Zahvaljujem se gospodine Čotriću.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Pošto je ovo prva sednica u 2016. godini, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici i narodne poslanice, predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, svima vama u svoje lično i u ime poslanika Socijaldemokratske partije Srbije želim da poželim puno zdravlja, sreće i uspeha u ovoj 2016. godini.
Sva tri predložena zakona o kojima danas razgovaramo svakako zaslužuju posebnu pažnju da se o njima govori, jer uređuju najosetljiviju oblast, uređuju najosetljiviju zaštitu ljudskih prava, kao što su bezbednosti i sigurnost ljudi, red i mir, ali i pravo na okupljanje radi organizovanog ili spontanog izražavanja mišljenja i stavova.
Značajan deo novog Zakona o policiji, koji jeste sistemski, uređuje novu organizaciju, čuli smo to i u uvodnom izlaganju od uvaženog ministra Nebojše Stefanovića, poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova i podelu na unutrašnje i policijske poslove.
Mi u SDPS smatramo da ovakva podela poslova u organizacionom smislu može da bude veoma dobra, jer je vršenje policijskih poslova zaista u mnogo čemu specifično. To valjda ne treba nikome posebno objašnjavati. Dok se svi drugi prateći poslovi, iako su u funkciji rada te iste policije, mogu posmatrati, urediti na nivou državnih službenika na način kako su uređena i sva druga radna mesta u drugim ministarstvima u celokupnom sistemu državne uprave.
Sa stanovišta reforme državne uprave koja je u toku i sprovođenja potrebne racionalizacije koja je takođe u toku i ušteda koje su neminovne, ovakvo rešenje je bolje u odnosu na postojeću organizaciju. Primer za to je, da ću samo jedan slučaj, da će staž osiguranja sa uvećanim trajanjem se priznati samo na onim radnim mestima koja usled svoje težine i prirode opravdavaju primenu ovoga prava.
Novina u ovom zakonu, i moram to sa posebnom zahvalnošću i prema ministru i Vladi Republike Srbije da izrazim, jeste to što su se uvele odredbe u zakonu da u slučaju prijavljenog nasilja u porodici, policijski službenici su dužni da odmah preduzmu potrebne mere da se spreči dalje vršenje nasilja.
Zašto ovo kažem? Istambulska konvencija, čuvena konvencija Saveta Evrope o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Srbija ratifikovala kao osma zemlja u Evropi, izričito nalaže zemljama, članicama i potpisnicama da što više urede svoje zakone. Čak je i prilikom posete nedavne koju smo mogli da vidimo i putem elektronskih medija od strane premijera i ministra u Vladi nagovešteno da će doći do promena i Krivičnog zakonika i ovih promena o kojima sada ovde govorimo kroz prizmu Zakona o policiji.
Ova odredba zapravo predstavlja i pravni osnov za policiju da postupa, što bi u korelaciji sa izmenama koje se najavljuju Krivičnog zakona i još nekih zakona, trebalo da stane na put ovoj raširenoj pojavi u našem društvu i to na način kako se i sve druge uređene zemlje obračunavaju sa nasilnicima, a to je momentalno udaljavanje nasilnika od žrtve, zabranom prilaska i strogim kažnjavanjem.
Nažalost,svedoci smo i u ovoj godini, a u 2015. godini smo imali 34 žene koje su bile žrtve nasilja, svakodnevno putem pisanih medija se suočavamo sa nasiljem u porodici i mislimo da je to zaista jedan od akutnijih problema koje mi imamo kao društvo i zato je dobro što se i u ovom sistemskom zakonu hvatamo u koštac sa ovim velikim, velikim problemom.
U takvim slučajevima to je jedini način za postupanje, jer su nažalost dugački putevi, a složićete se sa praksom i iskustvima koje imamo u proteklom periodu za socijalizaciju i tretiranje tzv. psihopatoloških stanja kod nasilnika, a ne kažem da i to nije važno. Dakle, ovo će na neki način skratiti taj put, i niz drugih rešenja, dobrih, donosi novi Zakon o policiji, a sa stanovišta pravne sigurnosti posebno je značajno to što su policijska ovlašćenja veoma precizna i utvrđena su isključivo i samo ovim Zakonom o policiji.
Druga dva predložena zakona donose se, rekao bih, u interesu i na dobrobit svih naših građana. Veoma je važno, rekao bih, i nužno da se uspostave javni red i mir jer haos može da proizvede samo novi haos, dok u uređenim državama vladaju mir i blagostanje, pogotovo što su važeći zakoni kod nas iz ove oblasti, od kojih je jedan čak i prestao da važi, zastareli. Oba su iz, podsetiću vas, davne 1992. godine, a u međuvremenu su doneti i drugi zakoni sa kojima je potrebno da se izvrši i dodatno usaglašavanje.
U predlogu novog zakona o javnom redu i miru kod propisivanja prekršaja protiv javnog reda i mira, posebnu težinu imaju prekršaji koji su učinjeni u grupi ili koji su koristili decu i maloletna lica, koji su zloupotrebljavali maloletnike i decu.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom okupljanju, ne može se zaobići osnovna suština Predloga ovog zakona, a to je uređenje ustavnih prava na slobodu mišljenja i izražavanja slobode okupljanja. Suštinski je u stvari pravo na slobodu okupljanja neraskidivo povezano sa pravom na slobodu izražavanja, a opet sloboda izražavanja obuhvata i slobodu govora i slobodu javnog nastupa.
Suština demokratije, uvažene dame i gospodo poslanici, je rešavanje problema kroz dijalog, kroz demokratsku raspravu. To je važno za sva demokratska društva koja su utemeljena na vladavini prava. Da bi se zadiralo u ta prava, mislim da je i stanovište Evropskog suda za ljudska prava mora da postoje uverljivi i snažni razlozi jer taj isti sud, Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura u postupcima koje vodi uvek, podsećam vas, ispituje da li je u primeni zakona kojim se ograničava pravo na javno okupljanje, država postupila razumno, pažljivo i u dobroj veri.
Dakle, mirno okupljanje jeste slobodno, a svaka zabrana tog okupljanja mora da bude zasnovana na pojedinačnom pravnom aktu, odnosno rešenju protiv koga je dozvoljena žalba i sudska zaštita. Pri tom se pod slobodom javnog okupljanja podrazumevaju različiti oblici javnog okupljanja koji se mirno ostvaruju.
Sa druge strane, ograničenja za održavanje ili prekid javnog okupljanja koja propisuje ovaj zakon, kao što su nasilje i opasnost od nasilja, zahtevaju dobro promišljanje i primena ovog zakona neće uvek biti laka.
U jednom od stavova Evropskog suda za ljudska prava kaže se, citiram, - „raspon ponašanja koje se smatra nasiljem mora se usko tumačiti, ali se izuzetno može proširiti iznad čistog fizičkog nasilja, tako da uključi i nečovečno i ponižavajuće postupanje ili namerno zastrašivanje ili uznemiravanje okupljenog skupa ljudi“, završen citat.
Venecijanska komisija je sačinila spisak temeljnih evropskih međunarodnih standarda o pravu na slobodu javnog okupljanja, Venecijanska komisija protivi se zabrana okupljanja na mestima blizu zgrada najviših državnih organa jer smatra da to jesu mesta koja jesu primerena za javni govor, tako da bi se umesto blanko zabrana u zakonima ograničenja od strane države mogla nametati samo od slučaja do slučaja, zavisno od karakteristike nekog prijavljenog okupljanja.
U Predlogu našeg zakona o javnim okupljanjima koji će biti usvojen, Vlada je izbrisala odredbu koja je postojala u starom zakonu prema kojoj javno okupljanje nije dozvoljeno ispred zgrade parlamenta dok traju zasedanja, ali neke druge države i dalje u svojim zakonima imaju odredbu o zabrani javnog okupljanja u blizini državnih institucija. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Slovačka. Podsećam vas da su sve članice EU.
Narodni poslanici poslaničke grupe SDPS pažljivo su razmotrili odredbe sva tri zakona koja je predložila Vlada RS, a izradilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i mi smo zadovoljni načinom na koji su zakoni predstavljeni jer su u njima ispoštovana načela vladavine prava i ljudskih prava i sloboda. Dobro napisani zakoni uvek olakšavaju njihovu primenu, tako da u donošenju ovih zakona mi iz SDPS dajemo punu podršku. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem se gospodine Omeroviću.        
Reč ima narodni poslanik mr Dejan Čapo.
Izvolite gospodine Čapo.
Izvinjavam se gospodine Šutanovac, u međuvremenu se gospodin Čapo javio a on ima prednost kao manja poslanička grupa.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i saradnici iz ministarstva, poslanička grupa LSV je predala amandmane na zakone o kojima danas govorimo i u zavisnosti od toga da li se naše sugestije, koje smo kroz naše amandmane dali, uvaže, mi ćemo doneti odluku da li ćemo predložene zakone podržati ili ne.
Ovom prilikom najpre želim da pozdravim spremnost tima koji je pisao ove zakone, pre svega da prihvati sugestije nevladinog sektora i nezavisnih institucija, a pre svega kada se radi o Zakonu o javnim skupovima.
Za nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine svakako je najznačajniji Zakon o policiji. Nažalost, ni u ovom Predlogu zakona nije predviđeno formiranje vojvođanske policije. Mi godinama insistiramo na tome i dokle god se naše ideje ne budu prihvatile nećemo odustati, kao što ne odustajemo ni od inicijative za raskid energetskog sporazuma zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i tajkunima i lustracije. Sve su ovo naše inicijative koje će na kraju biti prihvaćene kada se prizna koliko su neke od odluka koje su donete u prošlosti bile loše.
Jedan od primera je da smo još kod usvajanja Ustava 2006. godine mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine govorili da je on neodrživ i loš, a danas se sve glasnije čuju pozivi za promenu najvišeg pravnog akta Srbije i to od onih koji su bili najveći zagovornici njegovog donošenja.
Vratio bih se na predloženi Zakon o policiji. Od zakonskog predloga iz januara 2003. godine, u kome je bila predviđena vojvođanska policija, pa do danas, ovo pitanje se uporno izbegava. Po zakonu iz 2003. godine, koji je ušao u proceduru, nikada se nije glasalo, a ovaj zakon nije došao na dnevni red, nažalost, zbog tragičnih događaja iz marta 2003. godine. Nijedno kasnije rešenje nije uzelo u obzir potrebu da se na teritoriji AP Vojvodine formira posebna organizaciona struktura policije.
Mislim da treba odmah da objasnim i da budem vrlo jasan, mi u Vojvodini ne želimo paralelne policijske snage, već samo posebnu organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na teritoriji AP Vojvodine. Pored organizacionih razloga i razloga vezanih za specifičnosti Vojvodine, o čemu će kasnije takođe govoriti, posebno mislim na višenacionalnu strukturu stanovništva i višejezičnost, koja je svakako veoma zastupljena u Vojvodini.
Na prvom mestu veoma je važno priznati da ima i nekoliko političkih razloga, jer ovo svakako jeste i političko pitanje i zato danas u Domu Narodne skupštine o tome i diskutujemo. Naime, Pokrajinski sekretarijat unutrašnjih poslova AP Vojvodine ukinut je posle od Miloševićevog režima organizovanog puča u Vojvodini 1988. godine. Narodna skupština Republike Srbije će jednog dana, siguran sam, morati da se jasno deklariše o tim događajima. Da li se od toga treba ograditi i napraviti diskontinuitet ili ne? Da li će se to desiti u ovom sazivu? Ja iskreno sumnjam, ali jedino znam da će morati i mi ćemo tada jasno biti za osudu tih događaja. Ne može se i ne sme se voditi politika tako što će se o tim događajima ćutati. Zašto sam ovo spomenuo? Pa, ako je ukidanje vojvođanske policije posledica puča, onda se ta i takva policija mora i vratiti.
Nekoliko rečenica o periodu kada je postojala vojvođanska policija i šta je ona značila za građanke i građane Vojvodine. Ustav Vojvodine iz 1974. godine, pored ekonomske, omogućio je Vojvođanima i Vojvođankama deceniju i po lične sigurnosti, jer je tada postojala i vojvođanska policija koja je bila jedna od najefikasnijih u tadašnjoj federaciji. Dok je Vojvodina imala svoju policiju, javna bezbednost je bila na visokom nivou. U Pokrajini je godišnje bilo u proseku oko 22.000 krivičnih dela, od kojih je svako ubistvo razjašnjeno i procesuirano. Preko 90% razbojništava i razbojničkih krađa bilo je razjašnjeno i procesuirano. Policajac je bio vidljiv i dostupan građanima u svakoj mesnoj zajednici. Vojvođanska policija je imala tada najsavremeniju i najmoderniju tehniku i opremu, čak i svoje helikoptere. Policajci su bili od 50 do 70% više plaćeni nego u drugim delovima države.
U decentralizovanom sistemu tadašnje javne bezbednosti postojali su Pokrajinski SUP, koji je bio odgovoran za stanje bezbednosti u čitavoj Pokrajini, 13 međuopštinskih SUP-ova i Gradski sekretarijat u Novom Sadu. U svakoj opštini je bilo odeljenje unutrašnjih poslova u okviru koga je bila stanica policije i u svakoj većoj ili manjih mesnih zajednica bio je sektor policije.
Naš predlog, predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine danas je da se formira policijski sekretarijat za Vojvodinu kao nova organizaciona jedinica u sastavu direkcije policije, koja će biti obrazovana za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na području AP Vojvodine. Mi predlažemo da sedište policijskog sekretarijata za Vojvodinu bude u Novom Sadu, a da radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar, koga na predlog Pokrajinske vlade imenuje ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Obrazovanjem policijskog sekretarijata za Vojvodinu ne narušava se osnovni koncept Predloga zakona, jer bi takav sekretarijat bio u sastavu jedinstvene direkcije policije. Vojvodina mora imati svoju policiju i da se zna ko je odgovoran za nasilje koje se dešava. Kriminalitet se može smanjiti, naravno da postoji načina. Policija nije jedina koja na to može uticati, ali je svakako ključna.
U odnosu na druge delove Srbije Vojvodina je specifična zbog nacionalne šarolikosti, ali i zbog višejezičnosti. Posebna specifičnost jeste i potreba da policajci zaposleni na teritoriji AP Vojvodine obavezno poznaju jezik društvene sredine da bi se nesmetano sporazumevali sa građanima. Na to u prethodnom periodu nije obraćana dovoljna pažnja. Vojvodina je višenacionalna, višejezička i višekonfesionalna sredina i mi Vojvođani bolje razumemo odnose i bolje prepoznajemo probleme kod nas, nego što bi to neko uradio iz Beograda ili iz centralne Srbije.
Ja sam siguran da dobri ljudi u Beogradu i u centralnoj Srbiji žele dobro Vojvodini, ali ne razumeju problem zato što ga ne žive i prosto ne vide šta se događa u jednoj posebnoj sredini kakva jeste Vojvodina. Postoji čak i poseban priručnik OEBS-a za rad policije u multietničkim društvima, što je dokaz da postoji specifičnost i potreba AP Vojvodine za posebnim policijskim sekretarijatom.
Kada je reč o Zakonu o javnom okupljanju, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine podržavamo ideju da je dozvoljeno svako okupljanje koje ne ugrožava pravo ostalih građana. Ono jeste dobro polazište i zasniva se na iskustvima mnogih zakona evropskih zemalja koji se odnose na ovu tematiku, ali ovo ugrožavanje prava drugih može da bude tumačeno na više načina. Na primer, u Novom Sadu su u nekoliko navrata bili organizovani skupovi neonacista i klerofašista. Ja namerno neću da kažem nazive njihovih organizacija, jer oni ne zaslužuju nikakvu pažnju niti reklamu. Podsetiću vas samo na nekoliko najslikovitijih primera.
Najpre, kada su najavili svoje okupljanje u Novom Sadu oktobra 2007. godine, na koje smo odgovorili organizovanjem antifašističkog skupa, učesnike antifašističkog skupa su pripadnici tih ekstremističkih organizacija napali i za to su bili procesuirani. Nažalost, moram da naglasim, neposredno pred kraj prošle godine oni su i oslobođeni optužbi. Nekako, isto u to vreme kada su oni oslobođeni optužbi, pripadnici tih organizacija najavili su okupljanje ispred prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu, koje je prvobitna policija zabranila, ali su oni skup održali nešto kasnije na drugoj lokaciji i na tom mestu zapalili zastavu Lige socijaldemokrata Vojvodine. Time su jasno poslali poruku mržnje i netrpeljivosti. Ako ovo nije bio dovoljan pokazatelj opasnosti, ne znam šta treba da urade da bi nadležne institucije reagovale adekvatno i na vreme. Neke od ovih organizacija je zabranio i Ustavni sud, što moram da podvučem, a one se ipak nesmetano okupljaju.
Dakle, suština je da nije samo važno da li neko protestvuje mirno ili ne, nego je važno i kakve poruke neko šalje, koje simbole nosi i da li je dotična organizacija ekstremistička i zabranjena ili nije.
Godine 2005. bio sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i sećam se kada je Skupština AP Vojvodine zatražila i razmatrala Izveštaj MUP-a Republike Srbije o postojanju neonacističkih i klerofašističkih organizacija na teritoriji AP Vojvodine. Još tada 2005. godine se pokazalo da MUP ima jasna saznanja o njihovom protivustavnom i protivzakonitom delovanju, a kasnije je to Ustavni sud i potvrdio. Evo, ni danas ne svedočimo jasnom i nedvosmislenom suprotstavljanju države ovim i ovakvim grupacijama i organizacijama. Jasno je meni i nama u Ligi socijaldemokrata Vojvodine da to ne zavisi samo od policije i ovog zakona, ali ipak je važno to reći ovde i na ovom mestu kada se razgovara o Zakonu o javnom okupljanju.
Još jednom želimo da pošaljemo jasnu poruku da se Srbija mora efikasnije obračunavati sa ovakvim pojavama. Obračun sa neonacistima i klerofašistima nije samo posao policije, tužilaštva i sudova, već celog našeg društva. Zato sam to i spominjao. Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine nikada nećemo odustati od ove borbe, duboko verujući u to da treba i mora da se u najskorijoj budućnosti promeni organizaciona struktura Ministarstva unutrašnjih poslova i formira policijski sekretarijat za Vojvodinu.
Još jednom naglašavam da će glasanje poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine zavisiti od usvajanja amandmana, pre svega onog o vojvođanskoj policiji. Mi ćemo se, ubeđen sam u to, za vojvođansku policiju izboriti kad-tad, sve iako to ne bude usvajanjem ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Čapo.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Ja se nadam da nikakve vojvođanske policije nikada neće biti dok postoji Republika Srbija biće srpske policije i srpska policija će biti u Vojvodini i u centralnoj Srbiji i u Beogradu i u svakoj opštini u Srbiji biće srpska policija, jedna policija ove zemlje.
Što se tiče policije na teritoriji AP Vojvodine ona je raspoređena u sedam policijskih uprava koje vode računa bezbednosti na teritoriji svih policijskih uprava. Mislim da su neke od stvari koje predlažete loše zato što čitava suština ovog zakona je koncept karijernog napredovanja. Nema karijernog napredovanja ako političko telo predlaže nekog načelniku uprave, onda više nema karijere, onda je to političko postavljenje, tog trenutka nema ni konkursa, nema ničega. Ministar prihvata predlog AP Vojvodine o kandidatu, ko god da je čini. Znači, tu se sistem karijernog napredovanja potpuno prekida.
Čitav sistem ovog zakona i smisao ovog što donosimo da više nema tog. Dakle, vi karijerom napredujete i ne možete izabrati nekoga ko vam je simpatičan kao mladi poručnik da ga stavimo da vodi neku upravu, to je više nemoguće. On to mora da zasluži radom, zalaganjem, školom i protokom vremena. Nemoguće je, dakle, apsolutno je nemoguće. Naravno čemu onda načelo jednog starešinstva i upravljanje Direkcijom policije od strane direktora policije kad on suštinski onda gubi poluge nad tim delom sistema, i tu je suština karijernog napredovanja pada u vodu. Pada načelo jednog starešinstva koje je za policiju veoma važno. Direkcija policije je osnovana da bi upravljala policijom i u tom je suština direktora policije. Direktor policije upravlja policijom.
Zakon daje dovoljno mogućnosti da se kroz različita tela organizuje struktura u ministarstvu, odnosno Direkciji policije na način kako to najbolje odgovara postizanju cilja bezbednosti za sve građane i tu je stvar koju policija može da organizuje kako god želi. Ali, je taj predlog koji ste izneli loš za policiju, loš za bezbednost građana. Odgovara možda nekim određenim političkim aspektima ili ciljevima, ali to više nikada ne sme biti stvar policije. To može da se bori kroz različita tela koja su tela nadzora Saveta za bezbednost i sve ono što postoji. Na kraju krajeva, kao ministar unutrašnjih poslova išao sam više puta, u poslednjih godinu i po dana pred poslanike vojvođanske Skupštine, poslanike Odbora za bezbednost i polagao izveštaj o stanju bezbednosti na delu teritorije Republike Srbije, govorio o tome. Sa mnom su išli najviši predstavnici MUP-a.
Dakle, ne bežimo od toga da pokažemo i odgovornost, da pokažemo i ono što građani i poslanici od nas traže, ali sistem policije mora biti jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije i to mora biti karijerni sistem.

Zahvaljujem, doktore Stefanoviću.
Gospodine Čapo, nemate pravo u ovom trenutku na repliku.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dragan Šutanovac. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi predstavnici MUP-a, nećete mi zameriti ako na samom početku iznesem jedno negodovanje, gospodine ministre, na vaš račun.
Prošle nedelje ste nam zakazali sastanak u parlamentu Srbije, sastanak sa predstavnicima opozicije. Mi smo se pojavili u 11.00 časova kao što je bilo zakazano, vi niste došli, niti vi, niti vaši saradnici.
Ako govorimo o Zakonu o policiji, ako govorimo o depolitizaciji postavlja se pitanje s kojim pravom ste odveli ceo vrh MUP-a na sastanak koalicije, očigledno koalicije koja čini većinu u ovom parlamentu, a niste sa istim saradnicima ispoštovali sastanak koji ste vi zakazali gospodine ministre, a koji smo mi čekali pola sata.
Kao što znate, ja sam čak ušao u salu u kojoj su bili predstavnici većine, ušao je posle i Zoran Živković i mi smo iz te sale najureni. Rečeno nam je da je…

Molim vas gospodine Šutanovac, morate da se vratite na temu.

Ovo je vrlo tema, jer se razgovaralo o Zakonu o policiji.