Zahvaljujem gospodine Jovanović.
Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

U dobru nameru predlagača amandmana niko ne sumnja i ne bih voleo da se takve neke stvari inputiraju u SNS, jer zaista ne stoje.
Izvinjavam se gospodinu Đurišiću ukoliko sam omaškom rekao za broj ljudi, ali definitivno pet ljudi je položilo sa odlikom u protekle tri godine. Ne za godinu dana već za protekle tri godine.
Da, gospodine predsedavajući, Srpska napredna stranka i ova skupštinska većina radi na tome da bi naš futur bio evropski, reformisan, stabilan, pristojan, ali je naš prezent takav da je 45.000 ljudi dobilo posao u realnom sektoru i zaposlilo se i smanjena je stopa nezaposlenosti na 20,3%.
Da perfekat je vreme kada je u Srbiji 400.000 ljudi ostalo bez posla, za vreme samo jedne Vlade bivšeg režima, a Boga mi, neke političke stranke su polako ali sigurno u pluskvamperfektu. Toliko o vremenima i o bitisanju u njima.
Složio bih se sa rečima gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je otagnao svaku sumnju u usklađenosti sa zakonima i usklađenosti ovog predloga zakona sa Ustavom.
Ono što bih želeo, mislim da upražnjeno radno mesto predviđeno ovim amandmanom, nisam siguran da li će ga ljudi koji su položili pravosudni ispit sa odlikom, da li će ga dočekati? Da li će na to upražnjeno radno mesto doći i sada i u budućnosti neko zbog nekih drugih prioriteta važnijih od znanja i da na taj način samo, usvajanjem ovakvog amandmana, koji ne sumnjam da ima dobru nameru, je samo tapšanje po ramenu tim ljudima, ali ono tapšanje po ramenu koje kaže – produži dalje, jer upražnjenog radnog mesta neće biti i biće neki drugi prioritet?
Na ovaj način se rangiraju prioriteti, ne da imaju onako paušalnu prednost, već da je jedina i prava prednost znanje, okarakterisano i ocenjeno na ispitu i to pred sedmočlanom komisijom, za sedam predmeta i odlika koja, siguran sam da predlagač amandman zna mnogo bolje od mene, je kako teško dobiti i to potvrđuje brojka od pet ljudi za tri godine. Ti ljudi, oni sa odlikom, najbolji, su potrebni ovom društvu po prioritetu, a ne da čekaju upražnjeno radno mesto. U tome je razlika u samom viđenju u odnosu na predlagača amandmana.

Zahvaljujem gospodine Babić.
Za reč se javila narodna poslanica Olgica Babić, kao predlagač amandmana. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, prvo moram da kažem da sam ovaj amandman podnela isključivo i samo kao neko ko dolazi iz prakse, kao neko ko dolazi iz pravosuđa i žao mi je što to nije većina ovde uvidela. Žao mi je što se dovodi na neki način u sumnju i dobronamernost ovog amandmana. Amandman se obično podnosi iz razloga kako bi se neka zakonska odredba ili više zakonskih odredaba preciziralo, upotpunilo, učinilo boljim, učinilo efikasnim.
Neko ko nema nikakvih dodirnih veza sa praksom, sa praktičnim radom, a ovde ima nas advokata, ima bivših sudija, mislim da znaju da je lako doneti zakon, izmeniti zakonsku odredbu, ali imate onaj „eks nunk“ i „eks tunk“ primenu zakona u praksi. Ja govorim o praktičnom delu i cilj amandmana, vidim da se ovde akcenat stavlja na, kako se kaže, upražnjeno radno mesto. Ne. Vidite, to nije suština, zato što se nije htela izvući prava suština ovog amandmana.
Kada govorimo o tom upražnjenom, pri tom nije upražnjeno radno mesto, onda moramo da imamo, govorim sa stanovišta struke, a rekla sam da ovaj amandman uopšte ne može da se dovede u bilo kakav politički kontekst, znači, govorim neko ko je po vokaciji advokat koji zna šta se u praksi dešava.
Prvo, upražnjeno radno mesto ne postoji, ne prepoznaje ga Zakon o javnom tužilaštvu. Ali, Zakon o javnom tužilaštvu vrlo eksplicitno propisije akte iz člana 117. stav 2. Zakon o javnom tužilaštvu govori o nepopunjenim mestima i to je ono čime se javni tužilac u praksi rukovodi kada vrši popunu broja mesta. Ja sam bila više nego jasna u raspravi u načelu. Ja sam potpisala ove predloge zakona i mislim da se tu svaka priča završava, što se tiče moje podrške. Govorim sa stanovišta struke.
Godine 2008, ne znam nisam bila poslanik pa nisam ni mogla da glasam o Zakonu o uređenju sudova i odredbi, čini mi se, 66. i to stav 2. koja predviđa isto ovako identično rešenje, verovatno ne bi ni tada glasala za. Pazite, i taj zakon, kao i ovaj Zakon o tužilaštvu, ima odredbu koja glasi, a predviđena je Glavom 5. istog Zakona o uređenju sudova, da se određuje sastav i broj sudskog osoblja, koji član 57. u svom stavu 2. predviđa da broj sudskog osoblja, a kada se kaže sudsko osoblje, tu se misli na sudijske pripravnike, na sudijske pomoćnike, na državne službenike, nameštenike, saradnike, itd, određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i, pazite, sistematizacijom radnih mesta u sudu, a u skladu sa kadrovskim planom. Pazite sada, u skladu sa kadrovskim planom. I, gle, čuda. Taj isti član, u svom stavu 3. predviđa i nešto dodatno, a to je da merilo, dakle merilo, za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Meni je žao što ovaj amandman zaista nije protumačen na način na koji je trebalo, jer se izvode i permanentno zaključuje pogrešno i govori se o tome da ja zapravo ovde ovakvim amandmanom želim da sprečim najbolje među nama da oni budu odmah primljeni na neodređeno vreme. To je potpuna besmislica.
Onaj ko je pažljivo pročitao obrazloženje amandmana, a očigledno mnogi nisu, videće da je suština drugačija. Imate sada članom 3. ovakvog predloga izmena i dopuna Zakona o javnim tužilaštvima, gde zapravo član 123. derogirate članom 117. istog zakona. Znači, dva člana istog zakona su u suprotnosti. Ja samo kažem kao neko ko dolazi iz prakse nemojmo to da radimo. Stvorićemo probleme u praksi.
Naravno, ja sam ovde bila stava da i Zakon o sudijama ne treba da se zadrži samo na ovim izmenama, nego da i ona odredba koja se tiče sudijskih pripravnika, tu je suština, naravno,hvala gospodinu Neđi Jovanoviću što me podseća, tu je suština, treba i taj zakon da se promeni, tako da mi upodobljavamo onom rešenju koje kritikujemo iz 2008. godine, lošem rešenju, pa sada ovim rešenjem zapravo koje je epohalno upodobljavamo rešenju koje ne valja ništa. Mislim da to nije dobro.
Znači, postoji nešto što je teorija, postoji nešto što je praksa. Ovo se radi isključivo iz prakse jer znamo, bez obzira da li je u pitanju sudstvo, da li je u pitanju tužilaštvo, nekada su nekom sudiji, nekada su nekom tužiocu vezane ruke upravo zbog nečega što se zove sistematizacija, što se zove broj popunjenih radnih mesta i do sada ste imali situacije da tužioci vrlo rade volje žele da prime pripravnike koji su završili pravosudni ispit, postigli odlične rezultate, položili ga u celosti ili sa odlikom, ali kažu – žao mi je, nemamo gde, nemamo slobodan broj radnih mesta. Postoji nešto što se zove sistematizacija, a gledajte čuda, i ta sistematizacija predviđena je i Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu. Hvala.

Zahvaljujem se gospođice Batić.
Na član 3. amandman su sa ispravkom zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Dosta smo slušali o tome šta je namera predlagača ovih izmena zakona, a to je da se onima najboljima, najboljim tužilačkim pripravnicima koji polože ispit sa odlikom, a takvih je bilo pet u prethodne tri godine, omogući da budu po automatizmu primljeni u radni odnos.
Ono što smo mi želeli da uvedemo kao još jedan uslov koji treba da ispune je da su ti tužilački pripravnici ceo svoj staž odradili u tužilaštvu. Sada nemam podatke, a nemamo ministra u ovoj raspravi koji bi mogao možda da nam da podatke za ovih recimo pet slučajeva koliko je bilo tužilačkih pripravnika koji su i ceo staž, ako su uopšte bili, dobili tu ocenu – položio sa odlikom, došli iz reda tužilačkih pripravnika, koliko ih ima.
Smatramo da ako je želja nekog mladog studenta koji je završio pravni fakultet i želja mu je da radi u tužilaštvu, on će doći da radi kao tužilački pripravnik, radiće tamo minimum dve godine, a onda posle toga će izaći na pravosudni ispit i ukoliko položi ovaj ispit sa odlikom biće primljen kao tužilac saradnik. Smatramo da su to ti ljudi koji zaslužuju poseban tretman, mogućnost da nastave da rade u tužilaštvu i verovatno tamo da ostvare celu svoju profesionalnu karijeru.
Znate da se pripravnički staž pre polaganja pravosudnog ispita može odraditi i u advokaturi i u radu u sudu, ali i u radu u državnim organima, pa se drugačije računa potrebno vreme, ili čak u privredi, u preduzećima, pa se dodatno još jedna godina predviđa u tom slučaju. Tako da, siguran sam i znam da postoje ljudi koji upišu pravni fakultet sa željom da jednog dana budu sudije, ili da budu baš tužioci, ili baš da rade u advokaturi, ili da imaju neku jasnu ideju i smatramo da ova jedna posebna iznimka treba da se odnosi na one koji, da kažem, imaju tu jasnu ideju, motiv i želju da ceo svoj život provedu u tužilaštvu, pa onda završe fakultet i krenu da rade u tužilaštvu kao pripravnici, polože ovaj ispit sa najboljom ocenom, a zatim po automatizmu nastave da rade u tužilaštvu i tu završe karijeru.
Očekujem da ćete prihvatiti ovaj naš amandman i očekujem da ćemo vrlo brzo ovde govoriti, kao što je malo kolega želeo da govori o perfetku, ja bih više voleo da govorimo u futuru, a ako govorimo o prezentu, možda bi mogli da govorimo o tome da je Svetska banka danas Srbiju spustila za 14 mesta na svojoj svetskoj rang listi o uslovima poslovanja, zato što je ocenila da u 2013/2014. godini Srbija nije izvela reforme kako bi upodobila i unapredila sistem poslovanja u svojoj zemlji. Danas je Srbija, čini mi se, na 94 mestu te liste na svetskom nivou. Jedina zemlja iz regiona koja je na lošijem mestu od nas je, nažalost, Bosna i Hercegovina. Mislim da to nije dobar uvod u 2015. godinu, godinu kada nam trebaju nove investicije, nova radna mesta, kada su nam potrebni bolji uslovi poslovanja, kako bi strani investitori došli. Ovo je jedna loša vest i nadam se da će Vlada imati odgovor na to uskoro. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Za reč se javila narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala, predsedavajući.
Smatram da predloženi amandman treba odbiti i da je suvišan u predloženom zakonskom rešenju.
Naime, kada govorimo o tužilačkom pripravniku, logično je da je on obavljao pripravnički staž u tužilaštvu, za razliku od advokatskog pripravnika koji je pripravnički staž obavljao u advokatskoj kancelariji. Insistirati na tome da neko može biti primljen u stalni radni odnos samo ukoliko je ceo pripravnički staž obavljao u tužilaštvu po meni je nepotrebno, jer takvo tužilaštvo može ostati uskraćeno za kvalitetne kadrove.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje – šta ako je neko od kandidata samo jedan mesec proveo i obavljao praksu u sudu ili advokatskoj kancelariji, a preostalih 35 meseci je bio pripravnik u tužilaštvu? Da li i on, ukoliko položi pravosudni ispit sa odlikom, ne treba da bude primljen u stalni radni odnos? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Savović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na član 3, a po članu 3. Predloga zakona vrši se usklađivanje Zakona o javnom tužilaštvu sa Zakonom o uređenju sudova, a sve u cilju izjednačavanja položaja tužilačkih i sudijskih pripravnika koji su položili pravosudni ispit sa najvišom ocenom, odnosno sa odlikom. Da li je radno iskustvo u određenom trajanju od tri godine stečeno u sudu ili u tužilaštvu irelevantno je. Razlika je u nijansama, jer i jedni i drugi moraju upoznati i vladati kompletnim zakonodavstvom i pravnim sistemom ove države, tako da je ovo filtriranje suvišno. Zbog toga neću podržati ovaj amandman, što predlažem i ostalim poslanicima SNS. Hvala.