Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove razmene argumenata i dosta konflikata danas, prvo želim da izrazim jedno veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SDPS time što će Srbija u narednih nekoliko dana biti mnogo bolje rangirana na „duing biznis“ listi Svetske banke po svim parametrima i u skladu sa onim što je danas izjavila potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, što nas naravno stavlja itekako na mapu kao povoljnu destinaciju za investicije, kao jednu od glavnih ekonomskih privrednih habova i habova za investicije u ovom delu Evrope i mislim da je to danas i za narednih nekoliko dana najvažnija vest.
Naravno, moram da se osvrnem i na debatu od malopre. Nisam očekivao da ćemo u 2016. godini voditi debatu o monopolima i antimonopolima i da li je za ovu državu dobro da imamo tržišnu ekonomiju, da imamo konkurenciju i naravno samim tim i bolju uslugu za privredu i građane RS. Ono što jeste naš stav koji danas ja izražavam i u čemu se slažemo na potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović da ćemo itekako braniti vrednosti tržišne ekonomije i da ćemo se boriti da u našoj zemlji bude što jača, što veća konkurencija u svim segmentima privrednog života, ali i naravno društvenog života, jer to može u svakom slučaju da delegira nove vrednosti, konkurentnost naše zemlje, naših privrednih društava, privrednih subjekata, ali naravno u najboljem interesu građana Republike Srbije i pomoći će boljem pozicioniranju naše zemlje na ekonomskoj mapi Evrope, pa i sveta.
Naravno, ja ću samo prokomentarisati ovaj sporazum sa Republikom Korejom. On je jako značajan. Ne isključivo samo sporazum o vazdušnom saobraćaju, moram da napomenem da smo tokom ove godine u parlamentu RS verifikovali Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, verifikovali smo i Sporazum o zaštiti investicija i upravo, nadam se, i ovaj sporazum će biti prihvaćen i upravo to govori o tome da smo itekako zainteresovani i spremni da radimo sa Republikom Korejom na zajedničkoj saradnji, ne samo političkoj, nego ono što je za našu zemlju najbitnije kada je u pitanju ekonomska saradnja.
Isto tako je jako važno da napomenem da je ove godine Trgovinska komora Republike Koreje preselila svoje sedište iz Zagreba u Beograd i upravo su to oni signali koji govore o tome da Srbija postaje jako povoljna destinacija sa dobrim biznis okruženjem za investicije, ne samo iz EU, ne samo iz nama partnerskim zemalja sa kojima imamo najbolju trgovinsku razmenu kao što je Nemačka, Italija, BiH, zemlje u okruženju, nego su to i zemlje iz celog sveta, a moramo da se složimo sa tim da je Republika Koreja jedna od zemalja iz koje su investicije u svakom slučaju veoma dobrodošle i koje mogu da doprinesu tome da tzv. prelivajući karakter tih investicija koji može da doprinese da te investicije donose i nove tehnologije, novo znanje, nove modele menadžmenta, odnosno upravljanja u našoj zemlji kreiraju i nova radna mesta, ali kreiraju i nova radna mesta za one koji su najobrazovaniji, koji imaju veštine i na taj način stvaramo jedan multiplikativni rezultat time što ćemo kroz privlačenje takvih investicija i najbolji investitora u našu zemlju, saradnju sa najboljima doprineti tome da oni koji su mladi, koji su završili najbolje fakultete i univerzitete ostaju ovde.
Upravo nam trebaju kompanije i kao što je „Jura“ i kao što je „Samsung“, i kao što je, naravno, „LG“, ali mi i te kako moramo da se potrudimo da bi došli u situaciju u kojoj se nalazi jedna Slovačka ili Poljska. Napomenuću da u Slovačkoj i „Kia“ i „Hundai“ imaju fabrike, da Slovačka generiše oko 15 milijardi dolara izvoza samo od automobilske industrije, da je fabrika „Samsungova“ u Poljskoj, tako da se nadam da ćemo zajedničkim snagama, sa politikom koju sprovodi premijer Aleksandar Vučić, ali i ceo tim Vlade Republike Srbije, većina u parlamentu, doprineti tome da se proizvodni pogoni otvaraju u Srbiji i da se na taj način kreira više hiljada radnih mesta koja su nam potrebna, dakle, uz prisustvo najboljih i najsnažnijih svetskih kompanija.
Naravno, jedna sugestija, odnosno predlog potpredsednici Vlade da svojim zalaganjem, svojim uticajem uradi koliko je moguće da se sa Republikom Korejom u narednom periodu, da naredni korak bude potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i da jednostavno Srbija bude okrenuta saradnji sa ekonomski najsnažnijim zemljama, zemljama koja mogu da nam doprinesu da se i mi razvijamo, a i da, naravno, iskoristimo maksimalno sopstvene potencijale, koje definitivno imamo.
Neko je malopre pominjao potencijale južne Koreje. Kada su u pitanju prirodni resursi, južna Koreja ne može da se meri sa Srbijom. Srbija ima mnogo prirodnih resursa, imamo materijalnih resursa i naravno moramo još puno da investiramo, da učimo od drugih, da učimo od Koreanaca koji su 1967. godine imali 87 dolara BDP, sada imaju 25.000, da investiramo u obrazovanje, da učimo i sarađujemo sa najboljima i da, ono što je najbitnije, otvaramo našu zemlju, da naše tržište bude otvoreno, ali za dobru konkurenciju, jaku konkurenciju i tada ćemo imati najbolje rezultate u privredi, najbolje robe i usluge koje ćemo izvoziti, ne samo u Evropi nego i širom sveta.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana ministarka, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona koji ste menjali prošle godine, 2015. godine dva puta i razumem cilj i ideju da poboljšate taj zakon.
Pažljivo sam ga čitao nekoliko puta sa saradnicima i on je, sa jedne strane liberalizujete i to u obrazloženjima stavljate kao glavni atribut ovog zakona da puštate konkurenciju u nekim oblastima, a sa druge strane vršite centralizaciju i monopol, sa druge strane ovog zakona, pokušaću da prođem kroz to i da izdiskutujem nadam se sa vama oko toga. Naravno, neko ko se bavio vodoprivredom, apriori sam protiv uvođenja privatnih operatera u oblast koja se tiče održavanja plovnih puteva, a naročito iz aspekta kada stoji ovakvo obrazloženje koje stoji, gde u obrazloženju koje je nama stiglo ovde stoji da u protekle četiri godine nije bilo dovoljno para i nismo mogli da se bavimo delatnošću koja je veoma važna, ne samo za održavanje po plovnih puteva, da vas podsetim, tu je i održavanje obaloutvrda, napera, panalnih građevina na tarvezama, pregrada, pragova, prevodnica itd, koji su ne samo u službi transporta na putevima, nego i ono što se zove javna bezbednost, pogotovo u gradskim sredinama, kao što je Sremska Mitrovica, Novi Sad, Beograd itd.
Ako nemamo para da finansiramo to preko naše Direkcije, nisam vas najbolje razumeo, otkud nam pare da pustimo privatne operatere? Stvarno nisam razumeo. Da li ste pominjali koncesiju? Nisam razumeo da je koncesija u pitanju, niti znam bilo koga zainteresovanog za pitanje koncesija. Ovakva delatnost, pre svega vodoprivredna delatnost koja se tiče i bezbednosti ljudi je od krucijalne važnosti da ostane u javnim rukama i javnom interesu. Imamo primer Mađarske koja je privatizovala javna vodoprivredna preduzeća i potpunu devastaciju njihove vodoprivrede.
Usput, Holandiju ste pomenuli malopre, ako se dobro sećam, a sećam se dobro, 22 regionalna javna preduzeća vodoprivredna održavaju vodotokove u Holandiji. Imaju otprilike 11.000 zaposlenih negde na 13,5 hiljada kilometara dužine te mreže i ona su potpuno javna, nisu privatna i to je egzaktan podatak.
Mi smo ovde odlučili, odnosno vi ste odlučili da krenemo iz nekoliko razloga. Kažete – uštedećemo pare, koje inače nemamo u budžetu, uštedećemo tako što ćemo raspisati tender, odnosno pozvali ste se na Zakon o javnim nabavkama, i uvesti privatne firme koje će u narednih godinu dana da dobiju licencu. Ne kažete šta će biti u narednih godinu dana dok oni ne dobiju licencu, ko će te poslove da radi ili ih nećemo raditi kao ni do sada. Onda će te pare koje ne postoje moći da se potroše za poslove koje ni do sada nismo radili, jer nije bilo para. Potpuno nejasan razlog zašto puštamo privatnog operatera, osim ako nemamo ideju šta ćemo sa PIM-om i „Ivanom Milutinovićem“, ako možda znamo ko će da kupi, pa ćemo da mu damo koncesiju kao privatniku sutra i da je to razlog da prodamo i da bolje prodamo „Ivana Milutinovića“. Onda tako treba da se kaže.
Jeste, oprema je stara. Inače, oprema u vodoprivrednim preduzećima širom Evrope nije neka najnovija, jer ne postoji tu preterano nova tehnologija, a i ne vidim kako ćemo ako uštedimo pare na održavanju plovnih bagera, odnosno jednog ozbiljnog kojeg imamo, čini mi se Mlave i nekoliko brodara, da uštedimo za kapitalne investicije, ono što nam predstoji i što je naša obaveza.
Pre svega, mislim da ovde trebamo da pričamo o ozbiljnim sredstvima koja treba da se ulože u poslove o kojima danas pričamo, pa tek onda da vidimo način kako ćemo ih potrošiti. Ako mene pitate, da, to moraju biti javna preduzeća u posebnom statusu, kao što su vodoprivredna preduzeća. Ne smeju da idu u privatizaciju i taj posao mora da radi isključivo država.
Šta su efekti tih ušteda o kojima pričate? Da li sa tim parama možemo da uradimo nešto? Ne možemo da uradimo nešto.
Druga problematična tačka, na koju mislim da imaju primedbi i oni koji se bave brodarstvom, to je uvođenje obaveza fizičko-tehničkog obezbeđenja, gde se pozivate na Zakon o FTO-u, koji je usvojen u Republici Srbiji i koji jasno kaže da Zakon o privatnom obezbeđenju definiše koji su to obavezni objekti za obezbeđenje. To su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja, čijim oštećenjem i uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu Republike Srbije.
Nikada niste definisali da su to objekti iz vodoprivrede, nikada nismo definisali obavezu, odnosno da ide u Zakon o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama lučki operater. Direkcije za vode nisu nešto od strateškog interesa. Ne vidim zašto mi sada obavezujemo i pravimo trošak operaterima da moraju da imaju fizičko-tehničko obezbeđenje, osim ako ne postoji neka skrivena namera, pa hoćemo da otvorimo tržište za FTO tamo gde mu nije mesto.
Mi inače imamo obavezu u postojećem Zakonu da i brodovi i luke moraju da imaju sigurnosni plan koji ih obavezuje, i kada su privezani i kada nisu privezani moraju da imaju bezbednosni plan i da imaju ljude koji se bave time, a to nikako nije fizičko-tehničko obezbeđenje, nego ljudi koji su završili brodarske škole. Znači, to već imamo danas u postojećem Zakonu.
Menjate u ovom predlogu zakona i izradu plana bezbednosti. Slažem se, ali mislim da treba da dopunite to. U stvari, mislim da derogiranjem Direkcije, malopre ste obrazložili da će Direkcija imati zadatak da vrši nadzor, apsolutno se slažem da vrši nadzor, treba da učestvuje u pravljenju projekata, ne treba da ima ekskluzivno pravo u pravljenju projekata, ne znam da li ima kadrovski kapacitet u ovom trenutku, ali ono što jeste važno, planovi bezbednosti, gde locirate na odluku Vlade. To će biti Vladin dokument, ako sam dobro razumeo predlog zakona. Ne piše ko predlaže taj zakon, da li to radi u budućnosti Direkcija i zašto taj plan o bezbednosti uzimamo najkompetentnijim ljudima u Republici Srbiji i dajemo nekompetentnim ljudima koji sede u Vladi, koji su političari, taj plan da urade, a niste definisali kako taj predlog dolazi pred samu Vladu.
Dalji problemi koji su pred nama jeste formalni problem. Pominjali ste privatizaciju novosadske luke. Imate pregovore od strane predsednika Vlade, ljudi koji su uključeni u te pregovore. Nisam siguran da će operater, odnosno bilo ko ko je zainteresovan ući u taj posao, a da je svestan da će da, kada bude kupovao to novo pravno lice, izgubiti odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Vi u zakonu radite jednu čudnu stvar, a ako se menja vlasnička struktura, s jedne strane, oduzimate mu odobrenje i upućujete ga ponovo na vas. To me podseća na situaciju, tamo negde, s početka 2000. godine, kada smo počeli da privlačimo investitore i ubeđujemo neke strane kompanije da dođu u Srbiju, pa onda objasnite jednom „Henkelu“ da treba da investira u trafostanicu 50, 60 ili 100 hiljada eura, a onda mu u sledećem minutu objasnite da to kada investira da to više nije njegovo. Pa smo onda, dobro se sećate toga, morali da menjamo zakon i da omogućimo investitorima niskonaponske mreže da postanu vlasnici toga i da pojasnimo prosto da dođemo na zajednički jezik sa tim ljudima koji investiraju a ne shvataju ako nešto investiraju da nije njihovo.
Vi hoćete da prodate luku Novi Sad, pod okolnostima koje vi samo znate, i hoćete da kažete tom operateru da on u tom trenutku kupovine, nema licencu, odnosno dozvolu, odobrenje nego da će doći kod vas i vi ćete po automatizmu njemu izdati odobrenje.
U samom komentaru oko imovine, koje ste vi dali obrazloženje, je obrazloženje koje je, po meni vrlo, samo po sebi kontradiktorno. Kažete u obrazloženju člana, da odredba ovog zakona kojim se zahteva izdavanje novog odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u svim prethodnim navedenim slučajevima, promena u upravljačkom kapitalu, je važna iz najmanje nekoliko razloga, pa obrazlažete, a onda objašnjavate nama da najpre ako neko kupuje akcije ili na drugi način preuzima postojećeg lučkog operatera, da bi nastavio da obavlja lučku delatnost, nije jasno zašto bi od domaćeg tržišta odbio zahtev da u upravnom postupku dobije novo odobrenje.
Koji je razlog, ako se menja vlasnička struktura privrednog društva, ne nasledi se postojeće odobrenje, osim, a tu se vraćam na ovaj drugi deo zakona, u prvom delu zakona ste hteli da liberalizujete, kao pustite neke privatne operatere, a ovde da svaki budući investitor ili slučajno akcionar koji se upisuje u deo akcija, nekog od tih postojećih pravnih lica, mora da dolazi pravo vama na noge i da traži od vas novu saglasnost, da im vi kažete – majke mi, mi ćemo vam brzo izdati tu saglasnost. Ne vidim razlog da vezujete pravnu sudbinu, odnosno vlasnički kapital i ono s čime se bavi ta delatnost.
Na kraju, posebnim zakonima ste definisali da se ne može menjati ta delatnost i da možete oduzeti delatnost. Da, razumem neke luke su pretvorene, ili će biti pretvorene, ili su možda pretvorene u nešto što nije bila njihova, u startu namena. Nije mi jasno zašto se vezujete za zakon 2003. godine i privatizacije od tog dana.
Menjali ste i takse. Apsolutno vas podržavam u preciznim, jasnim podacima da nešto što piše od - do ne može da stoji u zakonu. Ne može biti privatno nahođenje nekog službenika, direkcije, da li će jednom pravnom licu da obračuna taksu, smanjenje od 2%, a nekom od 30%. To apsolutno otvara vrata korupciji. Niste nam rekli koliko je do sada bilo takvih smanjenja i umanjenja taksi, lučkih taksi, pričam o njima i apsolutno podržavam, gde opet vidim taj vaš liberalni gen da hoćemo da napravimo konkurenciju NIS-u i da smanjimo 30% za transport TNG i da napravimo konkurenciju koja će biti u korist građana Srbije.
S druge strane imam bojazan da ste ukinuli mogućnost da se umanji do 50% lučka taksa, odnosno više ne može, koliko sam razumeo ovim zakonom da se ukine za proizvode od čelika i ruda potrebnih za njihovu proizvodnju.
Ja vas molim za odgovor da li to znači da ni kineski partner u Smederevu neće imati prava na umanjenje takse, lučke takse, ili to znači da ćemo njega opet nekim fantomskim međudržavnim sporazumom, da oslobodimo plaćanja takse, a TIS-a klub, JEEP commerce i ostale privredne subjekte da opteretimo sa lučkom taksom.
Ko će ovde nama da garantuje da nećete osloboditi opet kineski partner u Smederevu, a sve ostale staviti u gori položaj. Opet se vraćamo na potpuno nejasno definisanje ovog zakona.
Ako je tako, šta će nam reći oni koji rade monitoring ovog zakona i zbog kojih menjamo ovaj zakon? Šta će reći EU ako u drugačiji status stavimo kineskog partnera i npr. najveću kompaniju na svetu TIS-a klub? A, TIS-a klub mora da plaća punu taksu za pretovaranje čelika a kineski partner ne mora da plaća. Da li je to ravnomerno i tržište prema kojem se mi ophodimo da bude pošteno?
Za kraj, privremeno pretovarno mesto. To je specijalno važna stvar, jer ona je beskrajno čudna u ovom zakonu. Kažete, pritom ste oduzeli pravo lokalnim samoupravama, privrednim preduzećima itd. itd. ima tu i član zakona, a onda kažete da privredno pretovarno mesto je mesto na kome se obavlja samo pretovarna aktivnost u odnosu na vangabaritnu robu, što je potpuno jasno, pa u drugom delu pravilnika kažete u privremenim pretovanim mestima se obavljaju pretovarne aktivnosti u svrhu dopreme šljunka i peska za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata u neposrednoj blizini vodnog puta.
Šta to znači? To može da znači dve stvari. Da se vi i ja javimo na tender, da ja radim i čekam da mi odredite datum kada ću da kupim pesak, a da u međuvremenu posebnim zahtevom koje izdaje vaše ministarstvo privilegovanom tenderu dozvolite da on ima privremeno pritovarno mesto u neposrednoj blizini, u slučaju da se taj infrastrukturni objekat nalazi tu. Ili to znači da ćemo ga vezati, investitora, a ne vidim koji su naši koridori baš na Koridoru 7, odakle imamo najviše i pozajmišta koji će moći i da li ćemo ih obavezati da odatle rade privremena pritovarna mesta ili nećemo, ali opet sve investitore isključivo upućujemo na vas. Svako upućivanje u procedurama na samo jednu instituciju koje su bespotrebne, su otvorena vrata korupcije. Nema potrebe da za sve moramo u Srbiji, ko god se bavi ovom delatnošću pita isključivo ministarstvo, a sa druge strane derogiramo agenciju, odnosno Direkciju koja bi trebalo da nosi najveći deo posla.
Pominjali ste plovne puteve na teritoriji Republike Srbije, Dunav-Sava-Tisa i DTD, očekivao sam nekoliko rečenica ovde da čujemo i šta ćemo da radimo sa tim plovnim putevima, pogotovo sa delom Save i sa DTD. Vi znate da su pomešane nadležnosti na teritoriji AP Vojvodine između Republike Srbije i Voda Vojvodine, da su plovni putevi izuzeti iz održavanja. Strašno me interesuje kada ćemo da se pozabavimo, tamo gde postoji najveći potencijal rasutih roba, a to je na teritoriji AP Vojvodine, pre svega mislim u žitaricama, mislim zbog šećerana. Kada ćemo da se pozabavimo rešenjem najvećeg problema, najveće crne tačke i apsolutno ne plovnog puta DTD. Hvala vam.

Zahvaljuje, gospodine Ješiću.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pažljivo sam vas slušala i nekoliko stvari mislim da je vrlo važno na koje treba da odgovorim vama, a naravno i građanima da se ne bi stekao drugačiji pogrešan, pre svega, utisak.
Kada ste govorili uopšte o samo Direkciji, o održavanju, govorili ste, pominjali ste i poplave, mislim da morate da napravite razliku. Ušli ste jednim delom potpuno u vodnu privredu i sve one koji se bave onim što se zove odbrana od poplava, a potpuno drugi segment, naravno, blizu je i srodno je, ali drugi segment jeste sama Direkcija i održavanje plovnih tokova međunarodnih i međudržavnih. Dakle, odbrana od poplava nije delatnost Direkcije koju smo pominjali. Vrlo je važno da je to tzv. kako vi zovete derogiranje poslova Direkcije. Apsolutno nije tačno. Direkcija danas radi, rekla bih, još ozbiljnije poslove.
Treća važna stvar kada govorimo uopšte o poslovima Direkcije, kada pominjete, a da će tenderom dobiti privatne kompanije, ja ne razumem to. Dakle, ne postoji privatno i državno na tenderu. Na tenderu ili na javom pozivu javljaju se svi koji mogu ovaj posao da obave, a da li su to državne ili privatne kompanije, za mene je manje važno od onoga šta su uslovi tendera i šta te kompanije treba da ponude i da dobiju kada govorimo pre svega o samom održavanju.
Ono što ćemo mi ovim dobiti jeste sigurno i brže i kvalitetnije i efikasnije tehničko održavanje plovnih puteva, međudržavnih i međunarodnih.
Dalje, uopšte i kada se razmišlja u državi šta želimo da uradimo kada govorimo uopšte o vodnom saobraćaju i plovnim putevima, jeste da vidimo tačno šta ko u ovim delatnostima radi, čega je ko nosilac, šta može da bude bolje i efikasnije, ne razmišljajući o tome kada izlazimo na tender da li će to dobiti privatna ili državna kompanija. Ja sam pomenula jednu državnu koja je takođe jako dobra.
Kada pominjete priču oko toga, meni nije jasna jedna stvar. Kada pričate o fizičkom obezbeđenju, i uopšte o obezbeđenju, prvo, mislim da ste trebali pažljivo da pročitate Zakon o privatnom obezbeđenju, jer tamo tačno piše - brodovi i luke. Mi smo uskladili ovaj zakon, između ostalog, i sa tim zakonom. Zar ne mislite da je normalno da postoji obezbeđenje kada govorimo i o lukama i o brodovima? To bi bilo isto kao da živite u stanu i da su vam vrata potpuno otvorena, da nikada ne zaključate ta vrata. Sigurno ih zaključavate. Važno je da postoji, baš zato što imamo razne situacije koje nam se dešavaju i koje su nam se dešavale u prethodnom periodu, kada govorimo uopšte o obezbeđenju.
Drugo, Dunavska komisija je naložila, između ostalog, dala preporuku, pardon, svim državama da su dužne da se bave obezbeđenjem, odnosno da propišu obezbeđenje i brodova i samih luka.
Drugo, kada pominjete uopšte novac, vi kažete – nema novca pa se zbog toga direkcija time neće baviti. Ne, mi samo smatramo da je vrlo važno da se bavi i projektovanjem i nadzorom, a da ovo možemo da uradimo bolje i efikasnije na ovaj način. Ali, isto tako, postoje određene kritične tačke, kada govorimo o plovnim putevima, ima ih samo u jednom delu od Beograda ka Bezdanu 12 ili 15 itd, to se npr. sređuje zajedno sredstvima EU. Nekih 15 miliona evra će biti uloženo u ono što se zove sređivanje kritičnih tačaka koje su kritične već duže vreme.
Vrlo važan deo jeste Luka Novi Sad, odnosno važna oblast koju vi pominjete i čini mi se da tu isto ima nekih nerazumevanja. Ja mislim da smo mi pokazali da ništa ne radimo na – majke mi. A, meni se upravo čini da vi hoćete, kada govorimo o samoj lučkoj delatnosti, da hoćete upravo da prenosimo sa kolena na koleno pravo da neko obavlja lučku delatnost. Dakle, kada neko dobije pravo da obavi lučku delatnost, on mora da ispuni određene obaveze i kriterijume. Ne dolazi u ministarstvo, dolazi u Agenciju za luke, koju ste vi osnovali, nezavisno telo, koja je dužna da da sve ono što je neophodno da bi neko uopšte dobio mogućnost da obavlja lučku delatnost prema uslovima koji tog trenutka postoje.
Kada govorimo o privatizaciji Luke Novi Sad, biće potpisan i ugovor o tome kako će se koristiti infrastruktura, koliko će se uložiti, u kom periodu itd. Ukoliko dođe kasnije do neke promene vlasništva, odnosno promene, i samim tim mora da dođe do novog prava za obavljanje lučke delatnosti, zato što uslovi, pre svega, mogu da budu potpuno drugačiji. I prirodno je da svaki put moramo da proverimo, i upravo ono što nam se dešavalo u prethodnih 10 i više godina, kada govorimo o privatizacijama luka, jeste zato što je radio ko je šta hteo i nije se znao uopšte sistem i nebrojeno puta smo dobili od EU mnogo pisama, mnogo kritika, upravo na to što nismo uredili obavljanje lučke delatnosti.
Kada pominjete kineski „Hestil“, da, neće moći da umanje svoju naknadu. Neće moći, zato što bi time, i nikakav sporazum neće moći da utiče na to da se umanji naknada. Naknada je onolika kolika je propisana i takva će ostati, zato što bi to značilo direktno tzv. državnu pomoć. To bi takođe značilo da urušavamo naš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to znate sigurno da nećemo, zato što smo mi opredeljeni ka evropskim standardima i ka ulasku u EU.
Ono što je suština ovog zakona nije da li će direkcija obavljati ovaj deo posla ili onaj deo posla, nego ono je suština ovog zakona jeste da pomaže da se uredi obavljanje lučke delatnosti i da konačno znamo ko su nosioci svake oblasti.
Čini mi se da je šteta što ovaj zakon nije donet mnogo pre, jer neke stvari koje vi sad pominjete strašno liče na period kada su privatizovane neke luke poput Luke Beograd, pa kada je bilo na – majke mi, obavljaću lučku delatnost, a nikada se lučka delatnost tu nije obavljala. Ovde će se tačno znati šta je lučko područje u vlasništvu, u javnoj svojini je države, dakle, to je infrastruktura i zemljište, na osnovu toga država je ta, kao što je rekla jedna od poslanica, koja će strateški opredeliti šta radimo sa lukama. Ali, zašto da se ne pojave operateri koji mogu da omoguće da imamo više pretovara, više istovara i da ova država zarađuje i zapošljava ljude? To je suština ovog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati ova dva zakona u danu za glasanje, jer smatramo da su oba ova zakona izuzetno važna za nastavak boljeg gazdovanja od strane države ka prirodnim resursima koje Republika Srbija poseduje.
Ja neću reći nešto što sam ja smislio, ali očigledno da mnogi nisu čuli jednu mudru misao, koja kaže da država nije rešenje problema, već sama po sebi može da predstavlja problem. Država je nešto što treba da pronađe način za rešenje problema. Podržavamo svaku promenu zakona, makar se ona dešavala i na svakih godinu dana, dve godine, jer onog trenutka kad se uoči da nešto nedostaje, da je nešto potrebno, treba ići u ispravke i popravke kada je to moguće, kada nije, onda možda menjati i celokupne zakone.
Ono što je bitno kod ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama jeste da on jasnije definiše kroz svoje članove 28, 29. i 30, članove 214a, b) i v). i praktično potpuno štiti imovinu Republike Srbije, ali ne dovodeći u pitanje, ne proizvodivši retroaktivnost zakona koja je nedopuštena na one subjekte koji su kroz postupke privatizacije u nekom periodu kada je to zakon dozvoljavao do 2003. godine, odnosno iz 2003. godine stekli pravo svojine na nečemu što po novom zakonu se ne može steći.
Ovo je očigledno bila nužnost, jer je u praksi proizvodila probleme i ovime se jasno definiše i pravi jedan presek stanja u samim lukama, u svim infrastrukturnim objektima koji se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Jako je važno što je shvaćeno koliko su nam reke nešto na čemu se mora mnogo raditi. Luke su velika perspektiva Republike Srbije i treba stvoriti uslove, a ovim zakonom se to poboljšava, da luke što efikasnije i što funkcionalnije rade i da što više ljudi dobije poslove u lukama.
Videli smo da je stanje samih reka takvo da nam je reka Sava u letnjem periodu gotovo neplovna u jednom svom pretežnom delu. Očekujemo da će se i te stvari regulisati, sa pružanjem mogućnosti da se kroz angažovanje privrednih subjekata, bilo privatnih, bilo državnih, i ovaj deo oblasti regulacije reši.
Dobro je što se sa ovim zakonskim izmenama poseban akcenat stavlja i na oblast ekologije i zaštite samih vodotokova. Nemojmo da zaboravimo da se mnogi veliki gradovi, pa i Beograd, snabdevaju vodom u neposrednoj blizini i okruženju, ako ne i direktno iz samih vodotokova. Mislim da ova preciziranja koja su u ovom zakonu učinjena stvaraju mogućnost da naše reke koje su postale daleko čistije nego što su nekada bile dobiju onu lepu zelenu boju koju svi volimo da vidimo, a da se na njoj odvija privredna delatnost u punom kapacitetu.
Jasno su definisani i odnosi između organa republičkog ranga, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, jer i to je u praksi stvaralo određene probleme kada su u pitanju privremene lokacije na kojima se mogao vršiti istovar ili obavljati određena delatnost. Dobro je što se stvaraju uslovi u smislu ekološke zaštite, ali i generalne, ne samo reka, da se daju određeni popusti kada su takse u pitanju za utovare energenata koje smatramo ekološki podobnim energentima.
Ja nisam neko ko je za liberalni kapitalizam, nikada bio, niti ću biti. U ovom zakonu ja i ne vidim prostor koji to otvara i stvara, već vidim prostor koji želi da na jedan jasan način definiše, da upotrebim žargonski izraz, pravila igre na takav način da one budu isključivo i samo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, u interesu privrede koju moramo da podignemo na određeni nivo.
Oni koji ne veruju zbog sopstvenih autoprojekcija u poštene tendere, moraju da se pogledaju u ogledalo, pa da se zapitaju zašto ne veruju u poštene tendere, Da li to ne veruju zato što od svojih odbornika uzimaju sve naknade koje primaju i ne uplaćuju ih čak ni na račun stranke, nego ih zadržavaju u sopstvenim džepovima, a vidim da je nekima žao što nisu imali prilike da privatizuju PIM i još neke druge državne ustanove ili državna preduzeća, kao što su privatizovali mnoga brodarska preduzeća koja više ne postoje.
Posebno sam zadovoljan zbog ovog drugog zakona kojim se potvrđuje sporazum, odnosno kojim treba da se potvrdi Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, jer vazdušni saobraćaj, glupo je i govoriti o njegovom značaju, je jako važan za saradnju sa Republikom Korejom, a ovo pokazuje u stvari da zaista idemo ozbiljnim i stabilnim koracima napred, jer nikada Republika Koreja ne bi dostigla svoje privredne uspehe da je zaključivala sporazume koji joj nisu išli u prilog, za koje nije postojao opravdani ekonomski interes. Ovaj interes, u ovom sporazumu je obostrani interes i Srbije i Koreje. Očigledno je da će investicije u Srbiji biti nastavljene.
Jako je važno da što više građana u Srbiji dobije priliku da živi od svog rada i da postepeno stabilizujemo privredu, a samim tim i podignemo opšti nivo življenja.
Podvlačim, u danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon i podržaćemo i u buduće sve neophodne izmene koje su bitne i potrebne da bi se pospešilo njegovo dejstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, predstavnici ministarstva, predstavnici predlagača, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je već jednom menjan prošle godine, 2015. godine. Pretpostavljam da tada niste mogli ili niste umeli da predvidite sve odredbe koje se menjaju danas. Tada je menjano nekih 180 članova, a danas se menja oko 50 članova ovog zakona.
Sa druge strane, ako je ova promena posledica nečega što se u praksi utvrdilo da nije dobro i da treba promeniti, ja svakako podržavam takav način rada, da sve ono što utvrdite u praksi da ne valja da to odmah i pokušate da izmenite zakonom.
Zato ne mogu da prihvatim činjenicu da od marta meseca Skupština nije radila ništa i nije donela nijedan zakon. Ovo je kritika koju vam upućujem kao potpredsednici Vlade. Mi smo imali svega dva zakona na dnevnom redu, u jednom smo promenili jedan član, u drugom četiri člana, sada je ovo treći zakon sa 50 članova od marta meseca, za sedam, osam meseci. Dakle, ako ja smatram da je posao Vlade da vodi državu ka EU, put ka EU podrazumeva usaglašavanje sa pravnim sistemom EU, a to je ogroman posao i on podrazumeva donošenje niza i novih zakona, izmena i dopuna postojećih zakona.
Takođe, smatram da nije u radu što ovaj zakon koji imamo danas na dnevnom redu je Skupštini upućen po hitnom postupku. Pazite, upućuje se zakon po hitnom postupku, a u poslednjem članu se kaže da su lučki operater, brodari i direkcija dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2018. godine. Ima dosta vremena do 31. decembra 2018. godine. Uputili ste zakon 13. oktobra. Da je on po redovnom postupku, a da nije zloupotrebljen hitan postupak, kažem zloupotrebljen zato što nema adekvatnih razloga, odnosno razlozi koji su navedeni za hitan postupak nisu oni koje propisuje Poslovnik Narodne skupštine, ovaj zakon bi po redovnom postupku bi na dnevnom redu ove Skupštine za sedam dana. Šta je to što će se desiti u ovih sedam dana? Da li je ugroženo zdravlje i bezbednost ljudi, životi ljudi? To je inače razlog za hitan postupak. Da li je ugrožena država, ako bi ovaj zakon mi raspravljali od danas za sedam? A omogućili bi i narodnim poslanicima da se adekvatno pripreme i da analiziraju jedan zakon koji tretira prilično usko stručnu oblast.
Mi smo radili prošle nedelje nešto drugo u Skupštini, danas imamo ovaj zakon na dnevnom redu. Mislim da to nije korektno i da nema potrebe na takav način da se zakoni upućuju u Narodnu skupštinu.
Ono što je dobro jeste da se oblast vodnog saobraćaja uređuje. Mislim da je bio dobar zakon 2015. godine koji je regulisao trgovačko brodarstvo i koji je doneo neka dobra pravila i uveo, da kažem, red i obaveze vozara, brokera i agenata i uopšte tretirao tu oblast.
Takođe, u ovom zakonu moram da kažem da ima i dobrih i loših rešenja. Ona rešenja za koja smatramo, kao poslanička grupa SDS, da su loša pokušali smo da popravimo amandmanima, pa vas molim da pogledate te amandmane i da te amandmane usvojite. Naravno, naša podrška ovom zakonu zavisiće od toga da li ćete usvojiti neke od ključnih amandmana koje smo podneli.
Mislim da je dobro što se ovim zakonom ukidaju diskreciona ovlašćenja Agenciji. Mislim da ne treba Agencija da ima tu mogućnost da arbitrira da li će nekome da da do 30% ili manje umanjenja, već da to bude precizirano zakonom koliko je. U svakom slučaju ukidanje diskrecionih ovlašćenja smanjuje mogućnost za korupciju, i to je urađeno dobro.
Načelno se slažem sa tim da Direkcija za vodne puteve ne treba da ima monopolski položaj u tehničkom održavanju vodnih puteva. Mislim da privatna specijalizovana preduzeća to mogu da urade na bolji i kvalitetniji način, ali da bi mogli da donesemo odluku o tome da li je bolje kako je bilo do sada ili eventualno angažovanjem na tenderu privatnih preduzeća ili državnih, sasvim svejedno, trebali bi da imamo neke podatke o ovoj analizi.
Nemamo u obrazloženju dovoljno podataka i nemamo dovoljno jasnu analizu, naročito ekonomsku. Vi tvrdite da će sredstva koja se sada izdvajaju za Direkciju, odnosno za plate članova posade, praktično za one koji opslužuju flotu, Direkcije za vodne puteve, troškove održavanja flote i drugih troškova biti dovoljna da se izaberu na tenderu firme koje će odrađivati posao tehničkog održavanja vodnih puteva. Ja ne mogu da znam da li je to tačno ili nije, jer niste dali ni jedan dokaz za takvu tvrdnju. Niti znamo koliki je fond para, koliki je budžet za ovu Direkciju, niti znamo koliko na tržištu, niste napisali, koštaju takve usluge. Trebali ste da kažete na godišnjem nivou biće potrebno toliko i toliko, a sada u budžetu imamo toliko i toliko, da bi mi to mogli da procenimo.
Sa druge strane, ostaje nejasno šta se dešava sa zaposlenima u Direkciji za vodne puteve. Vi ste rekli da ona neće biti ukinuta, radiće neke druge poslove. Ne može posada i ljudi, radnici na brodovima da rade neke druge poslove. Oni znaju da rade poslove koje su radili do sada. Postavljam pitanje – koliko će njih ostati bez posla, odnosno šta će oni raditi i da li imate neki program i predlog kako te ljude uposliti? Koliko ljudi ostaje bez posla kada se ukine monopolski položaj direkcije za vodne puteve?
Ne možemo nikako da se složimo sa obavezom koja se nameće brodarima u članu 21. Ja smatram da će se drastično povećati troškovi brodara ako se donese ovaj zakon i ako im se nametne da moraju da angažuju privatna fizička obezbeđenja. Dakle, ovim zakonom se nameće svakom brodaru da na svakom brodu ima privatno obezbeđenje ili druga mogućnost je da organizuje samozaštitu.
To da organizuje samozaštitu, to znači da članovi posade treba da idu na obuku iz aikida i karatea i oni će moći upotrebom borilačkih veština da se zaštite od pirata i od krađe sa barži, odnosno njihovih brodova, a meta su svakako i tovar i oprema na brodovima.
Mislim da treba da znate da ti napadi pirata koji se kod nas dešavaju relativno često u jednoj crnoj tački, a to je Smederevo, da ti napadi su najčešće u sezoni pretovare i da ti napadi podrazumevaju čak i do 30 naoružanih lica koji u nekoliko čamaca napadaju brod. Ljudi su naoružani, napadaju brod, ulaze u brod i kradu sve sa tog broda. To aikidom i karateom ne može da se spreči, tako da je besmislena ta samozaštita koju ste u zakonu predložili.
Što se tiče obezbeđenja, kada kažete da se uvede obezbeđenje na brod, pretpostavljam da zamišljate da ljudi sa dugim cevima stoje na brodu i brane brod od ovih što ih napadaju oružjem. Toga ima u filmovima mnogo češće, mislim da u realnosti to nije moguće. Prosto ne mogu da zamislim tu situaciju u kojoj ovi ih napadaju, a oni ih pucaju, privatno obezbeđenje sa brodova i pobije pirate.
Dakle, privatno obezbeđenje predlažete da se uvede na sve brodove koji prolaze kroz Srbiju. Znači, strani brod pod stranom zastavom koji je u tranzitu kroz Srbiji, dolazi u Srbiji, onda staje, mora da angažuje privatno obezbeđenje, pusti privatno srpsko obezbeđenje na svoj brod, naročito ima poverenje u njih i oni ga štite dok prolazi kroz Srbiju.
Mislim da ćemo biti smešni. Prosto Srbija ima jednu veliku tradiciju u brodarstvu generalno, potpisnici smo raznih sporazuma koji uređuju pravila plovidbe na Dunavu. Mislim da je krajnje neodgovorno da teramo brodove, odnosno brodare na tako nešto. Zato sam i podneo amandman kojim bi prosto oslobodili brodare jedne ovakve besmislene obaveze.
Jedini koji može da spreči pirate i krađu je policija, koja ima pravo da upotrebljava silu u ovoj zemlji i zna se da posada se zaključava na brodu u svoju kabinu i poziva policiju tom prilikom.
Dakle, način da se uredi ovaj problem koji svakako imamo, da se spreče krađe je da vi primenjujte zakon i da odredite sva lučka područja u Srbiji koja niste odredili. Kada budu određena lučka područja biće određeni lučki operateri, mislim na deo gde se brodovi sidre, prosto kada barže dođu na pretovar, jedna uđe na pretovar u luku, druge čekaju negde na tom putu, a to negde je i do pet kilometara udaljeno od luke. Prosto oni se sada vezuju bez ikakvog uređenja, odnosno sidre bez poštovanja pravila.
Potrebno je odrediti lučko područje da se zna gde mogu da se sidre i na tom mestu gde se oni sidre dok čekaju pretovar treba da ih obezbeđuje lučki operater koji treba da uređuje kompletan posao dovoženja ili guranja tih barži do pretovara. Dakle, lučki operater ima mogućnost da angažuje i obezbeđenje i da u koordinaciji sa policijom štiti te brodove. Nemojte nametati obavezu brodarima ako oni ne mogu da ispune i nemaju para da ispune.
Takođe, ne mogu da prihvatim jednu izmenu koju ste predložili, a to je mogućnost da se brodovi snabdevaju pogonskim gorivom, to znači pretpostavljam neka pumpa, da ta pumpa bude osim u lukama na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je utvrđeno područje graničnog prelaza za međunarodni rečni saobraćaj.
To znači za one koji žive u Beogradu da će pumpa da bude kod Beton hale na pristaništu gde ima barem 20 restorana, gde je šetalište, gde se „Beograda na vodi“ završava ili počinje i šetaju se i Arapi i stranci i turisti koji dolaze. E, baš na tom mestu, jer tu je inače granični prelaz za putnički saobraćaj, e sad tu može da bude pumpa. Mislim da je to ekološka katastrofa da na tom mestu bude pumpa. Predložio sam amandman kako da se to izmeni, ne mora da bude samo u lukama, ali može da bude negde gde se regulacionim planom odredi da ta pumpa može da bude. Meni ovo deluje kako je napisano, baš da se predviđa pumpa na tom mestu u centru Beograda.
Mislim da bi trebalo da se Ministarstvo bavi i temom, zašto postoje brodovi domaćih firmi koji su pod stranim zastavama. Znači da oni imaju neki benefit od toga što su pod stranom zastavom i da vidimo koje bi to bile afirmativne mere koje bi Vlada mogla da predloži da bi oni razumeli i da bi njima bilo bolje da budu svi pod domaćom zastavom i da vidimo kakve bi subvencije mogle da se daju za brodare, odnosno ljude koji se bave ovom delatnošću, koji žive na tim brodovima i obavljaju delatnost. Naravno da je interes da pretovar bude mnogo veći, odnosno da trgovina brodovima bude mnogo veća.
Takođe mislim da bi trebalo da nam Vlada kaže šta će se desiti sa JRB, to je nekada bila ogromna firma. Sada je u velikoj krizi, na koji način će se rešavati taj problem koji je od velikog značaja.
Dakle, ponavljam ukoliko bi usvojili neke od ovih amandmana koje smo predložili u tom slučaju bi naša poslanička grupa mogla da podrži ostale odredbe zakona. Hvala.