Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 143 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, uredbom Vlade Republike Srbije iz januara 2012. godine o planu mreža zdravstvenih ustanova uvršteno je osnivanje i Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru koji bi obuhvatao teritorije grada Novog Pazara i opštine Tutina.
Gradske vlasti su još 2009. godine ušle u proces pripreme osnivanja ove institucije i osnovali su petočlanu grupu od članova predstavnika grada i lokalnog doma zdravlja i izradili su jedan zaista kvalitetan elaborat, odnosno analizu opravdanosti osnivanja ovog zavoda. Na taj elaborat bio je izuzetno zadovoljan, zadovoljni su bili predstavnici iz Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i on je dobio pozitivnu ocenu.
Grad je nakon donošenja odluke otišao i korak dalje i pronašao je i dao je na dodelu određeni prostor koji je izuzetno povoljan koji se nalazi na samom ulazu u grad koji je deo, praktično, doma zdravlja, koji ima poseban ulaz i vrlo je adekvatan za privođenje nameni, odnosno za vršenje aktivnosti koje se vrše u samom zavodu za zdravlje. Sam prostor je nešto malo oštećen, tako da je predračunom predviđeno da je potrebno oko pet miliona dinara za njegovu, da kažem, reanimaciju, adaptaciju i stavljanje u samu upotrebu.
Moram da kažem da imam informaciju da 2013. godine je praktično ova suma bila opredeljena u budžetu i da je i taj budžet to predvideo, međutim, nije došlo do plasiranja tih sredstava na šta je imao zamerku i sam revizor.
Želim da, s toga predložim Vladi da ova sredstva koja su neophodna za adaptiranje ove ustanove predvidi u predstojećem rebalansu budžeta i želim da upitam ministra zdravlja, kada će ova preko potrebna ustanova građanima Novog Pazara i Tutina biti osnovana?
Kao predstavnik lokalne samouprave želim da naglasim da lokalna samouprava grada Novog Pazara će dati podršku bilo kakve vrste da u gradu Novom Pazaru postoje zaista veliki broj kvalitetnih i stručnih kadrova, da posedujemo i nešto opreme od bivšeg higijenskog zavoda, da se svakodnevno javljaju ljudi, odnosno oni koji bi hteli, donatori, da pomognu finansijski osnivanje i funkcionisanje ove ustanove.
Kao primer, želim da naglasim da je prošle godine Češka razvojna agencija ponudila finansiranje programa u vrednosti od 100 hiljada dolara kojim bi se u potpunosti opremila laboratorija koja je centralni deo i koja je najskuplji deo ovog higijenskog zavoda, odnosno ove zdravstvene ustanove koja se želi osnovati.
Želim da zaključim i vrlo je jasno da ovakvim osnivanjem ovakvih centara učinićemo mnogo toga na kvalitetnoj organizaciji zdravstvene zaštite, na preventivi, na higijeni, a za to, kao što sam naveo, su neophodne mala, zaista mala, odnosno skromna sredstva.
Verujem da je nesumnjivo da su ovakvi projekti ono što je kurs i imperativ ove Vlade, projekti koji malim sredstvima i boljom organizacijom i štednjom dovode do značajnog poboljšanja zdravstvenih usluga, zato i pozivam Vladu, odnosno ministra zdravlja da moje argumente podrži.
Značaj ove ustanove za podizanje zdravstvene zaštite i kvaliteta zdravstvene usluge je veoma veliki. Vi znate da, odnosno elaboratom smo predvideli da praktično ova ustanova ima pet svojih značajnih jedinica koja će se baviti promocijom zdravlja, analizom, planiranjem, organizacijom zdravstvene zaštite, informatikom, biostatistikom itd.
Obzirom da je deo Sandžaka koji pokriva ova oblast endemsko područje za brojne bolesti za sarkoidozu, tuberkulozu, za brojne neoplazme, pre svega karcinome bronhija i karcinome debelog creva, endemsko područje sa visokom stopom incidence, dijabeta i koronarnih bolesti smatram da će preventivom koji nudi ova institucija doprineti na poboljšanju. Hvala.

Hvala poslaniče.
Reč ima Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, uputio bih pitanje premijeru Vlade Republike Srbije.
Naime, jedna od prvih mera koju je nova Vlada uvela bila je promena radnog vremena. Tada je rečeno da će se time postići veća efikasnost rada u javnoj upravi i pokazati posvećenost promenama koje su nam potrebne.
Kako se ovih dana navršava sto dana od izbora nove Vlade i verovatno će na razne načine to biti obeleženo, moje pitanje je kakva je analiza rezultata te prve mere koju je Vlada uvela od 1. maja ove godine? Da li je povećana efikasnost i u kolikoj meri? Da li je bilo nekih otpora u sprovođenju te odluke? Da li je bilo nekih negativnih posledica? Ja mislim da ako je trebalo dva dana da se dođe do toga, da je to jedna dobra mera da posle sto dana, odnosno tri meseca može da se napravi analiza, koji su rezultati toga.
Takođe, da li će Vlada dati neku preporuku školskim odborima da možda i oni promene radno vreme škola, da se ne bi dešavalo kao što se dešavalo tokom maja meseca da učenici mlađih razreda, deca od sedam osam godina dolaze u školu sat vremena pre početka nastave. da nema ko da se brine o njima tih sat vremena, jer su roditelji morali ranije da ih ostavljaju kako bi morali da se jave na posao u skladu sa odlukom Vlade da se promeni radno vreme na 7,30 časova? Tada je rečeno od strane ministra prosvete da je kraj školske godine, pa da nema mogućnosti da se menja radno vreme škola, ali kako za mesec dana počinje školska godina, zanima me da li će Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete uputiti neku sugestiju školskim odborima, koji utvrđuju radno vreme škola, da se i ono pomeri u skladu sa novim radnim vremenom u javnoj upravi? Hvala.

Da li još neko želi da postavi pitanje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, s obzirom da ovih dana raspravljamo na temu privatizacije, moje pitanje upućeno je baš u tom smeru. Tiče se privatizacije fabrike mineralne vode „Milan Toplica“ u okolini Prokuplja u selu Tulare.
Inače, izvor vode korišćen je još u doba neolita, kasnije korišćen u rimsko vreme kao banja sa lekovitom vodom. Dvadesetih godina prošlog veka počinjemo sa proizvodnjom vode na istom tom izvorištu, vode koja će 1933. godine u Parizu i 1936. godine u Londonu na svetskim sajmovima osvojiti zlatne medalje za kvalitet.
Takođe, voda je osvojila i tri „Beogradska pobednika“ za kvalitet. Godine, 1968. se pravi priv put fabrika koja parira sa svojim kvalitetom vode i količinom vode „Radenskoj“ i „Knjazu Milošu“. Znači, stoji rame uz rame na svetskom i na našem tržištu.
Prvi put se susrećemo sa problemom 2001. godine. To je bila prva privatizacija, a 2002. godine je već raskinuta na inicijativu lokalnih čelnika koji su smatrali da je ugovor štetan. Lokalni čelnici su jednog od svojih čelnika postavili na mesto direktora. Godine 2004. sledi druga privatizacija aukcijom, na kojoj Slobodan Radulović ispred „C marketa“, Miko Brašnjević ispred „EKO-Produkta“ i Dušan Knežević ispred „Atlas-sistema“, kupuju ovu firmu. Nakon stečajne mafije u kojoj su dva od tri člana prozivana, raskinut je ugovor o privatizaciji i, bez obzira na sve to, kupci su ipak uspeli u nekoj meri da ostvare ono što su zacrtali u ugovoru, a to je izgradnja hale od 2200 kvadrata, dve bušotine mineralne vode, nove bušotine, kao i nove mašine za flaširanje 12 hiljada boca mineralne vode u satu.
Nakon raskidanja privatizacije, firma 2009. godine ulazi u stečaj, a 2011. godine iz stečaja biva kupljena neposrednom pogodbom od strane „Import International“, vlasnika Slobodana Simića i od 2011. godine nema nikakvih vidljivih aktivnosti. Kada kažem vidljivih aktivnosti, nema novih radnika, nema zapošljavanja, nema ni starih radnika, ima samo vode koja otiče u reku.
Interesantno je da je ista firma kupila i „Prokupac Prokuplje“ i „Prokupac Beograd“, koji su od nedavno u stečaju. Zaista ne bih da raspravljam o tome ko je glavni krivac, da li je krivac DS, koja je u tom trenutku bila okosnica lokalne vlasti ili je DS čiji je član bio postavljen kao direktor te firme, ili je DS čiji je član bio postavljen kao stečajni upravnik ili je DS čiji je član postavljen kao direktor i na kraju procesuiran za zloupotrebu službenog položaja. To ostavljamo da se bave neki drugi organi.
Ono što je strašno jeste da voda 10 godina ističe i proističe i teče u reku Toplicu 18 litara vode u sekundi. Samo da napravim poređenje, izvor „Prolom vode“ izbacuje 11 litara vode u sekundi, a „Milan Toplica“ 18 litara vode u sekundi. Mislim da je veoma bitno da kažem da tu vodu trenutno, koja otiče u Toplicu, koriste samo seljaci koji svoju stoku vode da poje i takođe domaćice koje kažu izuzetno dobro peni, što mislim da je strašno za mineralnu vodu koja se na taj način koristi.
Koliko vode otiče i koliko je vode oteklo, možemo samo da izračunamo ako uporedimo da 18 litara ističe u sekundi, puta 60 da izračunamo koliko ističe u minutu, pa puta 60 da izračunamo koliko ističe u jednom satu, pa puta 24 da vidimo koliko ističe u jednom danu. Nije mi bilo teško da izračunam, to je 1.555.200 litara u toku jednog dana, više od 1,5 miliona litara vode. Vi sami izračunajte koliko je to za mesec dana, koliko je to za godinu dana i koliko je to za 10 godina.
Ovde je veoma bitno da se postavi pitanje same privatizacije. Moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu rudarstva i Agenciji za privatizaciju. Da li je firma „Invest Import International“ ispunila svoje ugovorene obaveze? na šta se obavezala i šta je ispunila? Kolika je izdašnost izvora „Milan Toplica“? Kakav je kvalitet i sastav vode „Milan Toplica“? Koliko izvora tačno postoji, odnosno koliko bušotina? Da li „Invest Import International“ ima pravo eksploatacije izvora? Ako ima, da li je uredno plaćala sve takse? Ako nije ispoštovana ugovorna obaveza, koje su mere koje će Agencija za privatizaciju preduzeti? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću današnje pitanje uputiti ministru zdravlja, a tiče se problema vanbolničkog porodilišta, koje je u Preševu zatvoreno 1988. godine, znači pre više od 25 godina. Dugo vremena se rasprvlja kako otvoriti i kada otvoriti ponovo to vanbolnično prodilište.
Pre tri godine počelo se raditi na osnovu jednog poprilično sumnjivog projekta, po kojem je trebala stalna praksa u starom objektu, da izgubi svoje poslovne prostorije, ordinacije i da se taj objekat rekonstruiše u porodilište. Uz pomoć Vlade, a i donacije Evropske komisije na početku ove godine je završena rekonstrukcija. Stigla je celokupna oprema i na osnovu dogovora koji smo imali sa ministrom, sa gospođom Dejanović krajem oktobra prošle godine, bilo je dogovora da će krajem marta, početkom aprila biti stvoreni svi uslovi za početak tog vanbolničkog porodilišta. Međutim, prošlo je tri meseca i nema ništa od tog zakazanog termina, od tog obećanja. I dalje ta oprema i taj rekonstruisani objekat stoji prazan. Ne funkcioniše ništa.
Pre nedelju dana imamo jednu reakciju lekara ZC u Vranju koji veoma oštro reaguju i upućuju kritike i Koordinacionom telu i Ministarstvu da u ovom vanbolničkom porodilištu, ovo što je pripremljeno i na osnovu informacija, koštalo je 1,5 milion evra, nema uslova za normalan rad. Oni kažu da nema adekvatnih stručnjaka, neonatologa, transfuziologa, anesteziologa, hirurga i svih drugih pratećih stručnjaka koji bi omogućili normalan rad porodilišta.
Moje pitanje je normalno – šta je Ministarstvo, pored ovog investicionog dela, rekonstrukcija objekta vanbolničkog porodilišta, uradilo u kadrovskom osposobljavanju za normalno funkcionisanje porodilišta i koji je plan? Kao poslanik još to nisam saznao.
U međuvremenu, opšta praksa je morala novi objekat na brzinu, po meni veoma neadekvatnog, bez normativa. Ponovo bi bilo novo pitanje - da li je Ministarstvo dalo saglasnost za izgradnju tog novog objekta za opštu praksu doma zdravlja u Preševu? Ostaje pitanje - kada će konačno da profunkcioniše, da ponovo funkcioniše, porodilište u Preševu i kada će se rešiti kadrovski problemi koji, po svemu sudeći, do sada nisu bili na dnevnom redu? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, prema zaključcima koje je donela Narodna skupština Republike Srbije, a povodom razmatranja izveštaja Zaštitnika građana iz 2012. godine, koji su usvojeni 1. jula 2013. godine, Vlada je bila obavezna da jednom u tri meseca Narodnoj skupštini Republike Srbije podnose informacije sa podacima razvrstanim po organima i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, a koje sadrže podatke o broju preporuka koje je Zaštitnik građana uputio organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, kao i broj izvršenih i ne izvršenih preporuka i o razlozima za ne postupanje po istim preporukama.
Međutim, Vlada to do sada nije učinila. Kada smo razmatrali izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, 5. juna 2014. godine, zaključci koji su tada doneti sadrže identičnu odredbu, ali sa izmenjenom dinamikom izveštavanja, odnosno Vlada bi trebala na šest, umesto dosadašnja tri meseca, da podnosi informacije Narodnoj skupštini Republike Srbije. To do sada nije učinjeno sa ovim produženim rokom od šest meseci.
Smatram da bi ovaj izveštaj Zaštitnika građana mogao biti od neprocenjive pomoći Vladi i Skupštini u vršenju nadzora nad radom ministara, odnosno ministarstva, ali mogu biti od pomoći i ministarstvima u odnosu na organe nad kojima oni vrše nadzor.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade – kada će Narodna skupština Republike Srbije dobiti povratne informacija u vezi sa postupanjem po ovim navedenim izveštajima i preporukama. Hvala.