Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 poslanika od ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS, podnela je pre tri meseca predlog o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je vrlo kratak i jasan, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom poreza, poreza na dodatu vrednost od 10%, umesto sadašnjih 20%.
Imali smo prilike u oktobru mesecu kada je Vlada došla sa svojim predlogom i izmenama i dopunama poreza na dodatu vrednost, da razgovaramo i o ovome sa ministrom.
Ministar tada nije bio protiv ovog našeg predloga i smatrao je da bi usvajanje ovog predloga, ne bi dovelo do očekivanog rezultata i smanjenja cena maloprodajnih hrana za bebe, kao i da bi povećalo administriranje i iz tog razloga je tada predložio vama kolegama poslanicima da ne prihvatite naš amandman.
Mi smatramo da ovi razlozi ne stoje, pre svega smatramo i ne smatramo da je istina, da smanjenje PDV-a ne bi dovelo do smanjenja cena hrane za bebe u maloprodaji, a mislim da je neprimereno da ministar kaže da država nema mehanizme da obezbedi zakonsku primenu PDV i da kada se PDV smanji, da se cene u maloprodaji ne smanje.
Mislim da to šalje lošu poruku, da država nema mehanizme i da nije u stanju da omogući da se zakoni dosledno poštuju.
Druga stvar je što ova mera i tu smo se svi složili, nije rešenje za problem roditelja mladih ljudi koji se danas u Srbiji sve teže odlučuju da postanu roditelji, pre svega iz ekonomskih razloga, zato što ne mogu da nađu posao i ako imaju taj posao, njima su plate manje nego što su bile ranije.
Obaveze prema državi su veće, nesigurnost je veća. Ko je uzeo kredit, rata mu je u nekim slučajevima i duplo veća nego pre nekoliko godina i na sve to, Vlada ostaje nema.
Nema odgovora, nema nikakvih mera koje bi preokrenule tu tužnu sliku Srbije koja govori o tome da svake godine preko 30.000 ljudi više u Srbiji na kraju godine bude preminulo, u odnosu na broj rođenih.
Takva slika ne garantuje budućnost države Srbije i mislim da mi kao odgovorni ljudi treba nešto da uradimo da se taj trend preokrene.
Mi želimo da ovu raspravu iskoristimo kao polazište, jer znamo da ova mera nije dovoljna i da je potreban jeda sveobuhvatniji pristup, ali Vlada do sada nije ništa ponudila.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 poslanika od ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju i načinu isplate penzija. Izvolite.

Pre nešto više od godinu dana, poslanici vladajuće većine, a ne svi poslanici kako to ministar voli da kaže, usvojila je Zakon op privremenom uređivanju načinu isplate penzija, kojima su penzije, po nama nezakonito i protivustavno, a sasvim sam siguran i nepravedno smanjene penzionerima koji imaju veću penziju od 25.000 dinara, za deset, dvadeset, a u nekim slučajevima i 25%. Posle više od godinu dana primene ovih mera, nažalost, možemo da konstatujemo da osim smanjenja deficita budžeta na razdelu – dotacije Penzionom fondu i troškovi za plate, nikakvih drugih ušteda u budžetu nema.
Naprotiv, kada pogledate ostale troškove budžeta oni su za 2% veći, nego u 2014. godini i o tome ćemo naravno više pričati kada i ako ikada budžet dođe u ovu Skupštinu. Evo, danas je 1. decembar, budžeta još nema, znači, ili ćemo probiti rok za usvajanje budžeta koji je 15. decembar po zakonu ili ćemo ga raspravljati po hitnoj proceduri, što takođe nije moguće po Poslovniku, ali u ovoj Skupštini je sve moguće pa i to.
Naš Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju, način isplate penzija je vrlo jednostavan. Predlažemo da usvajanjem ovog zakona prestane da važi ovaj zakon, da se penzije vrate na onaj zakonski propisan nivo koji je postojao do 1. novembra 2014. godine, a da se razlika za koliko su umanjene penzije u tom periodu isplati onim građanima u roku od 30 dana.
Smatramo da je to jedino pravedno rešenje, da je potpuno neprimereno ako postoji navodno prostor u budžet, kako to čujemo od premijera i ministra finansija, za neka povećanja penzija. Znači, pre svega mora da se vrati onim građanima kojima je nezakonito, protivustavno i nepravedno umanjena penzija, a onda da se vidi da li ima prostora da se svim penzionerima uvećaju penzije makar sa rastom inflacije ili rastom cena na malo.
Podsetiću vas, inflacija će u ovoj godini biti 2%, a Vlada obećava povećanje 1,25%. Znači, realno penzije neće biti povećane, biće manje ponovo i dalje realno nego što su to bile pre godinu i mesec dana. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodna poslanica Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić- Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi još početkom ove godine kako bi bio blagovremeno donet i kako bi mogao da se ugradi u budžet za 2016. godinu.
Međutim, ova Skupština nije imala razumevanja iako sam više puta predlagala da se stavi na dnevni red, pa to činim i ovaj put i uporno ću predlagati jer smatram da je vrlo važno rešavanje ovog pitanja.
Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike Srbije. Znamo u kakvom je stanju budžet Republike Srbije i koliko se malo sredstava izdvaja za ove namene.
Mi smo zato predložili da se član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi dopuni tako što se posle tačke 16. doda tačka 16a koja glasi – Uređenje i obezbeđenje stipendiranja učenika i studenata.
Time bi lokalne samouprave koje i sada odvajaju određena sredstva za pružanje pomoći materijalno ugroženim učenicima i studentima, dobile pravni osnov i na legalni način stipendirali učenike i studente.
Tako bi se pomoglo roditeljima da školuju svoju decu, a i kod učenika i studenata bi se stvorila moralna obaveza da posle školovanja ostaju u svojim sredinama i da tu rade, a ne da odlaze u inostranstvo i da mi postajemo sve starija nacija.
Apelujem da Skupština prihvati ovaj predlog i da ne završi kao i svi do sada predlozi koji su potekli iz naše poslaničke grupe, a koji su vezani za povećanje nataliteta, za pomoć roditeljima za podizanje i školovanje dece, kao što je predlog o kome je malo pre govorio kolega Đurišić za smanjenje PDV na dečiju hranu.
Kad god smo izašli sa nekim od tih predloga, rečeno je bilo da će Vlada doneti strategiju za povećanje nataliteta koje će obuhvatiti i olakšanje roditeljima za podizanje i školovanje dece.
Pošto je ta strategija još uvek za nas misaona imenica, mi zaista apelujemo da za sada krenemo bar sa ovim pojedinačnim merama, a ako do donošenja te strategije dođe, pa posle i do njene primene, utoliko bolje, to će biti bolje za sve građane, ali za sada predlažem da se usvoji ovaj Predlog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o predlaganju zakona.
Reč ima Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Naša poslanička grupa je podnela i Predlog zakona o predlaganju zakona.
Naime, donošenje zakona ne znači samo odlučivanje o predlogu zakona koji je podnet Narodnoj skupštini i to najčešće od strane Vlade, što se u poslednje vreme svodi u ponašanju vladajuće većine.
Donošenje zakona podrazumeva i regulisanje načina formulisanja predloga zakona, kao i regulisanje postupka koji će garantovati formulisanje kvalitetnih predloga zakona, koji se neće menjati svaki čas i formulisanje predloga zakona na transparentan način, uz uključivanje svih relevantnih subjekata u postupak formulisanja predloga zakona. Time bi se garantovala pravna sigurnost i bolja primena zakona.
Zakon sa čijim rešenjima su građani imali prilike da se upoznaju u fazi formulisanja predloga zakona, da li tako što su uticali na davanje inicijative za donošenje zakona ili što su učestvovali u javnim raspravama, ali svejedno, imali su prilike da se upoznaju. Oni lakše prihvataju te zakone kad budu doneti i ti se zakoni posle bolje primenjuju, ali ne ostaju mrtvo slovo na papiru kao neki zakoni doneti poslednjih godina.
Ovde moram da naglasim da je i bitno pitanje i mišljenja drugih državnih organa prilikom donošenja zakona, naročito Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji imaju obavezu davanja mišljenja na propise koji su iz domena njihove nadležnosti.
Njihova mišljenja su veoma bitna jer su ona uvek u visokom stepenu znanja i stručnosti i što oni raspolažu iskustvom stečenim u primeni zakona u ovim oblastima.
Imajući to u vidu, potrebno je utvrditi obavezu predlagača da zatraži mišljenje od ovih organa kada su zakoni iz njihove nadležnosti.
Dosadašnja praksa je bila da navedeni organi samoinicijativno dostavljaju mišljenja i Vlada odlučuje o tim mišljenjima, a poslanici nemaju mogućnost da saznaju… (Isključen mikrofon)

Vreme. Prošlo.
Stavljamo na glasanje, šta da kažem tri minuta je…
(Biljana Hasanović Korać, s mesta: Samo sam rečenicu mogla da završim.)
Nemojte samo da kažete da ste uskraćeni za predlaganje zakona. Svaka sednica po dva i po sata znači, nemojte stvarno. Nije korektno.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Dostavljeni su vam Zapisnici Druge, Treće i Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini, održane 9, 13, 14, 15. i 16. oktobra i 3. novembra 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 140, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 poslanika od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini održane 9, 13, 14, 15. i 16. oktobra i 3. novembra 2015. godine.
Stavljam na glasanje Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 20, 21, 22. i 23. oktobra 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 poslanika od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini održane 20, 21, 22. i 23. oktobra 2015. godine.
Stavljam na glasanje Zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 3, 4. i 5. novembra 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 poslanika od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini održane 3, 4. i 5. novembra 2015. godine.
Narodni poslanik Igor Bečić predložio je da se obavi:
- zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlogu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine;
- zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne Konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice članova diplomatskih ili konzularnih predstavništva, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora, i
- zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2015. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu.
Da li narodni poslanik Igor Bečić želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 poslanika od ukupno prisutna 169 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 150, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 poslanika od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila Dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima,
2. Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine,
3. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne Konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika,
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice članova diplomatskih ili konzularnih predstavništva,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora,
7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2015. godinu,
8. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Molim ministra Antića da uđe u salu.
Obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu, pomoćnici ministra rudarstva i energetike Siniša Atanacković i Jelena Simović, viši savetnici, kao i samostalni savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 190. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlogu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Da li predstavnik predlagača ministar Antić želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se nalazimo pred vama sa dva izuzetno važna seta pitanja za razvoj Srbije, dva pitanja koja bez ikakve dileme zaslužuju veliku pažnju i parlamenta i ukupne javnosti, iz razloga što je u pitanju jedan zakon koji uređuje jednu materiju i oblast koja može u velikoj meri da promeni izgled Srbije, koja u velikoj meri može da unapredi život u Srbiji, mislim o rudarstvu. I, naravno, pred nama je Strategija razvoja energetike kao jedne od ključnih privrednih grana, jedne od oblasti koja bez sumnje ključno utiče na sve ostale tokove privrednog i društvenog života u Republici Srbiji.
Pre svega, ja nemam manir da čitam obrazloženja koja smo vam dostavili u samom materijalu. Pretpostavljam da je to nešto o čemu ste mogli da se upoznate. Želim, pre svega, da u najkraćem kažem ono što je suština, kako vidimo stvari vezano i za zakon i za strategiju, koji su to ključni elementi oko kojih će se u budućnosti stvari i u rudarstvu i u energetici razvijati, šta su to potencijali Srbije koje treba unaprediti, koje su to šanse koje Srbija ne sme da propusti.
Naravno, u toku same rasprave, u okviru pretresa i vaših primedbi, predloga, sugestija, kritika, tu smo i ja i moj tim da damo odgovore na sva neophodna pitanja i da budemo deo jedne rasprave za koju zaista očekujem da će biti konstruktivna, da će biti suštinska, da će biti u potpunosti vezana sa ove dve teme koje, ponavljam, su toliko bitne za Srbiju da zaslužuju da je stavimo u prizmu ove parlamentarne rasprave kroz ona pitanja koja su isključivo vezana za samu materiju.
Ja bih želeo na samom početku da se zahvalim pre svega ljudima iz Ministarstva rudarstva i energetike na jednom ogromnom trudu i energiji koje su utrošene u pripremi ovog zakonskog projekta. Zaista je puno vremena uloženo i puno energije potrošeno kako bi se ovaj zakon našao pred poslanicima i duboko verujem da smo uspeli da stavimo u funkciju pripreme ovog zakona sve potencijale koje smo imali kao ministarstvo, ali i kao država u celini.
Moram na samom početku da istaknem da su radnu grupu za izradu samog zakona, pored Ministarstva rudarstva i energetike, činili i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Republičke agencije za prostorno planiranje, Privredna komora Srbije, Rudarsko-geološki fakultet, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, kao i javna preduzeća iz delokruga rada ovog ministarstva, značajni privredni subjekti iz oblasti rudarstva i geologije, tu pre svega mislim na EPS, Kolubaru, Kostolac, RTB Bor, NIS, JP „Podzemne eksploatacije uglja Resavica“, Rudarski institut iz Beograda, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geološki zavod Srbije.
Takođe, u raspravi i u čitavom setu i u bezbrojnim sastancima koji su u ministarstvu održani sa svim predstavnicima rudarske industrije, dobili smo veliki broj komentara i sugestija od najznačajnijih ostalih, pre svega mislim na segmente industrije koji se bave rudarstvom na teritoriji Republike Srbije.
Moram da istaknem da smo po pitanju zakona imali konsultacije i određene predloge i sugestije i od najvećih svetskih kompanija, poput kompanija „Friport Mekormen“, zatim kompanije „Rakit eksploreišn“, da smo u sklopu priprema za samu ovu raspravu oko zakona ima konsultacije i sa Geološko rudarskom asocijacijom Srbije koju čine sve one privatne kompanije koje se bave istraživanjem i rudarstvom u Srbiji, a među njima se nalazi i „Rio Tinto“ kao jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija. Imali smo sastanke i predloge i sugestije od Udruženja inženjera u rudarstvu iz Bora, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije, Kompanije „Stara Planina Rizort“, Udruženje savremene industrije glinenih proizvoda, „Akva mont servis“, „Georading“, Poslovnog udruženja cementne industrije Srbije, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Koridora Srbije i drugih.
Dakle, ovo danas što se nalazi pred vama je jedan zakon koji je u svojoj pripremi imao učešće od onih najznačajnijih, univerzitetskih ustanova u Srbiji koje se bave poslovima geoloških istraživanja, rudarstva, preko svih strukovnih udruženja, do onoga na koga će se ovaj zakon odnositi, a to je pre svega rudarska industrija. U tom segmentu rudarske industrije, ponavljam, i one kompanije koje se u ime države bave rudarskim poslom, ali i one kompanije koje učestvuju u životu Srbije, što kroz eksploataciju određenih nalazišta, što kroz istražne aktivnosti koje rade širom Srbije.
Verujem da je takav pristup u pripremi samog zakona sam po sebi bio polazna osnova za jedan uspešan zakonski projekat koji treba da u sebi obezbedi nekoliko elemenata. Prvi element jeste da taj proces rudarstva i geoloških istraživanja u Srbiji bude usklađen sa najvišim domenima onoga što nauka kaže, što kažu naši instituti, što kaže naš univerzitet, a koji su zaista referentne ustanove u ovoj oblasti u Srbiji, sa jedne strane, a sa druge strane, taj zakon mora da ima tu dozu praktičnosti i da da odgovore na sva ona pitanja sa kojima se rudarske kompanije svakodnevno susreću u realizaciji svojih poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije i konačno da ovaj zakon mora da obezbediti da Srbija, kao jedna ozbiljna, odgovorna država, stavljajući u funkciju svoje mineralne sirovine, svoja prirodna bogatstva, to radi na jedan odgovoran način i prema vremenu u kome živimo i prema generacijama koje dolaze.
Mi smo krenuli od toga da je taj zakonski okvir, koji smo imali u Republici Srbiji, kada su samo rudarstvo i geološka istraživanja u pitanju, donet sa određenom vremenskom razlikom koja je u sebi sadržala činjenicu i, u tom trenutku, aksiom da se rudarstvom isključivo bave državne kompanije i da je rudarstvo jedan isključivo državni posao, a da sa druge strane vreme koje je teklo je donelo određene promene i da u tom rudarskom sektoru imamo sve veći broj rudarskih kompanija koje su spremne da, uvažavajući naše realne rezerve i naše realne potencijale, dovedu ozbiljne investicije u Srbiju i da uđu u fazu jednog novog turnusa rudarskih investicija na teritoriji Republike Srbije.
Svet oko nas se u velikoj meri promenio, rudarstvo kakvo smo imali decenijama za nama je širom sveta postalo nešto potpuno drugo. U prvi plan je stavilo jednu apsolutnu odgovornost u tom rudarskom poslu, jedan visok stepen zaštite na radu rudara i onih ljudi koji zaista rade, po meni, najteži posao na svetu, jednu odgovornost prema životnoj sredini, jednu potrebu da taj proces rudarstva bude praćen i sa jednom snažnom kooperacijom sa lokalnim zajednicom. Sve u svemu, mi smo pokušali da sve te stvari prepoznamo i da sve te stvari stavimo u jedan zakonski okvir koji treba da obezbedi da Srbija konačno one potencijale koje ima na jedan organizovan i kvalitetan način stavi u funkciju, a Srbija zaista ima ozbiljne potencijale kada je rudarstvo u pitanju, Srbija ima ozbiljna nalazišta, Srbija je atraktivna sa tog stanovišta i Srbija to mora da stavi na jedan ozbiljan i odgovoran način u funkciju.
Proteklih nedelja i meseci, pošto smo tim iz ministarstva i ja pokušali da taj rudarski posao izađe iz jedne senke u kojoj se nalazio dugo godina i da ga stavimo pred lice javnosti sa stanovišta kako rudarstvo izgleda u našim državnim rudnicima, pre svega mislim na ono što se radi u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica i te jedne zastarele tehnologije i visokog stepena rizika sa kojim se svakodnevno suočavamo u procesu realizacije te rudarske proizvodnje, preko toga šta su potencijali i koji su sve igrači zainteresovani da se pojave na našem tržištu i donesu velike investicije koje se, za otvaranje pojedinih rudnika, mere i iznosima koji su otprilike red veličina milijarda dolara.
Proteklih nedelja i meseci ste bili u situaciji da i vidite i čujete, ne samo iz reči naših zvaničnika, već i reči predstavnika tih velikih svetskih kompanija koje rade istraživanja, a to je da Srbija zaista ima ozbiljne potencijale. Istaći ću nekoliko od njih za koje mislim da su ključni, da su kapitalni. Pre svega, u Borskom basenu, pored onih aktivnosti koje radi RTB Bor i koji si zaista odigrali kapitalnu ulogu u industrijalizaciji i razvoju Srbije u proteklih više decenija, pored toga imamo istraživanja koje rade privatne kompanije, renomirane kompanije, a među kojima je i „Rakit eksploreišn“, čiji je vlasnik svetski poznat, vlasnik jedne od pet najvećih svetskih rudarskih kompanija „Friport Mekormen“. Oni na lokaciji Čukaru – Peki rade jedno zaista značajno istraživanje čiji rezultati daju veliko ohrabrenje za sve nas i mogućnost i realno očekivanje da ćemo, ponavljam, pored toga što se radi o RTB, imati jedno novo eksploataciono polje koje će biti svetske klase sa visokim stepenom bakra i zlata, čija eksploatacija može u narednim desetinama godina i čitavoj toj istočnoj Srbiji, ali celoj Srbiji zaista da jednu novu injekciju, jednu ozbiljnu investiciju koja može, biću slobodan da kažem, u velikoj meri da promeni život i našu privrednu strukturu.
Ponavljam, svi dosadašnji pokazatelji govore da je reč o nalazištu svetske klase koje će nas dovesti u narednih nekoliko godina do otvaranja novog rudnika. Neke su procene da će otvaranje tog rudnika biti investicija do jedne milijarde dolara, sa velikim investiranjem u infrastrukturu u istočnoj Srbiji, sa otvaranjem novih radnih mesta, sa stvaranjem tih dodatnih zamajaca koji treba da uposle u potpunosti i kapacitete nove topionice u Boru.
Sa druge strane, u Zapadnoj Srbiji imamo ono što radi „Rio Tinto“, reč je o, ponavljam, jednoj od najvećih svetskih rudarskih kompanija, da li je broj jedan, dva ili tri u svetu, zaista ne bih danas ulazio u te ocene, ali reč je o kompaniji koja već nekoliko godina radi ozbiljna istraživanja u koju je uloženo pa već negde oko 70 miliona dolara, čiji su rezultati izuzetno dobri. Oni rade istražne aktivnosti na boratima i sa litijumom i rezultat tih istraživanja je ta nova mineralna formulacija koja je, da kažem, hajde da upotrebim reč koja možda nije skroz rudarska, ali potpuno autohtona, pronađena je samo tu. Reč je o jadaritu koji u, ponavljam, u sebi sadrži visok stepen, visok procenat i litijuma i borata.
Reč je istražnim aktivnostima koje se nalaze u finalnoj fazi, reč je o istražnim aktivnostima koje se sad već ono zaokružuju i ja očekujem da do kraja 2016. godine da će „Rio Tinto“ predati elaborat o rezervama, nakon čije overe bi trebalo da se u najkraćem periodu, a očekujem to već krajem 2017. godine ili tokom 2018. godine krene otvaranje novog rudnika. Taj novi rudnik u okolini Loznice je takođe po preliminarnim informacijama od „Rio Tinta“ investicija reda veličine jedne milijarde dolara, koja sa jedne strane treba da obezbedi novu infrastrukturu u tom kraju, sa druge strane treba da obezbedi otvaranje rudnika koji će zaposliti ljude u tom kraju i konačno reč je o investiciji koja treba da obezbedi da Srbija postane jedna od značajnih tačaka planetarno posmatrano, jer se očekuje eksploatacija litijuma koja će zadovoljiti otprilike 20 potreba svetskog tržišta litijuma.
To je izuzetno kapitalna stvar za ovu zemlju, ako budemo u budućnosti pametni, a verujem da to jesmo i ako budemo dovoljno vredni, a siguran sam da jesmo i uspemo da privučemo u taj loznički kraj investitore koji će taj litijum, koji će se iz srpske zemlje izvlačiti, da naprave nova fabrička postrojenja, koji će taj litijum da pretvore u neke finalne proizvode to je zaista jedna velika šansa o čijim razmerama ja danas čak mislim da nisam svestan, niti bilo ko svestan o kakvim investicijama se radi, uzimajući u obzir da je reč o tehnološkom razvoju koji se proteklih godina i decenija, odnosno više godina, teže decenija, dešava širom sveta, vezano za i električne automobile i nove vrste baterija koje se koriste pre svega u toj auto industriji.
Ako tome dodamo potencijale koje imamo vezano za olovo i cink, ako tome dodamo neke u ovoj fazi još uvek pretpostavljene potencijale koje imamo kada su u pitanju škriljci, to sve nameće potrebu da kao država imamo jedan moderan, aktivan zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakon koji će pokušati da bez previše administriranja, ali sa jednim potpuno odgovornim pristupom prema tim vrednim sirovinama koje imamo, sve to stavi u funkciju i privučemo investitore.
Upravo ja verujem da je ovaj zakon takav da privlači investicije, upravo verujem da će ovaj zakon biti vetar u leđa svima onima koji donose odluke da li je Srbija dobro mesto za ulaganje, da Srbija u tom, svakom slučaju – jeste.
Ovaj zakon definiše i determiniše sve procese od početka samog geološkog istraživanja do otvaranja novog rudnika, ovaj zakon daje jednu ozbiljnu garanciju svima onima koji su hrabri i odlučni da uđu u proces investicija istraživanja da znaju da onog trenutka kada u to uđu, ako se budu pridržavali svih ovih koraka koje treba da ispune u procesu samog istraživanja, doći će do toga da će dobiti eksploataciono pravo, a upravo je to neophodno zato što u današnjem modernom rudarstvu u ovako velikim istražnim aktivnostima reč je o samom procesu istraživanja, o više milionskim sumama koje se procesu istraživanja ulažu.
Ono što moram da pomenem, čisto da biste imali viziju o redu veličina, otprilike za ova dva projekta o kojima sam dosta govorio „Triportov Čukarov Pek“ i „Rio Tinto“ jadarit, to su investicije u koje je do sada, u ove istražne aktivnosti ušlo već više od 50 miliona dolara, a očekuje se do završetka istražnih aktivnosti da će samo u bušenja istraživanja i te istražne aktivnosti biti potrošeno negde po 100 miliona dolara.
Za tako velike investicije, za takvu hrabrost da neko uđe u istraživanja neophodno je da naš zakonski okvir bude takav da tim ljudima i tim kompanijama bilo da su domaće, a imamo puno domaćih privrednih subjekata koji se bave istraživanjem, bilo da su strani, to je daje vrstu garancije da će taj novac koji ulaže, ako se na kraj priče pokaže da su ga uložili pametno i mudro tamo gde ima razloga i gde su depoziti dovoljno dobro za samu eksploataciju da će pravo na tu eksploataciju zaista i ostvariti.
Ovaj zakon definiše sirovine koje su od strateškog značaja za Republiku Srbiju. On pored nafte i gasa, uglja definiše kao sirovinu od strateškog značaja za Republiku Srbiju i rude bakra i zlata. Uvodimo borate i litijum. Zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su na tome insistirali i imali smo dosta tih predloga vezano za olovo i cink, mi smo kao ministarstvo dodatno to analizirali. Naš predlog će biti da se ti amandmani prihvate. Za te sirovine koje su od značaja za Republiku Srbiju se definišu određene radne aktivnosti koje su olakšavajuća procedura za investitore u procesu stvaranja eksploatacionog polja, eksproprijacije i svih onih elemenata i uslova koji su neophodni da bi se taj proces radio efikasno, odgovorno i da objektivno taj veliki kapital koji Srbija ima u svojoj zemlji, da bi se stavio u funkciju razvoja Srbije.
Pokušaću da taksativno, bez ulaženja u detaljnu elaboraciju za šta ima i vremena, da pobrojim samo nekoliko najznačajnijih segmenata koje novi zakon predviđa, osim ovih o kojima sam već govorio. Dakle, sirovine od strateškog značaja kao što sam već rekao za koje se omogućava sprovođenje postupka eksproprijacije po posebnim popisima, zatim pored utvrđivanja mera i aktivnosti na realizaciji mineralne politike, određene su mere i aktivnosti na realizaciji politike razvoja geoloških istraživanja, mineralne politike radi postizanja strateških dugoročnih ciljeva u oblasti istraživanja. Daju se dodatne nadležnosti Geološkom zavodu, proširen je opseg osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih geoloških istraživanja, bliže su definisani uslovi koji privredni subjekti treba da ispune da bi vršili geološka istraživanja, određeno je da se primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa izvode na osnovu rešenja i odobrenja za geološka istraživanja koje izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ AP ako se istraživanja izvode na teritoriji AP, omogućeno je da se geološka istraživanja mineralnih resursa za dobijanje prirodnih građevinskih materijala vrše na odobrenju za istraživanje koje izdaje ministarstvo.
Potpunije su određeni uslovi za izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, dužine istražnog roka, mogućnosti produžavanja istražnog roka. Uvedena je mogućnost da nosilac istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa može podneti zahtev za zadržavanje prava na istražni prostor u cilju pripreme dokumentacije za eksploataciju. Definisana je i dozvoljena površina istražnog prostora za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja.
Određene su dozvoljene količine mineralne sirovine koje se mogu uzeti za tehnološka ispitivanja. Bliže je definisano pravo korišćenja i raspolaganja rezultatima primenjenih geoloških istraživanja i dokumenata koji sadrže rezultate tih istraživanja.
Određeno je da se razvrstavanje resursa i rezervi mineralnih sirovina, rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa vrše u skladu sa odgovarajućim propisima i pravilnicima o izveštavanju i klasifikaciji.
Određeno je da su uslovi i način određivanja eksploatacionog prostora i količine resursa i podzemnih voda i geotermalnih resursa niske empapije, kao i potrebu praćenja kontrole i korišćenja podzemnih voda i sličnih resursa.
Određeno je da se eksploatacija rezervi mineralnih sirovina kao i eksploatacija nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala vrši na osnovu odobrenja za eksploataciono polje ili odobrenje za eksploataciju.
Bliže su definisani uslovi za izdavanje odobrenja za vršenje eksploatacije, ukidanje prestanka važnosti istih odobrenja i slično.
Bliže su definisani uslovi za odobravanje vršenja ručnog ispiranja plemenitih metala iz nanosa, i sakupljanje drugih minerala sa površine zemlje koje može vršiti fizičko lice. Imali smo i u medijima ljude koji su se registrovali kao preduzetnici i bave se time. Tako da to postaje veoma, da kažem, interesantan segment u kome ljudi širom Srbije privređuju. Hoćemo to da uredimo.
Definisani su posebni uslovi i način vršenja eksploatacije nemetaličnih mineralnih resursa za dobijanje prirodnih građevinskih materijala.
Bliže je definisana vrsta investiciono-tehničke dokumentacije u smislu ovog zakona. Utvrđeno je da se rudarski radovi izvode prema glavnom rudarskom projektu, dopunskom rudarskom projektu itd.
Oduzeta je poverena delatnost jedinicama lokalne samouprave za izdavanje odobrenja iz oblasti rudarstva. Znam da je na odboru bilo primedbi, ali pre svega se pošlo od toga da je reč o materiji koja mora biti apsolutno uređena. Mislim da je gospođa Filipović dala svu argumentaciju na sednici odbora koji su bili razlozi koji su nas vodili da to učinimo. Sa jedne strane, dobar broj lokalnih samouprava tome nije ni pristupio na adekvatan način, a konačno, niko se nije bavio inspekcijskim nadzorom u tom segmentu. Tako da je ovaj potez od strane nas iz ministarstva bio krajnje iznuđen.
Određeno je da se izgradnja rudarskih objekata, izvođenje rudarskih radova vrši po glavnom i dopunskom rudarskom projektu i izvodi na osnovu rešenja odobrenja za izgradnju rudarskih objekata.
Bliže su definisani uslovi koje treba da ispune fizička lica za vršenje poslova iz oblasti geoloških istraživanja i rudarstva.
Potpunije se definiše postupanje sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima, koji su nastali do stupanja na snagu ovog zakona. Ponavljam, setite se, imamo dosta problema širom Srbije, sa takvim objektima i nedostatkom regulative kako se vodi računa o zaštiti životne sredine, kako se vodi računa i o samim tim napuštenim rudnicima.
Jasnije se određuju obaveze nosilaca eksploatacije u vezi rekultivacije zemljišta u svemu prema tehničkom projektu, tehničke, geološke, rekultivacije.
Podsetio bih vas da se susrećemo širom Srbije sa praksom da takva, da kažem, brda jalovišta ostaju napuštena, da o njima niko ne vodi računa, da se ne vrši rekultivacija zemljišta. To je nešto što smo morali ozbiljno i daleko ozbiljnije nego što je bilo do sada zakonski da predvidimo.
Jasnije se određuju obaveze nosilaca eksploatacije u svim ostalim segmentima vezanim za zaštitu životne sredine. Potpunije su određeni uslovi vezani za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja.
Ovaj zakon predlaže brisanje obaveza plaćanja naknade za eksploataciju geotermalnih izvora radi davanja dodatnog podsticaja da se ti potencijali Srbije stave u funkciju. Sama odobrenja za eksploataciju geotermalnih resursa se ukidaju u ovom zakonu, zato što ona postaje deo materije koje obrađuju propisi iz oblasti vodoprivrede.
Predlaže se akt kojim se određuje način plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Tu predviđamo opciju da za one koji imaju određena dugovanja se otvara mogućnost da ta dugovanja plaćaju i na određene rate, odnosno da naprave određene reprograme.
Tu ću napraviti jednu malu digresiju, mi smo od kada se ova ekipa nalazi u ministarstvu veliku pažnju posvetili upravo stvaranju jedne, da kažem, jednog ozbiljnijeg i odgovornijeg procesa u segmentu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Mislim da smo u tome napravili veliki iskorak. Kao brojke koje to mogu da potvrde to izgleda otprilike ovako – od decembra 2006. godine kada se vrši obračun naknada za korišćenje mineralnih sirovina na ovaj način je prikupljeno kao naknada oko 26 milijardi dinara, od čega u 2014. i 2015. godini 12 milijardi. Tako da smo za godinu i po dana naplatili tih naknada 47% u odnosu na ono što je naplaćeno u odnosu na svih ovih gotovo devet godina.
Otprilike mislim da su ovo ključne odredbe. Ono od čega ne želim da pobegnem u ovom segmentu je pitanje određenih naknada i njihovog iznosa, odnosno raspodela koje u procesu tih naknada su deo zakona. Tu želim da istaknem da Ministarstvo rudarstva i energetike nije u tom segmentu bilo šta menjalo u odnosu na postojeći pravni okvir, pre svega, polazeći od činjenice da Ministarstvo finansija priprema novi zakon o naknadama koji bi bio poseban zakon i tim zakonom bi bile definisane sve naknade koje se naplaćuju na teritoriji RS i smatrali smo da bi bilo pretenciozno sa naše strane i potpuno nefunkcionalno i necelishodno da u trenutku kada se takav zakon priprema, a imamo sve informacije da će taj zakon vrlo brzo se naći pred narodnim poslanicima, da mi menjamo rešenja u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Obzirom da to izlazi iz našeg zakona, mi smo razumeli amandmane koji su podneti, razumeli smo amandmane, pre svega, čini mi se, SVM vezano za situaciju u tri vojvođanske opštine, Srbobran, Kikinda, i čini mi se, Kanjiža na čijoj teritoriji se zaista vrši najveća količina eksploatacije nafte i gasa na teritoriji RS. Razumeli smo da postoji potreba da se tim sredinama u većoj meri vrati deo te naplaćene rudne rente, kako mi to slobodno zovemo, obzirom da njihova infrastruktura najviše trpi u tom procesu i mi kao ministarstvo imamo visok stepen razumevanja te problematike i u pripremi zakona o naknadama ćemo biti na stanovištu da takvim sredinama treba u većoj meri da se vrati deo sredstava koje kao država ubiramo na osnovu te rudne rente.
Ponavljam, mi u ovom trenutku nismo bili u mogućnosti da takve stvari menjamo iz dva razloga. Prvo, zato što su ovakvi odnosi već ustanovljeni i deo su budžeta koji ulazi u Skupštinu u narednih nekoliko dana, sa jedne strane. S druge strane, ono što je za mene strateški važnije, priprema se jedan sistemski zakon koji treba da uredi sva ta pitanja.
Na samom kraju, ponavljam, verujem da smo izašli pred vas sa jednim dobrim zakonskim projektom i verujem da će ovaj zakonski projekat, nakon rasprave i nakon amandmana koje ste vi kao narodni poslanici podneli, izaći još bolji. Želim da se zahvalim na amandmanima koji su u ogromnoj većini bili apsolutno konstruktivni, potpuno suštinski i stručni i koji su bili u funkciji popravljanja zakona. Zahvaljujem se na takvom pristupu. Očekujem da ćemo imati i takvu raspravu i da ćemo još jedanput po onim pitanjima gde se možda nismo u potpunosti razumeli suočiti argumente i izaći sa ovim zakonom kao jednim projektom na koji će se cela Srbija ponositi i koji će biti, ponavljam, velika pozivnica za nove investicije u rudarstvu, a investicija u rudarstvu su kapitalno važne za ovu zemlju. One mogu da uposle ljude, da dovedu veliku količinu svežih para u Srbiju, da izgrade novu infrastrukturu, da multiplikuju broj zaposlenih u tim rudnicima, jer znate da na svakog rudara posao dobije još dosta ljudi u tim lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon treba da pomogne i onim najnerazvijenijim sredinama, u kojima se nekako po pravilu nalaze ovakva nalazišta i ovakvi depoziti, da ljudi u tim sredinama osete dobrobit tih investicija, da se zaposle, da ostanu da žive u tim krajevima. Sve u svemu, verujem da ćemo svi zajedno vrlo brzo biti zadovoljni upravo konkretnim efektima koje će ovaj novi zakon doneti u život u Srbiji.