Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim tri pitanja ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću.

Povod za moje obraćanje jeste nedavna odluka gradonačelnika grada Zadra, Božidara Kalmete, da se uklone ostaci miniranih srpskih kuća bez saglasnosti njihovih vlasnika. Podsećam da su gradske vlasti Zadra još 2010. godine pokušale isto, ali je tadašnja Kancelarija za ljudska prava u Zagrebu stala na stanovište da se otklanjanje ruševina može sprovoditi isključivo uz saglasnost njihovih vlasnika i da bi njihovo uklanjanje bez saglasnosti vlasnika značilo kršenje načela nepovredivosti vlasništva.

Želim da podsetim javnost u Srbiji da je za vreme rata u nizu hrvatskih gradova, dakle, van područja ratnih delovanja, u klasičnim terorističkim akcijama srušeno, odnosno uništeno preko 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata.

Daću samo dva primera. Na području grada Bjelovara srušeno je oko 600 kuća. Kada je tadašnji zamenik načelnika policijske uprave Bjelovar, Hrvat Ivan Srnec, hteo da se utvrde krivci, uskoro je bila njegova kuća minirana.

Takođe, još teži primer jeste slučaj grada Zadra, gde je bio žestoki obračun sa Srbima. Vrhunac tog obračuna bio je 2. maj 1991. godine, tzv. kristalna noć, kada je rulja naoružana metalnim štanglama i palicama razbijala, uništavala stotine srpskih kuća i objekata.

Ove činjenice pokazuju da nisu bili u pitanju izolovani incidenti, nego da je bila jedna organizovana akcija koja je bila koordinirana iz jednog centra, sa ciljem da se Srbima pošalje jasna poruka, da im čak i u hrvatskim gradovima gde nema rata nema života i da im je najbolje da se isele iz Hrvatske.

Takođe, želim da kažem da je grad Zadar uporan u svom insistiranju da se uklone te ruševine. Gradske vlasti vrše pritisak na Srbe koji su vlasnici tih ruševina, da moraju da potpišu rešenja o njihovom uklanjanju, a ako to ne potpišu da će ih gradske vlasti onda ukloniti, ali uz trošak samih vlasnika. Mislimo da je to nedopustivo i ja u tom smislu želim da postavim tri pitanja gospodinu Dačiću.

Prvo pitanje – kada će Ministarstvo spoljnih poslova da pokrene prema hrvatskoj strani inicijativu da se donese zabrana o uklanjanju miniranih srpskih kuća i privrednih objekata, dok se ne postigne saglasnost sa vlasnicima o načinu nadoknade ili obnove tih objekata u nekadašnjim gabaritima ili na drugi način?

Drugo pitanje - kada će Ministarstvo spoljnih poslova pokrenuti inicijativu prema hrvatskoj strani da se konačno procesuiraju nalogodavci, izvršioci vezano za rušenje preko 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata u hrvatskim gradovima gde nije bilo ratnih dejstava?

Konačno treće pitanje – kada će Ministarstvo spoljnih poslova pokrenuti inicijativu prema hrvatskoj strani da se pronađe konačno rešenje vezano za nadoknadu štete za te uništene objekte, odnosno kuće?

Predlažem sledeće. Sporazumom o normalizaciji odnosa iz 1996. godine predviđeno je i formiranje Komisije za naknadu štete. Ta komisija je osnovana zaista 1997. godine i do početka bombardovanja SRJ 1999. godine ona je održala 13 sastanaka. Posle 2000. godine njen rad je potpuno zamro i ona ne funkcioniše već punih 15 godina. Cilj te komisije jeste da se konačno napravi jedan nacrt sporazuma o naknadi štete i da se tim sporazumom definišu načini kako će se vlasnici porušenih 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata u hrvatskim gradovima konačno obeštetiti.

Smatramo da je to jedno veoma važno pitanje i da bez rešavanja tog pitanja ne možemo govoriti o potpunoj primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske i ne možemo govoriti o iskrenom pomirenju između dva naroda i najboljim odnosima između dve države. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Linta.

Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iako se Vlada trudi sve vreme da ne dostavlja odgovore na naša postavljena pitanja, mi ćemo nastaviti to da činimo, pa tako i danas.

Dakle, moje pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Gašiću, a vezano za Holding korporaciju „Krušik“, o kojoj je na jednoj od prethodnih sednica izneto niz neistina od predstavnika većine. Moje pitanje je – šta će gospodin Gašić i Vlada Srbije učiniti po ovim frampantim podacima?

Na sednici Nadzornog odbora „Krušika“, održanoj 26. septembra 2014. godine, predstavljeni su rezultati poslovanja za period od 1. januara do 31.08.2014. godine u „Krušiku“ u Valjevu. Ukupno ostvarena realizacija za prvih osam meseci ove godine iznosi 632 miliona i 731 dinar. Ukupno ostvarena realizacija za prvih osam meseci 2013. godine iznosi 675 miliona. Dakle, realizacija u „Krušiku“ samo za prvih osam meseci je manja za 6% nego za isti period prethodne godine.

Poslednji godišnji plan ostvaren je sa samo 31%. Izvoz je za čak 16% manji nego za isti period 2013. godine. Ukupni prihodi za prvih osam meseci su 649 miliona i 900 hiljada, a ukupan prihod za prvih osam meseci 2013. godine je 696 miliona. Dakle, prihodi su za čak 7% manji nego u 2013. godini, a ne 2,53 puta veći, kao što je saopšteno više puta od strane uvaženih predstavnika većine.

Dakle, finansijski rezultat – ostvaren je gubitak koji iznosi 316 miliona i 225 hiljada u ovoj godini. U osam meseci 2013. godine, od kada ste vi na vlasti, ostvaren je gubitak koji iznosi 492 miliona. Ovi podaci apsolutno demantuju gospodina Gašića, gospodina Babića i gospodina Đukanovića, koji su to ovde iznosili bez provere.

Dakle, prvih osam meseci, uključujući i ugovore potpisane i realizovane u 2013. godini, pokazuje da je stanje daleko lošije nego što predstavljaju ovde izneti podaci, a uz to ne treba nikako zaboraviti da su zaposleni u „Krušiku“ za posmatrani period 2014. godine primali minimalac, dok su za isti period u 2013. godini primali normalne zarade. „Krušik“ isplaćuje zaposlenima, drage kolege, minimalne zarade, preživljava i opstaje od pozajmica dobijenih od SDPR-a i „Kovačkog centra Valjevo“. Tu je spominjan i neki audi koji današnji direktor koristi svaki dan na relaciji Beograd-Valjevo-Beograd i za samo osam meseci potpuno ga je rasturio i uništio.

Dakle, moje pitanje gospodinu Gašiću je šta će da uradi po tom pitanju?

Drugo pitanje se odnosi na preduzeće „Lasta“ u Beogradu. Pošto nam se obratilo više predstavnika nekoliko sindikata iz „Laste“, mi tražimo da se proveri da li su tačni ovi podaci koje oni dostavljaju. U tom smislu postavljamo pitanje ministru privrede i tražimo da čujemo njihov stav o svemu ovome. Da li je tačno da menadžment „Laste“ ima preko 300 vozila na stalnom raspolaganju bez ikakve kontrole? Da li je tačno da radnici „Laste“ dva meseca nisu primili platu, a upravljači u istom preduzeću imaju plate od 150 do 350 hiljada dinara u istom periodu? Da li je tačno da ovde prisutni gospodin Babić, koji je podneo ostavku, i dalje prima platu u „Lasti“, kao što oni tvrde, a ja ne verujem?

Treće pitanje je za ministra finansija, a ujedno i pitanje za uvaženog gospodina Arsića, nadam se ovde prisutnog – kada će i na koji način gospodin Ćirović iz Komisije za hartije od vrednosti biti smenjen, s obzirom da je od našeg poslednjeg sastanka nastavio sa svojom praksom neverovatnih nekontrolisanih službenih putovanja, šikaniranja i mobinga zaposlenih, i situaciju u Komisiji, jako važnom organu, doveo na rub propasti kompletnog tržišta hartije od vrednosti, samo zbog toga što jedan čovek sebi sve potpisuje i sam sebi određuje bez ikakve kontrole i bez ikakvih posledica po svoj nerad i šikaniranje zaposlenih?

Četvrto pitanje za ministra pravde – na koji način i kada će izaći u susret advokatima Srbije koji su u štrajku zbog zaista potpuno pogrešnog, prepunog grešaka i neustavnog Zakona o javnim beležnicima, koji je paralisao srpsko pravosuđe do situacije u kojoj je to neizdrživo i gde ljudi koji su osuđeni za teška krivična dela ne mogu uopšte da dobiju pravdu zato što ministar pravde odbija da ispuni legitimne, legalne i opravdane zakone srpskih advokata? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje? (Ne)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Momo Čolaković, Siniša Maksimović, Borisav Kovačević, Stefana Miladinović, Marjana Maraš, Dubravka Filipovski, dr Dragana Barišić, Branko Đurović, Milorad Mijatović, Meho Omerović i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda i to o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj i Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac i Nova Moldova na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, i mr Velimira Ilića, ministra bez portfelja, pozvao da sednici prisustvuje i Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj i Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac i Nova Moldova na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Da li reč želi mr Velimir Ilić, ministar bez portfelja? (Da.)

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, na današnjem zasedanju predložena su četiri zakona o ratifikaciji. Prvi zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, a drugi je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treći zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj, Srbija i Sokol, na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i četvrti zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac, Republika Srbija i Nova Moldova, Rumunija na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Poštovani narodni poslanici, vi znate ovaj sporazum koji je potpisan i koji se danas ratifikuje u saradnji sa Republikom Hrvatskom u slučaju elementarnih nepogoda, jednostavno imaćemo prilike da takve slične sporazume usvajamo i sa ostalim zemljama iz okruženja. Evropa želi da ti regionalni centri što se tiču elementarnih nepogoda budu što veći, više grupisani i da se više zemalja iz okruženja uključuje, ako dođe do elementarnih nepogoda, a prvenstveno u odbrani od požara, u odbrani od gradonosnih oblaka, u poplavama itd.
Prema tome, molim vas da ovo prihvatite. Mi sa Hrvatima izuzetno dobro sarađujemo i prirodno smo vezani, jer imamo jednu veliku reku koja protiče i kroz Hrvatsku i kroz Republiku Srpsku, naravno, i kupi sve vode sa tog područja, a prolazi i kroz Srbiju, a to je reka Sava. Vi znate da se nalazi Savska komisija sa sedištem u Zagrebu, da je to izuzetno bitno i da moramo imati jednu dobru saradnju.
Ovih meseci mi vodimo intenzivnu kampanju i razgovore sa određenim zemljama da i protivgradna zaštita deluje pretežno avio zaštita na području više država, jer gradonosni oblaci koji dolaze ugrožavaju više zemalja. Naravno, imali smo i elementarne izuzetne nepogode ove godine, jer su štete preko milijardu i 700 miliona, ali vode su dolazile sa strane iz zemalja u okruženju i zato smo zainteresovani za jedinstvene sisteme odbrane od elementarnih nepogoda.
Smatram da je ovo jedan dobar način i put da se zajednički branimo i od požara, da imamo jake regionalne centre iz kojih možemo delovati i braniti se. Isto tako, što se tiče i zemljotresa i razno-raznih problema koji će nastati. Mi smo prirodno vezani. Požar ne zna za granicu. Poplave ne znaju za granicu. Zato moramo zajednički delovati. Mi smo odbranili delove naše teritorije, ali iz Hrvatske određene vode, s leđa su nam došle, i poplavile određene naše prostore.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma sa Makedonijom o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, to bi jako puno olakšalo našim vozačima koji su u tranzitu, koji voze da veoma lako prelaze granice, da ne moraju vaditi međunarodne dozvole, već da koristeći tranzit budu veoma brzi i operativni i da mogu dejstvovati na teritoriji Makedonije i na teritoriji Srbije. To je od opšteg interesa i to su tražili mnogi prevoznici i vozači iz Srbije, a isto tako i iz Makedonije.
Ova dva granična prelaza koji se otvaraju prema Rumuniji, to je zahtev građana iz pograničnih zona, i naših građana, ali i rumunskih građana. Oni žele da se na određenim prostorima spoje i da lakše prelaze iz države u državu. Sada mi kao članice za ulazak u EU i Rumunija koja je već u EU njen punopravni član, imamo i zajednički interes da što brže komuniciramo, da ubrzamo saobraćaj, razmenu roba i naravno da građani budu jednostavno u situaciji da veoma brzo i lako prelaze granične prelaze i da jednostavno ostvare komunikaciju sa drugim gradom, sa drugom obalom reke u pograničnoj zoni.
Smatram da sve ove četiri ratifikacije sporazuma ćete prihvatiti i da tu neće biti nikakvih problema, jer je sve to u interesu naše države, a naravno i naših suseda u okruženju. Hvala vam i nadam se da ćemo zajednički ubrzati da ovaj proces jednostavno i ratifikujemo.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Za reč se javio narodni poslanik mr Đorđe Kosanić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona, najpre dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o otvaranju dva granična prelaza između Srbije i Rumunije, zatim Predlog zakona između Srbije i Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa i Predloga  zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje će svakako podržati pomenute predloge zakona, a najpre govoreći o potpisivanju dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju dva međunarodna granična prelaza, najpre Golubac u Republici Srbiji i Nova Moldova u Rumuniji i Vračev Gaj, Republika Srbija i Sokol u Rumuniji, na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Treba reći da su ovi sporazumi već zaključeni jer je postojala obostrana volja obe države da se otvaranjem novih graničnih prelaza olakša prelaz državne granice za državljane kako Srbije tako i Rumunije, a i zbog činjenice da u Srbiji postoji značajni procenat rumunskog i vlaškog stanovništva koji živi u pograničnoj zoni kao i postojanje istorijske povezanosti dve države.
Realizacijom ovih sporazuma koji su zaključeni decembra 2013. godine omogućava se najpre realizacije projekta prelaz za prenos trajektom između Golubca i Nove Moldave na Dunav koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 2.352.674 eura. Ovaj period šta praktično obuhvata? Obuhvata uređenje graničnog prelaza Golubac u Vincima na srpskoj strani, uređenje pristupnog puta od Velikog Gradišta do Vinaca i nabavku trajekta.
Projekat izgradnje mosta na reci Neri koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 1.633.277,00 eura. Ovaj projekat praktično obuhvata izgradnju mosta na lokaciji Vrančev gaj Sokol, i uređenje graničnog prelaza sa čitavom infrastrukturom.
Šta u stvari predstavljaju ovi projekti? Svakako da su ovi projekti od velikog značaja kako za Srbiju, tako i za Rumuniju, jer se otvaranjem ovih graničnih prelaza doprinosti ekonomskom razvoju regiona, odnosno mogućnosti za bolji protok putnika i robe. Kada pričamo o robi treba reći da Rumunija kao najveća susedna zemlja predstavlja značajnog ekonomskog partnera Srbiji. Ulaganje rumunskih firmi do 2010. godine, ili preciznije od 2005. do 2010. godine iznosilo je samo 31,3 miliona dolara, ali se spoljnotrgovinska razmena iz godine u godinu povećava. Ekonomske oblasti u kojima dve zemlje tradicionalno sarađuju jesu energetika, metalska, mašinska i hemijska industrija. Međutim, robna razmena, treba reći, zahteva povećanje srpskog izvoza, i to pre svega poljoprivrednih maština i priključaka, mašina i delova za automobile, građevinskog materijala, hrane, farmaceutskih proizvoda, crne i obojene metalurgije, lekova i medicinske opreme. Ovde zaista treba reći da u prošlom vremenu simbol dobre saradnje Srbije i Rumunije predstavlja hidroenergetski sistem Đerdap, veliki građevinski poduhvat koji je 1970. godine pušten u rad.
Ukratko, dva preostala sporazuma iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa, najpre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske, o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa.
Šta predstavlja praktično ovaj Sporazum? Ovim sporazumom koji su potpisali ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske, Nebojša Stefanović i Ranko Ostojić, a koji treba jasno reći, svakako pruža novi institucionalni okvir da policije dve države uspostave još bolju saradnju u raznoraznim oblastima, omogućava da se saradnja dve zemlje u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, kao što su: zaštita od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na rekama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. Praktično, ovim Sporazumom kada jedna od ugovornih strana traži pomoć, nije u mogućnosti da se suprostavi posledicama katastrofe, druga strana će u skladu sa raspoloživim mogućnostima pružiti pomoć. Svakako da u danu za glasanje Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Sporazum ili predlog zakona.
Na samom kraju govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treba reći da ovim sporazumom građanima Srbije sa regulisanim boravkom u Makedoniji, omogućava se zamena nacionalnih vozačkih dozvola za važeće makedonske vozačke dozvole. Isto jedna važna stvar, ovim sporazumom državljani Srbije moći će da tranzitiraju preko Makedonije koristeći nacionalnu vozačku dozvolu bez obaveza vađenja međunarodne vozačke dozvole.
I na samom kraju želim reći da svaki sporazum pruža širok spektar mogućnosti saradnje i u drugim oblastima. Sa tim u skladu želim reći najpre, što se tiče saradnje sa Makedonijom, da je Srbija jedna od najvažnijih spoljno-trgovinskih partnera Republike Makedonije. Robna razmena u 2013. godini iznosila je 843.26 miliona eura. Naš izvoz je bio 581,67 miliona eura, a uvoz 261,59 miliona eura. Ukoliko bi se iskoristili svi potencijali obe robne razmene mogli bi prema procenama da porastu na čak jednu milijardu eura, i to namerno pričam za svaku zemlju da moramo da pojačamo svoj izvoz.
Što se tiče Srbije i Hrvatske ukupna robna razmena u 2013. godini iznosila je 859,8 miliona dolara. Ukupna razmena Srbije i Hrvatske u martu 2014. godine iznosila je 204,5 miliona dolara i beleži rast od 10,9% u odnosu na isti period 2013. godine. ovde treba reći da suficit u robnoj razmeni na strani je Srbije iznosio je 6,3 miliona dolara.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, podržaće sve predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde imamo četiri međudržavna sporazuma, ja i poslanička grupa koju predstavljam će podržati ove sporazume i u danu za glasanje ćemo glasati za ove sporazume, smatramo da su oni korisni za Republiku Srbiju, svaki na svoj način.
Poštovani gospodine Iliću, vi ste danas ovde, pre svega zbog Sporazuma sa Republikom Hrvatskom, koji se tiče saradnje u otklanjanju posledica od katastrofa. Naravno, vi ste tu i da branite ova ostala tri sporazuma, a ja bih isrekno više voleo da ste vi bili ovde kada su se dešavale velike poplave u Srbiji.
Naime, vi ste ministar zadužen za vanredne situacije i nije vas bilo, a ja ne sumnjam da je vas bilo na terenu, ali nekako su vas sklanjali od kamera. Pretpostavljam da to nije do vas, nego oni koji odlučuju ko će se videti u drugom, trećem dnevniku, ali za građane Srbije, naravno je bitno da znaju da li je ministar nadležan za određenu oblast, kompetentno radi svoj posao. Mogu da kažem da ja znam da ste vi taj posao, kada su bile poplave u Jaši Tomiću, dobro radili u saradnji sa pokrajinskom administracijom i da je taj posao dobro urađen, uz propuste, kojih uvek ima, i da je Jaša Tomić doveden u red vrlo brzo. Izgrađene su kuće, infrastruktura i td.
Sećam se tih dana, ima još nešto u čemu se ja i vi slažemo, i u čemu bih vas mogao na neki način podržati, a to je činjenica da smatram i ja i vi, a čini mi se i vi, da je gospodin Blagojević, koji vodi obnovu od poplava, nekompetentan i da on ovo što radi, radi veoma loše i cela Vlada i da obnova ide veoma sporo.
Govorim o posledicama svega što se desilo i o otklanjanju posledica od poplava, koje su pogodile Srbiju ovog proleća. Ovaj sporazum sa Hrvatskom je bitan u tom smislu, da on po svom samom nazivu, stvara osnovu da Srbija i Hrvatska zajedno rade na otklanjanju posledica vanrednih situacija i on se zove Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Ima tu jedno pitanje, koje bih voleo da čujem odgovor od vas, a to je , Vlada Srbije je reagovala nakon poplava, delovala je kada su se poplave već desile, a pre toga dve godine, rada ove Vlade, nije učinjeno ništa i nije urađen ni metar zaštitnih ograda, odnosno pojaseva od reka koje, po svoj prirodi mogu da plave područja oko sebe.
Vlada Srbije i Vlada Hrvatske delovale su naknadno, dakle nakon toga što su se poplave desile. U tom smislu, ovo je odgovorno sa jedne strane, a neodgovorno sa druge strane.
Dakle, deluje se kada nas je već prirodna katastrofa zadesila i kada se desilo nešto što će godinama trebati da se otklanja.
Ovome sporazumu po meni fali i taj deo koji se tiče prevencije u smislu izgradnje zaštitnih bedema, područja koje bi mogle da ugroze i područje Republike Srbije i područja Republike Hrvatske. Dakle, ovde se govori o prevenciji, a ne u tom smislu da će obe države zajedno raditi na stvaranju takvih uslova da se ovakve, govorim o poplavama, ostale elementarne nepogode su druga stvar, ovde su takođe regulisane i u tom smislu se mogu preduprediti, znamo da se i požari šire iz jedne u drugu zemlju.
Imali smo slučajeva da požari koji nastanu u pograničnom području Hrvatske pređu u Republiku Hrvatsku jer požari ne poznaju granice kao što znamo, pa se onda prave neki koridori u ozbiljnim zemljama da ti požari ne mogu da prelaze ne samo granice nego ne mogu da zahvataju veća područja, toga u ovom sporazumu nema.
Ono što mi posebno pada napamet kada vidim Sporazum sa Republikom Hrvatskom, pada mi napamet činjenice da ova Vlada dve i po godine, ova vladajuća koalicija, nema nikakvih bilateralnih sporazuma, niti radi na rešavanju otvorenih pitanja između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Recimo, najviše otvorenih pitanja, gotovo da nema nijednog otvorenog pitanja koji između dve zemlje može biti otvoreno, a da nije otvoreno između ove dve zemlje i pitanje nestalih i pitanje granica i pitanje povratka izbeglica itd. Kolega je malopre postavio poslaničko pitanje o problemima koje imaju srpski građani kojima imovina nije obnovljena u Hrvatskoj.
Dakle, moja inicijativa prema Vladi je da se ne bavi samo ovim pitanjima kada nastanu problemi. Neki problemi su davno nastali, ali gurnuti su pod tepih i ne rešavaju se. Ne rešavaju se zato što Vlade nemaju osećaj da određeni broj, hiljade građana imaju brojna nerešena pitanja i ta nerešena pitanja mogu biti problem između ove dve države i nekih drugih država kada dođe do određenih ekonomskih problema, političkih tenzija, a onda se ta pitanja vade ispod tepiha i onda dolazi do tenzija i obično preko leđa dobiju građani manjina, dakle u ovom slučaju Srbi u Hrvatskoj.
Podržaćemo i ovaj sporazum sa ovom manjkavosti. Podržaćemo i sporazum kojim se otvaraju dva nova granična prelaza prema Republici Rumuniji između Vračevog Gaja u Republici Srbiji i Sokola u Rumuniji i između Golupca u Republici Srbiji i Nove Moldove u Rumuniji.
Otvaranje graničnih prelaza je veoma bitna. U obrazloženju je i to rečeno. To znači ekonomski, mogućnost bržeg ekonomskog razvoja pograničnih područja, mogućnosti protoka robe, novca, mogućnosti da ti krajevi ožive. Nažalost, poslednjih 20-ak godina veoma malo graničnih prelaza je otvoreno.
Dakle, postoje prelazi koji rade jednom godišnje kada su neke svetkovine na području Sombora, Subotičke opštine, na području prema Rumuniji i posle toga oni se zatvaraju. To su takozvani privremeni granični prelazi, ljudi moraju da putuju 100-150 kilometara da bi prešli granicu sa Rumunijom, recimo i Mađarskom, a tu preko puta su mesta, gradovi sa kojima bi mogli da sarađuju. Zašto? Pa zato što su ta mesta negde tamo daleko uz granicu i o njima niko ne vodi brigu.
I u tom smislu jeste dobro što se ovi ugovori, što se ovi sporazumi potpisuju, ali inicijativa jeste bila preko IPA projekata i praktično je sve finansirano preko IPA projekta i kada je u pitanju angažovanje broda koji će voziti trajekta između jedne i druge granice i ovog gde će biti sagrađen most da bile spojene dve obale. To jeste dobro, ali kažem, ostaće sa velikim pitanjem građani, recimo Somborske opštine, Subotičke opštine uz granicu prema Bugarskoj, zašto neki takvi prelazi nisu otvoreni i na tom području.
Ono što svakako pada u oči svakome onome ko na pomen graničnih prelaza, jeste činjenica da su naši granični prelazi blago rečeni katastrofalni. Prošao sam skoro graničnim prelazom Ilok-Bačka Palanka. To je granični prelaz koji spaja most „Maršal Tito“ mislim da se zvao, gospodine Stefanoviću vi to dobro znate, i to je most dugačak neki kilometar po slobodnoj proceni. Ograda do pola mosta je ofarbana pretpostavljate sa hrvatske strane, a ograda srpske strane je oronula. Do pola mosta radi osvetljenje, a od pola mosta sa srpske strane ne radi osvetljenje. To je sramota za državu. Kakav utisak ima građanin EU ili bilo koje zemlje koji ulazi u zemlju i kada vidi zastavu Srbije, tu pada mrak? To je nedopustivo.
Pre mesec dana sam prošao tim mostom. Navodno su neki lopovi odneli kabl koji povezuje, odnosno koji napaja strujom taj deo mosta i verovatno niko nije nadležan, ni oni u Bačkoj Palanci, ni oni u Beogradu, i tako taj most stoji, propada, oslikava jednu Vladu, jednu državu.
Nažalost, slični su nam prelazi i drugi prelazi. Dakle, kada pređete sa naše strane, iz bilo kog pravca uđete, Mađarske ili neke druge države, ne pokošeno, zapuštene table sa oznakom Srbije, fali pola table, ili fali Srbija ili fali Republika Srbija. Neko je odneo i reciklirao to. Doneli smo zakon tim povodom. Sramota. Sramota, gospodine Iliću.
Dakle, govorim o otvaranju novih prelaza. Ove postojeće ne možemo da održavamo. Da li se neko uopšte u ovoj državi bavi, hajde da kažem, nekim imidžom Republike Srbije? Da li se neko bavi time kako će stranac koji prođe taj granični prelaz videti Srbiju kada pređe i uđe u nju?
Pokušajte da, ako vam dozvole da nešto kažete na Vladi, pokušajte da prenesete ove moje impresije, mislim da su to impresije građana Srbije. Ne samo građana Srbije, svih onih koji su prošli kroz Republiku Srbiju.
Nadam se daćemo dobiti više informacija šta se dešava po pitanju otklanjanja posledica od poplava, da vidimo kakva je to saradnja sa Republikom Hrvatskom i po tom pitanju. Meni je žao, gospodine Iliću, što moram informacije o Obrenovcu dobiti tako što ću otići u Obrenovac i otišao sam u Obrenovac, da vidim kako teče obnova i što moram dobijati preko Al Džazire.
Nažalost, ja informacije o stanju u poplavljenim područjima adekvatne sam dobio samo preko Al Džazire. Vi znate kako je ta televizija postala popularna i čije izjave je ona svojevremeno objavljivala, ali nažalost mi u Srbiji nemamo medije na kojima bi saznali šta se dešava sa obnovama poplavljenih područja.
Da li je to u redu, gospodine Iliću? Vi ste bili ovde 2000. godine kada smo se borili za slobodu informisanja, bili ste vrlo aktivni, kako to da vi ćutite na sve ovo? Kako to da vi ćutite, da vi ne možete da kažete malo detaljnije o tim svim utiscima vašim oko obnove zemlje?
Neki će se ljudi smrzavati ove zime. Mi smo dobili obećanje da će obnova biti završena do jeseni. Od početka jeseni je prošlo već mesec dana. Sreća je što je ovih dana bilo relativno lepo vreme, međutim noći nisu ni malo tople, jutra nisu ni malo topla i neki ljudi se smrzavaju i neki će se ljudi tek smrzavati. Ono što se kaže da je obnovljeno, znamo koliko je obnovljeno. Najviše gde se stiglo jeste do temelja, tamo gde obnovu radi država. Vidim da su fond dijaspore, da se angažovao na obnovi trideset kuća, da su mnogi drugi donatori preuzeli praktično obnovu u svoje ruke zato što vide da država ne funkcioniše.
Gospodine Iliću, na vama je velika odgovornost. Vi ste ministar koji je zadužen za vanredne situacije. Pretpostavljam da bi u vaš resor trebalo da bude, po nekoj logici, i obnova od tih posledica elementarnih nepogoda. Čini mi se da vam to nisu dali.
Ne znam u čijem je resoru, ko je šef Marku Blagojeviću i da li on uopšte ima šefa? Ko će biti odgovoran ili je on baš zato i postavljen, da niko ne bi posle bio odgovoran?
Da ne bude da ništa nisam rekao o Sporazumu sa Republikom Makedonijom oko priznavanja vozačkih dozvola, smatram da je to dobar Sporazum. Dakle, ovaj sporazum se odnosi na tranzit kroz Makedoniju. Dakle, građani koji putuju preko Makedonije, recimo u Grčku, neće više morati da uzimaju međunarodnu vozačku dozvolu, a i biće omogućena automatska zamena vozačkih dozvola bez nekog posebnog postupka.
U tom smislu, ja ću u danu za glasanje glasati za ove sporazume i naša poslanička grupa, ali ostaju sva ova otvorena pitanja. Neka od njih su jako, jako i mnogo gorka. Hvala.