim pravima će odlučivati neko drugi. Nije u ostalim predlozima zakona preciziramo ko će to da odlučuje o njima.
Sada u obrazloženju otvoreno kažete da ministarstvo o tome odlučuje i da se pita itd. Vi ne shvatate da, ovakvim pokušajem dopune Zakona o javnom tužilaštvu, praktično kršite sam član 127. stav 3, gde je Državno veće tužilaca, na primer, to koje predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad tužilaštva, ne odvajaju se tu stručni poslovi i ovi vrhunski, kreativni. Mislim da to kao pojava, ne mislim, uverena sam da to kao pojava nije dobro. Svedoci smo ove zgrade u kojoj sedimo i institucije gde su ono što se zove u svetu "stafovi" odvojeni i na neki način prosto suprostavljeni poslanicima sa kojima treba da sarađujemo, neću reći da su oni tu da bi ova institucija služila i radila dobro, neću reći da služe poslanicima, mogu da budem pogrešno shvaćena. Mi imamo slučaj da ih plate i Zakon o državnim službenicima dovode u položaj iznad onih koji su im nalogodavci, naredbodavci koji odgovaraju. To su ljudi koji realizuju neke tehničke poslove, ali oni imaju platu veću, juče smo pominjali, šef kabineta od predsednice Skupštine, ostalo tehničko osoblje, neću poslanike ni da pominjem, jer ne govorim o sebi, ali je sramota da svaki iole načelnik u službi koja ima neki rang, viši stručni saradnik ima platu veću od poslanika.
Vi možete da nekome kažete da ga vrlo poštujete, ali poštovanje mu izražavate što mu dajete uslove i što vrednujete njegov rad na odgovarajući način ili makar po jedinstvenim kriterijumima, gde sudbine dele zaposleni radnici i poslodavac, gde sudbinu dele u sudu ta lica i ovo osoblje. Mogu da razumem da oni dolaze na različit način u taj organ, kao što u Skupštini, u izbornom postupku, poslanici dolaze u ove klupe, a da se zaposleni ili "stafovi" biraju ili na konkursima ili imaju ugovor o radu. Umesto da taj način zapošljavanja bude vrednovan makar tako da ovaj teži i zahtevniji postupak bude uvažen poštovanje uslova, radi ili primanja, vi ste to napravili obrnuto srazmernim. Onda sa pravom mogu da kažu vozači i sekretarice da oni dočekuju i ispraćaju ministre, mogu sa pravom da kažu stručni saradnici da dočekuju i ispraćaju potpredsednike i poslanike, jer su oni ti koji stalno stoje.
Da li hoćete takvu situaciju da stvorite i u organima pravosuđa narušavajući ono što je najznačajnije za mene kao neko ko se razume u ekonomiju, jedinstvenost i budžetski sistem. Narušavate ono što je jedinstvo budžetskog sistema kao Zakon o budžetskom sistemu i osnove za utvrđivanje troškova za finansiranje bilo koje grane vlasti. Time vi to osoblje prepuštate u ruke izvršne vlasti, dovodite u pitanje nezavisnost sudske grane u odnosu na izvršnu vlast, jer to osoblje neće da se trudi da radi dobro za onoga sa kim radi, odnosno za sudiju. Ono će se truditi da se dodvori onome ko mu daje platu ili će se truditi da njemu pokaže lojalnost. Izvinite, ako sam upotrebila pogrešan termin da se dodvori, nego da bude lojalan.
Danas ta autocenzura ili samo cenzura i neočekivano podržavanje onoga ko ga plaća, dovodi onog koji radi sa tom osobom u situaciju da ne može da obavi svoj posao kvalitetno, nego mora da radi i tehnički posao i taj visokostručni. Znači, apsolutno ste promašili sa ovim delom posla gde ste i Državnom veću tužilaca oduzeli nadležnost da se pita ono što mu je po zakonu nadležnost. Hvala.