Hvala poštovana predsednice.
Poštovani kolege narodni poslanici, verujem da u ovih devet puta koliko sam pokušavao da stavim u ime poslaničke grupe Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, Predlog zakona o dopunama Zakona na dodatu vrednost da znate o kakvom predlogu izmene se radi.
Naime, naša ideja je da se hrana za bebe oporezuje posebnom poreskom stopom koja u Srbiji iznosi 10%, a ne 20%. Imali smo priliku kada je Vlada menjala Zakon o PDV da raspravljamo kroz formu amandmana koji smo tada dali o ovome i ministar je tada rekao da on ne misli da je to nemoguće, neostvarivo i da ne bi bilo velikih ušteda i da bi se samo povećala administracija kod oslobađanja od ovog poreza, kao i da bi se otvorila mogućnost za eventualne zloupotrebe.
Danas na dnevnom redu izglasali ste to da je potrebno po hitnom postupku da se stavi na ovu tačku i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama. Suština tog zakona je predlog čiji je inicijator MUP da se za prijavu za prebivalište novorođenog deteta ne plaća taksa u vrednosti od 300 dinara i to je dobar predlog. Mi ćemo glasati i podržati taj predlog.
Naravno, verujem da će obrazloženje biti da ćemo time pomoći da se težak materijalni položaj mladih ljudi koji zasnivaju porodice u Srbiji, ali možemo naravno da diskutujemo da li je ovo oslobađanje od 300 dinara godišnje, u najboljem slučaju može da se desi u jednoj godini jedna beba ili eventualno u nekim slučajevima dve, tri, ali vrlo retko, da će to biti veliki uspeh i doprinos ove vlade i vlasti padu nataliteta u Srbiji.
Pozivam vas da iz tog razloga glasate za naš predlog. On će u svakom slučaju značiti veću uštedu za porodice koje imaju bebe, jer činjenica da je hrana za bebe kud i kamo skuplja i da bi primena posebne stope poreza od 10% umesto 20% značila mnogo veću uštedu od ove uštede koju vi predlažete oslobađanjem naknade takse za prijavu za boravište.
Znamo da to nije dovoljno i stalno ponavljamo kod stavljanja na predlog da se glasa o ovoj tački dnevnog reda, da se uvrsti u dnevni red, da je to samo početak, da šaljemo jednu poruku da država brine o svojoj budućnosti i pozivam vas da za razliku od prethodnih devet puta ovaj put glasate za. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 127 od ukupno prisutna 139 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Užene koleginice i kolege, predložio sam da se izmeni član o zdravstvenoj zaštiti i to član 11, član 14, čl. 102, 104. i 124. i to shodno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti kao sistemskom zakonu društvena briga za zdravlje pod jednakim uslovima na teritoriji Republike ostvaruje se, poštovane koleginice i kolege obezbeđivanje zdravstvene zaštite grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg, socijalnog i medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništvu, te da zdravstvena zaštita obuhvata stanovništvo razvrstano u 16 kategorija kao što vam je poznato. U ovom delu zakona, zakon sadrži nedostatak, jer ne obuhvata nezaposleno radno aktivno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina.
Zbog navedenih razloga polazeći od relevantnih ustavnih načela o Republici Srbiji kao državni socijalne pravde i jednakih prava i jednake dostupnosti sistema zdravstvene zaštite, neophodno je proširiti krug lica koje obuhvata zdravstvena zaštita, konkretno nezaposlenih lica, nezaposleno radno aktivnog stanovništva, poljoprivrednika, kao i lica radno angažovanih u neformalnom sektoru starosti od 15 do 65 godina.
Postojeće zakonsko rešenje u pogledu društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca predviđa da poslodavac organizuje, obezbeđuje i iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog koje obuhvata između ostalog i sprovođenje mera za sprečavanje, rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanja povreda na radu kao i preventivne preglede zaposlenih.
Smatram da je ovakvo rešenje nefunkcionalno, teško sprovodivo, te da ovaj aspekt društvene brige za zdravlje treba izmestiti sa nivoa poslodavca na nivo službe medicine rada.
Takođe, prema mišljenju naše poslaničke grupe potrebno je intervenisati na član 102. zakona, tako što bi se zavod, polazeći od toga da je on zdravstvena ustanova koji obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zaštite, osnivao kao i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika specifičnih delatnosti. Zahvaljujem.
Što se tiče teritorijalnog principa organizovanja zdravstvene zaštite smatramo da je neophodno normirati da grad u kome postoji sedište univerziteta može sa teritorije statističkog regiona osnovati institut za medicinu rata, te vas molim da podržite moj predlog kako bismo izmenili predloženi zakon.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 129 od ukupno prisutna 141 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dakle, predložio sam Predlog izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to onog dela koji se odnosi na specijalizacije.
Ova skupštinska većina pre nekoliko meseci je izglasala da specijalizacije mogu da se dobiju, i one koje se proglase deficitarnim, bez dana radnog staža, prosto na konkurs kod Ministarstva zdravlja i ono što je interesantno da ljudi koji dobiju te specijalizacije sami treba da plate specijalizaciju.
Ono što je isto interesantno, da ono što je bilo propisano zakonom, a mislim da je izuzetno dobro i kvalitetno rešenje bilo da mora da se ima bar dve godine radnog iskustva pre dobijanja specijalizacije ako ste zaposleni u nekoj zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže, da se to ukida. To je ukinuto vašom odlukom i mislim da to nije dobro, jer kroz te dve godine se vidi da li je neko ima afiniteta za određene grane koje treba da specijalizira u okviru specijalizacije koje propisuje Ministarstvo zdravlja, te sam predložio da ovaj zakon promenimo i naročito u delu finansiranja, jer po vašoj odluci specijalizacije finansiraju sami specijalizanti što mislim da nije dobro i da je diskriminatorsko. Mislim da specijalizacije treba da se finansiraju iz budžeta i to preko Ministarstva zdravlja kako bi svi imali prava da specijaliziraju pod istim uslovima a ne samo oni koji su sposobni da plate, a govorim od otprilike pet do šest, eventualno sedam hiljada evra u zavisnosti koju specijalizaciju neko upiše.
Da vam ne bih čitao članove zakone znači, insistiram poštovane koleginice i kolege da vratimo stari sistem dobijanja specijalizacija jer prvo treba da se zna da li je neko nadaren za određenu oblast, naročito hirurške grane medicine, a to se vidi kroz rad na klinici. Drugo, tzv. deficitarne specijalizacije se ne specijalizuju van zdravstvenih ustanova nego da ako je državi potrebna nekakva specijalnost takve kolege koje dobijaju takve specijalizacije se obavezno zaposle u ustanovi gde fali ta specijalizacija. Treće, da specijalizacije ne finansiraju sami specijalizanti nego da to ide na teret republičkog budžeta, tj. na aproprijaciji koja se nalazi na poziciji Ministarstva zdravlja u republičkom budžetu.
Nadam se da ćete prihvatiti ovaj predlog jer time bismo dali svima jednake šanse da mogu da konkurišu, jer vrlo je teško specijalizirati u Srbiji gde gro ljudi ne radi, bes para, a ovim što ste vi izglasali potenciramo da specijalizacije mogu da dobiju samo oni koji mogu da plate, a ne oni koji su bili najbolji za vreme studija.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 131 od ukupno 143 narodnih poslanika.
Poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Reč ima Blagoje Bradić. Izvolite.

Predsedavajuća zahvaljujem.
Predložio sam da se promeni član 151. i da se doda novi stav posle stava 1. koji glasi – izuzetno od stava 1. tačke 1. ovog člana preventivne sistematske preglede na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i nezaposleno radno sposobno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina obavlja specijalista medicine rada u službi medicine rada u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a izveštaji o rezultatima pregleda obavezno dostavlja izabranom lekaru. To je nastavak predloga izmene zakona koji sam malo pre čitao, radi se o medicini rada.
Prema članu 151. Zakona o zdravstvenom osiguranju izabrani lekar između ostalog organizuje i sprovod mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatram da Služba medicine rada treba da izuzetno citirane odredbe zakona obavlja preventivne sistematske pregleda na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene, nezaposleno radno sposobno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina, odnosno da ove poslove obavlja specijalista medicine rada u Službi medicine rada u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a izveštaj o rezultatima pregleda obavezno dostavlja izabranom lekaru.
Ovakvo rešenje predstavalja usklađivanje sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti konkretno člana 95. prema kojem osnovna Služba medicine rada u domu zdravlja se bavi preventivnom delatnošću ako na svojoj teritoriji nema zavod. Takođe, navodim da osnovna Služba medicine rada u domu zdravlja obavlja poslove radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja ranog otkrivanja i lečenja bolesti u vezi sa radom. Pod dva, predlaže i sprovodi preventivne zdravstvene preglede. Pod tri, vrši prethodne preglede lica sa faktorima otežani zapošljivosti.
Pod četiri, vrši profesionalnu orjentaciju i profesionalnu selekciju. Pod pet, vrši zdravstveno vaspitanje radno sposobnog stanovništva, starosti od 15 do 65 godina života. Pod šest, obavlja stručno medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrđivanjem radnih mesta sa povećanim rizikom. Pod sedam, učestvuju u organizovanju prve pomoći, spašavanju, evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih, ili hvarija. Obavlja druge poslove u oblasti zaštite zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Iz navedenih razloga, smatram da je potrebno novelirati Zakon o zdravstvenom osiguranju na način koji je to i predloženo u normativnom delu ovog Predloga zakona, te vas poštovane koleginice i kolege molim da podržite ovaj predlog.

Hvala.
(Blagoje Bradić, s mesta: Ja bih vas molio da utvrdimo kvorum.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
(Aleksandar Senić, s mesta: Tražio je da se utvrdi kvorum.)
Šta je tražio? Sada ćemo da vidimo na glasanju pa ćemo ponoviti. Izađe lepo na glasanju i onda ponovimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.
Želite da utvrdimo kvorum? Dobro.
Molim vas ubacite svoje identifikacione kartice.
Prisutno je 132 narodna poslanika.
Dakle, glasanje važi. Da li je tako?
Idemo dalje.
Narodni poslanik Blagoje Bradić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, 14 put predlažem da Skupština ponovo razmotri Predlog zakona koji ste usvojili pre više od godinu i po dana.
Podsećam vas, poštovane koleginice i kolege, da pravo na obaveštenost, kao jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom podrazumeva da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja.
Javni interes u oblasti javnog informisanja ne može se ostvariti isključivo formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, jer se ovakvim asimetričnim određenjem javnog interesa onemogućava formiranje javnih servisa na regionalnom nivou.
Podsetiću građane Srbije da je ova skupština pre više od godinu dana izglasavanjem ova dva zakona ukinula mogućnost i prava lokalnih samouprava da finansiraju iz svojih sredstava regionalne, tj. lokalne javne servise. Ostala su samo dva javna servisa RTS i RTV.
Ono što ste još izglasali pre više od godinu i po dana je da TV pretplata se preformuliše u taksu i time dali na značaju njenu obaveznost plaćanja.
Ono što je još vrlo interesantno, način finansiranja ova dva radio-televizijska javna servisa, oni se finansiraju tako da RTV se finansira sa sredstvima koja se prikupljaju na teritoriji AP Vojvodina i to tako što 70% sredstava prikupljenih od pretplate, na teritoriji AP, ostaje za finansiranje RTV, a 30% ide za finansiranje državnog javnog servisa RTS.
Ono što ja tražim da prihvatite moj predlog izmene zakona, kojim ćemo dati mogućnost da se formira radio televizija uža Srbija, za teritoriju Srbije ispod Save i Dunava gde živi više od polovine stanovnika Republike Srbije koji nemaju pravo na svoje regionalne javne servise i nemaju mogućnost blagovremenog, tačnog i sveobuhvatnog informisanja od strane javnog medijskog servisa.
Način finansiranja je predložen isto kao što se finansira RTV, to je da 70% sredstava koji se prikupe ispod Save i Dunava ide za finansiranje radio televizije uža Srbija, a 30% ide za finansiranje državnog javnog medija, a to je RTS.
Nadam se da ćete prihvatiti ovaj moj predlog i time dati mogućnost građanima ispod Save i Dunava da imaju kvalitet koji daje javni medijski servis, koji su izgubili izglasavanjem ovog zakona, a oseća se velika potreba jer ljudi… (Isključen mikrofon)

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 125 od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.