Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, gospodine predsedniče Skupštine Vojvodine, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naša intenca poslaničke grupe Boris Tadić – SDS – ZZS - ZS, kao i ostalog dela opozicije nije da se onemogući ovaj zakon i da se onemogući donošenje ovakvog, nego da se, znači amandmanskim rešenjima pomognu predlagaču da uvažavajući te amandmane dođete do kvalitativne ispravke, odnosno poboljšanja zakona koji će biti dugovečniji. Na kraju krajeva ono zbog čega smo svi ovde, a to je da to bude na korist građana Srbije.
Amandman koji smo podneli je u tom smislu, u članu 3. član 4. – briše se, znači, sledeće, znači, to – briše se ne mora da znači da je uvek apriori bez idejnost, naprotiv, smatramo da je ovakvo rešenje kako je dato u članu, odnosno u članu 3. stav 4. protivustavno. Smatramo da rešenje predlagača zakona po koje se u situaciji kada jedinice lokalne samouprave donese program iz stava 2. ovog člana u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija na predlog Ministarstva privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši. Protivno Ustavu Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, dakle, nadležno ministarstvo kada poverava određene poslove jedinicama lokalne samouprave ono ima prava da, znači kada ta jedinica lokalne samouprave ne izvršava… Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, pa vas molim da mi dozvolite da završim.
Znači, kada poveri određene poslove onda se podrazumeva da i sredstva predviđena sa ovim poverenim poslovima se transferišu u jedinice lokalne samouprave. Kasnije vi u zakonu imate rešenje da ukoliko lokalne samouprave ne donese taj program Ministarstvo donosi. Zašto bi se usklađivala da vi uskratite druge izvore prihoda koji su predviđeni po drugim osnovama. Znači, to je da kažem, blago rečeno, treniranje strogoće.
Vi imate tu još jedno neustavno rešenje i ja ću o njemu govoriti detaljnije kasnije, ali sam dužan kao narodni poslanik koji je ovde izabran voljom građana da ukažem na to. To jeste sledeće, taj drugi protivustavni deo jeste da ja kao građanin Srbije, državljanin Srbije, budući korisnik nacionalnog dobra, a to je zemlja, nemam pravo da kupim zemlju van katastarske opštine gde živim ili nisam proveo tri godine. To isto i moji proizvođači koji žive na jedinici lokalne samouprave kao što je opština Svilajnac koja ima 260 registrovanih stočara, gde imamo 33 ljudi koji imaju preko sto grla, oni ne mogu, a nema zemlje. Znači, potpuno se radio o kvalitativno drugačijoj situaciji u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Ovaj zakon i sve promene koje se vrše primereniji su za korišćenje u Vojvodini, međutim, centralne Srbije nigde nema. Znači, šta će da radi proizvođač koji ima sto grla krupne stoke i želi da zakupi zemlju, državnu, kao korisnik nacionalne svojine, na koju ima prava, a recimo živi u Svilajncu, ima parcelu s jedne strane obale Velike Morave, u Velikoj Plani s druge strane na drugoj obali Velike Morave, ima zemlje koju može da dobije u zakup. On na to nema prava.
Mislim da treba razmisliti o tome i da amandman koji smo mi kasnije podneli daje celovitije rešenje. Znači, diskriminacija u kojoj ja kao građanin Srbije mogu da kupim stan u Novom Sadu, a ne mogu da kupim zemlju, znači, ne stoji, to ne može da prođe Ustavni sud. Kao i ovo da transfere sredstava vi ograničavate. Znači li to da ako jedinica lokalne samouprave sutra dan ne uredi uličnu rasvetu ministar finansija može da mu zabrani transfer sredstava dok to ne uradi. To je bukvalno tako. Zahvaljujem.
