Deveto vanredno zasedanje, 24.07.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

5. dan rada

24.07.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, mogu da nađem razumevanje za vaš stav da je gornji maksimum nešto što je u ovoj situaciji opravdano. Hajde da krenemo od te činjenice, ali ne mogu da nađem razumevanje da ne postoji spremnost da se promeni donja granica.
Ako danas imamo informaciju da je minimalac u Srbiji niži nego u Kini i da je u Kini minimalna zarada 200 evra, a u Srbiji 188 evra i ako ono zašta smo mi ovde u godinama unazad bili ubeđeni da predstavlja jeftinu radnu snagu - Kina i da svi beže tamo zato što je jeftina radna snaga i zato što su minimalne zarade najmanje, ispostavilo se da je minimalna zarada u Srbiji manja nego u Kini. Ako pođemo od toga da je prosečna zarada poslednjih godinu dana ostala gotovo ista, razlika je u par stotina dinara u Srbiji, gde su penzije realno manje nego što su bile, vidimo da su građani Srbije u jednoj teškoj poziciji, kada govorimo o plaćanju kazni.
Navešću vam jedan primer. Maloletnik od 13 godina i 10 meseci ode kod druga da se igraju i on uzme da upravlja motorom starijeg brata njegovog druga. On taj motor vozi bez dozvole i zaustavi ga policija, legitimiše ga, nema dozvolu, napiše mu prekršajnu prijavu. S obzirom da je mlađi od 14 godina, po vašem zakonu, roditelji odgovaraju. Kako ste sami pomenuli, kazna je između 100.000 i 120.000 dinara za taj prekršaj. Da li su roditelji u stanju minimalnu prekršajnu kaznu od 100.000, u ovom trenutku, koju je pričinio njihov maloletni sin ili kćerka ispod 14 godina, 13 i po godina, time što je uzeo od prijatelja i upravljao nekim motorom do 50 kubika, to je bicikl sa motorom do 50 kubika, i time bio legitimisan bez dozvole, roditelji odgovaraju u toj situaciji za to prekršajno delo? Minimalna kazna, kako ste pomenuli, je 100.000 dinara. To su dve i po prosečne plate u Srbiji. Naredne godine će biti još manje, zato što će biti ograničen rast plata, penzija i ostalih prihoda, a naravno, kroz inflaciju i sve ostalo će skakati, sve druge cene.
Mi smo u situaciji da imamo jedan maksimum koji je, možemo da kažemo, opravdan, jer ima onih koji će to moći da plate i nalazimo se u situaciji da prosečan građanin Srbije neće moći da plati minimum. Ako pođemo od činjenice da mi prihvatimo vaš stav da je maksimum u redu i vi ste to pokazali, pravosuđe, da postoji neko ko je u stanju da plati 12 miliona evra kaucije da se brani sa slobode, za nekog je to neki drugo i sud njemu odredi kauciju od 200.000 evra. Treba poći od toga da se spusti donja granica za kazne i da ne bude donja granica 100.000 dinara, neka donja granica bude 50.000 dinara, da ne bude kažnjavanje upereno u pravcu ugrožavanja egzistencije naših građana. Jer, ako imamo u Zakonu o saobraćaju kaznu od 100.000 do 120.000 dinara, vi imate ovde opšti raspon od 5.000 do 150.000 dinara, ali treba imati u vidu kažnjavanja koja se izriču u ostalim zakonima, prekršajne kazne.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi ugroziti egzistenciju porodica u Srbiji, time što neće biti u mogućnosti da plaćaju kazne. Možemo da se dogovorimo, neka ostane gornja granica ta, ali da se ostavi pravo sudovima da u skladu sa imovinskim stanjem okrivljenih donose odluke o visini kazne. Treba smanjiti, ako već ne prihvatite da se raspravlja o smanjenju gornje granice, treba smanjiti donju granicu i dati uputstvo, vi ste ministar, i usaglasiti sve ostale zakone, videti, koji ugrožavaju ekonomsku situaciju i egzistenciju građana Srbije. U situaciji kada građani Srbije dodatno osiromaše, bez nade da će se njihovo ekonomsko stanje popraviti u narednim godinama, treba voditi računa da kazne budu naplative i da oni kazne mogu da plate.
Kazna od 5.000 dinara možda za nekog nije ništa, ali za nekog ko prima 20.000 dinara, za njega je to ozbiljna kazna. To je minimalna kazna u saobraćajnom prekršaju i uopšte po ovom zakonu minimalna kazna. To je nepropisno parkiranje, upotreba mobilnog telefona, to su kazne koje ne povlače za sobom one bodove, za koje se govori u Zakonu o saobraćajnim prekršajima. To za nekog nije mnogo. Za nekog je to ogromna svota. Za nekog su to patike i ranac za 1. septembar za školu.
U tom kontekstu, treba videti na koji način da se kazne usaglase sa imovinskom situacijom, da kaznene budu represija za siromašne a stimulacija za one koji imaju para da se ogluše potpuno o prekršaje, jer će uvek narod biti taj koji plaća, već kazne treba da se razmere i odrede u skladu sa imovinskim stanjem.
Zato, prosto razmislite u budućnosti o tome da se donja granica prilagodi imovinskom stanju i da se ne ugrozi egzistencija porodice u Srbiji i da budu kazne naplative da se donja granica smanji i na taj način da napravimo jedan pravični sistem kažnjavanja. Na ovaj način kako stoji ovde u zakonu, mislim da ćemo doći u situaciju da kazne neće biti naplative ili će biti u onoj meri u kojoj su to sada, što je potpuno neprihvatljivo i samo govori o neefikasnosti našeg pravnog sistem i neefikasnosti sistema kažnjavanja u Srbiji koji pokazuje svu svoju nemoć u adekvatnim okolnostima. Mislim da je to tema o kojoj mi treba ovde da razgovaramo, kada već vodimo jednu širu raspravu. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani gospodine ministre, videli ste da su maltene sve poslaničke grupe opozicije podnele amandmane, naravno sa različitim rasponima, ali su tražili da se nivo novčanih kazni smanji. Mislimo da su novčane kazne ovako kako su propisane, bez obzira što je to propisano rešenje, odnosno predviđeno rešenje u sada važećem Zakonu o prekršajima, smatramo da su one nerealno visoke, da nisu primerene ekonomskoj situaciji danas u Srbiji.
Čuli smo u načelnoj raspravi da je jedan od razloga zašto se ovaj zakon donosi, upravo povećanje naplate novčanih kazni od 100%. Danas uspešnost naplate novčanih kazni ne iznosi više od 20% a ja vas uveravam da će ovakvim rasponom novčanih kazni taj nivo naplate novčanih kazni biti još manji, zato što građani neće biti u mogućnosti da ih plate i taj trend imamo već danas.
Izvinite na digresiji ponovo, ali neodoljivo me podseća ova rasprava na priču o povećanju PDV sa 18 na 20%, kada smo donosili taj zakon, dobili smo uveravanje da ćemo sa povećanjem stope PDV popuniti budžet, odnosno da će doći do povećanja prihoda u budžet, ne da nije došlo do povećanja prihoda u budžet, već je došlo do toga da su oni smanjeni i da je veliki broj preduzeća danas prešao u nivo ili u zonu sive ekonomije.
Znači, kada propisujemo i kada predviđamo ovakva rešenja, onda je neophodno da krenemo od realnih životnih prilika koje danas vladaju u državi. Danas je opšti trend da se novčane kazne masovno zamenjuju kaznom zatvora. Ja sam o tome govorila i u načelnoj raspravi. Čini mi se od početka godine do kraja maja, znači pet meseci je samo u pitanju, 5.059 novčanih kazni je zamenjeno kaznom zatvora, a po izjavi zamenika predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, samo 1.756 kazni novčanih je naplaćeno.
Znači, ako svemu ovome dodamo i to da lica koja su provela u zatvoru i koja su izdržala kaznu zatvora ili su novčanu kaznu preinačila u kaznu zatvora, proveli su zatvorima u poslednjih nekoliko godina 130.000 dana. zamislimo samo koliki je trošak to za državu, posebno u pogledu onog pravila koje niste izmenili, a gde jedan dan zatvora košta samo 1.000 dinara.
Mislim da je mnogo opravdanije i ovo nisu demagoške rasprave kao što govore neki poslanici, mislim da je jako važno da krenemo od realnog sagledavanja ekonomskih mogućnosti, platežne moći građana u Srbiji i da na osnovu tih parametara određujemo kazne koje su predviđene u ovom predlogu zakona. Zaista smatram da je to mnogo važnije nego da država insistirajući na ovakvim rešenjima dodatno gubi. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Hvala poštovana predsedavajuća.
Poći ću od jedne nesporne činjenice, a ta činjenica sigurno ne može biti dovedena u sumnju, barem ovde u parlamentu. Kazne nisu socijalna kategorija i prekršajne kazne ne mogu ni u kom slučaju biti parametar u odnosu na ekonomsko-finansijsku situaciju, standard i socijalne prilike, jer da su socijalna kategorija, ne bi bile propisane ovim zakonom, već nekim drugim zakonom, a mi ne možemo robovati socijalnim kategorijama, naročito ne na učinioce protiv pravnih delovanja.
Ako se u tom pravcu ide, onda stimulišemo nešto što ne smemo da stimulišemo. Šta treba da radimo, kakva treba da nam bude kaznena politika? Da li kaznena politika treba da ide u tom pravcu – daj da naplatimo šta možemo, pa ti ostavljamo mogućnost da i dalje činiš krivična dela, pa ako opet učiniš krivično delo ili prekršaj, opet ćemo ti nešto malo naplatiti i ti ćeš opet zbog toga što smo ti malo naplatili, biti stimulisan da i dalje činiš protiv pravne aktivnosti. Apsolutno neprihvatljiv način kojim se faktički pokušava izmeniti član 39.
Moram da podsetim samo, čisto sa pravnog aspekta, ovakav dijapazon kazni, od minimalne do maksimalne, je samo mogućnost sudovima i sudijama da na osnovu drugih zakona, drugih materijalno-pravnih propisa, kojima se bliže određuju i kvalifikuju prekršaji, a samim tim i kazne, primene neku od kazni koja je ovde kao opšta norma predviđena i to je diskreciono pravo suda i diskreciono pravo sudija.
Uz maksimalno uvažavanje kolege Mihajlova, ne mogu da ni u kom slučaju jednu vrstu trivijalne priče podvedem pod nešto što može da bude opravdanje za smanjenje kazne. Odgovornost roditelja kao lica koje je propustilo vršenje nadzora nad detetom mora biti kažnjeno. Dete u toj situaciji mora biti podvrgnuto određenim metodima vaspitnog delovanja, da ne dođe do protiv pravne aktivnosti koju je preduzelo, pa ako je vozilo nepropisno, roditelj je morao da vodi računa o tome kako je uopšte moglo da dođe do situacije da vozi nepropisno bez dozvole ili na bilo koji drugi način.
Dakle, oni koji odgovaraju, potpuno sa pravom odgovaraju i tu apsolutno nikakve dileme nema. Jednostavno ne mogu da verujem jednostavno da našu kaznenu politiku srozavamo, da obezvređuje represiju kazne zatvora i da iznad kazne zatvora izdižemo novčanu kaznu, koja u svakom slučaju po hijerarhiji kažnjavanja mora biti ispod i da na taj način stimulišemo potencijalne učinioce prekršaja. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, replika. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Razumem potrebu pojedinih poslanika da se dopadnu ministru, ali to nema veze sa pravom. Pravo je nešto drugo i pravne kategorije i sama teorija prava drugačije govori o kaznama. Nije represija svrha kažnjavanja i pravo takođe ima socijalnu kategoriju i mora da prati društvene događaje. Pravo na određeni način mora da ide ispred društvenih događaja, da kreira određene društvene odnose, da spreči neka ponašanja, isto tako, da sankcioniše one koji krše određene povrede pravnog poretka.
Prekršaji su blaže povrede pravnog poretka, one jače to su krivična dela. Mi ovde govorimo o prekršajima i svrha prekršaja nije da jednu porodicu otera u bankrot. Ako jeste, po vama, koji se predstavljate kao zaštitnici socijalno-ekonomskog stanja penzionera građana, svrha prekršaja je da represivno se udari po leđima građana Srbije, to je u redu i to je vaše pravo, naše nije.
Mi smatramo da donja granica kazne treba da bude takva da sud odmeri imovinsko stanje svake porodice, da kazna bude takva da ona ima svoju funkciju sankcionisanja, ali da ne otera u bankrot određenu porodicu, jer neka porodica koja živi od dve prosečne zarade, za njih je kazna od 100.000 dinara za upravljanje motornim vozilima, ako njihov sin od 13 i po godina na ekskurziji uzme neki motor i upravlja nekim biciklom sa motorom i policija ga uhvati, odredi mu se kazna od 100.000 dinara. To je za neku porodicu, za roditelje koji po objektivnoj odgovornosti odgovaraju za prekršaj koji je njihov sin napravio, to je za njih veliki trošak, 100.000 dinara, ako uzmemo da prosečna porodica u Srbiji živi od dve prosečne plate.
Prosto, treba imati u vidu kako se u Srbiji živi danas. Mi smo dali jedan konstruktivan, ne demagoški, nego konstruktivan predlog kako da se postigne svrha kažnjavanja u ovoj situaciji, a kako da se porodice ne oteraju u bankrot tim previše represivnim kaznama. To, u ostalom, treba da bude svima cilj. Mi smo ovde da obezbedimo pravo svakome i da zaštitimo pravo svakoga u odnosu na druge. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Mihajlov.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, ukazao bih upravo na nekoliko pitanja koja su se ovde otvorila, a koja su povezana međusobno. Današnja rasprava je vrlo interesantna i sva pitanja o kojima su danas poslanici diskutovali i koja su bila predmet dužih diskusija, pokazuju se kao opravdana.
Gde je problem sa ovako definisanom, kako ste vi rekli, opštom normom? To ste u pravu. Mi mislimo da je način na koji smo mi definisali visinu zaprećenih kazni upravo taj odgovarajući. On je nešto više nego što smo druge kolege uradile. Ali, gde se pojavljuje problem?
Rekli ste, to je opšta norma i to je tačno. Međutim, mi kada razmišljamo o tome na koji način se propisuju kazne, moramo imati u vidu razliku između krivičnog zakonodavstva i prekršajnog, a to je broj subjekata koji učestvuju u tom i tu se pojavljuje problem. Vraćamo se onda na član 4. zakona, propisivanje, a onda vidimo da tu nije samo zakonodavac.
Mogli bismo razumeti da je zakonodavac pravilno sagledao vrednost zaštitnog dobra koje štiti propisanom kaznom, ali sada se tu uključuju i Vlada, i opštine, i gradovi i pokrajinska skupština. U situaciji teškog ekonomskog stanja njihovih budžeta, politikom, recimo, koju Vlada vodi prema pojedinim lokalnim samoupravama, problem je generalan, od uskraćivanja finansiranja obaveza koje ima prema lokalnim samoupravama do davanja drugih nadležnosti, lokalne samouprave mogu, iako one mogu propisati manje iznose od najviše zaprećenog iznosa, tu situaciju, ovako određene visine do 150.000 za pravna lica ili za preduzetnike do 500.000 dinara, da iskoriste, toliko ceneći pojedina zaštitna dobra da propisuju njihovu zaštitu tako što će definisati maksimum kazne da bi napunili budžet. Pričamo krajnje otvoreno. Tu možemo imati različitu praksu, od gradova do gradova. Može se u jednom gradu prekršaj za pogrešno isticanje firme, table za isticanje firme, propisati da je dva miliona za pravno lice, milion konkretno u ovom slučaju ili 250.000 za preduzetnike.
Znači, morate voditi računa da j, pored ovoga što je propisan neuporedivo visok iznos kazne, broj subjekata koji će to da propisuju u svojim odlukama velik i ne može se kontrolisati od same Vlade.
Zato je ta rasprava o članu 4. bila dobra i možda treba da se razmisli, kako je i kolega Aligrudić predložio, da Odbor za pravosuđe zaseda.
Mi mislimo da je u ovako teškoj ekonomskoj situaciji, o kojoj su kolege govorile, svaka preventivna svrha novčanog kažnjavanja upravo određena amandmanom koji smo mi podneli. Upravo je u situaciji kada građani ne mogu to sve da priušte, kada pravna lica ne mogu, kad sve teže posluju preduzeća i preduzetnici, upravo je svrha kažnjavanja ovim postignuta. Mislim da ste tu morali da vodite računa kojim iznosom će biti prevencija definisana i kojim će biti zaštićena. Mi mislimo da je to naš amandman.
Obratite pažnju, broj subjekata koji propisuje stvara opasnost da će vrednost zaštićenog dobra biti neuporedivo veća nego što ste vi definisali. Da je samo zakonodavac, to bi bilo u redu, ali lokalne samouprave, gradovi, autonomna pokrajina, veliki broj i svi imaju jednu nameru i cilj - kako da napune budžet.