Poštovane dame i gospodo, ja ću pokušati da ubedim našu gošću, ministarku Bogosavljević Bošković, da je neophodno da prihvati naš amandman koji smo podneli na član 19.
Gospođo Bogosavljević Bošković, mi smo primetili da na jednom mestu u članu 19. fali jedna zapeta. Podneli smo amandman, poštovana gospodo, kojim predlažemo da se na odgovarajuće mesto stavi izostavljena zapeta i obrazložili – smatramo da je izmena predložena amandmanom u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika.
Ministarka Bogosavljević Bošković, dame i gospodo narodni poslanici, nama je odgovorila da ne može da prihvati amandman zato što je izmena predložena amandmanom suštinski ista kao i odredba u Predlogu zakona, a nije, poštovana gospodo.
Gospođo Bogosavljević Bošković, da vam ja sada pokušam argumentovati da nije. Zamislite, dame i gospodo, da negde na nekoj hartiji piše - ne radimo čestito, a da na drugoj hartiji piše - ne, radimo čestito. Gospođo Bogosavljević Bošković, kada nema zapete, to onda znači da neko šalje poruku - ne radimo čestito. Kada se stavi zapeta posle ne, onda neko saopštava - ne, ne, ne, treba da radimo čestito. Gospođo Bogosavljević Bošković, to je suštinska izmena.
Poštovana gospodo, preciznost u jeziku, korišćenju znakova interpunkcije je jedno od obeležja vladavine prava. Poštovana gospodo, ako ministarka Bogosavljević Bošković ne prihvati ovu argumentaciju i ne prihvati ovaj amandman, onda apelujem na savest svakog narodnog poslanika ovde iz svih parlamentarnih stranaka da glasa za ovaj naš amandman. Hvala.
