Poslanice, moram da vas prekinem.

Dozvolite mi da obrazložim.

Ja moram da vas prekinem i moram da imam iste aršine prema svima. Poslanici su svi ravnopravni, svih 250 poslanika. Kako ste krenuli, molim vas sa uvažavanjem govorimo jedni o drugima.

Evo, preskočiću taj deo.
Želela bih da, pre svega u svoje ime, zatim u ime svih žena iz SNS, u ime svih žena građanka Srbije, da najoštrije osudim jučerašnje lajkovanje, jučerašnje sviđanje od strane Dragana Šutanovca jedne izjave na tviteru, kojom se na najbrutalniji način omalovažavaju žene. Žene su građani Srbije, žene će danas biti uvređene svakoga trenutka kada se Dragan Šutanovac bude javljao da brani budžet…

Poslanice, ne možemo da razgovaramo tako, jako mi je žao.
Samo recite u čemu sam ja povredila Poslovnik član 107?

Uvredili ste iz razloga što smatram da Dragan Šutanovac danas mora preuzeti odgovornost za ono što je izrekao juče. Ne može sedeti u istoj sali sa nama ženama, ne može nas vređati i sedeti i braniti budžet.

Poslanice, vi znate da ja ne mogu da određujem koji će poslanik dolaziti u parlament, a koji neće.
Ja se izvinjavam, ali ne mogu ja da podnesem ostavku u tuđe ime.
Nema replike na povredu Poslovnika.
Na naziv glave 1. i član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li poslanici žele da pričaju o Predlogu zakona o budžetu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Shvatio sam vaše pitanje kao retoričko pitanje. Naravno da želimo da govorimo i gospodin Pavićević i ja.
Amandmani na budžet koje smo podneli kolega Pavićević i ja u svoje lično ime i u ime Nove stranke i u ime dobrog dela građana Srbije su karaktera „briše se“, zato što smatramo da je Predlog budžeta koji je dat nepopravljiv, te da je najbolja stvar za dobro države, naroda, žena, muškaraca, dece u Srbiji da se povuče ovaj Predlog budžeta, da se pripremi u narednih nekoliko dana jedan ozbiljan predlog budžeta. U tom slučaju bismo mogli da oprostimo i kašnjenje, jer je 1. novembar bio rok da se pošalje tekst i ubrzavanje procedure, jer od dolaska teksta u Skupštinu, do rasprave o njemu, treba da prođe 15 dana, a prošlo je samo četiri, pet dana.
Ali, metodološki deo nije toliko bitan koliko suština budžeta, koji je, kao što sam već rekao u načelnoj raspravi, nije razvojni, nije socijalni, nego je rasipnički, u delu vrha vlasti, čak ne ni za činovnike. To je statističko-knjigovodstvena manipulacija, koja ne bi prošla ni onaj čuveni poligraf koji je ovde postao sredstvo, mašina, sokoćalo za brisanje biografija što starijih što malo novijih.
Ovaj budžet ne vodi Srbiju u dobrom pravcu. Neki bi rekli da je to odustajanje od reformi, a ja se ne slažem sa njima, jer mislim da nije ni započet proces reformi. Ovakav budžet neće ništa dobro doneti građanima Srbije i zato ga treba brisati, a postoji, naravno, način da se kroz privremeno finansiranje stvore uslovi da se donese ozbiljan budžet za državu Srbiju.
Šta bi bilo ozbiljno u tom budžetu? Pre svega to da se oni primarni podaci, one činjenice na osnovu kojih treba praviti budžet, da one budu verodostojne.
To je pitanje kolika je bilo ušteda prošle godine? Da li je ta ušteda u samom budžetu? Da li je to posledica uskraćivanja transfera lokalnim samoupravama i uterivanja javnim preduzećima obaveze da daju u budžet i ono što nisu zaradili? Trebalo je utvrditi precizno koliki je broj zaposlenih ljudi u ovoj državi? Koliki je broj ljudi koji rade u državnoj službi, na raznim nivoima, spremiti adekvatna dokumenta, strategije i taktičke poteze za to kako da se smanje troškovi budžeta, a kako da se kroz kapitalne investicije stvore uslovi za buduće investicije u ovoj zemlji.
Ja inače koristim samo dva minuta. Nisam hteo da koristim pet minuta.

Koristili ste.

Ne, ne, to je vaša greška. Ja nisam rekao da hoću.