Moja primedba se odnosi na član 32, zapravo na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je odbacio amandman.
Mi smo uočili ispravku, očigledno da ona nije prošla, ali hteo sam d kažem par reči koje se odnose na član 32.

Ne mogu da dozvolim da vodimo raspravu o amandmanu koji je odbačen. O ovom amandmanu se ne vodi rasprava. Možete da govorite o amandmanu na član 33.
(Narodni poslanici dobacuju s mesta: Brani ovaj amandman.)

Dobro.
Dakle, šta je ključna stvar i ono što je najbitnije? U samoj realizaciji nenamenskih transfera koji idu ka lokalnim samoupravama ono što je ključna stvar jeste da su generalno sve lokalne samouprave uskraćene za 30% na ime subvencije.
To znači otežan život u svim lokalnim samouprava u sledećoj 2014. godini, što znači da ne postoji ni jedan razlog da se lokalne samouprave nadaju da će biti iole neke mogućnosti za razvoj u 2014. godini.
Međutim na Odboru za finansije nismo dobili tačno obrazloženje šta je zapravo priroda same subvencije i zašto svima jednako kada nisu svi isti u Republici Srbiji? Iz tog razloga vidimo da oni koji su dobro radili ili su se trudili da dobro rade u ovom prethodnom periodu bivaju na neki način kažnjeni.
Zato ne vidim kako ćemo uspeti da motivišemo ljude da i dalje dobro rade? Daću vam jedan konkretan primer. 2003. godine u gradu Šapcu iz koga dolazim, imali ste 100 hektara pod jagodom. Jednom kvalitetnom poljoprivrednom politikom koja je investirala u kopanje dubinskih bunara i navodnjavanje uspeli smo da za 10 godina to podignemo na 1.200 hektara pod jagodom. Sada hiljadu i po porodica u Šapcu i okolini privređuje proizvodeći jagodu. Tri hiljade ljudi se uposlilo na ovaj način.
Gde ćete bolji primer kako pametno investirati u lokalne samouprave? Kada srežete subvencije za 30%, niste srezali samo dotacije javnim preduzećima, nego i investicije lokalnim samoupravama. Imaćete puteve koji su puni rupa. Imaćete nedovršene vrtiće, nedovršene škole.
Napominjem da u Šapcu ima 82 školska objekta, imate vrtiće, imate ambulante u 28 sela, kako ćemo to da izdržavamo i ko će to da plati kada imate 30% manje sredstava, a trudili ste se da radite odgovorno i da vodite politiku jednaku prema svim građanima. Zato mislim da način na koji je određen transfer jedinicama lokalnih samouprava nije dobar i da se mora ući u dublju analizu uvezi sa njima. Hvala.

Gospodine Gojkoviću da li ste želeli reč po prethodnom amandmanu ili po ovom, Slobodana Samardžića, dr Nenada Popovića i Petra Petkovića?
(Žika Gojković, s mesta: O amandmanu o kome je govorio gospodin Zelenović.)
On je govorio o amandmanu na član 33. pa je povezao deo vezan za Kancelariju za Kosovo i Metohiju i neke druge stvari vezane za Šabac, vrlo vešto.
Recite mi da li hoćete po tom amandmanu? Izvolite.

Neću trošiti puno vreme, pošto se rasprava već otegla. Hteo sam samo da kažem da su poslanici iz poslaničke grupe koju predvodi gospodin Dušan Petrović su govorili nekoliko puta o temi koja je izuzetno važna, i koju će naša poslanička grupa podržati. Samo ću reći da transfer sredstava prema lokalnim samoupravama je nešto što je izuzetno važno što je u ovom budžetu možda trebalo malo više pažnje posvetiti. Siguran sam da ćemo već naredne godine na početku, moguće vrlo lako imati rebalans budžeta i velikih problema kada su u pitanju lokalne samouprave i ako se nešto u ovom smislu ne izmeni.
Samo sam to hteo da kažem da ćemo naravno podržati ove amandmane o kojima je malopre govoreno. Hvala.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ima ovako malo poslanika vladajuće većine verovatno ste otišli na sastanak sa Vladimirom Cvijanom, to je legitimno pravo. Ali, ja ću zbog vas koji ste ovde probati da probudim u svako od vas jednog Vladimira Cvijana i da vam pročitam šta kaže član 33. Kaže: „Naloge za izvršavanje izdataka na teritoriji AP Kosova i Metohije koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije zajednički izdaju ministar u čijem su razdelu obezbeđena sredstva za te izdatke, i ministar bez portfelja određen da vodi Kancelariju za Kosovo i Metohiju“.
Moj amandman je bio da se iz ovog člana obrišu ove reči: „ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju“. Znate, zbog čega? Možda ste vi zaboravili reči vaše potpredsednice stranke i ministarke gospođe Zorane Mihajlović, da u Vladi Republike Srbije sedi jedan ministar koji ne radi u interesu Srbije i koji u inostranstvu zastupa nečije druge interese. Ja sam uveren, pošto sam postavio pitanje, a nisam dobio odgovor da li je mislila na gospodina Aleksandra Vulina, posle svega što se desilo sa Kosovom i Metohijom apsolutno sam uveren da je ona mislila na Aleksandra Vulina. I zato smatram da je nepotrebno da o novcu poreskih obveznika odlučuje čovek koji ne radi u interesu građana Republike Srbije.
Pošto takav odgovor nisam dobio, osnovna sumnja stoji. Smatram da je neprimereno davati novac poreskih obveznika ministru Aleksandru Vulinu, jer ministarka Zorana Mihajlović, njegova koleginica u Vladi kaže da on ne radi u interesu građana Srbije i Republike Srbije.
Malopre smo čuli kako vi svi zajedno vadite kestenje iz neke vatre. Ja u vašim rukama samo vidim mehove kojima tu vatru raspirujete.
Dok je ovde DS, a hvala Bogu i nekih drugih poslanika uvek će se naći glas razuma koji će protiv ovoga glasati. Hvala.

Zoran Babić, replika.

Da li u Vladi Republike Srbije ima takvih ministara ili nema, opredeliće i odlučiće naredni izbori i podrška koju će Vlada dobiti na izborima. Ali, ono što definitivno stoji - bio je jedan gradonačelnik u Srbiji, najvećeg grada u Srbiji, koji za vreme ministrovanja i za vreme mandata gradonačelnika nije radio u interesu grada koji je vodio, nije radio u interesu Beograda i Beograđana koje je predstavljao, već je radio samo i isključivo u interesu firme koja je u njegovom vlasništvu, pa mu je i to bilo malo pa je izašao u javnost, pa se pohvalio i medijima kako je bogat i imućan Dragan Đilas, pa je postavio na APR dokumentaciju kako je od male i anonimne firme, u onom trenutku kad je on bio mali i anoniman, a onda kada je postao direktor predsednikove kancelarije, pa ministar, pa gradonačelnik, kako je taj promet dosezao i do šest milijardi dinara godišnje. To je ono što je potvrđeno.
Mi ovde slušamo insinuacije, teatralnosti, pozivanje na nešto što će danas dobiti podršku preko 130 narodnih poslanika u ovom parlamentu. Slušamo jadikovku i slušamo žal, ali ne žal za građanima Srbije, nema razloga. Slušamo žal za bivšim vremenima, za bahatom vlašću, za mogućnošću da se vlast i mehanizmi vlasti koriste za lična bogaćenja. E, tu prisustvujemo i to slušamo u vreme svakog amandmana, i molim građane Srbije, molim i vas poštovane kolege, napravite, poslušajte svaki amandman, svaki amandman nam je „kopi pejst“.
Gospodine predsedniče, ako neko nema šta da kaže bolje da ne ustaje i da ne govori ništa, nego što će vrteti jednu rečenicu milion puta, a ovo što se tiče gradonačelnika Beograda je dokazana stvar, i ne treba da se insinuira.

Gospodine Steviću, javljate se po amandmanu, ali onda prvo gospodin Milivojević, replika.