Hvala predsedavajući.
Htela bih samo još jednom da naglasim one tačke iz naših diskusija dosadašnjih i moje koleginice Gordane Čomić i kolege Homen. To je glavo pitanje kriterijuma.
Na osnovu kojih kriterijuma je Vlada nama dostavila ove predloge? Mi imamo osnovanih razloga da sumnjamo da ti kriterijumi nisu samo kriterijumi stručnosti. Zbog toga smo mi govorili o tome da ćemo mi sada na osnovu tog predloga Vlade ovde morati doneti političku odluku. Naravno, parlament donosi političke odluke, ali je vrlo loše kada su te političke odluke, odluke o političkoj podobnosti, jer postoji sumnja da će onda ako nema dovoljno transparentnosti i dovoljno argumentacije kada se predlažu kandidati od strane Vladi, Skupštini, da se onda može sumnjati u to da se onda radi o kandidatima koji su pomereni sa rang liste na drugačiji način od onoga što je predložilo Državno veće tužilaca. Dakle, da se radi o kandidatima koji su politički podobni po mišljenju Vlade i vladajuće većine u ovom parlamentu. To nije dobro, to nije dobro za vladavinu prava i nije dobro za neko poverenje u pravnu državu.
Mi ćemo naravno pratiti šta će raditi tužilaštva, pratićemo na koji način će oni postupati. Ja ću podsetiti ponovo na ono što je jedna od glavnih kritika koja je iznesena više godina unazad u godišnjem izmeštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije da je jedna od čestih pojava koja zahteva veliku osudu i na kraju krajeva zahteva da se iskoreni iz naše prakse curenje informacija koje ide iz policije, tužilaštva u tabloide i u kojima se ljudi blate. To curenje informacija dovodi do toga da su razni ljudi optuživani. Iako nikakvi sudski postupci nisu pokrenuti, dolazi do kršenja pretpostavke nevinosti i do ugrožavanja ljudskih prava pojedinaca i brojnih sudbina porodica i njihovog okruženja.
To je nešto na šta moramo da obratimo pažnju i ukoliko ne bude bila prekinuta ta veza između policije i tužilaštva i tabloida na državi je naravno da tu vezu razotkrije i da na neki način efikasno spreči njeno postojanje, mi onda nećemo imati pravnu državu i nećemo imati vladavinu prava i onda će se potvrditi ono što mnogi sumnjaju i što nas stalno kritikuju, da mi donosimo dobre zakone, da donosimo čak i dobre odluke, da možda imamo čak i dobre namere, ali da u primeni toga ne valja praksa i da u primeni zapravo ne sprovodimo reforme, a reforme nisu ništa drugo nego da sprovedete ono što ste obećali da ćete sprovesti.
U tom smislu je naravno pomenut i Akcioni plan za Poglavlje 23 i u tom smislu smo govorili o obavezi koju smo spremni da prihvatimo, a to je da isključimo Narodnu skupštinu, odnosno da smanjimo, ako hoćete da tako budem preciznija, politički uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a tu spadaju i sudije i javni tužioci, barem prema onome što je usvojena finalna verzija Akcionog plana za Poglavlje 23.
U tom smislu sam naravno i razumela ovu Vladu da ona namerava da se kreće i na kraju krajeva o tome je govorio i ministar i zbog toga smo mi u našoj raspravi istakli da bi bilo dobro da se i u ovom izboru javnih tužilaca negde išlo ka tome da se Državnom veću tužilaca zaista da dominantna uloga u predlaganju kandidata, a da Vlada ne izvitoperuje njihovu odluku time što će neke kandidate, koji nisu bili rangirani onako kako ih je rangiralo Državno veće tužilaca, rangirati na drugačiji način bez transparentnih kriterijuma. To je bila naša primedba i mislimo da zbog toga nismo možda dovoljno, odnosno Vlada možda nije dovoljno mudro u tome postupala, u pogledu izbora javnih tužilaca. Bilo je prilike da se ovde pokaže upravo drugačija namera i da se prikaže želja da se politički uticaj iz pravosuđa minimizira, smanji, redukuje i ukine na kraju krajeva jer to je ono što onemogućava vladavinu prava i pravnu državu.
