Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodna poslanika.
Da li je neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde Republike Srbije, a glasi – da li se razmišlja o osnivanju komisije za utvrđivanje žrtava ubijenih u inostranstvu za vreme komunističke vladavine u našoj zemlji od 1945. do 1990. godine?
Naime, istraživači, istoričari, novinari publicisti utvrdili su da je u tom periodu uglavnom, u zapadnoevropskim zemljama i prekookeanskim, ubijeno dvadesetak srpskih političkih emigranata, a nijedno od tih ubistava do sada nije rasvetljeno, niti su procesuirani egzekutori i nalogodavci.
Reč je o istaknutim pripadnicima srpske političke emigracije, uglavnom o književnicima, publicistima, novinarima, glavnim i odgovornim urednicima glasila. Oni nikakve veze nisu imali sa terorističkim akcijama i bavili su se naučnim, umetničkim i literarnim radom. Neki od njih su bili u godinama, a jedini razlog za njihova ubistva bilo je to što su se zalagali za demokratsko uređenje u Jugoslaviji, za višepartijski sistem, za poštovanje ljudskih prava protiv jednostranačke diktature koja je postojala u to vreme u našoj zemlji.
Uglavnom, za njihova ubistva odgovorna je Jugoslovenska tajna policija, tzv. Druga uprava, koja je imala zadatak da u ofanzivnim akcijama likvidira istaknute pripadnike srpskih političkih emigrantskih organizacija i utvrđeno je da su oni ubijeni uglavnom u periodu od 1954. pa do 1986. godine.
U Hrvatskoj je, moram to da kažem, na osnovu zakona iz 1991. godine o utvrđivanju ratnih i poratnih žrtava Drugog svetskog rata, formirana Komisija za utvrđivanje žrtava hrvatske političke emigracije koje su likvidirane u inostranstvu u tom periodu. Oni su došli do zaključka da je ubijeno 68 pripadnika hrvatske emigracije i sigurno je da je najveći broj takvih ljudi bio u hrvatskoj emigraciji, ali odmah za njima su bili pripadnici srpske emigracije, zatim albanske i muslimanske.
Nažalost, u našoj zemlji takav zakon nije donet. Mi iz SPO plediramo za donošenje sličnog zakona i u našoj zemlji i formiranje odgovarajuće komisije koja bi se bavila utvrđivanjem okolnosti pod kojima su ovi ljudi ubijeni, ko su bili nalogodavci, koji su bili motivi, ko su bili pomagači. Zatim, da se utvrdi stanje grobova tih ljudi, uređivanje njihovih grobnica i, prema potrebi, prenošenje posmrtnih ostataka u Srbiju i dostojno sahranjivanje ovih ljudi koji su se borili samo za demokratski preobražaj, mirnim, nenasilnim sredstvima u našoj zemlji, a nesumnjivo je da su bili likvidirani od ili pripadnika Jugoslovenske tajne policije, odnosno Službe državne bezbednosti ili uglavnom kriminalaca, ljudi s druge strane zakona, koji su bili angažovani od tadašnjih struktura da obavljaju ove nečasne poslove prema ljudima koji nikakve krivice nisu imali, osim što se nisu slagali sa Brozovim poretkom koji je vladao Jugoslavijom nekoliko decenija.
Dakle, hoću samo da ukratko podsetim da je potpukovnik Jugoslovenske vojske u otadžbini Siniša Ocokoljić kidnapovan u Austriji 1954. godine, zatim tajno prebačen u našu zemlju i bez suda likvidiran, da je Ratko Obradović ubijen u Minhenu 1967. godine, kao urednik jednog antikomunističkog glasila…

Hvala. Vreme.

…da je dve godine kasnije u Parizu ubijen Andrija Lončarić, itd, Petar Valić, urednik lista „Vaskrs Srbije“, pa sve do Borivoja Matića, koji je imao 72 godine i koji je pronađen mrtav u Čikagu. Hvala vam.

Vreme. Zahvaljujem.
Hvala vam, kolega.
Reč ima dr Sulejman Ugljanin.

Hvala.
Uvažena predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, tražim objašnjenje od predsednika Vlade, ministra spoljnih poslova, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, ministra pravde, ministarke zadužene za evropske integracije, šefa pregovaračkog tima Srbije u EU i predsednika Radne grupe za izradu akcionog plana za manjine - zašto i sa kojim ciljem Vlada preko svoje Radne grupe odbija da u Akcioni plan za manjine uvrsti probleme i predloge Bošnjaka koji su predložili bošnjački legitimni predstavnici u Radnoj grupi? Pitam – da li Vlada uopšte planira da izvrši ispravku Akcionog plana i uvaži one sugestije koje su od samog početka u Radnoj grupi predlagali legitimni manjinski predstavnici?
Želim da vas podsetim da je Bošnjačko nacionalno veće, kao najviše predstavničko telo bošnjačkog naroda u Srbiji, od formiranja Radne grupe 7. aprila ove godine, za izradu Akcionog plana za nacionalne manjine aktivno i konstruktivno učestvovalo u njenom radu. Polazeći od činjenice da su državni organi Republike Srbije odgovorni za položaj, status i stepen ostvarivanja prava manjina, smatramo da je izrada kvalitetnog Akcionog plana interes naše zemlje da na adekvatan način reši status i položaj manjina. Međutim, pokazalo se da predstavnici Vlade u Radnoj grupi ignorišu probleme Bošnjaka i svaki predlog bošnjačkih legitimnih predstavnika, odbijaju čak i da evidentiraju probleme i predloge za njihovo rešavanje.
Evidentno je da kod predstavnika Vlade u Radnoj grupi ne postoji želja da se dođe do rešenja koja će Bošnjacima obezbediti sigurnost, zaštitu i očuvanje nacionalnog identiteta, ostvarivanje i unapređenje individualnih i kolektivnih prava, ekonomski razvoj, ali i rešavanje svih drugih pitanja koja godinama opterećuju Bošnjake, koja su od vitalnog značaja.
Zamolio bih za malo pažnje, dok se govori o važnim pitanjima.
Mora se imati u vidu činjenica da su Bošnjaci narod nad kojim je izvršen zločin, genocid u Srebrenici. Narod koji je u Srbiji devedesetih godina bio izložen državnom teroru sa teškim zločinima koji još uvek nisu rasvetljeni, a njihovi počinioci nisu kažnjeni.
U najnovijem izveštaju Bošnjaci su označeni kao narod pod pretnjom. Bošnjaci su narod koji nema svoju matičnu nacionalnu državu koja bi se mogla zauzeti za rešavanje njihovog statusa. Podsećam, da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije stoji da u Sandžaku između ostalih problema i dalje vlada izuzetno velika nezaposlenost, loša infrastruktura i nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u državnim organima i institucijama sa javnim ovlašćenjima.
Iz ovih razloga legalni i legitimni predstavnici Bošnjaka u Republici Srbiji ne mogu i neće prihvatiti formalno učešće i status nemog posmatrača u radnoj grupi za izradu Akcionog plana za manjine. Zato je 23. novembra ove godine predstavnik Bošnjačkog nacionalnog veća napustio rad u ovom telu. Iz takvih razloga manjinska poslanička grupa SDA Sandžaka koju čine legitimni predstavnici Albanaca i Bošnjaka Sandžaka su 16. januara ove godine napustili rad skupštinskog Odbora za manjine. Pitam, Vladu Republike Srbije da li ćete preko svojih predstavnika u radnoj grupi uvažiti činjenicu od značaja za Bošnjake, uvrstiti u akcioni plan i time omogućiti da dobijemo jedan ozbiljan i kvalitetan akcioni plan za manjine koji bi imao legitimitet? Zašto u radnoj grupi za izradu akcionog plana za manjine do sada nisu uključeni narodni poslanici birani na manjinskim listama koji zajedno sa nacionalnim većima nose najveći legitimitet?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u svoje lično ime i u ime poslaničkog kluba NS postavljam poslaničko pitanje ministru finansija gospodinu Vujoviću, a tiče se kamata na porez na imovinu i na ostale izvorne prihode lokalnih samouprava.
Zašto postavljam ovo poslaničko pitanje? Kraj je godine, sve lokalne samouprave koje administriraju od pre par godina sa ubiranjem ovih prihoda, znači, to je porez na imovinu, komunalne takse iz ranijih godina naknade za gradsko građevinsko zemljište, susreću se sa problemom veoma teške naplate. Prošle godine smo imali elementarne nepogode u Srbiji. Narod nema novca, ogromna su dugovanja.
Šta se dešava? Pojedine lokalne samouprave i to ministar mora da zna, donose odluke na svojim lokalnim skupštinama gde donose odluke o otpisu kamata na dugovanja, pre svega na porez na imovinu. Da se razumemo, apsolutno se uvažene kolege zalažem da se kamate otpišu, ali mi dolazimo u jedan problem gde je ovakva stvar urađena 2011. godine kada je ministar finansija bio gospodin Mlađan Dinkić i da je tad omogućeno svim građanima, znači, kako fizičkim tako i pravnim licima, znači, firmama i preduzetnicima da potpišu tada sporazume o reprogramu i ako te sporazume ispoštuju da im se otpišu kamate. Jedan deo građana Srbije koji je to tada mogao on je i učinio, a jedan deo nije, ali evo na kraju 2015. godine vidimo da su ta dugovanja ogromna i da prelaze milijardu dinara.
Molim, ministra finansija, pojedine lokalne samouprave su uputile dopis kako Ministarstvu tako i državnoj reviziji, da vide šta nam je činiti, jer u Srbiji imamo potpuno različitu situaciju. Pojedine opštine, kao što su Novi Pazar, Niš, Aranđelovac, su već ovakve odluke doneli i već ovakve odluke primenjuju. Sada su druge opštine u velikim problemima koje ovakve odluke nisu doneli jer su u međuvremenu imali kontrole državne revizije koja smatra da je sprovođenje ovakve odluke od strane predsednika opština i načelnika lokalnih poreskih uprava krivično delo.
Molim, sve nas, da vidimo, a to ne možemo razrešiti bez Ministarstva finansija šta nam je činiti u ovakvoj situaciji. Ja i još par kolega narodnih poslanika i preko Ekonomskog kokusa koji od skora funkcioniše u ovom našem parlamentu, smo uputili jednu inicijativu da se omogući svim fizičkim i pravnim licima koji bi do kraja 2015. godine potpisali sporazum sa lokalnim poreskim upravama oko reprograma duga i taj sporazum izvrše do kraja četvrtog ili petog meseca 2016. godine, da im se izvrši otpis kamata.
Još jednom molim, ovo je vrlo urgentna stvar i ovo se mora razrešiti do kraja 2015. godine ako želimo na pravi način da pomognemo svim sugrađanima koji žive u opštinama širom Srbije, a pre svega i pravnim licima. Još jednom da napomenem, da su dugovi u ovom trenutku, na početku decembra meseca enormni, da se mere u milijardama dinara i da sa jedne strane, da li su pojedini gradovi povlašćeni time što im je prećutno omogućeno da otpisuju kamate, a da niko ništa ne preduzima povodom toga, a drugi gradovi i opštine to ne mogu da primenjuju jer imaju stalne kontrole od strane ili budžetske inspekcije ili državne revizije.
Moram da podsetim ministra finansija da sam kroz ovakvu golgotu prošao od 2008. godine do 2012. godine kada sam bio jedini opozicioni predstavnik opštine u Šumadiji i zbog toga razumem kakva je situacija u lokalnim samoupravama i pozivam sve nas, a i Ministarstvo finansija da hitno reaguje i da se ova materija jasno definiše. Moj konkretan predlog je da omogućimo svima koji hoće da plate glavnicu odmah ili u periodu od najviše šest meseci da im se izvrši otpis kamata. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aida Ćorović.

Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje danas upućujem Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija i Ministarstvu kulture mada bih volela da se oglasi i Ministarstvo privrede po ovom pitanju.
Tema mog pitanja jeste hamam u Novopazarskoj banji u blizini Novog Pazara. Radi se o objektu iz 15. veka. To je objekat koji je proglašen kulturnim dobrom i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Šta se dešava sa tim objektom koji je za sve nas od izuzetnog značaja? Takođe, napominjem da se ovaj objekat nalazi u tzv. bafer zoni ili zoni zaštite u UNESKO-voj kulturnoj baštini, jer je u neposrednoj blizini manastira Sopoćani i celog tog kompleksa koji je pod zaštitom UNESK-a.
Dakle, šta se dešava sa tom banjom, sa tim hamamom. On je 2009. godine, novopazarsko preduzeće „Lipa“, turističko preduzeće koje se brinulo o ovom objektu je privatizovano, ali je sam hamam ostao pod sporom i taj spor je na neki način bio zamrznut, nismo mogli da dobijemo informaciju od bilo koga šta se sa tim dešava, a onda je 2010. godine iznenada i ničim izazvano, krov banje bio urušen. Odmah nakon toga su ljudi iz islamske zajednice u Srbiji pod vođstvom Muamera Zukorlića uzurpirali, proglasili Novopazarsku banju takozvanim vakufom „Hadži Hurem“ i postavili fizičko obezbeđenje. Do dan danas ni policija ni bilo ko nije mogao da priđe ovom kulturno-istorijskom spomeniku, ali napominjem da se ne radi samo o kulturno-istorijskom spomeniku već o jednom živom hamamu koji su godinama, vekovima koristilo hiljadu ljudi, koji je dostupan najsiromašnijim građanima i koji je bio utočište za sve, i ne samo siromašne već i za ljude koji su imali koštano-mišićno oboljenje, jer je izuzetno lekovita banja.
Napominjem još jednom da se radi o hamamu koji je dugi niz vekova kontinuirano radio pre nego što je postao hamam, bio je i rimska terma. Od 2010. godine sud donosi odluku u korist većinskog vlasnika Lipe da se vrati hamam njima, međutim, do dan danas se to nije desilo, jer je obezbeđenje Muamera Zukorlića sprečio vraćanje objekta.
U proleće ove godine, negde oko 20. aprila je restoran i pansion koji su bili naknadno dozidani ispred same banje, ispred same terme, jer su počeli da ruše obezbeđenje Muamera Zukorlića i tada je Zavod za zaštitu spomenika i direktorka Mirjana Andrić izjavila da islamska zajednica u Srbiji niti ima dozvole, niti ima znanje da uradi takvu intervenciju.
Zato molim da ova dva ministarstva odgovore na pitanje – šta se dešava sa ovim objektom? Smatram da nema niko pravo da pod lažnim imenom proglašava nekakvom svojom svojinom. To je svojina svih nas koji živimo u Novom Pazaru, u okolini, ali ne mislim samo u Novom Pazaru, to je kulturno dobro od velikog značaja i da je to vlasništvo svih nas koji živimo u Srbiji. Zahvaljujem.