Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakon u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA I IZMENAMA ZAKONA NA DODATU VREDNOSTI.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici magistar Vladimir Ilić, Mlađan Dinkić, magistar Božidar Đelić, Gordana Čomić, prof. dr Janko Veselinović, dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Milan Lapčević, Miroslav Petković, Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Marković, Nebojša Zelenović, Zlatko Dragosavljević, Đorđe Stojšić, Milica Vojić Marković, Donka Banković, Srđan Milivojević i Teodora Vlahović.
Primili ste izveštaje Obora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni posalnici: Đorđe Stojšić, zajedno mr Vladimir Ilić i Mlađan Dinkić, zajedno mr Božidar Đelić, Gordana Čomić i prof. dr Janko Veselinović, zajedno dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Milan Lapčević i Miroslav Petković i zajedno Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Marković, Nebojša Zelenović i Zlatko Dragosavljević.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Malopre je neko rekao „španska kragna“. Evo „španske kragne“. Prethodni zakon obezvređuje plate i penzije, zakucava ih tako da budu značajno manje od inflacije, a onda dodate povećanje PDV i to povećanje PDV na hleb, mleko, na zejtin, na sve potrepštine, na komunalije, na lekove.
Sada treba da budemo srećni zbog toga što na hotelijerstvo, povećaće se na 10%, a ne na 20%. To je vaš socijaldemokratski ili socijalni maksimum.
Ovo nije samo socijalno neodgovorno, ovo je i ekonomski i finansijski neutemeljeno. Socijalno je neodgovorno, zato što je PDV kao suštinska poreska forma u evropskim zemljama, pa i u našim, ima jednu dobru osobinu, a jednu veoma lošu osobinu.
Dobra je osobina da je svi plaćaju na isti način. Samim tim, osnovica je veoma široka. Ima jedan problem sa tim. Svi plaćaju PDV na isti način. U nezavisnosti kolika je plata, penzija, da li imaš radno mesto, nemaš radno mesto, platićeš isti iznos PDV. Ekonomisti i finansijeri kažu, to je regresivno, to je tehnički termin, ali dobro opisuje šta se ovde radi. Ovde nema tog mehanizma. Ovo je i ekonomski i finansijski neutemeljeno. Ekonomski zbog toga što ste ovo probali, evo kažem režimu, to ste isto radili prošle godine i promašili ste budžet za milijardu evra.
Isto će vam se desiti u Srbiji, jer pada ubrzano proizvodnja svega. Trgovina, pad 16%, sokovi 20%, pivo 40%, hrana, a da ne govorim o tome da vi nećete na ovaj način dostignuti ni ovo što ste zacrtali u budžetu.
Odustanite od ovoga, prihvatite amandman DS, da se ne dižu cene. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, ja sam i u načelnoj raspravi govorio o negativnim efektima koji će ovo povećanja stope PDV za osnovne životne namirnice, za lekove, doneti građanima Srbije, a ne tako značajne efekte neće imati ni na budžet Republike Srbije.
Vi ste predvideli kao antikriznu meru za smanjenje budžetskog deficita, uvođenje više stope poreza na osnovne životne namirnice i one više stope poreza za kompjutere. Vaša je procena da će se po tom osnovu budžet Republike Srbije sliti oko 20 milijardi dinara. Za toliko bi trebalo da bude naš budžetski deficit manji.
Mi iz DSS smatramo da se to neće ostvariti iz više razloga. U prethodnoj raspravi prošle godine kada se povećavao PDV sa 18% na 20%, opet vam je procena efekta bila visoka, nije se ostvarila.
Ovog trenutka smatramo da taj procenjeni efekat od 20 milijardi dinara više u budžetu Republike Srbije, neće ni približno biti ostvaren, iz prostog razloga što je evidentan pad prometa u srpskim trgovinama unazad nekoliko godina, naročito ove godine.
Ako se malo bolje raspitate, čućete od trgovaca da im je u zadnjih dva ili tri meseca, za jednu trećinu opao promet i da se to i dalje nastavlja.
Sve je manje para kod građana, sve se manje kupuje, a čak podaci ekonomista kažu da se za skoro jednu trećinu preselila prodaja prehrambenih proizvoda na buvljake i u sivu zonu, čak i u crnu zonu.
Smatramo da će ova mera imati pogubne uticaje po najsiromašniji sloj stanovništva, to nije demagogija. Ono što su ministri trebali da uštede u svojim resorima, da smanje, to su ovi iz socijalno odgovornih stranaka koje misle o najnižim slojevima stanovništva, o povećanju poreza na osnovne životne namirnice, oni se tako odnose prema ovom važnom pitanju.
Dakle, pre ove mere ste morali da upozorite sve vaše kolege iz Vlade, da prvo smanje svoje diskrecione troškove, troškove putovanja, specijalnih usluga, usluga po ugovoru, pa tek onda da idu na oporezivanje najsiromašnijeg sloja stanovništva.
Kada budemo videli jednu meru koja se odnosi na ministre, na izabrana lica, na direktore, preplaćene agencije, nezavisne, onda možemo da kažemo da je i ova mera opravdana, kada smo iscrpeli sve druge mere, dok su plate u agencijama po 200, 300, 500 hiljada dinara, dok ministri povećavaju svoje diskrecione troškove, ova mera je klasično dranje kože sa leđa najsiromašnijeg stanovništva.
Mi zbog toga nećemo podržati, jer smatramo da teret krize i antikrizne mere moraju da budu u funkciji pravljenja nekakve pravde, a ne da uvek tu krizu nose oni najsiromašniji, ne ni najzaštićeniji.

Reč ima Vladimir Ilić.

Poštovani ministre, verujem da ste umorni, ali ovo nije loše, dobar trening za budžet. Hteo sam da vam kažem da, svi su svesni u zemlji da su neophodne žrtve, penzioneri neće imati veće penzije, biće realno manje, zaposleni realno manje plate i sada uvećanje ove stope imaće po mom mišljenju vrlo ograničen domet u smislu rasta prihoda, on je nesporan, ali imaće mnogo lošije posledice od te činjenice. To je deo ovih roba, životnih namirnica, lekova, mleka, mesa, završiće na crnom tržištu. U to budite sigurni.
Imali smo već iskustva, prodavalo se sve to na buvljacima i na pijacama, vratiće se jedan deo tog prometa. Ono što je značajnije, deo prometa u višoj stopi, roba široke potrošnje, biće supstituisan ovim osnovnim životnim namirnicama.
Naime, građani neće moći da izbegnu kupovinu lekova i hrane, ali će smanjiti potrošnju roba u višoj stopi. Imaćete vrlo ograničeno dejstvo ove mere, jednokratan rast prihoda u prvoj godini, ali već kasnije će taj efekat ali već kasnije će taj efekat potpuno da iščezne, a ostaćemo sa povećanim stopama.
Ono što sam hteo još da vam kažem, ova mera ide protiv reforme poreskog sistema. Strukturu naših poreza prihoda čine indirektni porezi, PDV i akcize i to sa gotovo sa 80% budžeta. Direktni porezi učestvuju svega sa 20, 25% u strukturi prihoda. To znači da je naš poreski sistem duboko nepravedan. Ovim postaje još nepravedniji jer raste opterećenje indirektnih poreza, a ne oporezuju se prema ekonomskoj snazi obveznici.
Evo, bili ste u Americi. Tamo je ispod 40% indirektnih poreza. Tamo se oporezuje dohodak, imovina, međutim mi smo još uvek daleko. Hoću da vam kažem da ova mera, ja potpuno razumem da niste mogli da je izbegnete, ali da neće imati dejstvo.
Samo da završim time, sve bi bilo super, žrtve po pitanju smanjenih penzija i smanjenih plata, da postižemo ciljeve ekonomske politike, da imamo privredni rast, smanjujemo dug i da smanjujemo deficit. Ništa od tih ciljeva se ne postiže i u tom smislu smatram ovu žrtvu potpuno besmislenom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da se percepcija kod ljudi promeni jesu li na vlasti ili opoziciji, barem kod nekih. Kod nas iz SNS ta je percepcija uvek ista i ono što obećavamo, ispunjavamo onako kako možemo i znamo.
Slažem se da je ovih 2% jako nepopularna mera, ali bih samo da podsetim tog čuvenog finansijskog maga da je 2001. godine uveo porez na mleko, pa je uveo porez na meso, pa je uveo porez na hleb, pa je uveo porez na poljoprivredni repromaterijal, pa je tada dobio jedan čuveni nadimak. Tada mu nije padalo na pamet da su hleb, meso, mleko, socijalne kategorije, a od tad se to zvao porez na promet robe i usluga, pa je imao stopu 10% i 20%. Ovaj je bio malo smanjio na 5%, pa je kasnije podizao, a onda kada su im trebali glasovi ukinuo je taj porez, ali već je bilo kasno, izgubili su izbore. Finansijski mag koji je uveo porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. I automobile. Evo, i na „juga“. Znači, to je taj porez. Danas automobil nije više statusni simbol, nego deo normalnog civilizovanog društva, ali i na to je uvodio poreze. Onda je to ukinuo. Onda je došla nova Vlada. Ta nova vlada je sve te poreze vratila 2004. godine, i tako u krug.
Jedno pitanje se uvek postavlja – a šta se radilo sa tim novcem koji je dobijan od poreza? I niko, ko god je bio na vlasti, neće iskreno da kaže da smo dobro vladali ne biste morali da plaćate još 2%, nego ovi hoće narodu da oderu kožu s leđa.
U koju kategoriju spadaju lica koja su proteklih, od 2008. do 2012. godine izgubila posao? U koju njih kategoriju da svrstavamo? U koju kategoriju da svrstavamo zaposlene u preduzećima u restrukturiranju kojima raznorazne vlade za 12 godina nisu našle strateškog partnera? U koju kategoriju spadaju ti radnici koji su imali nesposobno rukovodstvo da bude na tržištu, kojima su prethodne vlade davale masne plate iz budžeta i poreza i 2% i 6% i 10% i 20%, dok radnici nisu radili ništa ne zato što su bezobrazni, nego zato što im njihov direktor nije našao posao? Sada imamo ovo što imamo.
Nije ovo najsrećnije rešenje, ali neka mi neko kaže šta je alternativa, šta bi drugo uradio? Da povećamo zaduženost? Koje troškove da smanjimo? Vi znate i sami da budžet Republike Srbije ima najmanja diskreciona prava u Evropi, da najveći deo budžeta ide na fiksne troškove, da ide na fondove. Više od pola ide na fondove zdravstvene zaštite i penzijskog osiguranja. Ono što preostane ide na plaćanje dugova koje su ranije čudotvorci napravili. Pa ono, šta preostane to je za Vladu. Ja vam kažem – lepo.
Molim vas, mi vaše rezultate nećemo da prisvajamo. Ne pada nam na pamet. To su najgori rezultati u istoriji Srbije. Milion nezaposlenih. Nemojte ni vi naše. Mi se ponosimo s tim što je dinar, koliko toliko, stabilizovan na tržištu. Ponosimo se s tim što je inflacija manja od 4%, što je pre godinu i po dana bila utopija. Ponosni smo na to što smo smanjili stopu kriminaliteta u društvu uopšte, a pogotovo u javnim ustanovama. Ponosni smo i na to što će lopuže koje su krale iz robnih rezervi, a svi su ćutali, konačno da odgovaraju pred zakonom. Niko se tad nije pobunio što se to dešava, zato što je ovo društvo sistematski uništavano. Niko sad više nije kriv što iz budžeta moramo da platimo sudije koje su…
(Predsedavajuća: Istrošeno vreme poslaničke grupe.)
… Ja govorim o amandmanu. Ne sekirajte se, mi iz SNS imamo dovoljno vremena, a nekima drugima vreme brzo protiče i ističe. Šta da radimo.
Niko se nije bunio tada zašto se iz budžeta plaćaju sudije koje ne sude, a ne sude zato što…
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, isteklo je vreme poslaničke grupe.)
Mogu da pričam od vremena poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Potrošeno je vreme poslaničke grupe, sve vreme pokušavam to da vam kažem.)
Potrošeno je vreme?
Po amandmanu i završavam. Znači, nije taj problem šta je sa 2%, nego je problem kako da se napravi šteta koju je Vlada Mirka Cvetkovića napravila.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Znate kako, postoji nešto što se zove istorijska distanca. Hajde da vidimo. Vi ste ponosni na šta? Na to što predstavljate budžet gde nema privrednog rasta? U roku od dva meseca ste ga smanjili sa 2% na 1%, a zapravo kada pričate sa ljudima iz Ministarstva finansija i drugima, ako bude nula, biće dobro. Ponosni ste na to što ćete oglobiti najsiromašnije? Ponosni ste na to što u ovom momentu zadužujete kao nikada u istoriji Srbije ovu naciju? Amandmanom za 22 dana dodajete još 800 miliona evra. Da li ste na to ponosni? Jeste ponosni na to da imate jedan celi mandat za one među vama koji će ostati posle 25. januara i ove osme sednice ili već koje? Da ćete svake godine obezbediti da svako u ovoj zemlji lošije živi, svi penzioneri, svi zaposleni?
Znate šta, mnogo je dosadna ta istorija, mnogo su tvrdoglave te činjenice. Dobro se sećam u kom ste stanju vi i vaši koalicioni partneri ostavili Srbiju 2000. godine i dve i po penzije koje nisu bile plaćene i razorenu zemlju, i pod sankcijama, bez prijatelja, sa platama, penzijama koje nisu davane, a kad su davane nisu imale nikakvu kupovnu moć, sa ratnim porezima koje ste nama ostavili, sa švercom cigareta i nafte na sve strane, sa tim da tri godine dečiji dodaci nisu bili isplaćeni, zemlju najsiromašniju u Evropi. Tu su nam Srbiju ostavili u amanet ovi koji danas žele da nam dele lekcije, ali narod to pamti. Kao što ste rekli sami, kao što ste i sami videli, vreme brzo ističe, gospodine Arsiću. Veoma brzo će se vratiti jedna bolja vlast, koja će spustiti ovaj porez. Garantujem vam danas pred svima, smanjićemo PDV na ovo. To će biti jedna od prvih mera koje ćemo usvojiti, jer će biti socijalno opravdana, ekonomski utemeljena i finansijski ispravna. To ćemo uraditi.