Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Poslaniče, niste u sistemu, ne možete da se javite za povredu Poslovnika, ali nema vas na ekranu, ubacite ponovo.
(Marko Đurišić, s mesta: Jesam, pogledajte na ekranu da sam prijavljen.)
Ne moram da gledam po sali, nego ovde. Evo, sad ste se pojavili. Što ste nervozni?
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Izvolite, po Poslovnik.

Poštovana predsednice, smatram da je povređen član 87. Poslovnika, koji govori da sednice Narodne skupštine po pravilu održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova.
Pa, onda stav 2. kaže - predsednik Narodne skupštine može da odluči da sednica Narodne skupštine održi drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ako za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Narodne skupštine saopštava narodnim poslanicima.
I, stav 3. - o produženju rada sednice posle 18,00 časova predsednik Skupštine obaveštava Narodnu skupštinu, najkasnije do 16,00 časova tog dana.
Smatramo da nikako nije mogao da se zakaže nastavak sednice koju smo završili pre 24 sata, za 19,00 časova, u utorak. Meni uopšte nije jasan razlog za ovu brzinu i za vašu potrebu da na ovaj način zloupotrebljavate Poslovnik, kršite poslovničke norme.
Jedino što mogu da razumem to je kukavički strah od toga da slučajno ne uđemo u poslednji četvrtak u mesecu, kada bi Vlada Republike Srbije, zajedno sa premijerom trebala da dođe i da odgovara na pitanja poslanika. U dve godine ovog mandata to se desilo tri puta i svaki put ste izbegavali, ali nikada niste na ovako brutalan način pokušavali da izbegnete to. Taj strah je veliki, jer ste nam jednom rekli ovde - a što ne produžimo rad sredom do posle ponoći, jer bi ušli u četvrtak. Kritikovali ste nas što nismo možda dovoljno uporni, pa ne sedimo ovde do posle ponoći u sredu. I, sada ste se uplašili tog scenarija i zakazali sednicu za ovo vreme.

Hvala vam poslaniče.
Želite da glasamo o ovoj povredi Poslovnika? Da, svakako.
Da li neko želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Enis Imamović.

Hvala uvažena predsednice.
Svoje prvo današnje pitanje upućujem ministru policije. Već neko vreme policija u Novom Pazaru i drugim sandžačkim gradovima u blindiranim džipovima sprovodi nekakve akcije pod izgovorom zbog navodnih neplaćenih saobraćajnih kazni za najobičnije saobraćajne prekršaje. Ovo su akcije koje se sprovode na više punktova uglavnom u centru grada i to preko dana i uveče kada su najviše gužve, a nisam primetio da se ovakve ili slične akcije sprovode u drugim gradovima u Srbiji, a nisam ni primetio ovde u Beogradu.
Sada imate situaciju da se policija iživljava nad slobodnim građanima Novog Pazara. Koristi klasične represivne metode. Privodi ljude usred bjela dana samo zato što nisu vezali pojas ili upalili svetla. A ta ista policija već godinama unazad nije u stanju da reši brojna teška ubistva, masovnu trgovinu drogom i brojna druga krivična dela na koja smo upozoravali u ovoj Skupštini, a koja se dešavaju u Novom Pazaru.
Podsetiću vas na samo neka od teških ubistava koja su se desila u centru Novog Pazar, a koja još uvek nisu rasvetljena. Ubistvo taksiste Mirze Radonjice iz aprila 2007. godine. Ubistvo Mirsada Hadžijavdića iz novembra 2005. godine. Ubistvo Seada Šutkovića u centru grada pre nekoliko godina. Ubistvo vlasnika menjačnica Haruna Alića, takođe u centru grada. Ubistvo vlasnika menjačnice Enesa Ajdinovića, ispred porodične kuće, takođe u centru grada Novog Pazara. Zamislite sad situaciju da se policija sa takvim bilansom parkira blindiran džip u centru grada i zaustavlja i privodi ljude za to što nisu vezali pojas i to ugledne ljude. Imali smo slučaj da su jednog vrlo uglednog lekara pre nekoliko priveli zbog najobičnijeg saobraćajnog prekršaja. Privode uglede privrednike koji su uzgred budi rečeno i stalno na meti nekakvih tržišnih inspektora.
Zato pitam ministra, ali i direktora policije, ko je i sa kojim ciljem izdao naredbu policiji u Novom Pazaru da se ovako bahato, neprijateljski odnosi prema građanima Novog Pazara?
S druge strane, za nekoliko dana, 27. februara obeležava se 23 godišnjica od otmice u Štrpcima. Prije 23 godine uz asistenciju pripadnika MUP-a i Vojske Srbije pripremljena je i izvedena otmica, mučenje i streljanje 18 Bošnjaka i jednog Hrvata iz voza 671 koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar. Tada su radnici železnica u pratnji uniformisanih policajaca na polaznoj stanici u Beogradu legitimisali putnike, na poleđini njihovih karata pisali njihova imena. U isto vreme su se u taj isti voz ukrcali i pripadnici vojske koji su kasnije, prema izjavama svedoka, očigledno komunicirali i sarađivali sa ljudima koji su zaustavili voz i izveli ove putnike na osnovu imena koja su napisana na poleđini karata.
Tada je iz voza izvedeno 18 Bošnjaka i jedan Hrvat koji su mučeni, opljačkani i ubijeni. Ovaj slučaj i dan danas nije u potpunosti rasvetljen. U Štrpcima su oteti, mučeni i ubijeni Bošnjaci Sandžaka, građani ove države samo zato što su bili Bošnjaci, nedužni civili.
Stoga tražim od ministra pravde da mi objasni zašto ovi ljudi još uvek nisu dobili status civilnih žrtava rata i zašto članovi njihovih porodica nisu dobili status koji njima pripada?
Imajući sve ovo u vidu jasno je da se policija i pravosuđe prema ovim slučajevima ophodi kao pred švedskim stolom, uzima one slučajeve koji su pogodni vladajućem režimu za širenje straha, naročito sada u predizbornoj kampanji, a u isto vreme odbija da Bošnjacima u Sandžaku pruži osnovna ljudska prava, kao što su pravo na život, slobodu, pravo na sigurnost i jednakost pred zakonom.

Hvala poslaniče.
Reč ima Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, moje poslaničko pitanje upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, gospodine Vučiću 2012. godine i 2014. godine vi i vaši koalicioni partneri u kampanjama za republičke i lokalne izbore ste obećavali građanima Niša bolji život, više radnih mesta, uređeniji grad, pošteniju gradsku vlast, uređeniji i puniji budžet, jednom rečju bolji život. I, građani Niša su vam poklonili poverenje i 2012. i 2014. godine.
Sve što se radilo na privrednom preporodu grada Niša i okoline juga i jugoistoka Srbije je ravno nuli. Nijedno od vaši predizbornih obećanja, bar što se tiče građana Niša niste ispunili. U gradu Nišu, mi za ovih četiri godine imamo 470 privrednih subjekata manje, 201 radnja manja, 2200 radnih mesta manje.
Ono što je interesantno je odgovor koji je dao gospodin Sertić, ministar u vašoj Vladi, koji je rekao da je u Gradu Nišu ukupno realizovano za vreme vaše vlasti 9.511.520,000 hiljada dinara i li je realizovano za 6386 projekata. To je možda tačno, ali pod uslovom da se jedan čovek zaposlio za svaki projekat koji je realizovan u gradu Nišu, mi bi imali 6386 radnika više upošljenih, 6.300 radnika manje na birou.
Grad Niš ima 36% nezaposlenih, sam grad ima preko 32.000 nezaposlenih, a Nišavski okrug bezmalo 50 hiljada. Nijedno vaše obećanje nije realizovano.
Jedino što je bilo ostvareno zaposlenje to je „Džonson elektrik“, pre nešto više od pola godine, to je 350 ili 400 radnih mesta. To je dobro, ali to je po ugovoru koji je vlada još 2010. godine potpisala sa tom firmom o strateškom partnerstvu.
Ono što jeste zaposlili to su vaši članovi stranaka u javnim preduzećima i skupštini grada i opštinama grada Niša. To se vidi po tome što je budžet na poziciji plata grada Niša za 2012. godinu bio 1,8 milijardi, a danas 2016. godine 2.250 miliona.
Ono što je isto bitno da na dohodovnoj strani niškog budžeta 2016. godine je predviđeno tri milijarde na ime uplate poreza na zarade, a 2012. godine to je bilo tri milijarde i 600 miliona. Šesto miliona manje, nego što je bilo 2012. godine. to je efekat vaše vlasti. Nadam se da ove godine u kampanji nećete ići sa istim obećanjima, jer ja duboko verujem da građani Niša vam na ova obećanja neće dati poverenje.
Drugo pitanje zašto ništa niste uradili vi i vaša vlada za izmeštanje pruge iz centra grada? Ono što ste zatekli 2012. godine, a to je da je grad Niš uradio generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge. Zatim je uradio plan detaljne regulacije nove trase pruge i kompletnu geodeziju buduće nove trase. Na tome stalo. I, ništa niste uradili. Prstom niste mrdnuli.
Ono što sam dobio od ministarke Mihajlović odgovor je da je cena nove trase jednaka trasi između Niša i Bugarske granice, da se ona kreće između, zamislite, 84 i 160 miliona evra, vrlo je precizan podatak.
Odokativna neka metoda, koja izgleda praktikuje se u vašoj vladi kod određivanja cena onoga što treba da se investira i da će se o tome odlučiti kada se budu stekli uslovi. Ono čega se plaše građani Niša je da u iznudici ne bude privremeno elektrifikovana pruga kroz centar grada, kao što je vaš bivši direktor „Železnice Srbije“, najavio pre nego što je smenjen.
Duboko verujem da do toga neće doći, jer građani Niša su par puta skupštinskim odlukama, jednoglasnim skupštinskim odlukama i opozicije i pozicije rekli – ne, pruzi u centru grada. Rekli su da žele da se pruga izmesti i to je stav svih građana Niša, bez obzira na njihovu političku pripadnost. Nadam se da na sledećim izborima će doći nova vlast, koja će, gospodine Vučiću, moći da ispuni obećanja data u predizbornoj kampanji. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Muamer Bačevac.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, uvažena predsednice i predsedništvo, želim da podsetim radi javnosti i radi građana koji žive u Sandžaku na ružne stvari koje se dešavaju u obližnjoj opštini Tutin gde je na vlasti stranka Demokratske akcije i njen prepoznatljiv predsednik Šemsudin Kučević. Ja sam i juče ukazivao u okviru Zakona za zaštitu od zaraznih bolesti, da smo imali jednu ozbiljnu krizu u toku ove godine i da šest meseci nije odnošeno đubre, da je došlo do ozbiljnog zastoja u higijenskim uslovima, da je čak počela stoka da umire i da je zaista alarmantno stanje bilo u samom gradu.
U opštini nije rešeno vodosnabdevanje, a nedavno smo pričali o sportskoj infrastrukturi, gde smo videli kod njih objekti nisu mrdnuli od 2000. godine i praktično od kako je ova garnitura na vlasti, imamo zaista jedno ruiniranje i propadanje i jedno bezizlazno stanje za građane te opštine, koja je pogranična opština i iz koje ljudi zaista migriraju.
Građani ove opštine obratili su mi se sa jednim ozbiljnim problemom. Naime, predsednik opštine Šemsudin Kučević je 2014. godine doneo o potpisao neko rešenje, čime je dozvolio jednom privatnom preduzeću iz Tutina da vrši eksploataciju krečnjaka, kao i tehničkog kamena iz sela Detane i potpisao je rešenje čak o izvođenju rudarskih radova, iako nije imao odobrenje samog rudarskog instituta, obzirom da je ovo veliko selo i da se samo nalazište nalazi u samom selu, na 50 metara od groblja, na 100 metara od kuća, žitelji su sprečavali i već sprečavaju dve godine da dođe do ovog čina, za šta se ustanovilo da je protivzakonit. Pune dve godine meštani ovog i obližnjih sela onemogućavaju izgradnju kamenoloma, obzirom da bi to ugrozilo njihovu egzistenciju, da bi to uništilo njihovu osnovnu delatnost od koje žive, a to je poljoprivreda i stočarstvo.
Da apsurd bude veći, obzirom da niko od upošljenika u opštini nije hteo da potpiše ovu odluku, potpisao ga je sam predsednik opštine na šta on nema nadležnost i namučeni, naravno, seljani podneli su krivičnu prijavu protiv predsednika Kučevića, ali odgovor još nisu dobili.
Sudija u Tutinu je ispravio svoju grešku prilikom donošenja prvostepenog rešenja i u drugom rešenju koje je doneo u sedmom mesecu 2015. godine po rešenju Višeg suda u Novom Pazaru utvrdio je da državinu na toj katastarskoj parceli imaju meštani datog sela, pa se očekuje da Viši sud u Novom Pazaru i potvrdi ovu presudu.
Zaista su se meštani namučili, čak dobili nekoliko krivičnih prijava, bilo je raznih i teških situacija, a čak u prošloj godini u Ramazanu su, bilo i nasrtaja uz asistenciju policije koja je obmanuta na ove ljude i bilo je niz teških trenutaka. Želim samo ovim primerom da vam ukažem koliko je teško stanje u ovoj rudnoj opštini i koliko ima zloupotreba. No, to nije jedini problem.
Naime, meštani su mi se ponovo obratili i ukazali na jedan problem koji je napravio predsednik opštine ponovo u selu Detane, jer je to selo koje je udaljeno samo dva kilometara od Tutina počeo je da prodaje seosko zemljište na površini od 19 hektara koje je korišćeno kao pašnjak i na taj način onemogućio meštanima da se bave stočarstvom.
Ono što je posebno bitno, jeste da predsednik opštine Tutin prodaje katastarske parcele svojim stranačkim simpatizerima i to tri meseca pred izbore što je izuzetno simptomatično i ukazuje na brojne nelegalnosti, te s toga pozivam nadležne organe da reaguju i provere ovo stanje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem, predsednice.
Moje današnje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i ono se odnosi na javne nabavke i na sve češće primedbe da osnovna načela javnih nabavki koja se odnose na obezbeđivanje konkurencije, transparentnosti i jednakosti svih ponuđača se u praksi ne poštuju.
Zakon o javnim nabavkama koji je u primeni od 1. aprila 2013. godine, najavljivan je kao zakon koji niko nikada tako mudro nije osmislio u borbi protiv korupcije, a posle samo tri godine od početka njegove primene dolazi se do zaključka da je upravo ovaj zakon jedan od ključnih generatora korupcije u Srbiji.
Da nešto ozbiljno ne štima u primeni ovog zakona potvrđuje i prošlogodišnja ostavka predsednika Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki gospodina Varinac Saše, koji je tada džentlmenski mudro svoju ostavku obrazložio time da posao u komisiji prevazilazi njegove sposobnosti, iako svi oni koji se ozbiljno bave javnim nabavkama znaju da je reč o jednom profesionalcu i da razlog ostavke očigledno nije profesionalne prirode.
Ono što najviše zabrinjava su sve češće pritužbe da se na naručioce, na komisiju i najpovoljnije ponuđače vrše pritisci koji se kreću od direktnih i indirektnih pretnji, pa sve do nečega što liči na zloupotrebu državnih organa, pre svega tužilaštva, policije, poreske uprave, raznih inspekcija i da se najčešće ta vrsta pritisaka vrši od strane onih ponuđača čije ponude nisu ocenjene, kao najpovoljnije, a koji se vrlo često pozivaju na stranačku pripadnost, rođačke, kumovske i ostale veze sa vladajućim strankama.
Ja ovom prilikom Vladu neću pitati o svim javnim nabavkama u Srbiji, niti o javnim nabavkama za koje Vlada, naravno, nije nadležna, ali hoću da je pitam o javnim nabavkama, koje za potrebe Vlade Republike Srbije i ministarstva, objedinjeno, dakle centralizovano sprovodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa.
Centralizovane javne nabavke imaju i dobre i loše strane. Dobre su što se, s obzirom na količinu koja se nabavlja uglavnom ostvaruju popusti, ali je loše i to se u praksi i danas u Srbiji zapravo i pokazuje, da se vrši stroga, da ne kažem stranačka kontrola izbora najpovoljnijeg ponuđača.
Tada dolazimo do paradoksa da upravo državni organi, institucije, pa i sami građani postaju žrtve nečega što bi da je dobre volje i poštene primene Zakona o javnim nabavkama, da se tako i primenjuje ne bi došlo, a dolazi do velike štete i za državne organe i za građane.
Primera radi, nabavka IT opreme, čija prodaja se pokazala očigledno kao vrlo unosna za neke firme koje su za samo dve godine unazad uvećale svoje prihode i do 300%, podeljena je u tri segmenta, a to je kupovina opreme, održavanje opreme i potrošni materijal i ukupna vrednost ove javne nabavke prelazi jednu milijardu dinara.
Ponoviću, jednu milijardu dinara.
Ali, u okviru toga, na primer, 16. aprila 2015. godine, na portalu je objavljen poziv za podnošenje ponuda po centralizovanoj javnoj nabavci, broj 4/15, koja se odnosi na nabavku tonera i do danas taj postupak nije okončan, kao što nije okončan ni postupak centralizovane javne nabavke broj 10/15, za nabavku računarske opreme i primera ima još, ali ja zbog kratkog vremena neću dalje nabrajati.
Ono što su moja pitanja je sledeće – da li Uprava za zajedničke poslove ima interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama? Da li je neko od zaposlenih na poslovima javnih nabavki u upravi, počev od 2013. godine pa sve do danas, podneo nadležnom tužilaštvu prijavu zbog postojanja korupcije i da li je o tome obavestio Vladu? Koliko javnih nabavki je Uprava predvidela planom javnih nabavki za 2015. godinu?