Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, a neka se pripremi narodni poslanik Josip Broz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću i ministru inostranih poslova Ivici Dačiću.
Dosmanlijski režim pre mnogo godina, postupajući po diktatu zapadnih sila, prema kome je uvek bio veoma servilan, a i ovaj novi je prilično, ali ne baš u toj meri, čini mi se, videćemo sada ovo oko Kosova kako će se desiti, dosmanlijski režim doneo je, dakle, odluku o uvođenju sankcija nama prijateljskim državama - Belorusiji, Siriji, Iranu i Severnoj Koreji. Nikakvog, apsolutno nikakvog razloga mi nismo imali da zavodimo sankcije tim zemljama. Belorusija je nezavisna, suverena država koja ima svoje demokratske izbore, u kojoj narod odlučuje koji će biti najviši organi vlasti, Belorusija nije agresorska zemlja. Belorusija se zalaže za mir u svetskoj politici itd, a, što je najvažnije, uvek je bila solidarna sa Srbijom i pomagala nam je kad je bilo najteže. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, u toku bombardovanja rizikovao je život i došao u posetu Beogradu da izrazi solidarnost.
Reći će možda neko – pa znali su da dolazi Lukašenko, pa nisu hteli da gađaju. Znali su gde je Kineska ambasada, pa su je gađali, na isti način na koji su gađali Kinesku ambasadu mogli su da gađaju i Lukašenka. On je imao ličnu hrabrost da dođe. I, šta je dobio za uzvrat od Srbije? Sankcije. Zašto sankcije? Zato što se ne priklanja zapadnim silama, zato što je ostao u čvrstom savezu sa Rusijom.
Kada i mi uskoro uspostavimo čvrst savez sa Rusijom, kada uđemo u vojni pakt sa Rusijom, možda će i nama tako nešto novo ugoditi, a to nije daleko, to je tu negde pred nama. Zato zahtevam da se što pre ukinu sankcije Belorusiji.
Sirija je takođe od svog postanka kao nezavisna država naš prijatelj, prijatelj Jugoslavije, pa prijatelj Srbije. Nikad među nama ništa sporno nije bilo. Uvek dobri odnosi, uvek dobra saradnja na najvišem nivou. Sirija nije agresorska zemlja. Zašto su zavedene sankcije Siriji? Zato što nije uspela zapadnjačka operacija rušenja sekularnih civilizovanih režima u Arapskom svetu, nije uspela u Siriji, uspeli su u Libiji, uspeli su u Tunisu. Tunis se, hvala Bogu, konsolidovao, pa nije otišao onom stranputicom kojom je mogao, kojom bi u Egiptu muslimanska braća odvela celi Egipatski narod da general Sisi nije bio priseban i ostvario u jednom momentu ono što mu je vojnička dužnost nalagala, a posle dobio legitimitet od strane naroda za taj potez, koji se u startu možda ne bi mogao nazvao legitimnim.
Zašto Amerikanci ne obaraju ove režime feudalne u Saudijskoj Arabiji, u Kataru, u Jordanu? Zašto tamo ne obaraju režime? Ti režimi su im dobri zato što su demokratski. U Saudijskoj Arabiji još ruke seku i glave i nema ni D od demokratije. Nije u Siriji koncept demokratije sličan evropskom, ali Sirija je veoma civilizovana, pravno uređena država i sa najvišim stepenom verske tolerancije u Arapskom i muslimanskom svetu, a i u svetu uopšte.

Privodite kraju, pet minuta.

Evo, privodim kraju.
Iran je takođe prijateljska država. Bilo je nekih problema u vreme građanskog rata u BiH, odnosi su popravljeni. Što je najvažnije, ni Belorusija, ni Sirija, ni Iran nisu priznali Kosovo, a mi im vraćamo na ovaj način.
Severna Koreja je uvek bila prijateljska prema Jugoslaviji i prema Srbiji. Kakav režim ima u svojim granicama to je stvar severnokorejskog naroda. Ni Severna Koreja nije priznala Kosovo i zato zahtevam da se što pre ukinu sankcije prema ovim prijateljskim državama.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz.

Poštovani predsedavajući, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika i želim da od ministra pravde zatražim sledeće obaveštenje.
U pitanju je dalja sudbina IMT – Industrije motora i traktora. Poznato vam je da je ovo nekada gigantsko preduzeće koje je proizvodilo na hiljade traktora godišnje sada u stečaju. Samo da podsetim, IMT je u svoje najbolje vreme izvozi svoj čuveni traktor 539 i priključne mašine u 84 države sveta. Tokom sedamdesetih godina IMT je bio jedini evropski proizvođač ovog tipa traktora i zato je osvojio pola sveta. IMT je uspeo da preživi i period sankcija 90-ih godina i opstane kao brend na tržištu.
Podsećanja radi, 1988. godine u IMT-u je bilo zaposleno 9800 radnika, već 2005. godine ovaj broj je pao na 1754. Čak i te 2005. godine IMT je proizveo oko 800 hiljada traktora i oko 600 hiljada oruđa, izvezao 107.700 traktora i skoro 12 hiljada priključnih mašina i oruđa. U IMT-ove traktore se ugrađivalo oko 97% domaćih komponenti, motori se sklapali u IMR-u, a sarađivao je sa 200 do 300 domaćih kooperantskih firmi sa oko 5000 zaposlenih.
Gašenjem proizvodnje u IMT-u se ozbiljno ugrožava veliki broj domaćih proizvodnih preduzeća. Od maja 2013. godine država je preuzela upravljanje IMT-om sa udelom od 95% u vlasništvu i tada je počeo proces restrukturiranja. Do danas, nažalost, nije pronađeno trajno rešenje. Radnici su bez plata skoro dve godine. mnogi koji odlaze u penziju nemaju uplaćene doprinose niti povezan staž. Neki su zbog toga ostali bez penzije, iako su imali pun radni staž. Bilo je više neuspelih pokušaja privatizacije. Krajem 2015. godine u IMT-u je nastupio stečaj i još uvek se traži rešenje.
U vezi sa tim moje pitanje ministru privrede glasi – da li postoji mogućnost da se preduzmu određene mere kako bi se trajno rešila sudbina IMT-a, za čijim proizvodima postoji tržište, a trenutno preko 10 hiljada traktora stoji zbog nemanja rezervnih delova. Hvala?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje postavljam Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu unutrašnjih poslova, a odnosi se na događaj od 19. septembra ove godine, kada je pod čudnim okolnostima došlo do smene lokalne vlasti u Skupštini opštine Nova Varoš.
Želim da istaknem i da ponovim ono što je rekla ministarka pre dva dana, da je opština Nova Varoš primer dobre prakse i iznela podatke u kojima je jasno koliko je za veoma kratak period toga dobrog urađeno u opštini Nova Varoš. Takođe smo imali priliku da čujemo i strahovite optužbe na račun prethodnog rukovodstva u opštini Nova Varoš od strane gospodina Obradovića, koje već sada smatramo nekom vrstom dimne zavese za neke sasvim druge stvari koje se dešavaju u opštini Nova Varoš. Cela ta rasprava juče se svela na jednu rečenicu gospodina Obradovića - dokazali smo da negde možemo da srušimo Srpsku naprednu stranku.
Znači, dok smo mi dokazivali da jedna opština može dobro da radi, da jedna opština nakon preuzimanja vlasti 2012. godine od DS na čelu sa SNS može da od 2.500 noćenja turista donese za tri godine 45.000, mnogo ekonomskih reformi koje su dale rezultate, neko je za to vreme dokazivao da može da sruši tu vlast. Toliko o tome ko se čime bavio i ko šta radi.
Još jedna veoma ozbiljna optužba otišla je na račun rukovodstva opštine Nova Varoš, a to je da su prodali hotel „Panorama“. Tačno je da su u zakupu, postoji ugovor o zakupu. Opština Nova Varoš je uložila određena sredstva u hotel „Panorama“ i to je definisano ugovorom o zakupu koji je do 2023. godine. Dakle, to se sve moglo proveriti u katastru. Gospodin Obradović je samo trebao malo skratiti zajedničku konferenciju za novinare sa DS, otići u katastar i videti da je uspostavljen teret na predmetnom objektu.
Ono što je veoma važno za analizu, to je kamenolom u opštini Nova Varoš i jedan veoma zanimljiv projekat u koji su hteli da uđu čelnici sada prethodno rukovodstva.
Naime, u susret najavljenoj rekonstrukciji pruge Beograd – Bar za iduću godinu, opština Nova Varoš je donela odluku da kupi jedan kamenolom u opštini, dakle u njihovoj opštini, i da taj kamenolom donese veliku dobit opštini u momentu kada krenu radovi na toj deonici pruge Beograd – Bar, što je bio izuzetan potez pozdravljen od strane sadašnje većine, osim onog dela Dveri.
Šta se dešava? Dešava se smena lokalnog rukovodstva i odjednom je ta odluka o kupovini tog kamenoloma stavljena van snage. Imamo samo dva razloga da sumnjamo zašto je to tako urađeno. Jedan je da je u tih 20 dana istekao rok tom kamenu, a drugi da se sprema neka kombinacija za neke tuđe džepove. Sad je na građanima da procene šta je od to dvoje.
Želim da istaknem da je, eto, taj kamen odolevao hiljadama godina unazad, hiljadama godina pre nove ere, ali posle nove ekipe Demokratske stranke i Dveri neće ostati izgleda duže od dva meseca. Što bi rekao naš narod, neće ostati ni kamen na kamenu. Tako da, imamo jednu zanimljivu situaciju, da ekipa nove vlasti u Novoj Varoši, ekipa Demokratske stanke i Dveri nije u stanju da sačuva jedan kamenolom duže od dva meseca, a drže nam predavanje kako da sačuvamo Kosov i Metohiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Konstantin Arsenović, prof. Dr Žarko Obradović, Branko Ružić, Marjana Maraš i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 2. do 11. tačke dnevnog reda.
Zamolio bih kolege poslanike da sačekamo da predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca uđu u salu, pa ćemo nastaviti sa radom, a to je za nekih tridesetak sekundi.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražim da se ovaj materijal kompletan vrati predlagačima, zato što ne ispunjava neke opšte uslove koji su običajni u civilizovanom svetu kada je reč o izboru čelnika unutar sistema sudske vlasti, a takođe i unutar institucije tužilaštva. Možemo se sporiti da li tužilaštvo pripada sistemu sudske vlasti ili ne, nije ni bitno, bitno je da su naši razlozi ovde podudarni.
Krenuću od Predloga za izbor zamenika javnog tužioca. Prvo što mi je upalo u oči, nema prosečne ocene kod kandidata koju je postigao na fakultetu. Kako možete izabrati nekoga za zamenika javnog tužioca ko nema visok prosek? Šta je visok prosek? To se zna, osam pa nadalje. Kako neko može biti javni tužilac bez takvog proseka? Može samo kod nas. Zato vam padaju redom sve optužnice u ovim komplikovanijim procesima. Zato što ih ne znate sastaviti, ne znate ih voditi i puca. Sada su se advokati izveštili. Nije ovo komunistički period kada su advokati morali da rade kako im se naredi. Dovodite pravosudni sistem u situaciju da su advokati sposobniji i od tužilaca i od sudija već u startu.
Neću pominjati imena da ne bih ljude na neki način omalovažavao, pošto imamo televizijski prenos, samo ću neke podatke izneti, iz kojih imena nisu prepoznatljiva javnosti. Prvi kandidat na listi za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu studirao je 29 godina. Hajde vi mene ubedite kao profesora pravnog fakulteta, i to izbačenog profesora, da on može biti dobar tužilac. Možda je dobar kad s njim idete na kafu, u restoran, kad na pauzi ćaskate šta je bilo u čijem procesu i kako se ko snalazio.
On može biti dobar pravnik negde, može se čak i za dobrog advokata išlifovati, ali da bude tužilac, a i ovako je dugo studirao, a čim sakrivate prosečnu ocenu, ja računam da je to 6, 6,3, 6,7, nekad i 6,07, ima i takvih slučajeva, da je imao sve ocene šestice, osim jedne sedmice. Jel bi tada to izašlo? Dobro ti računaš, Nemanja, ali mi nemoj više upadati u reč.
Pod brojem dva imamo kandidata, kandidatkinju, koja uopšte nije završila pravni fakultet, nema ovde nikakav fakultet, jeste polagala pravosudni, ali ko zna kako. Mora se prvo završiti pravni fakultet. Gde vam je u materijalu? Nema. Mora da vam se vrati materijal. Dajte nam objašnjenje, ali pismeno. Je li kandidatkinja završila pravni fakultet ili nije?
Imate ovde opet, na trećem mestu, kandidata koji je fakultet završio u 28-oj godini, pa imate na petom mestu u 27-oj godini, na šestom mestu u 28-oj godini, neću da govorim imena, verovatno su časni i pošteni ljudi, zašto ih prozivati. Nisu oni krivi, nego vi što taj kriterij niste sagledavali. Pravni fakultet traje četiri godine. Master studij pet godina, magistarski studij je bio šest godina i valjda se od nosioca visoke pravosudne ili tužilačke funkcije traži da je završio taj studij u propisanom roku. Hajde jedna godina da se progleda kroz prste, ali ovde je suviše mnogo godina progledano kroz prste.
E, Ivan Duzlevski, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine, njega sam čekao, 27 godina studirao, ali da vidite kako ga hvale. Boravio je u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, odmah bi ga trebalo strpati u zatvor. Častan čovek tamo nije boravio, osim vezan ili kao angažovani advokat. Nijedan častan čovek tamo nije boravio po drugom osnovu. Kao oficir za vezu Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije pri tom sudu i kao koordinator za regionalnu saradnju Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije od 2013. godine. Znači, on je taj koji je haško tužilaštvo snabdevao i originalnim i falsifikovanim dokumentima, a optužnice tamo, pre svega, počivaju na falsifikovanim dokumentima i sada njega da unapredite.
Na stranu to, kada bude rasprava o radu Tužilaštva i Suda za ratne zločine, kako su tamo režirani procesi, pogotovo proces o ovoj grupi za Ovčar. Sada sud ne zna šta da radi. Mora ih pustiti. Nevini osuđeni i neki krivac. Ali, ko je organizovao? Nikada još nije rečeno da je to organizovao šef vojne službe bezbednosti general Aleksandar Vasiljević i da je major Veselin Šljivančanin zarobljenike preuzeo u bolnici, odvezao na Ovčaru i predao trojici penzionisanih pukovnika koje je Vasiljević digao iz penzije, obukao im uniforme da bi organizovali streljanje. Bogoljub Kijanović, Slavko Tomić, Bogdan Vujić, još jedan živ. Jedan od njih je bio partizan i u startu je rekao: „znamo mi kako treba sa ustašama“ i otišli su i pobili 200 ljudi, a onda optužili civilne vlasti Republike Srpske. Niko ko je u tako korumpiranom sudu i tužilaštvu radio ne zaslužuje da ostane na bilo kojoj funkciji u pravosuđu.
Idemo dalje. Dakle, imamo još jednog što je studirao, žensko je, 26 godina, jedna je 27 godina studirala, što uopšte ne preporučuje za tužilačku funkciju.
Sada prelazimo na sudije. Ima ovde jedna stvar koja je mene zaprepastila i pokušao sam jutros da nađem u zbirkama zakona kada je to regulisano da sudovi za prekršaje postanu deo pravosudnog sistema. Ima li to u nekom zakonu? Evo, vas pet pravnika iz prakse, klimnite glavom ako ima. Ima li to negde? Je li sud za prekršaje pravosudna institucija? Nikad nije bio. Nikad nije bio sud za prekršaje, bio je institucija izvršne, odnosno upravne vlasti.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali sad jeste.)
Po kom zakonu?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Zakonu o uređenju sudova.)
Gde piše tu sudovi za prekršaje?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Prekršajni sudovi.)
Gde to piše?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Piše u zakonu.)
(Nataša Jovanović, s mesta: Oni su tako usvojili do sad.)
Pa, lepo bogami.
Šta je ovde problem? Što oni koji su to pisali nemaju pojma o sistemu podele vlasti. U sistemu podele vlasti vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a onda svaka od tih grana vlasti ima svoju podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na primer, Narodna skupština je najviša zakonodavna vlast, ali ona obavlja i upravnu vlast u malom, to je njena administracija, generalni sekretarijat i čak u nekim zemljama ima svoju oružanu silu, skupštinsku stražu, imamo i mi, ali nije uniformisana jer u Narodnoj skupštini ne bi smela da se pojavi bez teške muke ne policija, ni sudska straža. Ima, naravno, i sudijsku funkciju u malom jer može da izriče određene kazne, može da vodi i postupak. Izvršna vlast ima i zakonodavnu funkciju, ne može da donosi zakone, ali može druge opšte pravne akte, uredbe, na primer. To je njena zakonodavna funkcija. A šta je zakonodavna funkcija izvršne vlasti? To su sudovi za prekršaje. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je bilo i kod nas, dok poplava nije ove dosmanlije izbacila na površinu i dok vam Srbiju nisu saprali, ne samo u ovoj sferi pravosuđa kada su odstranili 700, koliko beše, sudija zato što im nisu politički po volji bili, na sve druge načine. Ovo je radio neko ko nema pojma o ustavnom pravu.
Hajmo na konkretne stvari. Predlozi sudija. Ovde imamo navedeno koliki je ko prosek imao na fakultetu, ali imamo i npr. sa 9,06; 8,97; 8,16; 8,35 pa onda pod brojem pet – 7,35. Ne može da bude sudija. Ako se za asistenta na fakultetu traži najmanje osam, ne može za sudiju biti nižeg kriterijuma. Sudija je u društvenom statusu iznad asistenta, ne može biti iznad redovnog profesora, ali iznad asistenta uvek.
Onda imamo neke sa prosekom 9,39; 8,74; 9,06, pa dolazimo pod brojem 10 na 7,22 imao je 25 godina kad je završio fakultet. Pa, 7,80 pod brojem 11, pa opet imamo sa visokim prosekom 9,35; 8,25; pa imamo neke koji su duže studirali, evo npr. 27 godina, ali ima prosek 8,77 pa, mislim da se može tolerisati, 8,55. Pod brojem 17 – 7,06, a pod brojem 18 – 6,68. Sudija, prosek na fakultetu 6,68. I, kad mu se pojavi ozbiljan pravnik u sudnici kako on uopšte može da digne glavu da ga gleda u oči. Pojaviće mu se u sudnici njegov profesor sa fakulteta ili u građanskoj parnici ili u krivičnom procesu. A ti si onaj što je sedam, osam puta izlazio na ispit i ti mi sad sudiš.
Za beogradske sudove situacija je najbolja, što idemo dalje u unutrašnjost, sve je gore. Imamo slučaj za Osnovni sud u Lazarevcu. Pod brojem jedan – 7,55 prosek. Pa, onda, pod brojem dva – 8,10 to je u redu. Pod brojem tri – sedam. Pod brojem četiri u redu – 8,68, imamo i 9,61 pod brojem pet i onda opet jadac, 7,67.
Za Privredni sud u Zrenjaninu, 6,90 studirao do 28 godine. Da li je to malo, za sudiju preterano mnogo. Opet kažem, neću da vređam one koji su dugo studirali, ali ne mogu biti sudije. Onda imamo, pod brojem dva, studirala do 36. godine, pa pod brojem tri ima jedna koja je sa prosekom 7,93, ali vidim ima ovde dosta objavljenih stručnih radova u pravnom životu, to može da bude kompenzacija za lošiji prosek.
Idemo sada na Osnovni sud u Nišu. Pod brojem jedan – studirao do 26. godine, a prosek ocena 6,08, to je najmanja od malo pre, 6,08 samo jednu sedmicu mu negde neko, možda neki pijani profesor upisao, dve. To tuku ko neće pozitivnu ocenu. Onda pod brojem dva, prosek 6,81. Studirao do 29. godine, mašala. Međutim, kakve on ima ovamo preporuke, učestvovao u značajnim projektima uz podršku nekih špijunskih organizacija, USAID, program podele vlasti, kaže. Jel ste vi išli na te njihove kurseve o podeli vlasti? Niste izgleda.
Pa onda unapređenje dostupnosti …