Nikola Jolović, neka se pripremi Nevenka Milošević.

Uvažena predsednice, ministre sa saradnicima, analiza primene Zakona o sportu iz 2011. godine u protekle četiri godine pokazala je da ovaj zakon u osnovi odgovorio očekivanjima koja su postojala pri njegovom donošenju, ali da je za dalje unapređenje stanja u sportu Republike Srbije potrebno i doneti novi zakon o sportu.
Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva, koje je sprovedeno na Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut“ iz 2013. godine, fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Srbije, dok je svaki deveti stanovnik Srbije u toku slobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktivnostima najmanje 90 minuta.
Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastupljena više kod muškaraca, nego kod žena dok se intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenim jačanjem mišića najmanje tri puta nedeljno u 2013. godini bavilo svega 4,8% stanovnika Republike Srbije.
Dakle, 82,3% dece je izjavilo da su slobodno vreme najmanje jednom do dva, tri puta nedeljno bavila fizičkim aktivnostima, a svemu ovome treba dodati da u je u Srbiji u 2013. godini više od polovine stanovništva bilo prekomerno uhranjeno.
U poređenju sa evropskim zemljama na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na teritoriji zemalja članica u odnosu na istraživanja sprovedeno na teritoriji Republike Srbije može se zaključiti da 40% stanovnika EU izjavljuje da se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok se sportom u Republici Srbiji jednom nedeljno bavi samo oko 10% stanovništva. Sve ovo govori o potrebi da se hitno donese novi zakon o sportu kojim bi se omogućilo maksimalno povećanje broja građana koji se bave sportom i kako bi se podržao dalji razvoj domaćeg vrhunskog sporta.
U daljem izlaganju baziraću se na goruće probleme u razvoju domaćeg vrhunskog sporta zbog kojih je ovaj zakon i neophodan. U praksi je primetna pojava tajnih ugovora između sportiste i sportske organizacije, odnosno masovno se izbegava registrovanje svih ugovora između sportista i sportske organizacije kod nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza.
Kako bi se sprečila ta dosadašnja praksa postojanja tajnih ugovora između sportista i sportske organizacije zakon propisuje da se ugovor i sve izmene i dopune ugovora, uključujući i sporazumni raskid ugovora između sportista i sportske organizacije zaključuje u pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom. Ovakvo zakonsko rešenje ne isključuje i praksu nacionalnih sportskih saveza koji zahtevaju da se ugovor između sportiste i sportske organizacije i registruju kod tog saveza.
Takođe se utvrđuje obaveza da se svi odnosi između sportiste i sportske organizacije u vezi obavljanja sportskih aktivnosti i delatnosti urede jednim ugovorom. Pravni položaj profesionalnih sportista se većinom ne ostvaruje onako kako je propisano važećim Zakonom o sportu. Iako je važećim Zakonom o sportu bilo propisano da profesionalni sportista treba da bude u radnom odnosu sa klubom, u praksi se to izbegava na sve moguće načine, pa se umesto ugovora o radu zaključuju razni ugovori o profesionalnom igranju, ugovori o profesionalnom statusu i ugovori o profesionalnom angažovanju i tome slično.
Takvi ugovori ni po sadržini ni po formi nisu ugovori o radu, a oni otvaraju brojna pitanja i probleme, kao što su – kakva je pravna priroda ugovora o profesionalnom angažovanju, kakav je odnos ugovora o profesionalnom angažovanju i ugovora o radu koji bi sportista naknadno zaključio, kao i kakav je odnos aneksa ugovora o profesionalnom angažovanju i slično.
Naknada od transfera sportista je jedan od najvažnijih izvora prihoda domaćih sportskih organizacija. Međutim, u praksi su primetne brojne zloupotrebe i nepravilnosti u procesu ugovaranja i realizacije transfera zbog kojih su naši klubovi znatnim delom i u postojećim finansijskim problemima.
Novi zakon na precizan način definiše pravni položaj profesionalnih sportista i ugovora koje zaključuju sa svojim klubovima, pa se profesionalni sportista definiše kao sportista koji se bavi sportskom aktivnošću kao jedino ili osnovno zanimanje, kao i drugi sportista koji ima status profesionalnog sportiste u skladu sa sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza.
Profesionalni sportista zaključuje sa sportskom organizacijom ugovorom o radu u skladu sa zakonom i na osnovu toga sportista ima sva prava i obaveze odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom jer se uređuje red, a ako ovim zakonom ili sportskim pravilima nadležnog međunarodnog saveza nije drugačije utvrđeno.
Ugovor se zaključuje na određeno vreme, najduže do pet godina i njime se na jednom mestu regulišu svi odnosi između sportiste i sportske organizacije, uključujući i zaradu i druga primanja koja nemaju karakter zarade.
U zakonu se posebno utvrđuje obaveza svih organizacija u oblasti sporta, kao i lica koja obavljaju stručno vaspitni rad sa decom u tim organizacijama, kao i svih članova i zaposlenih u tim organizacijama da promovišu jednakost među svojom decom i aktivno se suprotstave svim vrstama zloupotreba, zlostavljanja, diskriminacije i nasilja.
Posebno je važno istaći da primena zakona neće izazvati značajnije troškove građanima i privredi, a posebno malim i srednjim preduzećima. Šta više, primena zakona bi trebalo da smanji troškove građana u odnosu na bavljenje sportom, a posebno dece. Primena zakona proizvodi određene troškove za organizacije i pojedince u sistemu sporta koji međutim nisu novi troškovi, već postoje ne samo od donošenja važećeg Zakona o sportu, već i od Zakona o sportu iz 1966. godine.
Prema Zakonu o stručnom radu iz oblasti sporta mogu se baviti samo lica koja imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje iz oblasti fizičkog vaspitavanja i sporta ili su osposobljeni za stručni rad u sportu u skladu sa zakonom.
Kada je u pitanju stručni rad sa decom, reč je o posebnoj stručnoj osposobljenosti. Ni ovo nije novi trošak za organizaciju u oblasti sporta, jer on postoji još od Zakona o sportu iz 1966. godine.
Problem je što je nakon skoro 20 godina još nije obezbeđeno da se stručnim radom u sportu bave samo kvalifikovani sportski stručnjaci, već se stručnim radom i dalje bave mnoga lica koja najviše što imaju od iskustva u bavljenju sportom, a često ni to.
Kada je u pitanju rešenje koje se odnosi na stručni rad sa decom treba konstatovati da je ono povoljnije za organizaciju u oblasti sporta jer će ubuduće moći da angažuju ne samo sportske stručnjake koji su „školovani“, već i one koji su stručno osposobljeni za rad sa decom.
Obzirom da dolazim iz Novog Pazara, želeo bih da se zahvalim vama, ministre Udovičiću, kao i državnom sekretaru Peruničiću na svemu onome što ste uradili u prethodnom periodu za grad Novi Pazar i naravno da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, danas je ovde u Narodnoj skupštini pravi sportski dan, rekla bih, jer najuspešnija oblast Srbije jeste upravo sport.
Godina 2015. je najuspešnija sportska godina, a i 2016. godina nova počela je najsjajnije počela je sa našim zlatnim vatrepolistima na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a zatim neprikosnoveni i svetski broj jedan Novak Đoković kao najbolji ambasador naše zemlje širom sveta. Navijaćemo i dalje za naše uspešne sportiste, sve do Olimpijskih igara u Riju, a i kasnije.
Srbija jeste sportska zemlja. Naši vrhunski sportisti jesu naš ponos. Oni su uzor ne samo mladim generacijama već i svih nas. To jeste primer kako se jednim ozbiljnim i timskim radom dolazi do uspeha. Ovaj novi zakonski predlog, Predlog zakona o sportu jeste i novi i sistematskiji i obuhvatan, ali on jeste rezultat jedne sveobuhvatne analize koja se sprovela, ali široke javne rasprave.
Samo da podsetim, još 2. decembra ovde u maloj sali Narodne skupštine imali smo zadovoljstvo da imamo javno slušanje, a zatim 4. decembra ovaj Predlog zakona se našao i na Odboru za obrazovanje.
Ono što je dobro, da li se slučajno desilo ili namerno, nebitno, da su oba ministra, i ministar sporta i ministar prosvete, bili prisutni, jer upravo se dešavaju zajednički projekti ova dva ministarstva i to raduje i to donosi dobro i ovoj oblasti.
Cilj ovog Predloga zakona, rekla bih, s jedne strane jeste maksimalan obuhvat sportskim dešavanjima svih naših građana, sportskim aktivnostima, ali sa druge strane cilj jeste da i dalje poboljšavamo naš domaći vrhunski sport. Čuli smo više puta, nije zgoreg još jednom ponoviti, šta govore podaci. Svaki peti stanovnik gojazan, svaki treći konzumira cigarete, negde oko 40% stanovništva povremeno ili stalno konzumira alkohol, a negde blizu polovine stanovništva ima hipertenziju. Naravno, želimo ove probleme da rešimo. Jedno od rešenja jeste povećanje fizičkih aktivnosti svih naših građana i tu treba da pronađemo upravo i razloge koji dovode do pasivnosti naših građana.
Do sada smo imali jedan neuređen sistem, imali smo dosta problema u sportu, dosta zloupotreba, monopola, korupcije. Sport je bio i skup. Ovim Predlogom zakona mnoge od tih problema ćemo bar ublažiti, ako ne sasvim rešiti. Ovim Predlogom zakona zapravo uvodimo red u sport. Dobili smo Predlog zakona i obrazloženje koje je izuzetno kvalitetno i po svojoj formi, ali i po svojoj sadržini, jer tu imamo mnogo analiza, sve je potkrepljeno činjenicama, a te analize su prezentovane putem raznih grafikona, tabela.
Ovog puta bih se osvrnula samo na neke novine, s obzirom da smo već mnogo toga čuli od vas, gospodine ministre i od uvaženih kolega narodnih poslanika. Pre svega, počela bih od dece, s obzirom da sam i roditelj i prosvetni radnik, i zaista ovaj zakon jeste rađen u najboljem mogućem interesu naših mladih i dece. Najvažnija vest ovog Predloga zakona jeste ona da deca od šest do 14 godina imaju besplatan zdravstveni pregled, ali ne samo to. Vodiće se računa i o visini članarine koju plaćaju deca, odnosno njihovi roditelji, ali moramo brinuti i o tome ko radi sa decom, ko su treneri, jer treneri su često drugi roditelji. Oni ne samo da edukuju, oni i vaspitavaju naše mlade.
Dobro je da će se o našoj deci voditi računa i kada odu iz naših sredina da treniraju u neke druge sredine, da ćemo pratiti njihov razvoj, gde su smešteni, gde se hrane, uopšte njihov život biće kvalitetno i praćen. Obaveza svakog programa je da u programu postoji do 15% programa za decu. U tom kontekstu, kada pričamo o mladima, o školi, izuzetna važnost i školskog sporta. Tu imamo veliki napredak. Ne samo da je obuhvat dece mnogo veći, već je i sam kvalitet realizacije tih programa dobar.
Ono na šta bih ja skrenula pažnju jeste da možda možemo više uraditi na kvalitetu realizacije vannastavnih aktivnosti. Mislim da se vannastavne aktivnosti u našim školama ne prate sasvim dovoljno i tu imamo prostora za napredak, da se hale ne iznajmljuju samo za treninge, već da se više koriste besplatno za vannastavne aktivnosti. Naravno, važni su i časovi fizičkog vaspitanja, jer se tu deca uče takmičarskom duhu, uče kako da pobeđuju, ali i kako da podnesu poraz, uče se i kako da sportski navijaju, da sarađuju, da timski rade.
Što se tiče finansija, izdvojila bih samo dva segmenta. Tiče se lokalnih samouprava, da će lokalne samouprave biti u obavezi da donose pravilnik o finansiranju, a da jedan klub ili organizacija mogu najviše 20% imati finansiranja iz tih finansijskih sredstava.
Jedinstvo u sportu – nema privilegovanih. Sport mora biti dostupan svima, svim slojevima društva, ali i naravno svoj deci, počevši od najranijeg uzrasta, od predškolskog pa nadalje, mladima, podjednako ženama i muškarcima, ali i osetljivim grupama, deci sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, naravno i starima. Dobro je što ćemo imati jedinstvenu bazu podataka, nacionalni fond za razvoj sporta, ali naglasila bih da možda dovoljno pažnje ne posvećujemo prevenciji, jer prevencija je zaista važna da ne dolazi do svih ovih nemilih događaja. Naravno, ona se može postići pre svega ranom edukacijom, ali naravno i kaznenim odredbama.
Dolazim i ja iz jedne sportske sredine. To je Ivanjica. U Ivanjici je potekao FK „Javor“, koji se danas nalazi u najvišem rangu takmičenja. Inače, to je klub sa veoma dugom tradicijom. Osnovan je 1912. godine, znači preko 100 godina postojanja. Iz Ivanjice je i naš selektor fudbalske reprezentacije Radovan Ćurčić, da ne zaboravimo Anu Subotić, našu atletičarku, maratonku, koja nema uslove u Ivanjici da vežba i trenira, nemamo te staze koje su njoj potrebne. Ivanjica ima dosta talenata, dosta uspešnih sportista, sportskih radnika i mnoge reprezentacije su upravo dolazile kod nas, jer Ivanjica je vazdušna banja, na pripreme i uvek su zadovoljni i odlazili.
Da zaključim, imamo dobar Predlog zakona. Ostaje realizacija, a vidi se vizija, vidi se da radimo za budućnost. Dobro je što je i ova Vlada na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem uvidela značaj sporta.
Na samom kraju, naravno bezrezervna podrška zakonu, u Danu za glasanje zajedno sa poslanicima SNS svoj glas ću dati ovom Predlogu zakona.
Samo jedna rečenica u sportskom rečniku – put do uspeha nije sprint, već maraton. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Milošević.
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sportu je zakon koji na savremeni način reguliše pitanje sporta. Otklonjeni su nedostaci važećeg Zakona o sportu i problemi u njegovoj primeni, ali je zadržan i određeni broj odredbi važećeg zakona.
Predlog zakona je rezultat potrebe uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima. Donošenje ovog zakona je važno radi potrebe unapređenja sistema sporta u Republici Srbiji, maksimalno povećanje bavljenja građana sportom sa jedne strane, a sa druge da se podrži i dalje razvije domaći vrhunski sport. Jedan od razloga za donošenje ovakvog zakona je to da je Vlada u 2014. godini usvojila Strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine, koja definiše četiri osnovna prioriteta na osnovu kojih se definiše i plan razvoja sporta na nivou lokalne samouprave i to: unapređenje školskog i univerzitetskog sporta, unapređenje uslova za povećanje bavljenja sprotom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom, kao i starih osoba, obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog sporta i profesionalnog sporta, razvoj sportske infrastrukture.
Ovaj Predlog zakona sa rešenjima će uticati na sve subjekte u sportu i sve nosioce javnih vlasti. Ono što je veoma značajno za potrebe i unapređenje i interese građana, za čije se ostvarivanje obezbeđuju sredstva u budžetu lokalnih samouprava u skladu sa Zakonom, jeste određivanje prioriteta prilikom finansiranja određenih prioriteta, i to: podsticanje i stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije, odnosno bavljenje građana sportom, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom.
Na primer, jedno istraživanje za zdravlje stanovništva koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvo zdravlja ukazali su na jedan zabrinjavajući podatak, da je u 2013. godini procenat gojaznosti stanovništva povećan sa 17,3% na 21,2%.
Rekreativnim sportom se u našoj zemlji bavi mali broj ljudi, kao što ste, uvaženi ministre, i rekli, rekreacija je stil života. Bolesti savremenog doma su prisutne u našim životima, tako da jedan od načina preventive predstavlja i kontinuirana rekreativna aktivnost i pravilna ishrana.
Iskoristiću ovu priliku i pozvaću građanke Srbije da se rekreativno bave sportom jer su istraživanja pokazala da su žene nedovoljno aktivne, pogotovo žene srednjeg doba. Kroz bavljenje sportom i život je kvalitetniji.
O ovako dobrom, kvalitetnom i savremenom zakonu svako od nas, ukoliko želi, može da pohvali i kaže lepu reč. Napomenuću dobra rešenja koja će doneti ovaj Predlog zakona – smanjenje diskriminacije, visina članarina, lekarski pregled za sportiste od osam do 14 godina koji će biti besplatan, smanjenje troškova građana. Ali, novi Zakon o sportu proizvodi određene troškove za organizacije, pojedince u sistemu sporta. Troškovi proizilaze za organizacije u oblasti sporta kod angažovanja kvalifikovanih stručnih saradnika, u stvari stručnjaka. Stručni rad će u oblasti sporta moći sada da obavljaju samo one osobe koje imaju više i visoko obrazovanje u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, što je veoma bitno, a posebno za decu predškolskog i školskog uzrasta.
U danu za glasanje podržanju ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Vlahović.
Reč ima Svetislav Vukmirica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predlog novog Zakona o sportu je rezultat potrebe usklađivanja propisa iz oblasti sporta sa evropskim standardima, kao i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza, takođe i želje svih relevantnih subjekata da se kroz određene izmene postojeći sistem sporta dodatno unapredi. Zato bih se ovom prilikom osvrnuo na neke probleme koji su bili prisutni, u mnogome opterećivali rad i funkcionisanje sportskih klubova, onemogućavali normalan razvoj mladih sportista, a koji su istovremeno i razlog za donošenje novog Zakona o sportu.
Dosadašnja praksa je pokazala da je u pojedinim nacionalnim granskim savezima dolazilo do grubog kršenja Ustavom i zakonom zagarantovanih ljudskih prava i sloboda. Naime, nacionalni granski savezi su svojim internim pravilima ograničavali i sputavali slobodno kretanje sportista prilikom namere za promenu kluba, nametanjem visokih i nerealnih obeštećenja, a i zaključenjem prinudnih ugovora. Bilo je slučajeva da se ponuđeni ugovor sportisti od strane sportskog kluba smatrao prihvaćenim, što pored kršenja ostalih ljudskih prava predstavlja i kršenje propisa iz oblasti obligacionih odnosa.
Predlog novog Zakona o sportu jasno precizira ovu oblast, tako da se sportisti koji nema punovažno zaključen ugovor sa određenom sportskom organizacijom ne može zabraniti prelazak u drugu organizaciju. S druge strane, i u slučaju kada dođe do raskida i do poništenja ugovora između sportiste i sportske organizacije, spor između sportske organizacije iz koje odlazi i sportske organizacije u koju prelazi, o iznosu i plaćanju ugovorene naknade za transfer ili naknade za razvoj, odnosno obuku sportiste utvrđene sportskim pravilima, prenosi se na rešavanje kod nadležnog suda, a isti nikako ne može da utiče na dalje aktivnosti tog sportiste.
Predlog zakona o sportu precizira da se naknada za razvoj, odnosno obuku sportiste obračuna prilikom zaključenja prvog profesionalnog ugovora, u skladu sa sportskim pravilima nadležnog nacionalnog granskog saveza i Međunarodnog sportskog saveza, na osnovu stvarnih ulaganja i troškova sportske organizacije koje su doprinele razvoju sportiste, s tim da kao poslednja godina obuke može da se računa ona godina u kojoj je sportista napunio 21 godinu. Takođe se precizira da se ta naknada umanjuje za iznos koji je sportista ili njegov roditelj plaćao na ime članarine, sportske opreme, odlazaka na pripreme, učešća na takmičenjima i drugih aktivnosti.
Zatim, pitanje lekarskih pregleda regulisano je na jedan kvalitetan način koji će olakšati funkcionisanje sportskih organizacije, a ujedno rasteretiti roditeljski budžet. Naime, troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina će biti besplatni, a isto će utvrđivati nadležna zdravstvena služba, odnosno zavod nadležan za sport i medicinu sporta. Na ovaj način će i lokalne samouprave koje su izdvajale određena sredstva za lekarske preglede sportista biti u prilici da opredeljen novac preusmere na neku drugu stavku u svom sportskom budžetu.
Pitanje stručnog vaspitnog rada sa decom do 16 godina je regulisano na način da sa istima mogu da rade samo sportski stručnjaci koji imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, što će svakako obezbediti visoko kvalitetan rad sa najmlađima. Opredeljenje da najškolovaniji rade sa najmlađima će dati očekivan rezultat, a roditeljima doneti potpunu sigurnost i uverenje da će se sa njihovom decom raditi maksimalno stručno i ispravno.
Predlog novog Zakona o sportu jasno definiše i status pravnih i fizičkih lica koja ne učestvuju u sportskim takmičenjima. Naime, škole fudbala, škole tenisa, kampovi, fitnes centri i drugi sportski centri mogu obavljati sportske delatnosti samo u obliku privrednog društva, odnosno u odgovarajućem obliku preduzetništva, i ne mogu u nazivu tog privrednog društva, odnosno u odgovarajućem obliku preduzetništva, imati reč klub ili reč savez.
Ono što je takođe bitno istaći jeste da se nastavlja sa započetom politikom da samo jedan nacionalni sportski savez može da stekne status nacionalnog granskog saveza od opšteg interesa u jednoj grani sporta, osim u slučaju sporta osoba sa invaliditetom. Ta odredba obavezuje lokalne samouprave u sprovođenje iste, odnosno uvodi zabranu finansiranja sportskih organizacija koje nisu članovi nacionalnih granskih saveza od opšteg interesa.
Ono što je takođe veoma značajno za potrebe i interese građana za čije se ostvarivanje obezbeđuju sredstva u budžetima jedinica lokalnih samouprava jeste određivanje prioriteta prilikom finansiranja. Ti prioriteti se odnose na podsticanje i stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije, bavljenje građana sportom, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom. Zatim, izgradnja, održavanje i opremanje sportskih objekata na teritoriji jedinica lokalne samouprave, a posebno javnih sportskih terena u stambenim naseljima ili u njihovoj blizini i školskih objekata, na kraju, fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta i školski sport.
Jedinice lokalne samouprave, preko nadležnih organa, bliže uređuju uslove, kriterijume, način i postupak dodele sredstava iz budžeta jedinica lokalne samouprave, odnosno odobrenje programa za zadovoljavanje potreba građana u oblasti sporta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, vodeći istovremeno računa o nacionalnnoj kategorizacije sportova i specifičnim potrebama i interesima jedinice lokalne samouprave. Nametnute su i određene obaveze lokalnim samoupravama da dostavljaju godišnji izveštaj o ukupnim izdvajanjima za sport Ministarstvu omladine i sporta, kao i da izrade pravilnik o finansiranju i program razvoja sporta na svojoj teritoriji, što će svakako doneti transparentan rad nadležnih organa u opštinama i gradovima.
Bitno je istaći i odredbe o visini članarina koja ne može biti veća od 10% od iznosa prosečne plate u Republici Srbiji. O korišćenju školskih sala, odnosno da su iste prioritetne za školski sport i da saglasnost na izdavanje istih u osnovnim školama daje lokalna samouprava, kroz odluku školskog odbora, dok je za srednje škole na teritoriji AP Vojvodine nadležna ista i da se za jedan klub na lokalu ne može izdvojiti više od 20% od ukupno predviđenih budžetskih sredstava za sport.
Imajući u vidu da je predlog novog Zakona o sportu veoma kvalitetan, bitna je i njegova primena, odnosno poštovanje njegovih odredaba, tako da će značajnu ulogu u sprovođenju istog imati organi nadzora. Ovim Predlogom zakona je predviđeno da će inspekcijski nadzor na teritoriji jedinice lokalne samouprave vršiti nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno opštinski ili gradski sportski inspektor, kao povereni mu posao.
Takođe je predviđeno da će funkciju sportskog inspektora moći da obavlja lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravnih nauka, iz oblasti sporta, fizičke kulture, na studijama drugog stepena, master i specijalističkih studija, odnosno osnovnih studija u trajanju od najmanje četiri godine, koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci i položen državni stručni ispit.
Sada je na lokalnim samoupravama da iznađu rešenje i što pre angažuju stručne ljude na ovim poslovima nadzora, kako bi se na najbolji mogući način duh zakona preneo sa papira na sam teren.
Sa ovim bih završio današnje izlaganje, uz uverenje da će ovaj Predlog zakona o sportu u danu za glasanje dobiti podršku svih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite, gospođo Malušić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o sportu.
Pre nego što krenem, naravno, sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu i čestitke našim plavim momcima, takođe našem najboljem reprezentantu u svetu gospodinu Novaku Đokoviću, velikom vitezu, obrazovanom čoveku i velikom šmekeru.
Ono što bih ja naglasila što se tiče sporta, donet je Zakon o sportu 2011. godine, međutim, on ima dosta manjkavosti, nepreciznosti. Moramo ići u skladu sa propisima i postulatima EU.
Znamo da su propisi zastareli, zato donosimo nove propise, uostalom ovaj zakon je poprilično neprimenljiv i ne sprovodi se, što nije dobro. Ono što smo mi, za šta se mi zalažemo je, pre svega potreba i što stoji taksativno u ovom zakonu je potreba da se svi u Srbiji bave sportom, od dece, žena, preko osoba sa invaliditetom i to je odlično.
U Srbiji ima oko 1.117, ne, nego tačno 1.117 vrhunskih sportista, ponos ove male zemlje Republike Srbije i 250 hiljada registrovanih sportista, što je odlično. Međutim, mi imamo drugi problem, a to je rekreativni sport. U Srbiji, Institut Batut je radio istraživanja i pokazalo se da u Srbiji 56% se nikada nije bavilo nikakvim sportom, zatim 40% konzumira alkohol, svaki peti stanovnik je gojazan, ne bi trebalo s obzirom da je ovo ekološki zdrava zemlja još uvek, pa trebalo bi da se svi bavimo sportom, u zdravom telu, zdrav duh, kaže moj uvaženi kolega, da ne treba parole. Pa, naravno, jer mi decu treba da izvedemo na put i svako dete treba da se bavi sportom, treba ga skloniti od droge, treba ga skloniti sa ulice, tako da je zakon o sportu nikad bolji.
Ja se nadam, s obzirom da je bila rasprava u deset gradova, doneli smo jedan odličan zakon, a neko reče da su to fraze, pa, ne bih rekla. Ovaj zakon koji je pun povelja, preuzeli smo sve najbolje od UN, od Saveta Evrope i EU.
Što se tiče Zakona o sportu, u Srbiji postoji 132 sportske grane, od toga 101 koje su vrlo validne za Srbiju, 11 hiljada organizacija. Odlično, bravo za jednu malu zemlju.
Ono što još treba reći, ja bih istakla, neko reče da nismo dovoljno akta preuzeli i napisali, pa to nije tačno. To, prosto nije tačno, mi smo napravili, evo ga glavni akt je Strategija za 2014. do 2018. godine, zatim ono što je vrlo važno, Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista i na kraju Uredba o priznanjima i nagradama. Odlično radimo.
Ja ću pročitati, jer niko nije, šta smo mi to preuzeli od UN. Preuzeli smo Međunarodnu povelju o fizičkom obrazovanju i sportu Uneska, preuzeli smo Rezoluciju Generalne skupštine UN 58/5, zatim sve najbolje iz Saveta Evrope, preuzeli smo Evropsku sportsku povelju, Kodeks sportske etike, Rezoluciju broj 27/1996. Napokon, sve najbolje iz EU. Ono što bih naglasila je, pre svega Evropska sportska povelja, koja je pre svega osnovni dokument za bavljenje politikom sporta. Ona se zasniva na načelima prava, na načelima ljudskosti i pluralističke demokratije.
Šta reći o Srbiji, po meni još uvek zdravoj naciji? Šta reći o ovome što ste vi napravili? Svaka vam čast, odličan je zakon, ne bih ja tu ništa menjala, naravno za koju godinu ćemo ga možda dopuniti i to je normalno, sve raste, sve se menja, dijalektika, ali ono što je još vrlo važno tiče se finansiranja sporta. Rađena je komparativna analiza. Ta komparativna analiza je bila upravo šta Srbija radi što se tiče sponzorisanja, odnosno finansiranja sporta i određene zemlje EU. Došli smo do podataka da se uglavnom zemlje EU finansiraju iz regionalnih, lokalnih budžeta, za razliku od Republike Srbije, gde je to još uvek bazirano, fokusirano na budžet Republike Srbije. To nije dobro.
Zatim imamo podatak da su igre na sreću vrlo dominantne, što se tiče zemalja EU, kod nas je to zanemarljivo mali procenat. Takođe, finansiranje mogu biti, znamo svi, od ulaznica, članarine, sponzorstva različitih, postoji jedan problem u Republici Srbiji, koji ćemo ovim zakonom otkloniti, a to je upravo finansiranje iz javnih preduzeća koja poprilično ne transparentno, e sada će biti transparentno. Ono što je vrlo važno pojaviće se novi sponzori, privatni sponzori, a što je meni jako drago i mislim da je to prava stvar.
Šta još reći o zakonu o sportu? Uglavnom smo sve rekli, sem da strategija, ono što je najvažnije, koji su ciljevi, pre svega, to je omasovljavanje sporta kao takvog i unapređenje sistema sporta u Srbiji, a ono zašta se strategija zasniva i na čemu je bazirana su, pre svega unapređenje sportskog i univerzitetskog sporta, obezbeđivanje uslova za povećavanje bavljenja masovnog sporta i naravno sva prava za sve. Spomenula sam već decu sa invaliditetom ili osobe sa invaliditetom, žene. Postoji nešto što je mnogo lepo, Vlada je odobrila i rodno budžetiranje, bravo za nas žene, imaćemo mnogo veću mogućnost za bavljenje sportom.
Na kraju razvoj sportske infrastrukture, naravno, Predlog zakona o sportu reguliše sve organizacione oblike, što je dobro. Ne bih da nabrajam, dosta smo toga rekli. Odličan je zakon i naravno da će SNS u danu za glasanje glasati za Predlog ovog zakona.