Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem sa tim da ne treba prihvatiti ovaj amandman na član 2. koji kaže – da se u članu 6. stav 3. menja i posle tačke 1. da se dodaje nova tačka 2, koja glasi – šume sa kratkim periodom ophodnje za biomasu za energetske potrebe.
U obrazloženju predlagača zakona jasno nam je obrazloženo zašto ga ne treba prihvatiti – iz razloga što privredne šume obuhvataju šume sa kratkim periodom ophodnje. Ako bi prihvatili ovaj amandman, onda bi morali u ovom članu 2, tj. u izmenjenom članu 6. nabrojati taksativno sve to što podrazumevaju privredne šume i posebno izdvojiti kao tačke tog člana zakona.
Moglo se čuti da ovaj amandman „ima jasan pravac kako ćemo razvijati jedan segment“. U ovom slučaju je to energetika, koja se odnosi na šume sa kratkim periodom ophodnje za proizvodnju bio mase. A šta je sa ostalim segmentima, ne samo sa energetikom?
Postavlja se pitanje, kolega Bradić je u svom izlaganju govorio o tome kako treba izvršiti prevođenja niskih šuma, tj. izdanačkih šuma u visoke. Znači, sam taj proces prevođenja izdanačkih šuma u visoke šume je dug proces, ali moram napomenuti da se upravo iz ovih izdanačkih šuma najviše koristi drvnog materijala za proizvodnju bio mase, dok u visokim šumama imamo dosta kvalitetnije drvo, koje ima veću vrednost i koje ima drugog kupca, gde se vrši prerada tog drveta, a ne samo u korišćenju bio mase.
Iz tih razloga, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, gosti iz ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da podržim amandman i da se složim sa diskusijom koleginice Čomić, kolege Bradića i kolege Karića.
Želim da kažem da u Srbiji mi sve više sečemo šume. Uopšte ne vodimo računa o šumama i ja uporno pričam da moramo zakonski da obavežemo sve te ljude koji seku šumu, koji iseku jedno stablo, da zasade novo stablo. To je nešto što moramo zakonskim putem da regulišemo.
Kolega Bradić je pričao da je u Srbiji sve veća ekspanzija proizvodnje nameštaja, ekspanzija proizvodnje i seče šuma i evidentno je da je to dobro za našu industriju, ali nije dobro za našu ekologiju, nije dobro za naše zdravlje i zato moramo da negujemo šume, da sadimo šume, a pogotovo što je trend u Srbiji da se građani Srbije najčešće greju na drva. I to je nešto što je jako loše. U 21. veku vi i dalje imate u centru Niša i u centru Novog Sada, pa i u Beogradu, građane koji se greju na drva. Nigde u Evropi, nigde u Americi nemate da se građani greju na struju ili da se greju na drva. Greju se na gas ili na centralno grejanje. U Srbiji je to problem zato što su računi za centralno grejanje nenormalno visoki i građani se i dalje greju na drva. To je loše. Znači, prvo, seku šumu, neplanski. Drugo, zagađenje gradova je sve veće. Respiratorne bolesti u urbanim sredinama su sve veće i ovo iziskuje jednu veću brigu države, a pogotovo vašeg resornog ministarstva, gde bi trebali zakonski da regulišemo da svako ko poseče jedno drvo ima obavezu da zasadi dve mladice, dve sednice, koje će godinama da rastu.
Znači, moramo da vodimo računa o našim pokoljenjima, o našoj deci, unucima, o tome u kakvoj će Srbiji oni da žive, kakav će vazduh da dišu. Nažalost, sve lošiji vazduh dišemo. To vam kao lekar govorim. Takođe, sve je veći broj respiratornih oboljenja, sve je veći broj i astme i bronhitisa i alergijskih stanja. Znači, dajte da razmišljamo planski, pametno.
Naši preci su porasli u šumama. Oni su negovali šume. Ako težimo ka Evropi, ta Nemačka najviše vodi računa o šumama. Pogledajte, prođite ulicama Berlina. Svaka sadnica, svako stablo ima svoju registraciju, svoju tablicu. Tamo da posečete drvo – morate da dobijete milion dozvola. A kod nas, ako se ne sviđa komšiji neko drvo, on će da ga poseče, ne sviđa se nekom predsedniku opštine neko drvo, on će da ga iseče bez problema.
Znači, ovom problemu zakonski treba da posvetimo malo više pažnje. Ja vam ukazujem na to kao lekar, kao građanin ove države, da imamo neplansku seču šuma, da imamo nebrigu, da niko ne vodi računa šta ćemo mi da dišemo kroz koju godinu, kakav vazduh dišemo. Šume su prečišćivači naših pluća, pluća gradova, a nažalost, u gradovima, i Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a pogotovo u manjim sredinama, ljudi se i dalje greju na drva, zato što je to najjeftinije grejanje. A to nije normalno. Prvo nije normalno zato što smo posekli srpske šume, a drugo zato što zagađujemo gradove i dišemo loš vazduh. Znači, dajte da zakonski regulišemo – jedno drvo ste posekli, morate da zasadite dva. Dajte da olakšamo priključenje građanima većih gradova na daljinsko grejanje i da te cene grejanja budu pristojne, a ne ovakve kakve jesu trenutno u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem  se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, upravo ovaj zakon je dobar iz tog razloga, jer donosi bolje mogućnosti i bolja oruđa da se spreči ilegalna seča i krađa. Mi moramo uvažavati realnost. Ne možemo zabraniti ljudima da se greju na drva, pogotovo u nekim rubnim delovima Srbije gde je veoma teško da uradimo gasifikaciju. Međutim, možemo to svesti na najmanji mogući nivo.
Ovaj amandman ne treba usvojiti upravo iz vrlo jasnih razloga koje je navela ministarka, a to je da je ono što se traži ovim amandmanom već sadržano i da je svaka dalja diskusija nesvrsishodna. Obzirom da je zakon zaista kvalitetan i da pravi nekakve pomake u odnosu na pređašnja stanja i daje niz kvalitetnih oruđa, pre svega šumskim upravama uvodi neke nove institucije koje će se brinuti i o evoluciji, o edukaciji i raditi jednu promociju šuma i šumskog blaga naše države i na taj način zaista ovaj zakon jeste dobar, pa i za zdravlje svih naših građana. On upravo, kao što reče kolega, to rešava boljom pošumljenošću, a videli smo da je i ministarka rekla da u pošumljavanju se prave nekakvi pomaci, to se vidi, kao i da će se dosta toga uložiti i dosta toga se ulaže.
Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je već u slovu zakona sadržan njegov predlog i njegova suština.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da svako ko daje krajnje dobronamerne predloge, pa možemo i takvu motivaciju da prihvatimo od predlagača, da se na taj način poboljšava kvalitet zakona. To je nesumnjivo.
Međutim, ovde je očigledno da se kuca na otvorena vrata. Povećavanje stepena zaštite šuma i šumskog područja već je definisano zakonom, a posebno pojedinim odredbama zakona, tako da je neki veći stepen zaštite koji se predlaže amandmanom selektivan pristupa u odnosu na određena šumska područja, šumske oblasti, kao i ono što se vezuje za samu sadržinu šta predstavlja šuma, odnosno šta je to što može da predstavlja supstancu za bio masu ili za energetske potrebe.
U konkretnom slučaju, mislim da je ova briga, ako već postoji briga za šumu i šumske oblasti, trebala da se ispolji znatno ranije. Ako postoji problem, ja ga ne vidim da je veći nego što je bio pre pet, pre 10 ili pre 15 godina, onda je problem trebalo rešavati tada.
Sada kada se ono što se vezuje za navodno postojanje problema oko povećanog stepena zaštite šuma i šumskih područja sistemski reši, ja ne vidim da je u ovom zakonu takva intervencija uopšte potrebna. Dovoljno je ono što je već normirano i ono što se predlaže izmenama i dopunama, tako da u principu ono što je predlogom amandmana traženo jeste sadržano u zakonu. A da li se nešto podrazumeva ili ne podrazumeva u pravnom smislu reči, može imati višestruki obim tumačenja.
Podrazumeva se da ljudi ne treba da vrše krivična dela, pa ih ipak vrše i zbog toga slede sankcije i ono što podrazumeva preveniranje krivičnih dela. Prema tome, razlog za intervenciju u zakonu sa ovakvim amandmanom nije potreban. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Blagoja Bradić.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, ako slušate ovu raspravu, mi smo vas sada zbunili. Poslanici pozicije kažu da je super i da treba da ostane kako jeste, da se odbije naš amandman, a mi insistiramo na amandmanu. Zašto? Gospođa ministarka je potpuno u pravu kada kaže da pod pojmom privredne šume se podrazumevaju i šume sa kratkim periodom ophodnje, koje se gaje za biomasu i energetske potrebe. To jeste rekla struka i to jeste struka i to jeste tačno.
Podsetiću vas, građani Srbije, da je parlament tu da kreira politiku i mi kreiramo kroz zakone kako će da se razvija država i usmeravamo privredu, normalan život, sve što se dešava u Srbiji kanališemo u neke tokove.
Naša ideja je bila da potenciramo zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. To je suština. Ja razumem struku, šumarske inženjere, ali mi ovde dajemo smernice kako će ova država da ide i na koju stranu. Ja mislim da mi kao parlament treba da insistiramo da sukcesivno, kroz vreme, ma koja vlada bila i ma koja stranka vodila državu idemo ka zamenljivim obnovljivim samoodrživim izvorima energije. Jedan od toga je šumska biomasa.
Očekivao sam da će ministarka da kaže da će sa ministrom Antićem da sedne, pošto će da se pravi sada budžet za 2016. godinu, pa da se dogovore u okviru ovog amandmana za podsticaj poljoprivrednika da svoje parcele iskoriste za sadnju biomase, za sadnju pa bamije i te vrste rastinja koja brzo raste i ima dobar prinos i daje sukcesivno za pet, deset godina, da možemo da budemo država koja smanjuje potrošnju fosilnih goriva. To je politika, to je vizija, to je briga o budžetu, to je smanjenje deficita.
To nije samo nadmudrivanje, da ne prihvatate amandmane, a mi onda nećemo da glasamo za zakon. Ne, mi insistiramo na tome da se ovo potencira, jer šaljemo poruku šta ćemo da radimo u narednom periodu.
Očekivao sam ministarku da kaže da će sa ministrom Antićem da se dogovori, da će ti ljudi koji će da posade te vrste drveta biti oslobođeni poreza na zemljište, pa ćemo imati, recimo, godišnje stimulaciju od 100 dinara, jer za to trebaju godine da stasa, da poraste, da ljudi imaju i materijalni interes da uđu u tu proizvodnju. To je politika, to je ideja, to je želja da se smanji budžetski deficit.
Možete vi budžetski deficit da smanjite i ovako, ne samo kresanjem plata i penzija. Treba biti kreativan i zato tražimo od vas da podržite ovaj amandman, da pokažete volju da ono što pričate pokažete kroz delo i kroz zakon da to isto mislite.
Nije ovo nadmudrivanje pozicije i opozicije. Dajmo mogućnost i pošaljimo poruku da hoćemo da subvencionišemo, da stimulišemo iz finansijskih budžeta proizvodnju drveta, jer hoćemo da imamo prirast ne devet miliona, nego deset milino, 15, 20 miliona kubnih metara godišnje. To će dati specifične vrste drveta, ne samonikle, izdanačke šume. Ako one daju devet miliona godišnje, ovo će dati 30 miliona godišnje, ako zasadio celu površinu.
Hajde da pokažemo želju da to uradimo. Nije obrazloženje – podrazumeva se. Ne podrazumeva se. Ako se podrazumeva, biće kao što je i do sada. Nismo mi jedini parlament koji je o ovom zakonu raspravljao. I u prošlosti su se donosili zakoni o šumama i podrazumevalo se – imamo ovo što imamo, više kamiona koji vuku trupce nego kamiona koji vuku sadnice. To je činjenica. Baziramo se na to da ćemo da pošumimo šume jer će samo da nikne, pa će da nikne, normalno, ako ne oremo zemlju, ima prvo da niknu grmovi, pa šiblje, pa će onda da budu bagremi i ne znam šta će da niče.
Ali, mi želimo da uđemo u ozbiljnu priču i završimo posao tako što ćemo kroz vreme, a treba vreme, za pet, deset godina imati potencijal da zamenimo fosilna goriva samoobnovljivim izvorima, tj. drvetom. Onda neće biti problem da li se grejemo na drva, na struju, jer ćemo imati potencijal da od tog drveta pravimo pelet, pa da onda možemo da imamo jeftine izvore energije tokom zime i tokom cele godine, za šta god se koristio taj pelet.
Insistiram na ovome, jer time dajemo mogućnosti, dajemo opredeljenja ovog parlamenta da ćemo insistirati na tome da kroz vreme smanjimo uvoz fosilnih goriva, da smanjimo budžetski deficit, jer to je generator deficita. Mi moramo da uvezemo naftu. Pa, mi nemamo to. Šta imamo u Vojvodini? To je kap u odnosu na ono što mi trošimo. Zašto da uvozimo gas ako možda imamo i od biomase energiju? Zašto da uvozimo gas? Ali, za to treba vreme. Pa, dajte zakonom mogućnost da uđemo u tu priču. Zahvaljujem.