Zahvaljujem se.
Reč ima dr Violeta Lutovac. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih se nadovezala na komentare vezano za promenu člana 4. odnosno, amandman na član 4. i stav 2. gde se zapravo traži amandmanom da umesto trajanja pripravničkog staža od šest meseci za lekare opšte medicine, stomatologije i doktore farmacije, traje devet meseci.
Ja smatram da je suvišno da se staž sa šest meseci, pripravnički staž u trajanju od šest meseci poveća na staž od devet meseci, iz razloga što je završna godina na fakultetu lekara opšte prakse, kao i stomatologije i farmacije, u stvari godina gde se sprovode klinički predmeti, odnosno gde se lekar susreće sa klinikom i sprema se za izazove u karijeri, kako je to ovim amandmanom ovde nazvano.
Nikako ne bih poistovetila trajanje pripravničkog staža sa spremnošću nekog zdravstvenog radnika za izazove u karijeri. Takođe se ne bi složila da možemo da povežemo zdravstvene radnike čiji fakultet traje šest godina ili pet kod stomatologije i farmacije sa zdravstvenim saradnicima, jer zdravstveni saradnici ne obavljaju kliničku praksu kao zdravstveni radnici u prethodnom slučaju koje sam pomenula i nije zaključno zasigurno da će zdravstveni saradnik raditi u zdravstvu.
Tako da, predlažem da se amandman odbije, zato što ne vidim postojanje nužnosti za produženjem trajanja pripravničkog staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Poštovane koleginice i kolege, da vidimo prvo ko su zdravstveni saradnici da bih iznela argumentaciju zašto mislim da ne treba prihvatiti amandman. Zdravstveni saradnici su najčešće psiholozi, defektolozi, socijalni radnici, ljudi koji kad završe fakultet mogu da rade u različitim institucijama, ne samo u zdravstvu. Jedan psiholog može biti industrijski psiholog, može raditi u obdaništu, može raditi u školi. Njegov staž se ne može skratiti, jer zapravo, pre nego što završi pripravnički staž i ne položi stručni ispit, on ne može samostalno nigde raditi. Da li će raditi u zdravstvu ili nekoj drugoj instituciji, mi to unapred ne znamo. Njegov staž nije dobro skratiti da bi se dovoljno edukovao eventualno i za poslove u zdravstvu.
To je osnovni argument zbog čega oni čiji su programi na fakultetima u skladu sa evropskom direktivom, sa mnogo više praktične nastave na završnim godinama, a to su fakulteti medicinskih nauka, treba da se razlikuju od onih koji mogu raditi i u ne zdravstvenim ustanovama. Zbog toga mislim da je predlagač, Vlada, odnosno Ministarstvo zdravlja vrlo korektno dalo predloge o dužini staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
U duhu onoga što su govorili dr Dušan Milisavljević i Aleksandra Jerkov, ovo jeste gorući problem, posebno kada su mladi lekari u pitanju. Ono što očekujemo od države jeste da posveti dodatnu pažnju mladim lekarima koji se u najvećoj mogućoj meri opredeljuju da izađu iz zemlje. Ne bi bilo u redu da našim mladim lekarima, a pričamo o stažu, brinu više neke druge zemlje nego što brine Republika Srbija.
O našim lekarima više brine i Nemačka i Švedska i Švajcarska i Slovačka i Slovenija nego Srbija. A, pričali smo pre dva dana, kada su u pitanju i licence, dakle, uslovi koje oni moraju da ispune po zakonu da bi dobili licencu i kada su u pitanju i edukacije. Sada namerno malo šire govorim o ovome iz razloga da ne ponavljam sve ovo što rekli moji prethodnici, a s druge strane, samo da ovaj problem nekako podignemo na najviši mogući nivo.

Razumem, gospodine Božoviću, niste lekar, pa morate to malo šire.

Kakva je sad to konstatacija?

Pa, sami ste rekli da kršite Poslovnik i da ne govorite o amandmanu.

Nisam rekao da kršim Poslovnik. Govorim o amandmanu, ali uz jednu određenu digresiju zato što je ovo problem veoma veliki za Srbiju.