Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.10.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, narodni poslanici, ja razumem gospodine Milojičiću da vas mnogo ne zanima zašto građani Smederevske Palanke nemaju vodu, jer vi izgleda samo pijete pivo. Vi ste 13. maja ove godine u kafiću „Atrijum“ popili 65 piva „Lav“, 130 piva „Tuborg“ i 143 flašice piva „Hajniken“ i onda ste to pravdali da je to navodno o trošku reprezentacije, jel tako, opštine Smederevska Palanka u ukupnoj vrednosti od 140 hiljada dinara. Nema te Evropske investicione banke, niti bilo koje druge banke na svetu koja može da pokrije dugove jednog predsednika opštine koji nedomaćinski upravlja svojom opštinom. Dakle, ne postoji.
Ono što vi niste uspeli da objasnite gospodine Milojičiću, ne da ste vi doveli samo vodovod u blokadu, vi ste sva javna preduzeća u Smederevskoj Palanci doveli u blokadu. Pa, kada vam je premijer Vučić na kraju rekao da ste plate isplaćivali preko fudbalskog kluba koga ste proglasili javnim preduzećem, onda ste vi počeli da se smejete i da kažete – ha, ha, ha, nije javno preduzeće nego javna ustanova. Zamislite, drastičnu razliku. Znači, ne samo da je vodovod u blokadi, sve je u blokadi u Smederevskoj Palanci i onda ste zaposlene u opštinskoj upravi plaćali preko računa fudbalskog kluba, ne znam kako se zove, koga ste prethodno proglasili javnom ustanovom.
To je model, gospodine Milojičiću po kome bi DS vodila Srbiju da ste ne daj Bože pobedili i na ovim izborima, ali građani Srbije, hvala Bogu imaju dovoljno pameti pa vam nisu ukazali poverenje.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Goran Kovačević.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, Predlog zakona o finansiranju lokalnih samouprava dovodi da se u Skupštini Republike Srbije otvori rasprava o funkcionisanju lokalne samouprave.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, molim vas o zakonu, samo o zakonu.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Naravno, samo o zakonu.
Više o načinu kako funkcionišu lokalne samouprave, nas zanima budućnost funkcionisanja lokalnih uprava u Srbiji. Gospođo ministarka, Skupština Republike Srbije, lokalne uprave moraju u narednom vremenskom periodu da jasno definišu kako treba da funkcionišu lokalne uprave. Slušamo dva dana kako se govori o sukobljenom interesu republičkog budžeta i lokalnih budžeta i niko da kaže da je to cena koštanja opšte države. Republički budžet, opšti, je cena koštanja opšte države, to je jedno, ne postoji razlika. Kada imate fiskalni prihod na nivou države Srbije onda ti fiskalni prihodi imaju misiju da građani Srbije žive bolje.
Svedoci smo poslednje dve godine da Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira brojne projekte u osnovno obrazovanje, primarnu zdravstvenu zaštitu, putnu infrastrukturu na lokalu koja po vokaciji, zakonima treba da bude finansirana iz lokalne uprave.
Dame i gospodo, kada Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira, a koga finansira, gde završava taj novac. Naravno, u lokalnim budžetima. Fiskalni prihodi jesu jedinstvo, ali je i obaveza Vlade Srbije da lokalne uprave koje ne funkcionišu dobro finansira. To je jedinstvo i tačno je, poslednjih desetak godina, praktično deceniju, država Srbija se nalazi u velikom fiskalnom problemu. Opšta država je uvek u deficitu. Sva sreća poslednje dve godine imamo rast prihoda što se tiče republičkog budžeta imamo suficit.
Srbija je uvek nekako trošila više nego što je zarađivala. Potreba za javnim rashodima bila je uvek velika. I, u pravu je Fiskalni savet kada kaže da je osnovni problem funkcionisanja opšte države i deficita koji tu imamo, problem lokalnih uprava. I, ne greši Fiskalni savet, ne greši i kada kaže da sve one druge institucije koje su monopolisti, a koji svoj monopol vuku iz državne uprave, jesu problem funkcionisanja fiskalnog poretka države Srbije. Milton Fridman kaže da je najgori mogući monopol, državni monopol.
Jesu u pravu i predstavnici lokalne uprave kada kažu da imaju problem sa funkcionisanjem. Problem sa funkcionisanjem lokalne uprave nastao je u trenutku kada je stepen zaduženosti toliki da ugrožava stepen likvidnosti u pojedinim ekstremnim slučajevima, insolventnost. Ali, ovaj zakon o kome danas raspravljamo ne tiče se i ne dovodi do popravljanja položaja lokalnih uprava, odnosno ne otežava ga zato što se radi o zakonu koju ne doprinosi povećanju fiskalnih obaveza građana Srbije. Ovo je fiskalno potpuno neutralan zakon.
Dva dana, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, slušamo raspravu o Zakonu o finansiranju lokalnih uprava. I da vas pitam, ministarka, da li ste čuli koliko iznosi iznos prihoda po osnovu zarada? Godine 2015. i 2016. država Srbija ima rast prihoda, a ti prihodi su u visini od 120 milijardi dinara, odnosno 50 milijardi u visini čistih prihoda.
Ovde ću da iskoristim podatke koje daje Fiskalni savet. U zadnjem izveštaju koji je dostavljen 5. septembra 2016. godine, na stranici 10, stranici 11. i 12. objašnjenje – govori se o rezultatima fiskalne konsolidacije države Srbije – 149,5 milijardi su prihodi od poreza na dohodak građana. Evo, ja prvi danas to kažem. To kaže Fiskalni savet, toliko smo planirali, opšti javni rashodi za ovu fiskalnu godinu. Na stranici 11. i 12. Fiskalni savet kaže – Zato što je Vlada Srbije činila niz koraka koji se tiču direktnih stranih investicija, odnosno domaćih investicija, popravila investicionu klimu, u državi Srbiji masa zarada i nivo zaposlenosti je porastao, pa će porez na dohodak građana biti uvećan za šest milijardi, minimum. 75% poreza na dohodak građana predstavljaju porezi na zarade; 80% poreza na zarade ide lokalnim upravama.
Ja pitam sve zaštitnike funkcionisanja lokalnih uprava – 2,75% prihoda odnosno 4,8 milijardi po osnovu povećanja poreza na zarade u 2016. fiskalnoj godini, kome je otišlo? Otišlo je lokalnim upravama, zahvaljujući funkcionisanju Vlade Republike Srbije. I to ne kaže ministar, ne kažu odbornici i poslanici SNS, ne kaže predsednik Vlade, kaže Fiskalni savet. Ne verujete Fiskalnom savetu? Međunarodnom monetarnom fondu? U redu.
Novac koji je obezbeđen investicijama Vlade Srbije u stvari je otišao za funkcionisanje lokalnih uprava, povećanje nivoa zarada i to je sasvim normalno. Da nema Vlade Srbije, male opštine koje funkcionišu u Srbiji bile bi u strašno lošoj situaciji. Imate nebrojane male opštine koje iz svojih budžeta, zbog odliva stanovništva, male privredne aktivnosti, nisu u stanju da finansiraju potpuno funkcionisanje lokalne uprave. Da nema direktnih investicija, odnosno pomoći koje Vlada Srbije čini u grinfild i braunflid investicije, te male opštine danas ne bi funkcionisale. Da li je moguće zamisliti da mala opština može da doprinese i da privuče stotine i otvori nova radna mesta? Funkcionisanje lokalne zajednice uglavnom je vezano za zakone koji se donose u Republici Srbiji i propise koji se tiču lokalnih uprava.
Gospođo ministarka, kako god da bude, Srbiji su potrebni novi reformski zakoni. Ovaj početak, bez novih sistemskih zakona koji su moderni, ništa novo svuda u svetu, Srbija ne može da ide dalje, sa zakonima koji se baziraju na razmišljanju i funkcionisanju iz 1946. godine, ma kakve sistemske i male promene činili, pravili akademije, obučavali, mora da se donesu sistemski zakoni. Ti sistemski zakoni moraju da prođu i da krenu od ključnog pitanja, a ključno pitanje je danas za mene – gospođo ministarka, a šta nam rade lokalne uprave? Da li se bave sportom, da li finansiraju obrazovanje, čime se sve bave? Čujemo da finansiraju sindikate. Iako bi odgovor na ovo pitanje trebalo da bude prilično jednostavan, u temi sam, vrlo jednostavan, da mi u državi Srbiji znamo čime se bave lokalne samouprave, ja mislim da grešimo.
Zbog takvog sistema koji mi danas imamo, jesu u pravu predsednici opština koji kažu da nisu u stanju da izmire i izvrše sve obaveze koje su nametnute odlukama republičke Skupštine i odlukama vrlo često lokalnih parlamenata koje su populističke, a koje nemaju izvore prihoda u fiskalnim prihodima. I jesu u pravu. Kao što jeste u pravu i Fiskalni savet kada kaže da je osnovni uzrok problema u funkcionisanju lokalnih uprava preveliki rashodi, pre svega rashodi za zaposlene.
Ne može se promeniti funkcionisanje lokalne uprave i nećemo napraviti nikakav iskorak ako ne rešimo još jedno ključno pitanje, a to je pitanje dualnog odnosa, odnosno dvojne uloge koje imaju lokalne skupštine u funkcionisanju i u svom radu. Lokalne skupštine su vlasnici javnih, javno-komunalnih preduzeća, agencija. Istovremeno, lokalne skupštine primarno imaju funkciju da građanima sa svoje teritorije obezbede što bolje komunalne uslove. Građani glasajući poveravaju njima funkciju poveravanja poslova. I jeste u pravu, nije sporno, mnoge lokalne funkcije mogu da se urade i učine boljim saradnjom privatnog i državnog kapitala.
Ali, gospođo ministarka, moramo da se vratimo normalnoj praksi i normalnim pravilima, koji kažu da je lokalna uprava, skupština, tu da poverava poslove onima koji najefikasnije i najekonomičnije rade, u interesima građana Srbije. Ko je vlasnik kapitala, ko pruža uslugu, da li je to mešovito preduzeće, preduzeće koje je u vlasništvu te skupštine ili privatni kapital, potpuno je nebitno u uslovima kada imate velike fiskalne i monetarne probleme.
Moram da podsetim građane Srbije da nije ništa sporno da se Srbija i danas nalazi u teškoj i fiskalnoj i monetarnoj situaciji, ali je razlika zato što smo okrenuli trend i prvi put imamo fantastične fiskalne rezultate i fantastične monetarne rezultate, kao nikada u istoriji Srbije. E, u takvim teškim vremenskim uslovima, u teškim situacijama, neophodno je da se vodi računa o svakom fiskalnom dinaru. Svaki fiskalni dinar u ovako teškim vremenima treba da ide u suštini, iako ovim zakonom ne ide, onim upravama i onim sistemima koji imaju najveće poverenje građana Srbije. Danas je nesporno da najveće poverenje građani Srbije u vođenju fiskalne politike imaju u Vladu Republike Srbije.
Potpuno se slažem, a i vi se slažete, da je proces decentralizacije neophodan da bi lokalne uprave mogle da funkcionišu bolje. Ali, nisam čuo danas da je neko iz lokalnih uprava, bivši predstavnici, rekao u procesu decentralizacije lokalnih uprava – znate, vi branite jedan sistem, vi hoćete da ga decentralizujete, a ne govorite o decentralizaciji lokalnih uprava, koje su takođe u problemu. Da vas podsetim da Slovenija ima 211 opština, Hrvatska 429 opština i da je nesporan proces decentralizacije koji podrazumeva da odgovornost bude veća. Ali je nesporno takođe da sa procesom decentralizacije se jasno fokusira odgovornost do nivoa stečaja za loše funkcionisanje lokalnih uprava.
Danas u Srbiji imate tržište gradova. To je pojam koji retko ko koristi. Imate tržište, na tržištu je konkurencija između gradova u privlačenju domaćih i stranih investitora i to je realna situacija. Imate gradove koji nude više i gradove koji nude manje i to je normalna situacija. Ali je pred nama izvesna situacija da će u narednom vremenskom periodu doći i do borbe za stanovništvo. Jer, ako nemate stanovništvo, onda nemate ni fiskalne prihode. Borba za stanovništvo će biti ključna borba između lokalnih uprava u narednom vremenskom periodu. Uslovi koje će pružati svojim građanima da otvaraju poslove, žive na toj teritoriji, razlikovaće dobre ili loše uprave.
Bez sistema, glavne knjige, trezora, koji se i danas i merama Vlade Srbije vodi, kako po funkcionalnosti, ekonomičnosti, organizaciji, ali u poslednje dve godine i programski, ne možemo da govorimo o promenama u funkcionisanju lokalne uprave. Bez jasnih pravila koji definišu, a istovremeno kontrole koja kaže za šta se troše sredstva građana Srbije, nema promene i nema mehanizma koji će govoriti o kontroli trošenja sredstava.
Moj predlog vam je da ne samo državni organi znaju koliko se i kada troši novac, već da informacije o funkcionisanju odnosno budžetskim isplatama, kako direktnih tako i indirektnih korisnika budžeta, budu dnevno dostupne građanima Srbije. Nije nikakav problem. Građani Srbije treba da znaju za šta se vrše plaćanja iz njihovih sredstava i mislim da je to neophodnost u vezi funkcionisanja lokalnih zajednica.
Ovaj zakon je u stvari ključno pitanje između dva fiskalna subjekta, između republičke administracije i lokalnih administracija. I pošten da budem, građane Srbije u bilo kom gradu ne zanima kada imaju infrastrukturni problem ko je odgovoran za taj infrastrukturni problem. Možete da prebacujete odgovornost sa republičke Vlade na lokalnu vladu, ali kada građani jesu nezadovoljni, pa i u primeru koji ste vi naveli, država Srbija mora da reaguje. To je suština funkcionisanja i fiskalnog poretka Srbije.
I da završim – ovo je prvi zakon koji podrazumeva promenu u funkcionisanju lokalnih zajednica. Kao što smo menjali zakone o radu, kao što smo menjali zakone 2015. godine na početku pa tvrdili da ćemo 2018. godine doći u situaciju da nam spoljni dug pada, a već smo sada došli, kao što smo imali plan da bolji fiskalni rezultati stignu tek za tri godine, a stigli su za godinu i po dana.
Gospođo ministarka, krenuli ste u jedan posao koji nije reformisan, možda zadnji deo srpskog društva i državne uprave, koji nije promenjen, nemojte da budete obeshrabreni.
Za godinu, dve dana kad donesemo set novih zakona koji se tiču i fiskalnog funkcionisanja lokalnih uprava i nove teritorijalne organizacije i novog načina funkcionisanja, rezultati koji će stići, a stići će ako budete istrajni na modernizaciji lokalne uprave, biće zasluga vaša i vašeg tima.
Srpska napredna stranka naravno da nema nikakav problem da podrži svaki zakon koji govori da je drugačije, jeste drugačije, ali smo zato tu da Srbija bude drugačija od one koju smo mi nasledili.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Saša Radulović nije na zasedanju.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je vrlo važno čuti, gospođo ministar, da ćete u glavni fokus u vašem radu u narednom periodu staviti na pitanje lokalne samouprave.
Neću ništa novo reći ako kažem da je stanje u lokalnoj samoupravi izuzetno teško i prosto, možemo praviti analizu i možda je prilika ovde u ovoj diskusiji, debati, da vidimo šta su uzroci tog stanja i da vidimo kako posle saniranja tih problema koji su nastali, kako u narednom periodu načiniti ključan iskorak i ključne promene u lokalnoj samoupravi.
Mnogo je zamagljeno toga bilo danas i juče u toku rasprave. Šta su pravi uzroci? Sticajem prilika, bio sam narodni poslanik u tom periodu i predsednik Odbora za lokalnu samoupravu, jako dobro znam kada je počeo period oduzimanja sredstava lokalnim samoupravama. To je period između 2008. i 2012. godine.
Ključan udar na lokalne samouprave bio je smanjenje transfernih sredstava 2009. godine, oduzimanje 40% jasnih, fiksnih sredstava koji su bile odličnim zakonom iz 2006. godine definisani, bez ikakvog obrazloženja u uslovima vrlo teške ekonomske situacije.
E, sada, posle oduzimanja sredstava, smanjenja transfernih sredstava, gde je bilo direktno kršenje zakona, lošom ekonomskom politikom došlo je do drastičnog pada nezaposlenosti sa 13% na 24% za nekoliko godina, i onda se političkim merama pokušavao taj problem rešiti 2011. godine. Šta su mogle lokalne samouprave, koje su dnevno gubile zaposlene, da dobiju povećanjem sa 40% na 80%, a u isto vreme ste im uzeli sredstva koja su dobijala na osnovu nenamenskih transfera? To je bila katastrofalna odluka koja ništa lokalnim samoupravama nije donelo. Donela je direktan gubitak.
S druge strane, donete su još neke odluke u tom periodu, govorim o odsustvu bilo kakvog strateškog prilaza lokalnim samoupravama, govorim o populizmu koji je tada vladao, o neznanju i odsustvu bilo kakvog razmišljanja kuda treba da ide lokalna samouprava.
Vi ste u to vreme imali jednu potpuno netransparentnu politiku državne pomoći i subvencionisanja investicija koje je radila SIEPA. Mi uopšte ne znamo koji su bili kriterijumi, kako su pojedine lokalne samouprave dobijale sredstva, a zašto drugi nisu. Najsiromašniji nisu, oni koji spadaju u kategoriju najsiromašnijih opština.
S druge strane, donet je zakon o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, u kojoj je, gle čuda, izuzet čitav deo koji se tiče javnih preduzeća, gde su najavljena kažnjavanja. I šta se dešavalo? Navodno su neke lokalne samouprave smanjivale broj zaposlenih u delu koji se tiče opštinske uprave, ali su zato masovnim zapošljavanjem punili javna preduzeća. I onda se donosi, kadrovski problem o kome ću nešto više reći, koji se pojavio. Ta vlast je donela izmene Zakona o lokalnim izborima, gde je utvrdila da mandat pripada odbornicima isključivo po redosledu na lokalnoj listi i na kraju smo dobili vrlo loš prilaz kadrovskoj politici u lokalnoj samoupravi.
E, sad pokušajte da zamisliti čitav ovaj niz mera, loših mera, loših političkih odluka koji je potpuno uništio pozitivne efekte zakona iz 2006. godine. To su uzroci stanja u koji su dovedene lokalne samouprave i to mora da se kaže. Tu je počelo urušavanje sistema lokalnih samouprava. E, sada je pitanje - šta u narednom periodu možemo da uradimo kad su svi pozitivni efekti zakona iz 2006. godine potpuno uklonjeni? Naravno, potrebna je ozbiljna reforma i potrebna je ozbiljna i zakonodavna reforma koja se tiče i političkog sistema u odnosu na položaj lokalnih samouprava, ali i načina funkcionisanja lokalnih samouprava.
Video sam, pojavile su se najave promene strukture nenamenskih transfera koji bi podsticale konkurenciju na nivou lokalnih samouprava kada je u pitanju ubiranje poreza ili privlačenje stranih investicija, čak je i jedan naziv bio da se odnosi na transferna sredstva za poreske napore, ili tako nešto se pojavilo.
Znači, potrebno je promeniti, pošto su potpuno uništeni nenamenski transferi, potrebno je promeniti njihovu strukturu. Možda je potrebno promeniti i iznose koji se dele, pogotovo kada je u pitanju opšti transfer koji je imao najveći iznos i koji su dobijale lokalne samouprave. Da ne govorim o onom nenamenskom transferu koji je subvencionisan, o nenamenskom transferu koji je bio katastrofalan, gde uopšte nismo znali po kom kriterijumu je dodeljivano.
S druge strane, ako hoćemo ozbiljan pristup strateškom planiranju planiranju lokalnim samouprava, mora se insistirati na programskom budžetu. Programski budžet mora da se definiše i koncentriše na ciljeve. To znači da ćemo naterati lokalne samouprave da planiraju kako će da izgleda njihova lokalna samouprava za nekoliko godina. To je pravi put u preuzimanje odgovornosti. Dosadašnji linearni način formiranja budžeta se pokazao kao nedovoljan, pogotovo u delu koji se tiče odgovornosti lokalnih lidera.
Mora se ponovo aktuelizovati ustavna odredba o obavezi da država vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. To podrazumeva promenu u pristupu dodeljivanju državne pomoći, subvencija, kada su u pitanju strani investitori, i fokusiranje tih subvencija mimo najvećih centara Beograda i Novog Sada, gde je najveći deo sredstava bio povučen, subvencija, ali su zato druge sredine, naravno, i drugim merama Vlade Republike Srbije, koje se tiču jačanja infrastrukture i podsticaja razvoja, moraju se jednostavno subvencije dodeljivati tim sredinama i podsticati investiranje u tim sredinama.
Naravno, važno političko pitanje jeste kadrovsko pitanje. Kadrovsko pitanje podrazumeva, mi sada, od 1. januara stupa na snagu Zakon o zapošljavanju u lokalnim samouprava, gde će lokalne samouprave imati obavezu donošenja godišnjeg kadrovskog plana, ali mi moramo da razmislimo i o promeni zakonodavstva i načina izbora pojedinih nosilaca vlasti na lokalnom nivou, jer će to biti jedini način da se preuzme odgovornost kada je u pitanju funkcionisanje lokalnih samouprava.
Srpska narodna partija se apsolutno snažno zalaže za decentralizaciju i jake lokalne samouprave. Ovo je trenutak da se krene u ozbiljnu reformu u lokalnim samoupravama. Vi morate u narednom periodu, i to vam predlažem, niz ovih zakona i političkih, ali i ekonomskih, da donesete ovde, jer došlo je vreme da se neko ozbiljno počne baviti lokalnim samoupravama, zato što su bile zapuštene, zato što se vodilo računa o svemu drugom osim o onom nivou vlasti koji je bio najbliži građanima, zato što su se donosile katastrofalne političke odluke u periodu između 2008. i 2012. godine. Sada je vreme posle saniranja tog stanja da se krene u reformski proces, koji će podrazumevati i politički i finansijski. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.
...
Srpska radikalna stranka

Nemanja Šarović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je praktično prvi zakon ove Vlade i poprilično dugo su čekali građani. Ja ću vas podsetiti na činjenicu da kada ste raspisivali ove prethodne izbore, vi ste rekli da je to zbog toga što reforme ne mogu da čekaju. Poslednji saziv, odnosno prethodni saziv je poslednji zakon doneo, ukoliko se ne varam, sredinom decembra prethodne godine, što znači da smo mi poprilično dugo čekali ovaj zakon.
Vi ovim zakonom smanjujete sredstva koja imaju lokalne samouprave i pokušali ste, naravno, da negativne efekte u javnosti, onoga što je činjenica, a činjenica je da se smanjuju stečena prava, pokušali ste to da opravdate na različite načine. Vi ste se, naravno, služili onim čime su se služili prethodni režimi kada nešto treba da poskupi ili kada negde treba da se uzme. Vi prvo kažete – poskupeće struja 20% do kraja godine, pa kad poskupi 10 onda mi treba da budemo oduševljeni. I slično je bilo i ovde. Prvo je bilo najava da će se oduzeti mnogo više sredstava, pa je reč bilo o osam milijardi. Na kraju, kada je oduzeto 4,8, to valjda treba svi predsednici opština, većinom iz SNS, da pokažu zadovoljstvo zbog toga, ali je jasno da niko od tih predsednika opština i gradova nije zadovoljan.
Zašto? Jasno je potpuno da svaka lokalna samouprava ima onoliko nadležnosti koliko ima novca. Da se mi ne zavaravamo, možete vi do mile volje davati nadležnosti, ukoliko nema novca, onda niko neće moći da se iskaže u bilo kom smislu, neće moći da funkcioniše.
Vi veoma dobro znate da se opštine već nalaze u izuzetno teškoj situaciji i da bez adekvatnih finansijskih sredstava neće moći da funkcionišu. Vi ste rekli i to da je ovo jedna od mera štednje. Ne može se nazivati merom štednje, kada jedan, kada centralni nivo vlasti otima, uzima, kako god, da ne koristimo teške izraze, od lokala, pogotovo što vi to nećete uštedeti, već će potrošiti republički nivo. Ne ide ovo ni na vraćanje dugova, ne ide ovo na bilo koji drugi, da kažem, rashod, već će ovo potrošiti republički nivo vlasti.
Jeste veliki iznos 4,8 milijardi za siromašnu i osiromašenu Srbiju i siromašne opštine, ali je to manje od 40 miliona evra. Ne kažem, da je trebalo uzimati, možda kako neki kažu, od beba, ovako ili onako, ali ste mogli, evo moj predlog, od nevladinih organizacija. Preko 300 miliona evra godišnje uzimaju nevladine organizacije. U najvećem broju slučajeva to je kancer srpskog društva, koji radi protiv države, koji radi protiv naroda, e to je mesto gde je trebalo otimati i gde bi mnogo manje bolelo. Svaki režim se susreće sa dilemom, gde će uzeti i gde će dati.
Prema tome, vi ste imali izbora, vi se nalazite u nezahvalnoj situaciji. Ja sam očekivao da će se prvi pred nama pojaviti neki ministar koji je tu već godinama. Međutim, evo dobili smo novog ministra i vi onda dalje pričate, još jedno od opravdanja, kažete da se ovim obezbeđuje makro-ekonomska stabilnost. Može li se makro-ekonomska stabilnost u Srbiji obezbediti sa 4,8 milijardi? Ne može. Može, možda trenutna likvidnost, ali makro-ekonomska stabilnost, priznaćete da je to zaista daleko od tog iznosa.
Istovremeno se hvalite suficitom i uzimate od lokalnih samouprava. Pa, gde bi otišao taj novac? Otišao bi na plate, otišao bi na te sitne projekte, na krečenje škola, možda na opremanje neke bolnice. To su sredstva koja bi se u velikoj meri direktno vratila državi, kroz poreze na zarade, kroz PDV, kroz različite druge načine ili tako što bi ti radnici u opštinama, koji nemaju velike plate, obični radnici nemaju, rukovodstva imaju, kupovali osnovne životne namirnice, plaćali struju i druge potrepštine.
Vas su kritikovali, i to je bilo posebno zanimljivo juče, i neki poslanici vladajućih stranaka, pa smo juče čuli da je ovaj zakon velika nepravda, koja se mora ispraviti, pa je gospodin Pastor rekao da nije dobar zakon, ali da je tek početak Vlade, pa hajde da se glasa dok se malo ne uhodate. Ja sam siguran da će glasati. Uvek se trudi deo poslanike vladajuće koalicije da izigrava nekakvu opoziciju, kritikuje, kritikuje, kritikuje zbog kamera, a kada dođe dan za glasanje, onda u tišini, naravno, svi poštuju partijsku disciplinu i glasaju za sve ono za šta treba da glasaju.
Dalje, rekli ste da je sprovođenje modela fiskalne decentralizacije predviđao zakon iz 2011. godine. Tačno, ali ako vi sada smanjujete ta prava, kako možete logički objasniti da onda ovo nije centralizacija? Naravno, da jeste. Ovde je pitanje - da li je celishodno, da li je opravdano uzimati dalje od lokalnih samouprava?
Beograd je taj koji je najviše dao. Beograd je taj koji inače ima najmanji procenat tog finansiranja, a gradske opštine u Beogradu su sad u prethodnom periodu dodatno oštećene i time što je grad Beograd praktično preuzeo sve poslovne prostore i time ukinuo, ne jedinicama lokalne samouprave, jer to gradske opštine nisu, ali gradskim opštinama je ukinuo još jedan izuzetno izdašan prihod i prihod pomoću koga su oni svakako planirali svoju budućnost i razvoj tih opština.
Vi nama danas treba da kažete da li je taj najteži period iza nas ili nije. To je ono što slušamo, pre svega, od predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Ako je najteži period iza nas, ako sada ostvarujemo suficit, ako imamo snažan ekonomski privredni razvoj, pa čemu onda ovo smanjenje?
Vi veoma dobro znate da opštine nisu u mogućnosti. Vi kažete – nek povećaju broj zaposlenih. Evo imali su pet godina. Da li su ga povećali? Tada su bili mnogo stimulisaniji, kada već pričate o stimulacijama, jer su tada imali veći procenat poreza na dohodak, odnosno poreza na plate koje su išle direktno u njihov budžet.
Govorite o dobrom primeru grada Beograda koji je centralizacijom javnih nabavki, kako kažete, uštedeo 1,2 milijarde dinara. To je veoma diskutabilno pitanje. Nemamo sad dovoljno vremena, ali sledeći put ću vam doneti kakvi se uslovi raspisuju, koliko besmisleni za neke tendere, i kako se crta koje će preduzeće jedino moći tu da konkuriše.
Primera radi, navešću da je za zaprašivanje komaraca, koje se sada obavlja sa zemlje, propisano da firma koja ga dobije mora imati registrovan helikopter u svom vlasništvu. Nikada se iz helikoptera nisu zaprašivali komarci i potpuno je jasno i očigledno da je to nešto što je nacrtano za jednu firmu. Međutim, pre dolaska na vlast, SNS je obećala milijardu evra, ne milijardu dinara, nego da će uštedeti milijardu evra kroz obračun sa kriminalom i korupcijom koje je predvodila DS, ali tako je. Zaista je za mene bilo lepo slušati danas na dan petog oktobra kako izvođači radova te buldožere revolucije i oni koji danas baštine njihove vrednosti, ciljeve i ideologiju…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, dogovorili smo se, nećemo o petom oktobru.