Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Pre svega, ono što sam ostao koleginici uvaženoj kao odgovor, znači novi zakon ne podrazumeva da za nosioce istražnih prava važi novi rok – tri plus, tri plus dva. Znači, oni imaju svoje rešenje koje ima svoj datum i u odnosu na taj datum se za njih situacija odvija. Znači, ne kreće sve sada ponovo iz početka. Ali ćemo to na osnovu amandmana, gospodina Živkovića i Pavićevića, dodatno, da kažem, eksplicitirati i potvrditi.
Kada su u pitanju vaša ostala pitanja, ostao sam dužan gospođi Čomić. Pitanje je vezano za obnovljive i vezano za podsticaje. Ja mislim da građani Srbije uopšte tu nisu u bilo kakvoj zabludi.
Svi su svesni da taj segment, vezano za obnovljive izvore plaćamo de fakto, mi građani, kroz naše račune i to je ona zelena taksa i ona se nalazi na svakom računu vrlo transparentno i upravo iz tog razloga ova Vlada vodi jednu, da kažem, politiku koja dimenzionira naše aktivnosti vezano za obnovljive i pokušavamo da ispunimo taj uslov od 27% upravo 2020. godine, kada je potpisana obaveza. Naprosto, ta obaveza postoji od 27% 2020. godine i zato mi vodimo računa da se tom cilju približimo te godine, da ne bi naše građane u ovom trenutku pod „ nepotrebno“ opterećivali.
Kada je u pitanju rudarstvo, mi sem JP Podzemna eksploatacija uglja „Resavica“, nikome ne dajemo bilo kakve podsticaje i stimulacije i subvencije za obavljanje rudarskih aktivnosti.
Naprosto, nama ni jedna kompanija, ni domaća ni strana, koja se bavi eksploatacijom mineralnih sirovina i ostalih svojih aktivnosti, ne traži subvencije.
Ta subvencija ide jedino javnom preduzeću koje radi podzemnu eksploataciju uglja, naprosto to u čitavom svetu ta podzemna eksploatacija uglja je na neki od načina podstaknuta. Da li je podstaknuta kroz, ne znam, obračun energetske vrednosti tog uglja, pa se na to nešto plaća iz budžeta ili ne, ali svuda to funkcioniše na sledeći način.
Kada su u pitanju gasovodi i mogućnost da Srbija dobije određene alternativne pravce snabdevanja gasa, a naprosto mislim da je neozbiljan komentar koji kaže – šta ste kao Vlada učinili da nadomestite projekat Južni tok?
Potpuno je jasno i građanima Srbije i svakome ko ima iole dozu dobronamernosti u svom političkom delovanju, da je Srbija jedna mala država od koje ne zavisi krucijalno i kapitalno da li će se veliki infrastrukturni projekti i gasovodi raditi i realizovati.
Ja bih gospodine više voleo da je u vreme 2008. godine u januaru i ugovor energetskim sporazumom sa Ruskom Federacijom, Srbija malo bolje zaštićena bila u čitavom aranžmanu NIS, Južni tok i slično, nego što mi sada izlazite sa ovakvom primedbom, ali dobro, šta je tu je.
Srbija ne zaviti krucijalno od tranzita gasa sa Ukrajinom. Mi imamo ugovor sa Gaspromom. Gasprom ima obavezu da po dugoročnom ugovoru koji traje do 2021. godine nama isporučuje količine gasa koje su tim ugovorom predviđene. Nas na kraju dana kao kupca apsolutno ne interesuje sa koje strane će Gasprom taj gas da provede Srbiji, da li će to radi preko Ukrajine, da li će to da radi preko gasnih skladišta „Baut Gardner“ i ostali gasnih skladišta u zapadnoj Evropi.
Ponavljam, mi činimo napore i vodimo vrlo aktivnu politiku po pitanju svih ostalih gasnih projekata. Gasna interkonekcija sa Bugarskom upravo i jeste projekat koji treba da nas poveže sa tim južnim gasnim koridorom, ali ne na Trans-jadranskom gasovodu, nego na deonici tog gasovoda Tap.
Znači kao što znate, ide iz Kaspijskog basena, ide prvo Tanap do tursko-grčke granice, od grčke granice ide Tap. U prioritetima EU i kao jedan o prioritetnih projekata koji će biti sufinansirani od strane Evropske komisije, pod broj jedan je sa tog gasovoda Tap interkonekcija Grčka-Bugarska i odatle Grčka-Srbija. Ako bude adekvatne količine gasa, mi ćemo učiniti maksimum što od nas zavisi, da možemo da obezbedimo određene količine gasa sa te strane, mi ćemo to uraditi zbog tržišta.
Ponavljam, mislim da ste izašli, pričao sam i o LNG Terminalu Aleksandropolus, pošto vidim da postoje vrlo snažna zalaganja iz određenih poslaničkih klubova, da se mi naslanjamo na LNG Terminal Krk. Ja nisam baš ubeđen da je to dugoročno za Srbiju idealno rešenje. Pre mislim, ako tražimo neku alternativu u LNG gasu, da ona treba da bude vezana za te Grčke LNG plutajuće terminale, preko kojih sa već definisanim prioritetnim projektima grčko–bugarska i bugarsko–srpska interkonekcija, odrđene količine gasa mogu da dođu na ovo tržište. Te količine gasa koje mogu da dođu tim gasovodom se mere u milijardama metara kubnih, jer će to biti kapacitet srpsko–bugarske interkonekcije. Tu će biti naravno problem obezbediti neophodne količine gasa, ali za to služe komercijalni pregovori.
U ovom trenutku, kada je ruski gas izuzetno jeftin, kao posledica naftne formule, cena tog LNG gasa je možda u ovom trenutku nepovoljna, ali dugoročno posmatrano videćemo šta će ta tržišta utakmice doneti.
Znači, radimo, pratimo, deo smo svih projekata, razgovaramo i sa Rumunima, vezano za „Agri“, odnosno tu interkonekciju koja preko Azerbejdžana treba da obezbedi određene količine za Rumuniju, preko Crnog mora, Azerbejdžan – Gruzija – Rumunija. Tu postoji jedna opcija da se napravi neka interkonekcija između Srbije i Rumunije. To je sedam kilometara sa naše strane, od Mokrina prema rumunskoj granici. Postoji problem što je do Arada, gde će ići deonica tog gasovoda, 70 km koje bi trebalo Rumunija da finansira, tako da ćemo videti koliko je to realno.
Ponavljam, vrlo pažljivo sve to radimo i vodimo računa o svim elementima i ne treba da budete zabrinuti, kao što još manje treba da budete zabrinuti i vi, a molio bih vas da prestanete da širite tu zabrinutost među građanima, kada je elektroenergetska situacija u pitanju. Znači, mi imamo potpuno jasno definisanu dinamiku i vrlo precizne planove vezano za neophodne količine električne energije.
Ako ste slušali pažljivo ono što sam u početku pričao, nama iz termo-sektora, kada su mala ložišta u pitanju, u periodu 2018. do 2024. godine treba, da kažem, u nekoj dinamici postepeno da izađe 1.120 megavata. Vrlo sam precizno i pobrojao šta radimo da bi to nadomestili. Znači, do 2020. godine mi imamo u planu 2.620 megavata, od čega, ono što je apsolutno već izvesno i ugovoreno, to je tih 1.100 iz obnovljivih, 350 ugalj Kostolac, koji je već počeo da se radi, pri čemu smo u ozbiljnoj fazi pregovaranja i ugovaranja tih kapaciteta na gas i radimo još jednu dodatnu analizu opravdanosti projekta - Reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Znači, nećemo ući mi u tu vrstu problema. Krećemo se u tom okviru, a ako tome dodamo da planiramo i radi se na, da kažem, razvoju projekata od još 1.323 megavata, od čega su termo kapaciteti 700 megavata, mislim da imamo jednu vrlo čvrstu, jasnu i definisanu situaciju.
Kada su u pitanju obavezne rezerve, mi pokušavamo da u skladu sa svim direktivama koje jasno definišu i obavezu da određene količine budu u derivatima, a da određene količine mogu da budu u fjučersima, odnosno u tim finansijskim elementima, da obezbedimo neophodne količine u skladu sa planom … formiranja obaveznih rezervi i mi ćemo, i mi smo, ili smo do kraja godine u dinamici plaćanja koja za tih devet dana, gospodine Đurišiću, ima otprilike tri milijarde u derivatima koji su de fakto kupljeni derivati na svim tenderima i za sirovu naftu i za dizel i za evrodizel i za mazut, pobedila je NIS i imamo tih opcijskih ugovora u iznosu od nešto preko 400 miliona, što je najpovoljniji ponuđač pobedio.
Znači, da bi ispunili tih devet dana, mi smo potrošili oko tri milijarde za kupovinu sirove nafte i derivata i 400 miliona za te opcijske ugovore, što, ponavljam, sve zemlje rade, sve zemlje imaju opcijske ugovore i sve zemlje to mahom rade, iako se tu nismo prošli put složili, ali ja sam pozvao i da se vidimo i da to pogledamo svi zajedno. Svi rade to sa Nemačkom i sa BAP-om, njihovom državnom agencijom pri Ministarstvu privrede, koja daje te potvrde da te rezerve zaista postoje i jesu obezbeđene i da se u roku od 24 časa mogu isporučiti zemlji poručiocu.
Mi u narednoj godini planiramo da te rezerve povećamo i opet ćemo u skladu sa mogućim kapacitetima kupovati derivate. Jedan manji finansijski iznos za opcije i jedan deo sredstava ide za investicije. Znači, mi hoćemo otprilike tri stavke. Jedne su nabavka derivata, kojima prvo punimo naša državna skladišta. Mi smo u ovoj godini pre svega popunili robne rezerve i transnaftu i tu smo već negde blizu da smo te kapacitete u potpunosti, možda sada nisam potpuno precizan, ali mogu da vam spremim vrlo tačne podatke, deo opcije i deo tu gde štedimo sa opcijama, idemo u razvoj naših skladišnih kapaciteta, jer ponavljam, na kraju dana neke 2023. godine mi ćemo morati da imamo 500.000 tona u samim derivatima u skladišnim kapacitetima. Bilo bi dobro da država preuzme tu ulogu i da bude makar većinski partner u izgradnji tih novih skladišnih kapaciteta.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Ako ima potrebe, tu sam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, s obzirom da sam bivši radnik Rudarskog basena Kolubara, koji je naš najveći proizvođač uglja, imam potrebu da govorim o ovom zakonskom predlogu.
Rudarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i predstavlja važnu privrednu granu, o čijem smo značaju za državu mogli da se uverimo i prilikom prošlogodišnjih katastrofalnih poplava. Međutim, rudarstvo predstavlja i granu privrede koja istovremeno zahteva i velika početna ulaganja i stalno inoviranje, kao i rad na otkrivanju novih rudnih ležišta, s obzirom da se radi o neobnovljivim prirodnim resursima. Stoga je važno da se ova oblast što bolje pravno uredi, kako bi se ovim prirodnim bogatstvima gazdovalo na racionalan način i mislim da se to postiže predlogom ovog novog zakonskog rešenja.
Najpre mislim da je od ključnog značaja odredba sadržana u članu 4. Predloga zakona. Njome se po prvi put zakonom predviđa koji su to resursi i sirovine od značaja za Republiku Srbiju, pa se predviđa da su to ugalj, nafta, gas, uljni škriljci, rude bakra, zlata, bora i litijuma, kao i druge mineralne sirovine koje odredi Vlada.
Za istraživanje i eksploataciju ovih sirovina ubuduće će se moći vršiti eksproprijacija nepokretnosti u skladu sa propisima o eksploataciji. Smatram da je ova odredba od velike važnosti i da će se njome ubrzati mogućnosti za eksploataciju ovih resursa i sirovina.
Takođe, dobro je što se Geološkom zavodu Srbije daje zakonsko ovlašćenje da za račun države, a po odobrenju Vlade mogu vršiti i primenjena geološka istraživanja, jer se nama već dešava da i država i javna preduzeća angažuju druga pravna lica da to čine, umesto to da radi ova ustanova koja se već nalazi na državnom budžetu.
Delovi zakona, koji tretiraju pravila vezana za istraživanja, sada su znatno preciznije i detaljnije obrađeni i ja bih posebno istakla odredbu u članu 45. koja govori o tome kolike su dozvoljene količine sirovina i uzoraka koje se mogu uzeti radi istraživanja, jer se time pokazuje nastojanje na očuvanju i zaštiti životne sredine.
Takođe, ono što je najvažnije, to je da su sada oni delovi zakona, koji se odnose na izdavanje dozvola za istraživanje i eksploataciju, kao i koja dokumenta treba prikupiti za dobijanje tih dozvola, znatno kvalitetnije i jasnije definisani u zakonu, što bi trebalo da se odrazi na efikasnost posebnih upravnih postupaka u kojima se te dozvole izdaju, što bi u krajnjoj liniji trebalo da pospeši i efikasnost tih istraživanja i otvaranja i eksploataciju novih nalazišta ruda i sirovina od čega će korist imati kako država, tako i lokalna zajednica gde se ta nalazišta nalaze.
Takođe, resursi, rezerve mineralnih sirovina, resursi i rezerve podzemnih voda, kao i geotermalni resursi utvrđuju se potvrdom o rezervama ili resursima mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i geotermalnim resursima koja se izdaje rešenje ministarstava, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine na zahtev nosioca istraživanja i nosioca eksploatacije.
U članu 71. predviđeno je i proširenje zaštitnih pojaseva oko eksploatacionih polja u odnosu na postojeći zakon što takođe mislim da je jedna dobra novina jer je znatno jeftinije unapred razmišljati i planirati buduće prostorno širenje ovih polja.
Na celovitiji način je uređeno i precizirano postupanje sa rudarskim otpadom i napuštenim rudnicima, što je od značaja, jer se kroz istoriju rudarenjem pokazalo da se usavršavanjem tehnike eksploatacije do kojih se vremenom dolazilo oni ponovo mogu aktivirati i eksploatisati ili se naknadno utvrditi značajne rezerve koje su promakle nekim ranijim istraživanjima.
Smatram pozitivnom stranom ovog zakona i to da se neće povećavati naknada za eksploataciju ruda i sirovina, tj. da će one ostati u istim procentima prihoda, kao i u do sada važećem zakonu.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da predloženi Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju na jedan kvalitetniji način uređuje ovu veoma značajnu oblast za našu privredu i s toga će u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i podršku za Predlog strategije razvoja energetike do 2025. godine. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Paunović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ponoviću ono što je moj kolega, šef poslaničke grupe Đorđe Milićević, rekao u svom izlaganju, da će poslanička partija Srbije dati punu podršku Predlogu strategije razvoja energetike i Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Ja ću samo još nekoliko reči da dodam uz ono što je moj kolega Milićević već izneo, kao stav poslaničke grupe, i malo ću se zadržati više iz jednog drugog ugla šta to znači za Srbiju, imajući u vidu da je ministar retko detaljno dao obrazloženje Predloga zakona i Strategije razvoja energetike.
Kada je u pitanju Strategija razvoja energetike, želim da kažem da je to najvažniji dokument za razvoj energetskog sektora u Srbiji i da bez dobre energetske politike nema ni razvoja privrede, nema ni zapošljavanja. Uostalom, i jeste glavni razlog ulagati u energetiku zbog toga što razvoj energetike doprinosi bržem razvoju i postojećih i novih proizvodnih grana. To znači da će omogućiti efikasniji privredni život, kvalitetniji ekonomski rast, a na duži rok obezbediti uslove za veću zaposlenost, a zaposliti Srbiju je glavni prioritet ove vlade, porast standarda i bolje ukupne uslove života.
Koliko je to značajno pitanje? Samo jedan podatak, ovih dana aktuelan, imajući u vidu da tekuća kretanja u privredi ulivaju optimizam u odnosu na predviđeno za ovu godinu, ali jedan detalj vrlo značajan. Rudarstvo i proizvodnja električne energije su dostigli svoj nivo iz 2013. godine, a posle onih katastrofalnih posledica koje su bile prošle godine oko poplava, i uticali na rast proizvodnje energije od 39,3 u trećem kvartalu. Malo priznanje nosiocima u ovoj oblasti od Vlade, Ministarstva do zaposlenih u rudnicima, odnosno površinskim kopovima.
Strategija određuje dugoročne ciljeve za razvoj proizvodnih kapaciteta. U funkciji su sigurnost snabdevanja i zaštite životne sredine, razvoj prenosnog, transportnog i distributivnog sistema i tržišta električne energije i, ono što posebno želim da naglasim, pravci razvoja korišćenja energije iz obnovljivih i novih izvora i unapređenja energetske efikasnosti.
Strategija polazi od toga da je energetika bila i ostala pokretač i ključni faktor ekonomskih promena, kao i kičma privrednog razvoja, energetika zasnovana na efikasnom korišćenju relativno čiste i iz različitih izvora dostupne energije, da proizvodnja i potrošnja energije ostave što manje negativnih posledica po životnu sredinu, vodu, vazduh, zemljište, ljudsko zdravlje, da bude ekonomski efikasna i tržišno.
Ono što takođe želim da istaknem, kao pripadnik SPS, a to je da razvoj energetike bi morao da bude i, što Strategija podrazumeva, socijalno podnošljiv. Zato još jednom ukazujem na potrebu, da bi uspele te promene u energetskom sektoru, da je neophodno uspostavljanje adekvatnog socijalnog dijaloga i unutar energetskih kompanija i na nivou društva, odnosno države, ali i na nivou solidarnosti sa socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, što Vlada već i čini. Ona je odvojila određena sredstva i izdvajaće ih i dalje.
Ono što u ovoj Strategiji Vlada predlaže, kao prioritete, to su energetska bezbednost, tržište energije i održiva energetika. Naravno, energetska bezbednost je najznačajnija, osnovna, a to znači, pouzdano, sigurno, efikasno i kvalitetno snabdevanje, isto tako i bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema i energetskog sektora uopšte. Tu je već predviđeno kroz ovu Strategiju i relativizacija postojećih, izgradnja novih kapaciteta, a sa ciljem da se obezbedi pouzdan, nesmetan, kvalitetno snabdevanje električnom energijom.
Ali, ono na šta ja želim pored tržišta energije da ukažem, to su ona tri pitanja vezano kada je u pitanju održiva energetika i zbog toga želim posebno da podržim ovu strategiju.
Prvo pitanje je što Vlada insistira na obezbeđenju uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju i energetske delatnosti, ali i potrošnje energije. Ja mislim da je i sam ministar rekao i mnogi su već rekli uštede, odnosno obezbediti energetsku efikasnost se smatra velikim novim izvorom energije. Tu dajemo podršku ovoj strategiji.
Ono što je takođe veoma bitno, a to je da strategija insistira na povećanju udela energije iz obnovljivih izvora energije. Znate šta, imamo dosta uglja i oslonac je i dalje na toj, naravno, da bude čistija proizvodnja, imamo hidro potencijale i to treba i dalje razvijati, ali, ugalj, nafta, gas, voda ili imate ili nemate, država tu nema šta da radi. Ali, kada su obnovljivi izbori u pitanju, država može mnogo da radi – vetro parkovi, sunčeva energija, biomasa, itd, itd. Želim da dam punu podršku upravo tom pravcu razvoja.
Naravno, ono što takođe želim da kažem, energetika je, kako bih rekao, neko ko najviše ugrožava životnu sredinu. Veoma važno mesto u ovoj strategiji upravo se posvećuje tome i u smislu preventivnog sprečavanja i u smislu utvrđivanja obaveza i naknade štete, otklanjanja štetnih posledica, itd, itd.
Da ne bi dužio mnogo o tome, ima još i kolege moje da govore, želim samo jednu sugestiju. Energetika je veoma osetljiva oblast. Podložna je raznim promenama u svetu i okolini. Zato koliko god da je bitan plan sprovođenja strategije energetike, šta očekujemo od ove Vlade, toliko je važno pratiti ta kretanja i istovremeno prilagođavati sve mere koje su potrebne da se donosi u ovoj oblasti.
Kada je u pitanju Predlog zakona o rudarstvu i geološkom istraživanju, zakon reguliše obavljanje delatnosti geoloških istraživanja i rudarstva, raznih vrsta mineralnih sirovina i geoloških resursa i pri tome jasno određuje uslove pod kojima se mogu koristiti. Uz to, vode računa o zaštiti javnog interesa i potrebi privlačenja budućih investicija i investicionih ulaganja u ovoj oblasti.
Vlada polazi od toga predlažući ovaj zakon, da su mineralni resursi prirodno blago neobnovljivo ili teško obnovljivo i da o njima država mora brinuti na odgovoran način i da obezbedi njihovo, ali održivo korišćenje.
Ono što takođe je ovde bilo dosta govora, Srbija je zemlja dosta bogata rudama zlata, srebra, bakra, olova, cinka, uglja, mineralnim, termomineralnim vodama, itd. To vredno prirodno blago predstavlja izuzetan vredan privredni i razvojni potencijal. Upravo ono što se želi ovim zakonom, to je da se potencijali iskoriste, da se stvore zakonski uslovi i privuku investicije u ovoj oblasti, koje su veoma značajne. Čuli smo danas mnogo puta šta znači otvoriti jedan rudnik, koliko to novca donosi, koliko ljudi zapošljava i direktno i indirektno oko tog objekta.
Naravno, rudnici su bili uvek nosioci privrednog razvoja. Oni su danas posle ove neuspešne tranzicije sa dosta zastarelom tehnologijom, potrebna su investiciona ulaganja. Koncesije koje je država davala nisu svuda dale pozitivan efekat. To najčešće dođe do izražaja, ona želja koncesionara da što brže dođe do profita sa što manje novca i sa sve manjom zaštitom radnika sa malim platama.
Upravo ovim zakonom Vlada želi da stvori osnov i želi da se odnosi prema tome na jedan drugačiji način. Po pitanju mineralnih resursa, rudnog blaga da pokaže jedan odgovorniji odnos, obezbedi eksploataciju od koje će koristi imati i država i radnici i zajednica i koncesionari.
Kada su u pitanju lokalne sredine i one moraju da imaju, da tako kažem od toga, jer se tu dešava na tom području. Ne koristi se samo rudnik, koristi se infrastruktura, ruiniraju putevi, voda, vazduh, zemlja, itd. i stoga je veoma važno što je ovde predviđeno u ovom zakonu da i u toj oblasti mora da se obezbedi po onom principu zagađivač plaća, naknada za korišćenje tog.
Ono što je najvažnije kada je u pitanju ovaj zakon to je da Vlada ima čvrsto opredeljenje da je rudarstvo jedan od oslonaca privrednog razvoja i rasta i da je prosto napravila takav zakon da je on poziv za investicije, poziv za privatnu industriju da tu ulaže, u tu oblast. Naravno, dosta puta smo slušali danas, veliki su potencijali Srbije u toj oblasti, velika je mogućnost da se dođe do svežeg novca i zaposli veliki broj radnika, što je najbitnije. Upravo je zakon takav da je smanjio procedure, skratio procedure, omogućio je investitorima da na najlakši mogući način dođu do potrebnih dozvola i time im obezbedio sigurno i bezbedno poslovanje.
Dakle, pored koncesionara, pored lokalnih zajednica, pored države, mislimo da će od ovog zakona veliku vajdu očekujemo i radnici rudari. Njih u Srbiji ima oko 25.000. Taj posao je jedan od najtežih poslova na svetu. Investicije u rudarstvu bi trebale između ostalog da budu i zamajac za rudare u smislu da obezbedi bolje uslove i veću bezbednost, veću platu i radnička prava s obzirom da rade na najtežim i najrizičnijim poslovima. Dakle, i oni trebaju da imaju vajde.
Zakon ustanovljava obavezu vođenja geološko-informacionog sistema i katastra istražnih i eksploatacionih polja za sve mineralne resurse za rudarski otpad, napuštene rudnike itd. Time Vlada pokazuje odgovoran odnos države prema neobnovljivim drugim mineralnim resursima čije je postojanje dar prirode, a čije održivo korišćenje je obaveza čoveka. Podržaćemo oba predloga. Hvala.

Reč ima ministar.

Iako nisam bio sve vreme u sali, vrlo pažljivo sam slušao sve što je gospodin Petronijević izlagao i naravno uz zahvalnost na podršci za zakonski projekat i strategiju, samo bih u jednom segmentu dopunio sebe u onom delu kada sam o tome govorio, a i posle je bilo određenih pitanja, pa sam zaboravio da odgovorim.
Da, u potpunosti se slažem da čitav razvoj energetike mora da bude socijalno održiv, da mora biti praćen i dijalogom i nizom mera koje treba da omoguće da građani u Srbiji u ovom periodu kada moramo da izvršimo tranziciju našeg energetskog sistema i da ga uskladimo sa svim svetskim merilima i kriterijumima, znači taj period određeni trebaju da imaju podršku. Želim da vam kažem da Vlada Srbije u budžetu za 2016. godinu planira značajna sredstva za energetski ugroženog kupca. U budžetu za 2015. godinu za te namene je bilo odvojeno 700 miliona dinara, u 2016. godini je taj iznose 1,6 milijardi dinara. Reč je o jednom značajnom povećanju sredstava koje će povećati i obuhvat ljudi i dodatne količine besplatnih kilovata električne energije i kubike gasa.
To predstavlja još veće povećanje u apsolutnom iznosu od ovog o kome vam govorim zato što budžetom za 2016. godinu mi ne predviđamo, da kažem, pomoć za toplotnu energiju, jer toplotna energija mora biti subvencionisana od lokalnih samouprava, tako da će čitav ovaj iznos u 2016. godini, znači, ponavljam, milijarda, više od milijardu i 600 miliona dinara ide samo na besplatne kilovate i besplatne kubike gasa i verujem da će to biti jedna dobra vest za one kojima je podrška i pomoć najpotrebnija.
Mi smo priveli kraju tu uredbu o socijalno ugroženom kupcu i očekujem da će Vlada Republike Srbije usvojiti u decembru i da će startovati od 1. januara 2016. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, u ovih nešto više od dva minuta pokušaću da iznesem svoj stav i stav naše poslaničke grupe zbog čega mi nećemo podržati ova dva zakona, i to Predlog strategije i razvoja energetike Republike Srbije od 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Kolega Marko Đurišić je to opširno elaborirao, a ja mogu samo da kažem da se apsolutno slažem sa njim, jer mislim da je ova strategija spisak lepih želja, bez preciznih ciljeva, rokova i izvesnih predvidljivih i stabilnih izvora finansiranja za tako nešto.
Što se tiče Predloga zakona o rudarstvu i geološkom istraživanju par zamerki ima. Naime, odredbama postojećeg zakona koji je donet 2011. godine definisano je da je investitor nosilac prava za detaljna geološka istraživanja, mora za prve tri godine istraživanja da realizuje minimum 75% predviđenih projektovnih radova i time dobije mogućnost za produžetak prava na istraživanje za još dva istražna perioda od po dve godine.
Ono što se desilo istekom te tri godine je da niko, tj. ni jedan od investitora nije izgubio pravo na geološko istraživanje, čak šta više ovim zakonom mi dajemo, uvodimo verovatno novu rundu da im se daje mogućnost da u sledećim sedam, osam godina nastave da se bave onim čime su se bavili, a što su po važećim zakonima još uvek iz 2011. godine trebali da izgube to pravo.
Druga stvar koja nam smeta to je dalja centralizacija Srbije, isključivanje lokalnih samouprava da daju svoj sud i mišljenje o eventualnim geološkim istraživanjem i iskorišćenje rudnih bogatstava na njihovoj teritoriji uz obrazloženje ministra da će oni biti samo obavešteni i to biti podrobno obavešteni, a razlog je što su nedovoljno efikasni, nestručni.
Samo podsećam gospodina ministra da oni vrše vlast na teritoriji cele Republike i da bi trebalo sa svojim partijskim, koalicionim prijateljima da to rasprave, ali dalja centralizacija nije dobra za razvoj Srbije.
Decentralizacija je nešto što daje mogućnost…