Reč ima Slavica Đukić Dejanović.

Zahvaljujem.

Nisam zaista uspela u dva i po minuta da iznesem suštinski stav i poslaničke grupe, pa ću sada iskoristiti priliku.

Radi se o tome da će ovo stručno savetodavno telo i te kako biti u relacijama ili saradnji sa nama. Ne samo što ga mi biramo, nego je ono u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaj Odboru za zdravlje i Odbor za zdravlje analizira taj izveštaj, donosi svoje zaključke i obaveštava sve narodne poslanike o tome. Mi ćemo u plenumu imati prilike da zaista tu kreativnost koju će ovo telo očigledno imati, jer zakon zapravo to predviđa, analiziramo da li je autonomnost tela postojala, da li je ta njihova kreativnost zaista došla do izražaja i koliko pomažu u pogledu svojih stručnih i savetodavnih funkcija da naša akta u domenu zdravstvene delatnosti usaglasimo i harmonizujemo sa standardima EU, koliko će zapravo raditi na analizi upisne politike i koliko će pomoći ostalim ministarstvima da sarađujemo i, u skladu sa stavom Svetske zdravstvene organizacije i zdravlja, u svim politikama realizujemo, evo, i mi ovde u Skupštini, taj stav i damo svoj doprinos.

Mislim da će posebno biti interesantno da vidimo kako će predsednik, koga će birati ostali izabrani članovi, a među imenima sigurno možemo očekivati da će akademik Micić ili profesor Davidović ili profesor Paunović ili profesorka Bjegović, Đukanović, dolaziti najčešće ovde ili biti verovatno izabrani za predsednika, da u tim našim razgovorima na Odboru razvijamo nešto što je stub rada jedne savremene parlamentarne grupe kakva smo mi - dijalog. Dijalog na Odboru sa predstavnikom ovog visokog nezavisnog autonomnog tela značiće zapravo i bolju mogućnost za našu kontrolnu funkciju.

Kontrolna funkcija parlamenta i Odbora za zdravlje će moći da dođe do izražaja i kroz ideje koje već funkcionišu na nivou Evrope, kao jedan moderan tip organizacije zdravstvene zaštite. Taj moderan tip je neuporedivo bolje korišćenje resursa zajednice u zdravstvenoj zaštiti. Ideja da samo zdravstvena služba može nešto uraditi, prosto nije moguća i nije ostvariva, ni kod nas, ni u regionu, pa ni šire.

Kada su upitanju naročito osetljive grupe mogućih pacijenata ili već pacijenata, da će Savet i te kako umeti da da savetodavne smernice i da će zajednicu videti kao fokus povezivanja svih onih koji mogu doprineti, na primer, osobama sa metalnim smetnjama. Osobe sa metalnim smetnjama koje često analiziramo i kao počinioce nasilja i različitih krivičnih dela, dok se leče u zdravstvenim ustanovama, ne prave nikakav problem. Njihov problem je kad se vrate u zajednicu, jer nema koordinacije porodice, domova zdravlja, centara za socijalni rad. Jedna takva osoba ako u lokalnom policajcu vidi čoveka koji neguje frendi relaciju i koji će povremeno pitati – a da li odlaziš na kontrole i da li redovno piješ lekove, biće i te kako građanin Evrope i jedne moderne, reformisane Srbije.

Mi na taj način vidimo zapravo mogućnost da nam praktično savetima pomognu ovako renomirana imena, čije su biografije zaista impresivne.

U nadi da još jednom potenciramo da Ministarstvo zdravlja kao predstavnik Vlade za pitanja zdravlja zaista radi svoj posao krajnje savesno u ovim teškim, pre svega finansijski teškim vremenima, izražavam veliko poverenje u aktivnost koju će imati članovi Saveta i poslanička grupa će, naravno, dati svoj glas da oni budu izabrani, u očekivanju da će najveće koristi imati građani, i to zdravi, kao potencijalni bolesnici, a da će organizacija zdravstvene službe biti na višem nivou. Zahvaljujem.

Da li se neko još javlja ili da pređem na listu?
Prvi govornik Aleksandar Peranović.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pred nama se nalazi danas izbor za Zdravstveni savet Republike Srbije. Jedno izuzetno telo, zaista važno telo koje je radilo i u prethodnom periodu.
Mislim da telo koje ćemo izabrati danas i o kojem govorimo danas jeste sačinjeno od najkvalitetnijih ljudi, najobrazovanijih, najstručnijih.
Ono što je bitno reći, jeste da u samom sačinjavanju ovog tela i predlogu su učestvovale sve relevantne institucije. Čuli smo od gospodina ministra da su učestvovali medicinski fakultet, stomatološki fakultet, komore i sve ostale ustanove. Predlagale su svoje najkvalitetnije saradnike.
Uloga ovog tela jeste savetodavna. Pored te uloge jeste da ona učestvuje u jednom reformskom sistemu, u sistemu reformi u koji je ušla i sama Republika Srbija, a samim tim i Ministarstvo zdravlja.
Znamo da je zdravstveni sistem Republike Srbije u prethodnom periodu bio urušen i da dolaskom ovog sastava i vas gospodine ministre, da je naše Ministarstvo zdravlja krenulo jednom uzlaznom linijom.
Shodno tome, mišljenja sam da će i telo o kom danas pričamo zaista uzeti jednu ulogu gde će paralelno sa Ministarstvo zdravlja dati svoj doprinos, dati doprinos da se zdravstveni sistem naše zemlje podigne na mnogo viši nivo.
Ono što je interesantno reći da ovo telo, i kako je profesor Poskurica rekao, učestvuje, radi i predlaže mere za ravnomerno razvijanje zdravstvenog sistema, da sve kategorije i sve populacije budu ravnomerno zastupljene i da na takav način celu teritoriju Republike Srbije objedinimo i damo doprinos u njenom razvoju kada pričamo o zdravstvu.
Ovo telo neće raditi ako ne bude imalo podršku svih pratećih ili paralelnih institucija, bez obzira što je njegov mandat od pet godina i za pet godina može da se napravi veliki doprinos i da se uradi dosta toga, bez organizacione podrške i bez finansijske podrške telo neće dati svoj doprinos. Shodno tome, oni moraju biti, odnosno ovo telo mora biti blisko Ministarstvu zdravlja i da donosi sve važne reformske odluke.
Kada sam rekao reformske odluke, znamo da Republika Srbija teži ulasku u EU, te ovo telo mora pratiti usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima, zajedno sa Ministarstvom učestvovati u izradi svih akata.
Ima 15 članova. Ne bih da čitam sve te kandidate i predložene. Mišljenja sam da su njihove biografije zaista na jednom zavidnom nivou i da će ovo telo dati najveći doprinos u radu zdravstvenog sistema.
Pored toga što je profesor Dragan Stavrić izjavio da neće više da učestvuje i da će biti zamenjen zbog ličnih razloga, mišljenja sam da u danu za glasanje poslanička grupa SNS treba da da podršku ovom telu i da svi zajedno na još jednom polju unapredimo zdravstveni sistem.
Znamo šta se radilo u prethodnom periodu. Neće jedan čovek moći da reformiše sistem, nego će morati tim, i poslanici, lekari i zdravstveni savet i ministarstvo i sve ostale ustanove moraju zajedno raditi da bismo dobili što bolje, što kvalitetnije srpsko zdravstvo. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Marković nije tu.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, obzirom da se danas bira najviše savetodavno, odnosno stručno i savetodavno telo u srpskoj medicini, ja se nadam da ćemo uz njihovu pomoć, sudeći po imenima koja su tamo i po slavi, da kažem, kojom su proneli srpsku medicinu, uspeti da krenu napred sa onim što je dugogodišnji problem u zdravstvu Srbije.
Naime, ja bih voleo da oni svoje znanje, svoje iskustvo koriste na taj način što će biti u direktnom kontaktu sa izvorom informacija od nas kliničkih lekara, nas bolničkih lekara sa terena, a naročito od pacijenata i korisnika usluga, da onda sa tim informacijama koje prikupe sa terena, u kojima će biti sijaset problema, i onog što je nasleđeno iz prethodnog režima, kada je ovaj zdravstveni sistem doveden na ivicu kolapsa, moći da crpe znanja i zaključke i da predlažu rešenja za stabilizaciju, prvo, zdravstvenog sistema, a onda i za unapređenje. Zamoliću ih da imaju proverene ulazne informacije o stanju na terenu i da razmišljaju o svakoj preduzetoj meri.
Ako se kaže da je njihov jedan od zadataka održivo i efikasno zdravstvo u Srbiji, onda moraju imati informacije sa terena od pacijenata, koji kad dođu do nekog problema, onda se ispreči famozni RFZO, koji ima jednu čuvenu formulaciju koja se zove da Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje uslugu, ne prepoznaje broj usluga ili ne prepoznaje kvalitet usluge, tako da to bude direktno skretanje pacijenata na privatnu praksu, dakle, tamo gde oni nisu plaćali osiguranje i gde oni nemaju mogućnost da se leče na osnovu svog uplaćenog osiguranja, nego se leče na osnovu onoga što imaju u svom džepu.
Mnogo je primera da se usluge koje su bile na raspolaganju pacijentima do pre desetak godina sada više ne nalaze na tom spisku usluga, da se zakazuju i banalne operacije kad u nekoj bolnici imate i kadra i opreme da odradite određeni broj operacija, ali avaj, dođete RFZO i on kaže – ne prepoznajemo petu operaciju katarakte u nekoj bolnici, prepoznajemo četiri, ne može se raditi pet, ili na ginekologiji, bilo gde, nije ni važno.
Takođe ih molim da imaju informacije da je u prethodnom periodu, pre nekih desetak godina, EU uložila značajna sredstva u pravljenje internih pogona za proizvodnju parenteralnih rastvora. Ti parenteralni rastvori, ja sam i na jednoj od prethodnih sednica pričao o tome, su jako dobro i jeftino pravljeni, recimo, kod mene u Čačku, pa je onda, recimo, jedna boca čuvene infuzije fiziološkog rastvora tamo koštala petnaestak dinara, a onda je neko došao, pa je zatvorio taj pogon i onda imate situaciju da se fiziološki rastvor sa neka 4,5 grama kuhinjske soli u pola litra vode vozi iz Vršca iz Hemofarma. Dakle, vozi se, a u ceni koštanja najviše učestvuje prevoz.
U mnogo zdravstvenih centara u Srbiji je bilo takvih pogona za proizvodnju parenteralnih rastvora destilovane vode i svega onoga što se može napraviti praktično u običnoj kuhinji sa boljim uslovima za sterilizaciju, da se ne rasipaju pare zdravstvenih osiguranika na transport vode i nešto malo soli.
Ako pacijenti imaju obavezno osiguranje, onda imaju pravo da se od onoga što se zove Fond zdravstva, koji iznosi u ovom trenutku oko dve milijarde evra godišnje, sve pare prvo potroše na ono što se zove potrebe lečenja, lekovi, a onda da se ono što ostane, ako nešto ostane, ulaže u nešto što je paramedicina ili paraorganizacija i što nije direktno vezano za obolelog čoveka, za njegove lekove, za njegovo lečenje i za ljude koji se staraju o njegovom zdravlju, odnosno za lekare, sestre, spremačice, servirke, sve one koji su zaposleni u zdravstvenom sistemu.
Ako se od tih dve milijarde evra prikupljenih godišnje od osiguranika 800 miliona evra potroši za plate svih zaposlenih, 600 miliona evra se potroši na lečenje pacijenata i oko sto miliona se potroši na grejanje i ishranu, onda je lako izračunati da ostaje 500 miliona evra godišnje koje se troše na neke stvari koje su vezane ili za neku standardizaciju ili za razvoj ili za produžene vidove lečenja ili raznorazne dosteke ljudi koji naprave trošak, a koji je potreban tek onda kada su obezbeđene pare, obezbeđeni novci za sve bolesne, za sve ugrožene i za sve one koji pružaju tu uslugu.
Ja nemam ništa protiv da se ide napred, ali tek pošto se onima kojima je danas, ovog trenutka, ovog sekunda neophodna lekarska pomoć i lekovi, tek kad oni budu podmireni sa tim potrebama.
Zbog toga molim članove ovog savetodavnog tela, ministra i sve ljude koji se bave ovim, da prvo vodimo brigu svi skupa o bolesnim ljudima, o bolesnim pacijentima i njihovim potrebama, a onda da doprinosimo unapređenju na neki drugi način, koji bi podrazumevao neki luksuz, pored onoga što se zove lečenje.
Naime, društvena briga o zdravlju podrazumeva i preventivu i sve ono što je vezano za podizanje standarda, ali je u ovom trenutku za neke ljude neophodno da imaju prvo lek, jer su već oboleli.
Podsetiću vas da je, recimo, u mom zdravstvenom centru, odnosno bolnici u Čačku, samo 2014. godine bilo 10.000 pregleda manje nego prethodne godine iz raznoraznih razloga. Ovo zdravstveno savetodavno, najviše stručno telo, bi trebalo da se pozabavi time zašto u bolnicama pada broj usluga, iako su neophodne, iako su potrebne i zašto na teret zdravstvenog osiguranja koje su uplatili pacijenti sami za sebe nisu uvek u prilici da te novce koje su ulagali godinama unazad za svoje lečenje jednoga dana ne mogu sada da iskoriste.
Još jednom ću ponoviti, obzirom da su zaista, ne poznajem svih 15 kandidata, ali od onih koje znam, da su zaista velika imena u ovlasti medicinske nauke i prakse, očekujem da će zaista opravdati ono što se zove narodna muka i potreba za lečenjem obolelih pacijenata. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Gospodine Živkoviću, dva i po minuta imate. Izvolite.

Naravno da je dobro što danas biramo Nacionalni savet za zdravstvo. Nije dobro što je Srbija pet meseci bila bez tog saveta, a u Srbiji su brojni problemi prisutni, pa i u oblasti zdravstva i mislim da oko toga nema nikakve razlike među našim stavovima.
Ono što je važno uraditi kada je već evo, najzad, formiran ovaj savet, da podsetim samo da Srbija pet meseci nema ni Nacionalni prosvetni savet. Istog 18. marta je prestao mandat Nacionalnog prosvetnog saveta. Ide nova školska godina, mislim da to treba da se izabere, ali nije tema danas.
Ono što su stavovi Nove stranke vezane za reformu zdravstva to je da treba da se napusti postojeći sistem, poznat kao Bizmarkov, da se pređe na Beveridž sistem uz sve neophodne stvari, a on pretpostavlja besplatnu zdravstvenu zaštitu za osnovni paket zdravstvenih usluga za sve građane Srbije bez obzira da li negde rade ili su osigurani preko nekog drugog osnova. To znači da se iz budžeta, onog ukupnog srpskog, finansira zdravstvo. To znači ukidanje Fonda koji je i do sada bio više izvor problema nego izvor rešenja. To podrazumeva i integraciju vojnog zdravstva u civilno zdravstvo, odnosno spajanje ta dva sistema, jer nema nikakvog razloga da postoje dva različita sistema i u mnogim državama koje su boljem stanju nego mi one ne postoje. Kad je rat svi smo vojska, kad je mir to je civilno zdravstvo.
Naravno, privatne zdravstvene ambulante, institucije, bolnice moraju da nađu svoje mesto u zdravstvenom sistemu Srbije i tu ima puno razloga za, ali ja nemam vremena da o tome pričam danas. Osnovne stvari su što bi time država prestala da ulaže u ono što je nemedicinski deo zdravstva. Ako uključite privatno zdravstvo, država ne ulaže u cigle, u zgrade, u opremu, jer u to ulažu oni koji u privatnom zdravstvu vide interes da ostvare profit, a to je na korist svih građana, zato što onda država plaća samo za uslugu, a ne za sva ulaganja koja su, inače, neophodna za postojanje zdravstvenog sistema.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ova dva predloga, za razrešenje i imenovanje članova saveta. Mislim da je to veoma bitno.
Kao član Upravnog odbora RFZO, kao predstavnik zemljoradnika, moram da kažem da ministarstvo dostavlja sve bolje i bolje predloge. Dakle, posle zbrinjavanja pacijenata koji se leče u inostranstvu, posle osnivanja fonda, posle smanjenja broja članova Upravnog odbora sa 21 na sedam, gde je pre toga taj Upravni odbor brojao 21 člana, sad ih ima sedam. Pre ovoga je bilo dva predstavnika zemljoradnika, sada ima jedan. Ali izgleda da nije problem to što je taj jedan, već je problem to što sam ja.
Dakle, u takvim situacijama ja pretpostavljam, s obzirom da sam problem, da bi bilo neophodno i nužno da se ja povučem iz tog odbora da bi zadovoljio one koji su imali dva puta više zemljoradnika u tom odboru i takođe da bi zadovoljio one koji su imali tri puta više članova Upravnog odbora, nego što je to sada slučaj, zahvaljujući predlogu Ministarstva zdravlja, Vlade RS, odnosno zahvaljujući poslanicima svim ovde, koji su glasali da se taj broj smanji. Tu mislim i na one koji su bili protiv, jer je odluka Skupštine obavezuje i one koji su glasali protiv i one koji nisu glasali. Znači, podjednaka zahvalnost i onima koji su glasali i još veća onima koji nisu glasali, jer na takav način smo prepoznali otpor onih koji su protiv ušteda u zdravstvu.
Imajući u vidu da kao predstavnik zemljoradnika u RFZO imam nameru da se uskoro povučem, jer sam shvatio da ja baš i nisam dovoljno seljak i voljan sam da moje mesto ustupim mom kolegi zemljoradniku. Nemam ti ja dovoljno te plave krvi seljačke za razliku od njega, pa bi bilo najbolje da se povučem i najverovatnije da ću ovih dana takvu odluku i doneti, s obzirom, da još jednom podvučem, nisam izgleda dovoljno posebno karakterno seljak, pa bi bilo dobro da se povučem i da ne budem predmet napada štampe koja se prisetila da mesto koje je predviđeno za zemljoradnike i koje treba da popune zemljoradnici bilo bi dobro da popune lekari.
Dakle, napadnut sam zbog onoga što je zakonom zabranjeno da u Upravnom odboru RFZO sede zaposleni kod davalaca zdravstvenih usluga. Isključivo mogu da tamo sede, odnosno da odluke donose predstavnici osiguranika, poljoprivrednika, zaposlenih penzionera. Izgleda da sam kriv samo zato što sam zemljoradnik ili nisam dovoljno zemljoradnik za razliku od mog kolege i zato koristim ovu priliku da kažem da imam nameru da se uskoro povučem čim doznam za sve mahinacije koje su se dešavale u zdravstvu, da se povučem i da svoje mesto prepustim nekom drugom.
Ja podržavam ovaj predlog iz prostog razloga što verujem da će ovi ljudi najbolje zastupati pacijente, da će pomoći ministarstvu i ljudima iz Upravnog odbora, da se redovi pred šalterima smanje, da se redovi pred ordinacijama smanje, ali takođe da se redovi pred granicama i graničnim prelazima, na kojima izlaze talentovani lekari u inostranstvo, da se i taj red, odnosno taj broj koji ode u inostranstvo smanji, jer nije dobro da siromašna država Srbija u kojoj pacijenti čekaju na red i po nekoliko meseci, posebno recimo na onkologiju u Sremskoj Kamenici, gde treba tri puta da overiš zdravstvenu knjižicu dok dođeš na red za zračenje i tamo čeka oko 1000 ljudi tri meseca zato što su nekoliko puta ljudi koji tamo odlučuju, a njih je imenovala AP Vojvodina, nekoliko puta organizovali tender koji je padao i zato 1000 pacijenata tamo čeka tri meseca na zračenje, a time je broj smrtnih slučajeva uvećan i na neki posredan način ljudi umiru greškama onih koji organizuju tendere koji propadaju.
Mnogo tih nepravilnosti sam dobio od kada predstavljam zemljoradnike u Upravnom odboru RFZO, to ću govoriti nekom drugom prilikom. U korist neke plodotvornije i brže diskusije na ovoj sednici ja odustajem od svog daljeg izlaganja. Zahvaljujem.