Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku mog izlaganja želim da kažem da će naša poslanička grupa kao što je već rečeno od strane našeg predstavnika juče glasati za ovaj zakon i mi podržavamo donošenje ovog zakona, Zakona o izmenama o finansiranju lokalne samouprave.
Naravno pravo je i uvek može da se nađu argumenti da budemo za ili protiv, uostalom to je u sferi politike i sasvim je razumljivo i ne treba se oko toga uzbuđivati. Mislim da, kada razgovaramo o ovome možda i suviše fokusirano uskom polju ovo pitanje i previđamo strašno velike razlike u razvijenosti pojedinih sredina, što je veoma značajno za budućnost Srbije i da to mora da se prevaziđe u određenom trenutku, a da bi to prevazišli moraju se i ovakve mere učiniti kao što su i ove izmene zakona. Naravno, ovo je samo delić onoga što može da doprinese ovom krupnom pitanju, ali naravno postoje i druga mesta i drugi zakoni i druge odluke koje treba doneti u tom pravcu.
Dalje, mi donošenjem ovakvih zakona treba da omogućimo državi, odnosno centralne vlasti izgrađivanje određenih instrumenata za preduzimanje strateških mera u cilju ujednačavanja razvoja pojedinih delova u Srbiji, pojedinih područja.
Konačno, centralna vlast iako preuzima određene nadležnosti, odnosno preuzima deo sredstava kroz ubiranje poreza, pa sigurno da ta centralna vlast će isto to ulagati u Srbiju i u pojedine delove Srbije neće ta sredstva ulagati negde na Marsu ili negde ne znam gde, na štetu naše Srbije. Finansiranje čitave lepeze izvornih i poverenih poslova lokalne samouprave uvek je značajno za lokalne samouprave posebno za nas iz manjih nerazvijenih sredina u kojima sredstva na prihodnoj strani su uvek mala i nedovoljna. U takvim sredinama nema mnogo zaposlenih pa samim tim nema ni mnogo prihoda od poreza na zarade kao jednog od izvora koje lokalna samouprava s jedne strane prihoduje, dobija, sa druge strane to isto čini i centralna vlast. Zato uloga države u preraspodeli fiskalnih prihoda, ne samo poreza na zarade, je veoma, veoma važna.
Kada je reč o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, 2006. godine je donet ovaj zakon, koji je u primeni od 2007. godine. Raspodela ubranog poreza na zarade bila je 40% u korist lokalne samouprave, a 60% u korist centralne vlasti. U tom vremenu do 2011. godine, u vremenu velikih lutanja i eksperimentisanja u sferi ekonomske politike, činilo se da je bilo potrebno pronaći nov odnos u preraspodeli ubranog poreza na zarade, a takođe pod geslom preko potrebne decentralizacije, 2011. godine, izvršena je nova izmena u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i to tako što se procenat koji pripada lokalnoj samoupravi udvostručio sa 40% na 80%, u korist države je ostalo 20%.
Dakle, ova izmena koja se pravdala prekom potrebom decentralizacije je trebala da dovede do realizacije novih razvojnih projekata, ali pod punom odgovornošću lokalnih samouprava, nažalost to se nije dogodilo u punom kapacitetu. Mislim da se u velikoj meri u ovom pogledu tapkalo u mestu.
Sa druge strane, ovakvom raspodelom poreza na zarade, efekat je bio 40 milijardi deficita u republičkom budžetu. Ovim aktuelnim izmenama o kojima danas razgovaramo imamo novu preraspodelu sredstava od poreza na zarade. U nominalnom iznosu ići će 4,8 milijardi sa lokalnog na republički nivo, što je samo deo onoga što nedostaje itd. Rečeno je da će opštine dobijati umesto 80%, 74%, gradovi sa 80%, 77%, a Grad Beograd sa 70% na 66%. Izmene su ipak male.
Međutim, ovo predstavlja korekciju procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade i to je mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjena ukupnog fiskalnog deficita i očuvanja makroekonomske stabilnosti, što je veoma značajno i to je, rekao bih i ključna reč u pogledu onoga što treba da se dogodi u buduće.
To će učiniti da će država biti u mogućnosti da preduzme neke kompezacione mere u većem obimu u cilju podsticanja razvojnih projekat. Reč je o namenskim transferima ili o subvencijama, a ta sredstva mogu biti veća i značajnija od onih sredstava koja se dobijaju, na primer, ubiranjem poreza od zarade na lokalnom nivou.
Dakle, tu je ključ, umesto da sitničarimo i da gledamo to što možemo da uberemo po osnovu poreza na zarade, a često u lokalnim samoupravama imamo mali broj zaposlenih, prema tome taj efekat nije značajan, mi bijemo i lomimo koplja oko tog procenta, oko tog iznosa, a zapravo previđamo da država treba da dobije jedan instrument kojim će kompezacionim merama učiniti da te lokalne samouprave često dobiju veći iznos sredstava od onoga koji bi one ubrale porezom recimo, na zarade itd.
Lično mislim da će u sledećem koraku, kada bude došlo do novih izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ili bude donet nov zakon, ne znam u potpunosti, da će taj procenat biti veći u korist države u odnosu na lokalnu samoupravu, ali i to će imati svoje opravdanje u strateškom smislu.
Dakle, mi iz tih razloga vidimo da je veoma dobro da podržimo ovaj zakon, i to će biti šansa i da konačno onu priču o ravnomernom regionalnom razvoju nekako pokrenemo. Mi smo uvek ostali na rečima i to je bilo mrtvo slovo na papiru, a mi danas imamo drastično velike razlike u razvijenosti pojedinih područja u Srbiji, tako da je to ujedno i ključ za ulaganje u nerazvijene delove Srbije.
Pre neki dan kada je premijer zajedno sa još nekim ministrima bio u Homolju, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem, a bio sam i prisutan, da su oni dobili sistem za vodosnabdevanje za četiri naselja, a oni to nikada ne bi mogli da urade iz onih sredstava koja imaju u svom lokalnom budžetu.
Takođe je tada dogovoreno i jasno je rečeno da će to područje dobiti 25 kilometara novog asfalta širine šest metara, što je naravno ogromna suma od šest sedam miliona evra itd.
Jedno takvo nerazvijeno područje ne bi moglo da to dobije ako bi ostalo samo na onome što je borba za dobijanje nekog većeg procenta po osnovu ubiranja nekog poreza, pa i na zarade. Taj procenat bi mogli možda da uvećamo i na 200 i na 300% a on pet ne bi imao nekog efekta.
Mi moramo svi zajedno učiniti i naterati rukovodstva lokalnih samouprava da sveobuhvatnije uključe sve moguće resurse i mogućnosti za veći prihode u njihove budžete. Poraditi na većoj racionalnosti i raspodeli u trošenju budžetskih sredstava i najvažnije da lokalne samouprave moraju mnogo revnosnije i ambicioznije raditi na pripremi i realizaciji novih razvojnih projekata.
Prevaziđen je obrazac funkcionisanja jedne lokalne samouprave tako što će se preko veze ili preko nekog ministra ili neke značajne ličnosti iskukati neka dodatna sredstva ili da se čeka transfer ili neki novac iz budžetske rezerve, ili boriti se, kažem, za neki veći procenat, ma koliki on bio ne može da bude dovoljan za te nerazvijene opštine, pogotovo što je tamo za sada status kvo i malo zaposlenih.
Mi moramo kroz ravnomerniji regionalni razvoj i kroz smišljenu politiku ulaganja u nerazvijena područja učiniti ta područja privredno moćnim, uvećati broj zaposlenih i na takav način dostići jedan boljitak.
U krajnjoj liniji sve ovo što je naša borba i put ka EU je besmislena ako mi ostanemo na nivou ovakve raslojenosti i privrednom razvoju kakva je danas. Zato ova Vlada zaslužuje punu podršku na čelu sa premijerom u tom pogledu da se vodi jedna strateška bitka ka tome da Srbija bude sposobnija, da ona bude moćnija, ali ne samo u Beogradu ili u nekim veći centrima, nego u svim delovima Srbije.
Na kraju još jednom da kažem da svakako ćemo podržati ovaj zakon, jer smatramo da on gleda unapred ka boljoj budućnosti Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, nije ovo razumeti lako. Premijer kaže da nam je budžet nikad stabilniji u zadnjih nekoliko godina, da plate i penzije samo što nisu od 1 iduće godine porasle, da smo po rastu u BDP na trećem ili četvrtom mestu u Evropi. Čuo sam juče kolege iz SNS koji kažu da je u periodu od meseca januara do meseca septembra ostvaren suficit 27miliona i ja taman pomislim, dobro je. Ali, onda odjednom gospođa ministarka kaže da treba još 4,8 milijardi dinara iz lokalnih samouprava prebaciti ka Republici, jer dozvolite citiram vas – užasno je to važno uraditi zbog MMF-a. Onda reče da smo bili država sa posebnim potrebama, a na sreću sada nam više te potrebe nisu posebne.
Dozvolićete da malo unesem i vedrine, jer malopre beše nervozna atmosfera, mene ovo nedvosmisleno podsetilo na onaj film – „Jel jesi muzičar? Nisam. Nisi? Jesam. Ne, ne nisam. Samo da donesem tetki lekove.“
Da li je taj lek to što ćemo u zakonu koji postoji da promenimo samo jedan član ili je lek u tome što ćemo da udovoljimo većim ili manjim zahtevima MMF?
Problemi u javnim finansijama lokalnih samouprava su različiti. Neshvatljivo visoki rashodi koji se odnose na zaposlene čiji republički prosek, i malopre reče gospođa ministarka, preko 23%, a u nekim opštinama i gradovima ide i preko 30%, pa čak i preko 40%. Zašto je to tako? Verovatno veliki broj radnika. Zašto veliki broj radnika? Jer nikada i u zadnjih 10 godina i u više od zadnjih 10 godina, i kada su na vlasti bili sadašnji i kada su bili prošli nije ispunjeno ono što je pričano, a što se zvalo stop partokratskom zapošljavanju.
U lokalnim samoupravama mnoga lokalna javna komunalna preduzeća čiji su osnivači gradovi i opštine posluju sa gubicima. Nekoliko razloga – ogroman broj radnika, nemogućnost naroda da plati obaveze koje mu dospevaju jer su smanjene plate i penzije i veliki dugovi prema dobavljačima iz Republike.
Onda to u gradskim budžetima se reguliše na taj način što se smanjuju infrastrukturalna ulaganja pa dolazimo u situaciju da npr. Zrenjanin ili Požarevac još nemaju zdravu i normalnu pijaću vodu, ne znam da li znate to, gospođo ministarka. Onda dolazimo da je samo 60% domaćinstava u Srbiji priključeno na kanalizaciju, a prosek u Evropi je 80%. Onda dolazimo na to da udeo u prečišćavanju otpadnih voda u našoj zemlji Srbiji je 10 do 15%, a u Evropi mnogo veći i onda odjednom opet me zbunjujete sa pričom o dobrim i lošim đacima, kada pod kraj 2015. godine iz budžetskih rezervi 1,1 milijarda dinara se upućuje pojedinim lokalnim samoupravama uz obrazloženje da smanjen obim prihoda pojedinih jedinica lokalne samouprave to zahteva.
Tada dobije Kragujevac 185 miliona, Loznica 80, Leskovac 150, Vrnjačka Banja 70. Da li su to bili dobri đaci jer su dobili novac ili su bili loši đaci što su došli u situaciju da novac nemaju pa ste im vi to uputili – meni nije jasno.
Jasno mi je samo da je tada Kraljevo, a ja sam narodni poslanik iz grada Kraljeva, nisam narodni poslanik pozicije, nego narodni poslanik opozicije, Kraljeva je tada dobilo ništa. Onda ste vi sada prevazišli sami sebe, tada ste nam dali ništa, a sada će da nam uzmete. Koliko ćete nam uzeti? Koliko sam ja računao između, 41 i 45 miliona dinara. Onda mi kažete malopre da su se gradonačelnici i predsednici opština trudili na sastanku i brinuli za svoje gradove, a oni ovih dana daju izjave kako su, zaboga, zadovoljni što su samo uzete tolike pare, a ne veće. Recite mi molim vas, koji domaćin, a gradonačelnik je, po mojoj percepciji, domaćin kuće, domaćin opštine, domaćin grada, koji domaćin može da bude srećan ako mu se iz kuće uzima? Da li je to pravi domaćin ili je domaćin koji gleda da svoju stolicu prvog među jednakima, na neki način, sačuva?
Šta konkretno znači 41 milion za Kraljevo? To znači da u budžetu grada Kraljeva, prvorođeno dete i vantelesna oplodnja imaju izdvojena sredstva u visini od 9,5 miliona. Da ih možda nećemo izgubiti? To znači da osam miliona, koje je bilo namenjeno za razvoj seoskog turizma koji jeste potencijal grada Kraljeva, je u rebalansu budžeta, odnosno korekciji koja je bila pre dva dana u Skupštini grada Kraljeva, gde obavljam funkciju i odbornika Skupštine ispred Pokreta „Dveri“, skinuto osam miliona. To možda znači da će od 90 miliona za poljoprivredu 45 biti skinuto.
Ne sumnjam da ste vi dobronamerni i čuo sam vaše obećanje da ćete posetiti i grad Kraljevo. Molim vas, gospođo ministarka, kada budete došli u grad Kraljevo pozovite i mene i ostale poslanike koji nisu poslanici pozicije da sve ovo ponovim pred vlastima grada i da probamo da nađemo neko rešenje. Hvala vam na slušanju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave i, kao što smo mogli da čujemo, u pitanju, napravljen je jedan kompromis između onoga što su bili zahtevi MMF, kao deo aranžmana koji ima Vlada Republike Srbije i onoga što su bili zahtevi lokalnih samouprava i ovaj Predlog zakona je mnogo povoljniji od onoga koji je bio u Nacrtu zakona, koji je predviđao da porezi od zarada lokalnim samoupravama budu smanjeni na 50%, a da se onaj ostatak nadoknadi povećanjem poreza na imovinu.
Svakako je ovo bolje zakonsko rešenje, dovodi do uravnotežavanja vertikalnog, ali se nadam, onako kako ste najavili, da ćete uraditi ono horizontalno kada su u pitanju transferi koji nisu objektivni, nisu transparentni i da će oni sigurno to u budućnosti biti i da će biti svakako i predvidivi.
Lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, opština Vrbas, umanjenje će biti oko 30 miliona dinara, ali ono što danas želim da iznesem i da se pridružim podršci predsedniku opštine Milanu Glušcu, koji je nedavno uputio molbu ministra finansija sa zahtevom da se preispitaju i ponovo urade analize parametara koji utvrđuju razvijenost opštine. Opština Vrbas je u prvoj grupi razvijenih opština, među 20 opština, mada je privredni ambijent u opštini u poslednjih 15 godina, a naročito u poslednjih pet godina mnogo drugačiji.
Želim da istaknem da smo mi, kao lokalna samouprava aplicira za sve projekte, i one koji su raspisani od strane AP Vojvodina, Vlade Republike Srbije i EU, ali nailazimo na jedan problem. S obzirom da smo u grupi ovih razvijenih opština, naše sufinansiranje u projektima mora da bude između 30 i 80%, pa mi nekada ne možemo ni da učestvujemo na nekim konkursima kada su u pitanju kapitalne investicije. Želim da vam iznesem takođe neke podatke koji idu u prilog ovom zahtevu koji je upućen od strane predsednika opštine, a to je da je broj zaposlenih u konstantnom padu, da je 2008. godine u opštini Vrbas bilo zaposleno 14.559 lica, što je činilo 52% radno aktivnog stanovništva.

Molim vas, privodite kraju.

Zahvaljujem. Moje kolege poslanici su potrošili vreme, ali vrlo brzo ću da to privedem kraju. Godine 2015. to iznosi 9.230, a da je to ukupno smanjenje od 5.329, a ako uzmemo podatke iz 2000. godine, to je onda više od 8.000.
Što se tiče neto zarade u opštini Vrbas, ona je za 20% manja nego što je to slučaj u Južnobačkoj oblasti, 12,67% u odnosu na AP Vojvodinu, a 15,11% u odnosu na republički prosek. Takođe, na ima PDV iz opštine Vrbas se godišnje slije u republički budžet oko 600 miliona dinara, a kroz transferna sredstva se vraća oko 157 miliona dinara.
Zamolila bih vas da sa ministrom finansija razmotrite ovaj zahtev koji je upućen iz opštine, da se preispitaju ovi parametri kada je u pitanju analiza razvijenosti, a mi spadamo po ovim sadašnjim među 20 najrazvijenijih opština.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani, razgovaramo o zakonu koji ima samo jedan član ili dva, ali jedan suštinski. Čini mi se da je bilo primedbi sa vaše strane da i suviše politizujemo sve ovo. I te kako je ovo političko pitanje, ali mislim da je ne samo političko, nego i ekonomsko, ali i životno pitanje, što je najvažnije za naše građane, za sve ljude koji žive u Srbiji.
Zbog čega političko? Mislim da je činjenica, i svi smo toga svesni, da od 2012. godine intenzivno ova Skupština donosi zakone koji prelivaju sredstva iz lokalnog u centralni nivo. Toga su svesni mnogi gradonačelnici i predsednici opština, i koji sede u ovoj sali i koji nas verovatno slušaju, njima je to jasno i to neću dokazivati sada brojkama, o tome smo govorili. Sa nekih 18,8% koje su pripadale lokalnom nivou 2012. godine došli smo do 11,8%. Dakle, to je činjenica.
Zbog čega je važno političko pitanje? Upravo zbog toga što jasna fiskalna centralizacija, više para na centralnom nivou, znači slabljenje fiskalno lokalnog nivoa, što u političkom smislu znači jačanje centralnog nivoa i gubljenje političke moći na lokalnom nivou, potpuno jasno.
Šta to dalje znači? To znači sve manje prostora za učešće naših građana u donošenju odluka, kreiranju svojih strategija i rešavanju svojih životnih pitanja, najdirektnije vezana za mesta u kojima žive. Zbog toga moramo da razgovaramo o političkom aspektu ovog zakona, samo jednog člana, samo 4,6 milijardi, kako vi kažete, nije bilo osam, nego je samo 4,6, to je jedan aspekt.
Drugi je ekonomski. Pa, i samo tih 4,6 se preliva, rekli ste najviše na Beograd, dve milijarde, ali znamo da je recimo u 2014. godini, voleo bih da mi odgovorite na to, GSP Beograd dobio transfer od dve milijarde radi pokrivanja svojih gubitaka. Znate šta znači tih dve milijarde za sve lokalne uprave u čitavoj Srbiji i stanja njihovih javnih komunalnih sistema, a svesni ste u kakvom su stanju komunalni sistemi na nivou gradova i opština, šta bi te dve milijarde značile za sve ostale gradove i opštine? Koliko gubi Niš? Oko 160 miliona, ovim zakonom. Koliko gubi Kragujevac? Više od 100 miliona. Koliko Novi Sad i koliko mnogo manji gradovi u Srbiji? To je taj drugi, ekonomski aspekt.
Treći i najvažniji aspekt, to je život. Šta sve to znači za živote ljudi koji žive u ovim gradovima? Jasno je nama, mi želimo odličan gradski prevoz u Beogradu, ali je neodgovorno pokrivati to iz centralnog budžeta, ako neko poziva zarad političkih poena u predizbornoj kampanji da se ne plaćaju karte u gradskom javnom prevozu, a onda se leče efekti takvih poziva, neodgovornih političkih poziva da se saniraju gubici jednog javnog preduzeća na nivou grada.
Mi imamo stanja u javnim komunalnim sistemima u čitavoj Srbiji u kojima se ne isplaćuju zarade radnika po sedam meseci. I sami to znate, kašnjenje plata. Pa, onda imamo problem da ljudi ne rade dovoljno efikasno u javnoj čistoći. Šta to dalje znači? Znači da se naše ulice i naša dvorišta zatrpavaju đubretom, jer se nedovoljno efikasno i frekventno iznose. Šta to dalje znači? Posledica po zdravlje svih nas, naše dece i nas samih koji živimo u tim lokalnim samoupravama u kojima moramo da rešavamo te probleme. Sa druge strane, mi ovde dižemo ruku i glasamo za zakone koji će nam umanjiti mogućnosti da rešimo taj problem. Šta sa školama? Šta sa ostalim delovima sistema, tamo gde se realno odvija život?
Dakle, to su ključna pitanja. Još jednom ponavljam, mislim da je vrlo važno da svi zajedno razmislimo o tome, dižući ruku, dajući podršku ovakvom zakonu. I ne samo ovom, jer je ovo samo jedan od mnogih od 2012. godine do danas. U stvari, gasimo mogućnosti uticaja političkog i životnog za ljude koji žive na lokalnom nivou.

Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.