Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, poštovane Nišlije, evo danas ću ponovo ja postaviti poslaničko pitanje ispred moje poslaničke grupe i ponoviću isto pitanje, ovo je četvrti put. Zato što od Vlade i određenih ministarstava dobijem nemušte odgovore, u stvari dobijem odgovore koji prepričavaju moje pitanje. Pa, da bih ja bio dosledan ja ću ponoviti pitanje sa nadom da će neko u Vladi ili neko u nekom ministarstvu, ili predsednik Vlade uzeti za ozbiljno ovo što ja pitam u ime građana Niša i dati smislen suvislan odgovor.
Dakle, prvo pitanje je kada će iz centra grada iz centra Ništa biti izmeštena železnička pruga?
Podsetiću vas poštovane kolege da se grad Niš nalazi na Koridoru E-10 kako železničkom, tako i drumskom i da pruga, koja je nekad bila na periferiji grada sad prolazi kroz centar grada, deleći ga na dva dela, i time vrlo otežava život u gradu Nišu, komunikaciju između dela sa leve i desne strane pruge. Ugrožava živote ljudi, jer nisu retke saobraćajne nesreće. Napominjem da više desetina prelaza u nivou ima u gradu Nišu preko železničke pruge Niš-Sofija.
Godine 2010. je uzet kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine, to je bivša vlast uradio planska dokumenta, tj. generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova tranša, izmeštanje pruge, plan detaljne regulacije, nove trase pruge i kompletnu geodeziju nove trase. Postojeća trasa se u tom planu predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza. Od planskih dokumenata trebalo je još uraditi da bi se pristupilo fizičkom izmeštanju pruge idejni projekat, glavni projekat, generalni projekat i završiti eksproprijaciju preostalog dela trase koja nije urađena do 2010. godine.
Ono što sam pitao više puta, evo sad ponavljam. Da li je kredit sa Svetskom bankom realizovan do kraja? Bilo je povučeno samo milion i po evra od mogućih devet miliona ili je on propao, kada će se nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra Niša?
Ono što je interesantno da je za vreme ove vlasti, bivši direktor železnice dolazio u Niš sa idejom da se privremeno izvrši elektrifikacija trase kroz grad. Građani Niša su više puta i pozicije i opozicija, jednoglasno odbijali izmeštanje pruge zahtevajući, odnosno za ostanak pruge jednoglasno, zahtevajući izmeštanje pruge iz centra grada.
Ono što sam dobio kao odgovor, od gospođe Zorane Mihajlović je prepričavanje onoga što sam ja rekao, a to prepričavanje su potpisali obrađivač predmeta Ivana Perkunić, lice koje vrši kontrolu Mirjana Trifunović i lice koje odobrava Miodrag Poledica i Milana Rakić. Molim gospođu ministarku i dame i gospodu koju sam naveo, da stvarno odgovore i kažu da li će ova pruga da se privremeno elektrifikuje ili će biti izmeštena, i ako će biti izmeštena, kada?
To je pitanje koje građani Niša postavljaju.
Drugo pitanje je predsedniku Vlade i odnosi se na privredni razvoj grada Niša, jer smo svedoci da je u Nišu za zadnjih četiri ili tri godine, otvoren samo „Džonson elektronik“. Podsećam da je to poslovni aranžman koji je sklopljen još 2010. godine, a realizovan je sredinom ove godine, kada je svečano otvorena ta fabrika, sa 300 mesta. Ono što je interesantno, da je unazad nekoliko dana, više od nedelju dana, predsednik Vlade rekao da će u Nišu biti u narednom periodu biti otvoreno 3.000 radnih mesta u „Džonson elektroniku“.
Poštovana gospodo, u gradu Nišu ne radi 38% ljudi, 40.000 je radno sposobnih ljudi i oni ne rade. Vi ste preuzeli obavezu da grad Niš krene napred, a za to vreme dok ste vi na vlasti, grad Niš ima 370 privrednih društava manje i 201 privatna radnja je zatvorena.
To je efekata vašeg zalaganja i razvoja grada Niša, pa pitam Vladu i predsednika Vlade koji je plan razvoja, juga i jugoistoka Srbije i grada Niša i kada će on početi da se realizuje. Da li u ovom mandatu ili u sledećem mandatu?

Reč ima Aleksandar Jovičić, izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Na početku ako možemo samo da se čujemo i da poslanici posle mogu da nastave u nekoj pauzi da pričaju, jer mislim da su ovo važne teme i ova pitanja koja postavljam, a koja dolaze od strane opozicije, a i predstavnika većine, da su zaista važna i da to moramo da čujemo.
Svesni ste svi činjenice da se Srbija nalazi u procesu ekonomskih reformi, da Srbija danas ima trostruko manji deficit nego što je imala u prethodnim godinama, da Srbija radi sve što može i sve što je u njenoj moći na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije, da se privuku investicije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stvore uslovi da ljudi žele da ulažu u Srbiju, da se gradi više auto puta nego što se gradili ikada u istoriji naše zemlje, da sve ono što se obeća, ispuni se i da postoje rokovi i prolazna vremena koja se poštuju, da je porast privrednog rasta i iznad onoga što je očekivao MMF i Svetska banka i svi relevantni činioci u ekonomskom sektoru, ekstremno van naših granica i to jesu rezultati.
Svesni ste činjenice da smo imali istorijsku posetu premijera naše Vlade Kini i da su dogovoreni projekti koji će biti i te kako značajni za našu zemlju, i svesni ste činjenice da je sledeće nedelje, tačnije ove nedelje, ministarska konferencija OEBS u Beogradu, da otvaramo poglavlja u decembru i to je ono što je važno za Srbiju.
Ja postavljam pitanje, kada pogledate ove rezultate i kada vidite gde se zemlja danas nalazi, ko je u stanju i ko su ti ljudi, ko su te organizacije ili bilo koji mediji ili ekstremne sile koje žele da naruše stabilnost i da destabilizuju našu zemlju, u trenutku kada pravimo dobre rezultate za našu zemlju, kada Srbija ide napred i kada konačno pokušavamo da iskoračimo iz onog blata u kome smo bili 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. To je ključno pitanje.
Takođe, imam pitanje za ministra odbrane, jer zaista smatram da je važno da sa jednom velikom ozbiljnošću se ka tom problemu okrenemo, a to je bezbednost predsednika Vlade naše zemlje. Svesni smo da mnogima smeta, pre svega zato što je korupciju i kriminal krenuo da iskoreni, i dalje se bori protiv te najveće pošasti za našu ekonomiju i za našu zemlju, koju je napravio najbolji mogući imidž naše zemlje u čitavom svetu i na istoku i na zapadu i ko su ti ljudi kojima smeta da Srbija ide napred? Da li je bezbednost našeg premijera ugrožena, jer ako jeste, do kog nivoa je ugrožena, i mislim da to građani treba da znaju.
Pedeset odsto naših sugrađana podržava politiku Vlade i predsednika Vlade. Zabrinuti su za bezbednost našeg premijera, jer kao poslanik obilazim čitavu Srbiju i sve, naravno, opštine i u Beogradu i to je ključno pitanje.
Nećemo dozvoliti da bilo ko u našoj zemlji destabilizuje našu zemlju ili unosi paniku i stah. Zato molim sve institucije u našoj zemlji da obrate pažnju, da reagujemo na vreme, da nikada ne dozvolimo da nam se dese neke stvari iz prošlosti, jer Srbija konačno korača napred, ima prosperitet i mislim da u narednom periodu i u 2016. i 2017. godini, u godinama koje dolaze, možemo da očekujemo i veći rast naše zemlje i bolji standard naših građana.
Zapamtite jedno, suprotstavićemo se bilo kome, svim političkim sredstvima i demokratskim, ko želi takvu Srbiju da naruši i takvu Srbiju da vrati unazad u godine koje smo videli i 2007. i 2008. kada ste baš vi vladali. Hvala vam.

Hvala.
Saziv ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, prelazimo na odlučivanje o predlozima za stavljanjem na dnevni red akata po hitnom postupku, dopunu dnevnog reda i predloge za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Janko Veselinović predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice kako su trošena sredstva Republičkog fonda, penzijskog invalidskog osiguranja PIO u poslednje dve i po decenije, počev od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2015. godine i da li je bilo zloupotrebe u korišćenju sredstava ovog fonda i njihovog ne namenskog trošenja.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Zakona o policiji.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Janko Veselinović predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Borisav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Borisav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 od ukupno prisutnih 163 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Borisav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načinu isplata penzija.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o slobodi od straha.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Slobodan Homen predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Ivan Jovanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam jednu kratku izmenu, šest članova Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. To je zakon koji je Narodna skupština usvojila 2011. godine i tiče se zaštite građana pre svega od samovolje banaka i od ugovora koji mogu biti štetni, često i zelenaški.
Ipak, taj predlog koji je usvojen 2011. godine nije postigao potpuni efekat i mi danas imamo frapantne slučajeve odnosa banaka prema pre svega građanima, a zatim i malim i srednjim preduzećima, dakle u privredi, zato što su to klijenti koji imaju najmanju mogućnost da pregovaraju u svom položaju i da se zaštite.
Jedan od ovih članova tretira maksimalno zakonsku kamatnu stopu i ta maksimalna kamatna stopa može biti jedan procenat niža od referentne kamatne stope koju je država propisala.
Drugi član tretira maksimalnu kamatnu stopu za stambene kredite. Potpuno je neverovatno da iako Narodna banka zadnjih nekoliko meseci smanjuje referentnu kamatnu stopu, da i dalje su kamate na kredite previsoke i da su i dalje krediti previsoki za građane.
Ono što je evidentno je da banke preko leđa građana pokušavaju da naplate ona sredstva koja su izgubila zbog nenaplativih kredita koje su davali u nekom prethodnom periodu.
Takođe, postoje ozbiljni problemi u privredi i privreda nije u mogućnosti da vraća kredite. Stoga, porast broja nenaplativih kredita od 5% u odnosu na prethodnu godinu, i to nema nikakve veze sa nekakvim prethodnim godinama, to su najnoviji podaci. Kada ministar privrede govori o tome da je za to neko drugi kriv, nije, to je sadašnje stanje i to je ono o čemu govorimo. To je ono što u Srbiji ne valja. Ne postoji razvojna politika. Zato smo dve godine za redom bili u recesiji.
Jedino što rast u Srbiji, to su profiti banaka i to svakako mora da se zaustavi.
Ono što je takođe frapantna stvar je provizija na bankomatima, pre svega, banaka koje nisu matične banke klijenta. Kada klijent ode na bankomat neke druge banke, naplaćuje mu se provizija koja je enormna. Minimalna provizija iznosi od 150 do 200 dinara, čak. Ako on podigne 1.000 dinara, on će platiti kamatu od 15 do 20% zato što je podigao novac na bankomatu druge banke.

Zahvaljujem.
Isteklo vam je tri minuta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139, od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas, predsednice, utvrdite kvorum.)
Znači, moramo da utvrdimo kvorum.
Ponovićemo glasanje.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 111 poslanika.
Pravimo pauzu od deset minuta. Nastavljamo za deset minuta, kada budemo imali kvorum. Vidimo se u 11,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Molim vas da prvo utvrdimo kvorum pre nego što nastavimo rad. Ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika.
Moramo da ponovimo glasanje na predlog Ivana Jovanovića, a to je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika..
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 153 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, vidim jedno zadovoljstvo kod narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa kada na red dođe predlog nas narodnih poslanika Nove stranke da se u dnevni red Sedme sednice ovog redovnog zasedanja naše Narodne skupštine, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvrsti i naš predlog o dopunama Zakona o viskom obrazovanju, poštovana gospodo.
Mi predlažemo da se u Zakonu o visokom obrazovanju u članu 4. u kojem se inače definišu principi sistema visokog obrazovanja u Srbiji doda i nova tačka 1a koja predviđa uvođenje jednog novog principa, a za koji mi smatramo da treba da nađe mesto i u Zakonu o visokom obrazovanju, a to je princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Mi predlažemo i da se nakon člana 5. doda član 5a u kojem treba da piše da se akademska čestitost, dame i gospodo narodni poslanici, zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Mi smatramo, dame i gospodo narodni poslanici, da bi uvršćivanje ovog predloga u dnevni red ove sednice Narodne skupštine bio adekvatan odgovor na poplavu plagijata sa kojim smo suočeni u prethodne dve godine, poštovana gospodo narodni poslanici.
Smatramo da jedna institucija kao što je Narodna skupština mora na primereni način da reaguje na problem sa kojim smo suočeni u našem sistemu visokog obrazovanja.
Podsećam sve narodne poslanike da je plagijat najteži prekršaj principa akademske čestitosti i upravo zbog toga moramo da naglasimo značaj i značenje tog principa u našem sistemu visokog obrazovanja. Ja sam inače primetio, dame i gospodo narodni poslanici, da je za ovu vlast u Srbiji poligraf zamenio sud, a onda predlažem ovde damama i gospodi narodni poslanicima, pre svega iz SNS, da ovaj naš predlog tumače kao predlog da se u Zakon o visokom obrazovanju smesti jedan plagijatograf, poštovana gospodo, pa da možemo da merimo čije su reči, čije su rečenice i, ako su tuđe, a da to nije navedeno, da mora da sledi kazna za takvo delanje, dame i gospodo narodni poslanici.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 154 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite.