Gospođo potpredsednice, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo govorili u četvrtak o problemu koji postoji u vezi člana 10. i naravno i kao poslanički klub podneli smo amandman, i očekivali smo da će i predstavnik predlagača, gospođa Tabaković, i Odbor za finansije, uvažiti argumente koje smo izneli, a to je da funkcioneri Narodne banke nemaju pravo žalbe Ustavnom sudu, i da je takvo rešenje protivustavno. Umesto toga, rasprava se svela na sasvim opravdane argumente, da se ne može nikome, pa ni funkcionerima Narodne banke uskratiti pravo na ustavnu žalbu. Ali, ustavna žalba i žalba Ustavnom sudu uopšte nisu dve iste stvari, i ako se svi složimo sa tim da pravo na ustavnu žalbu ne može da se uskrati nikome, što je nesporno, otvara se pitanje zašto se dozvolilo kao jedinim funkcionerima u Srbiji, koje bira Narodna skupština, sem sudija i tužilaca, pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu, guverneru, viceguverneru i ostalim funkcionerima.
Mi smo u četvrtak slušali diskusiju i argumente koji su izneti ovde u Narodnoj skupštini, da je Evropska komisija uputila kritike u svom izveštaju, kad se pročita izveštaj to se vidi, da je faktički zaostala sudska kontrola i sudska zaštita u slučaju razrešenih funkcionera Narodne banke. U ovom dokumentu koji je došao u sredu ili četvrtak u Narodnu skupštinu, u Odbor za evropske integracije, ukazuje na potrebu da se preko nekog suda reši pitanje sudske zaštite. Mi smo kao poslanička grupa pažljivo analizirali situaciju koja je nastala kada su došle u Narodnu skupštinu izmene i dopune ovog zakona i smatrali smo, takođe važnim da se reši pitanje sudske zaštite, ne samo funkcionera Narodne banke, nego i svih onih lica kojima ta mogućnost eksplicitno u zakonima kojima se rešava o njihovim nadležnostima, pravima i obavezama nije dato. Smatramo, i to je ono o čemu smo govorili uvaženoj gospođi Tabaković, da je Narodna banka na takav jedan zahtev Evropske komisije mogla da da samo jedan jedini odgovor, da u našem pravnom sistemu i Ustavu Republike Srbije postoji sudska zaštita za razrešene funkcionere, a da nema nikakve potrebe i ne vidim zašto traže to od nas da to posebno piše. Ja ću sada u ovom trenutku da pročitam radi javnosti, i naravno ovde je i predsednica Odbora za finansije i gospođa Tabaković, koja je to sudska zaštita.
Član 198. Ustava Republike Srbije, stav 2. kaže – zakonitost konačnih, pojedinačnih akata, a to jeste akt o razrešenju, kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu, podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. To je upravo ovaj slučaj. Ustav Republike Srbije jemči pravo na sudsku zaštitu, a ne pravo za žalbu Ustavnom sudu i razrešenom funkcioneru Narodne banke pred Upravnim sudom.
Zakon o upravnim sporovima, koji razrađuje ovu normu, u članu 3. stav 2. kaže – u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata, kojima se rešava o pravu, obavezi i na zakonom zasnovanom interesu u pogledu kojih, u određenom slučaju zakonom nije predviđena sudska zaštita. To je upravo ovaj slučaj. Prema tome, sudska zaštita se pruža funkcionerima u našem pravnom sistemu i to Zakonom o upravnim sporovima i normom Ustava Republike Srbije.
Mi smatramo da ste ovim rešenjem, koji ste sada ugradili kroz amandman Odbora za finansije prekršili Ustav Republike Srbije, jer dajete pravo razrešenim funkcionerima koji nema ni jedan drugi funkcioner koji je biran u Narodnoj skupštini, počev od regulatornih tela, nezavisnih institucija, ministara i svih drugih koji bi imali takođe puno pravo da traže izmene zakona kojima se rešava ili utvrđuje njihovo pravo i da traže u izmeni zakona da se njima ustanovi pravo na žalbu Ustavnom sudu.
Zaista nam nije jasno zašto se poteglo za ovim pitanjem? Mi smo u našoj raspravi rekli da to što traži Evropska komisija ne treba da bude ispunjena tako što će se kršiti Ustav ili naš pravni sistem. Mi smo mogli, u ovom konkretnom slučaju da im odgovorimo da naš pravni sistem to obezbeđuje i da nema potrebe da nas terate da to piše, jer bi onda morali za svako lice i svakog o kome se rešava konačnim i pojedinačnim aktom, da napišem u tom zakonu da imaju pravo da podnesu tužbu Ustavom sudu. Zašto onda Zakon o upravnim sporovima? Ignorantia iuris nocet, ne poznavanje prava ne izvinjava. Znači, ako neko ne zna da ima to pravo, izvinite molim vas, on trpi posledice zbog toga.
Uvek kada se dođe u situaciju da se šire prava na uštrb Ustava, mi ćemo kao poslanička grupa reagovati. Ne možemo da prihvatimo da se u ovom konkretnom slučaju daje pravo samo zato što se smatra ili je neko smatrao, time ojačava nezavisnost ili samostalnost Narodne banke, a na osnovu toga što je to tražila Evropska komisija. U krajnjoj liniji, i sam izveštaj Evropske komisije ne govori koji je to sud, pa je vrlo zanimljivo čuti zašto baš žalba Ustavnom sudu, a ne pokretanje postupka pred Upravnim sudom, koji svaki funkcioner ima pravo na osnovu Ustava i zakona u Upravnom sudu da sprovede.
Bojim se da stvaramo jedan opasan presedan, da će Narodna skupština doći u situaciju da se bavi žalbama pred Ustavnim sudom, da Ustavni sud, koji je, takođe, pretrpan predmetima, neće moći u rokovima da odgovori na te zahteve i onda ćemo imati razne situacije, da jedne funkcionere razrešava Skupština, sud o njima ne odlučuje, mi druge biramo i kršimo zakon tako što će veliki broj funkcionera, što razrešenih, što pod tužbama, egzistirati u našem sistemu.
Još jednom, izabrali ste loše rešenje. Naš pravni sistem jemči pravo na postupak pred Upravnim sudom i to je bilo sasvim dovoljno i nije bilo potrebe da išta o tome piše u zakonu. Zato smo podneli naš amandman, da se član 10. briše.
Molim vas da još jednom razmotrite ovo rešenje, jer ne znam ko vas je savetovao da je jedini izlaz žalba Ustavnom sudu. Hvala.
