Razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Osnovni tekst ili, da budem precizniji, taj zakon je donet još 2010. godine „Službeni glasnik“ broj 73/10. Prva izmena i dopuna je urađena 2012. godine i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 121/12. Druga izmena i dopuna je učinjena 2015. godine, to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 18/15, to je bilo u februaru 2015. godine.
Mora da se kaže da je i u „Službenom glasniku“ broj 96/15 objavljen Zakon o trgovačkom brodarstvu kojim su stavljeni van snage čl. 41, 43. i 44. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Današnji predlog zakona ima ukupno 55 članova, od toga 49 članova se odnosi na izmene i dopune postojećeg teksta zakona, a šest članova su tzv. prelazni ili završni, objašnjavajući. U okviru ovih 49 članova ima 17 koji se prvi put menjaju, 27 koji su već jednom promenjeni i šest koji su već dva puta menjani. Interesantno je da se u 49 članova nalazi čak 29 članova koji su menjani februara 2015. godine.
Ovi podaci dokazuju da ne postoji program u ovoj oblasti, već da se promene i dopune dešavaju gotovo mahinalno ili prema trenutnim interesima.
Samo da podsetim, pravilo je da se izmenama i dopunama zakona pristupa ako se u međuvremenu desila neka izmena u pravnom sistemu, ili izmena u politici, ili je nužno da se pristupi prilagođavanju stvarnim potrebama. Pošto je predlagač i ovog zakona isti onaj iz 2012. godine, znači razlog nije promena politike u ovoj oblasti.
U Predlogu zakona se navodi kao razlog potreba usaglašavanja i stvarne potrebe, ali ja moram da kažem da to u stvari nije stvarni razlog zašto se pristupilo podnošenju ovog predloga zakona. U obrazloženju se navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Samo da podsetim taj zakon je donet 23. jula 2015. godine i objavljen je u „Službenom glasniku“ broj 66/15 i u pogledu, vrlo precizno navodim, pomoći žrtvama nesreće i njihovoj porodici članom 14. tog zakona je propisan plan hitnih mera pomoći, koje uključuju prevoz, smeštaj, medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće, donosi Vlada.
Istim zakonom u članu 54. stav 2. je propisano da Vlada u roku od šest meseci donosi podzakonski akt, a taj rok je istekao januara 2016. godine. Vlada je 15. jula ove godine donela Uredbu o planu hitnih mera pomoći žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreća u saobraćaju i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 63/16. Odredbom člana 5. stav 3. Uredbe o planu hitnih mera pomoći u slučaju nesreće u saobraćaju Vlada je praktično tu odredbu ubacila u član 13. Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu.
Moram da vas podsetim da je potpuno nedopustivo da se norma podzakonskog akta diže na nivo zakonske norme u nekom drugom zakonu. Obično je pravilo drugačije, da zakonska norma bude osnov za podzakonsku normu i prepisivanje tih normi nije ni potrebno. U krajnjem slučaju, ta uredba je na snazi i ta uredba obavezuje, bez obzira da li se nalazi u posebnom zakonu ili ne.
Slična je situacija i sa članom 19. Predloga zakona kojim se vrši izmena zbog, navodno, obaveze usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju, a vrši se nepotrebno upućivanje na taj zakon. Znači, cela odredba člana 19. Predloga zakona jeste upućivanje na poseban Zakon o istraživanju nesreća. Tu se stvarno otvara pitanje, kao da inspektori bezbednosti plovidbe nikada do sada nisu ispitivali plovidbene nezgode. Primarni zadatak im je, u krajnjem slučaju, i bio dok nije donet ovaj Zakon o istraživanju.
U obrazloženju Predloga zakona se kao razlog za izmene i dopune, a ja to govorim intervenciju, u članovima 21, 22, 23, 24. Predloga zakona navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Opet da se malo podsetimo, taj zakon je donet i objavljen u „Službenom glasniku“ broj 104 još 2013. godine i zakonom je u članu 5. propisano da Vlada propisuje bliže kriterijume za određivanje objekata koji su obavezno obezbeđeni i način vršenja poslova zaštite obavezno obezbeđenih objekata.
Dakle, ako je postojala ova obaveza, ona je morala da se obavi prilikom izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama još u februaru 2015. godine. Međutim, to očigledno da se nije uradilo, ali ima još jedna stvar. Vlada nije donela uredbu još uvek u skladu sa članom 5. navedenog zakona.
Mora da se ima i u vidu da se izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koji je objavljen 2015. godine, ništa nije promenilo u pogledu obezbeđenja objekata, već samo u pogledu licenci, nadležnosti i osposobljenosti lica koja pružaju zaštitu. Tako da, stvarno nije jasno šta se menja i zašto se ovim zakonom insistira na ovim promenama.
Kao treći razlog za izmene i dopune navodi se iznajmljivanje stranih jahti, a ta promena se vrši u članu koji ima samo jedan stav i koji reguliše obavezu stranog broda da se na njemu viju dve zastave. Pravno-tehnički potpuno neprihvatljivo da se u jednom članu mešaju dve ili čak tri oblasti koje nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da je oba intervencija na ovom članu učinjena kao poseban, novi član, to bi donekle imalo nekog smisla. Ovako nema apsolutno nikakvog smisla i prosto se čudim da je to moglo da prođe pravno-tehničku redakturu pri Vladi.
Moram da skrenem pažnju predlagaču da po meni deluje neverovatno, ako je svrha ove promene da se uvede red na plovilima EU, onda je to moralo da uradi počevši od člana 4. Zakona, pa redom, da preskočim članove 41. i 43, ali i svakako 87, 92, 104, 133, 184, 281, pa čak i onim članovima nekoliko zakona koji kažu da se to primenjuje od kada Srbija uđe u EU. Mi imamo i takve članove u našim predlozima zakona koji se tiču plovidbe i ove materije koja je predmet ovog zakona.
Kao četvrti razlog za izmene i dopune navodi se potreba preciziranja značenja pojma „statusnih promena kod lučkih operatera“ i moram da konstatujem da se to vrši na način da se praktično proširuju situacije u odnosu na Zakon o privrednim društvima. Moram da skrenem pažnju da jednim zakonom ne može da se menja suština i sadržina nekog drugog zakona. Vi jednim zakonom sa nekoliko odredbi možete da intervenišete na neki drugi propis ili drugi zakon, ali u smislu stavljanja van snage odgovarajuće odredbe, ali da menjate suštinu i značaj Zakona o privrednim društvima kroz izmene Zakona o plovidbi i lukama, to je krajnje neprihvatljivo. Ovde se uvode potpuno novi kriterijumi koji se tiču statusa pravnih lica privrednih društava, to je potpuno neprihvatljivo i prosto je nemoguće ovim zakonom da se to uradi.
Povodom statusa lučkih operatera mora da se prihvate odredbe Zakona o privrednim društvima, a sva preciziranja Zakona o plovidbi i lukama ne mogu da znače izmenu propisa o privrednim društvima, pogotovo je zabranjeno da se proširenje vrši unošenjem odredbi o promeni vlasništva, promenama kapitala, stečaju i slično. Za te oblasti postoje potpuno drugi propisi. Lučki operateri nisu u rangu banaka, osiguravajućih društava, pa da agencija ili ministarstvo mora da ima uvid ili da daje saglasnost ili da razmišlja o vlasnicima kapitala. To je u nadležnosti, pre svega, privrednih društava i to se registruje u Agenciji za privredna društva.
Peti razlog za izmene i dopune su pokušaji proširenja stečajnih prava, tako su napisali u svom obrazloženju. Stečajna prava, u osnovi je da se zaključenja ugovora o privatizaciji posle 4. juna 2003. godine zameni započinjanjem postupka privatizacije.
Molim vas, započinjanje postupka privatizacije je nešto objektivno koje se dešava na relaciji onoga koji vrši postupak privatizacije, a ne počinje na zahtev stranke. Stečena prava postoje kod zahteva stranke. Ovde nema toga i potpuno je neshvatljivo zašto se ide u ove oblasti, očigledno 2015. godine da posao nije završen na valjan način. Valjda se stečena prava koriste, a ovde se stečena prava kao izgovor koriste da bi se dobitno proširio broj izuzetaka i stečena prava i sasvim nepotrebno u isti koš sa privatizacijom ubacuje i pravo svojine po osnovu ulaganja koje nikada nije bilo sporno.
Molim vas, najzaštićenije je pravo svojine, najzaštićenije je pravo ulaganja. Ko je uložio sredstva u nešto može da računa da ima pravo svojine nad tim stvarima. Ta sudbina je i lučke infrastrukture. Ako postoje dokazi da je neko izgradio lučku infrastrukturu, pa naravno da po osnovu ulaganja ima pravo svojine.
Mislim da je nepotrebno ovim zakonom da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o planiranju i izgradnji, da je nepotrebno da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i u druge propise. Očigledno postoji neki razlog zašto se ova intervencija vrši, a ja stičem utisak da 2015. godine nije na kvalitetan način završen neki zadatak koji je morao da se završi.
Za ovaj predlog, on navodno sadrži i odredbe o izmenama i dopunama koji suštinski u stvari nisu potrebne. Nama je u stvari potreban jedan potpuno novi zakon, jer ako se pogleda ovaj zakon u svom celokupnom paketu, mi onda imamo i pet predloga, odnosno pet članova u predlogu zakona gde se ispravljaju tehničke greške, a na nekim mestima se tehničke greške ispravljaju suprotno osnovnom principu, ko može više može i manje. To je prosto neshvatljivo šta se dešava.
Interesantno je da se po pitanju naknada koje brodari plaćaju u igru uvlači i potpuno jasan Zakon o kontroli državne pomoći koji se primenjuje od 2010. godine, a u međuvremenu nije nastala potreba da se bilo šta menja, a pogotovo kada su u pitanju luke i pristaništa. Nameće se obaveza Agenciji da sva umanjenja, naknade tretira kao državnu pomoć male vrednosti. To je iluzorno. Umanjenjem naknade kao javnog prihoda brodari i ne stiču povoljniji položaj na tržištu niti se na taj način narušava konkurencija na tržištu, naknada koja se plaća je javni prihod, u odgovarajućim slučajevima imaju pravo na odgovarajuću naknadu. Do sada se to nije prijavljivalo, u smislu Zakona o kontroli državne pomoći, nije imalo tretman male pomoći, a ovde se uvodi čak i obaveza vođenja toga, potpuno nepotrebno, sve je proisteklo iz potpuno lošeg tumačenja zakona i uredbe koja ovu materiju reguliše, Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći. Potpuno je neshvatljivo umanjenje od 50% naknade koja se priznaje za istovar rude i čelika, ona sada više ne važi. Pa, kako to sad baš u trenutku kada su Kinezi kupili ovu našu Železaru više ne važi onaj popust koji je do sada postojao.
Naravno, mi smo podneli tridesetak amandmana na ovaj predlog zakona. Trudićemo se u raspravi da obrazložimo svaki od ovih amandmana. Smatramo da je potpuno nepotrebno ovo što je urađeno, ali smo uspeli da lociramo gde su problemi i zašto imamo problema u brodarstvu, odnosno u primeni ovog Zakona o plovidbi i lukama. Moram da kažem da sve ukazuje da se problem nalazi u Ministarstvu saobraćaja. Nalazi se pre svega u područnim i upravnim organizacijama koje tamo postoje i moram radi korektnosti prema nekim koji su pre mene pričali, Direkcija za vodne puteve je upravna organizacija nije privredno društvo. Tako da mogućnost da se ti poslovi tehničkog održavanja ustupe u zakonom propisanom postupku drugim pravnim licima koja su osposobljena i licencirana i imaju mogućnosti da to rade nije neka novost, to se i do sada radilo. Međutim, za nas je potpuno neshvatljivo da se poslovi nadzora izbacuju iz Direkcije za vodne puteve. To je što se tiče nas potpuno neprihvatljivo.
Moram da vam skrenem pažnju da veliki broj lica koja rade u ministarstvu na poslovima plovidbe i slično, jer ovaj sistem u okviru ministarstva pored Lučke kapetanije tu je i Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcija za vodne puteve, Agencija za upravljanje lukama, pa još i to ovlašćena pravna lica za održavanje državnih vodnih puteva itd.
Moram da vam skrenem pažnju, da tu postoji negativna kadrovska selekcija što se tiče SRS, počev od Zorana Gvozdenovića, pa tog Kovačevića, pa čak tamo postoje i džipovi sa duplim rezervoarima, tu je čitav spisak imena ljudi koji su maksimalno privatizovali. Ne sporim da svaki ministar ima pravo da formira kabinet, da formira ekipu koja će da zadovolji po procenama ministra te potrebe, da se najbolje organizuje posao, međutim, ovde imamo i od Leposave Sojić, pa od Lucije Dević, da vam ne pričam ove lične biografije, šta sve ko radi tamo, kako radi, koliko radi. O tome su pisale i novine, gde se falsifikuju upisnici, gde se dodeljuju i neke potvrde, diplome za čamce itd. To je predmet istraživanja policija odavno i to je postala javna stvar odavno, o tome se piše i budite sigurni i dalje će da se piše šta se dešava u pojedinim sektorima u okviru ovog ministarstva.
Mislim da je glavni problem lošeg predloga zakona i lošeg stanja, kadrovska neosposobljenost ministarstva sa svim područnim i upravnim organizacijama da se izađe u susret i da se na što bolji način i pripremi zakon i da se na što bolji način poštuju odredbe zakona i sredi ova oblast.
Moram da skrenem pažnju da u postojećim propisima koji regulišu ovu materiju imamo svojevrsnu diskriminaciju. Ovde se protežiraju, hajde da kažem, sve ono što ima zastavu EU, a drugi koji učestvuju u ovom poslu ili koji plove Dunavom i Savom se na neki način diskriminišu. Postoji nekoliko takvih članova. Postoji još puno članova koji nisu obuhvaćeni predlogom za izmene i dopune, pa nismo mogli da amandmanski intervenišemo, ali su svakako i oni predmet našeg interesovanja i oni su takođe morali da dođu pod udar ovih promena i izmena.
Kažem, mi smo podneli tridesetak amandmana. Svi amandmani su podneti sa osnovnim ciljem da se poboljša ovaj tekst. Tekst predloga zakona je po našim kriterijumima vrlo loš. Stvarne potrebe nisu dotaknute ovim predlogom izmena i dopuna. Imamo i činjenicu da pojedini područni organi i pojedine organizacije suštinske nisu ni zaživele na način kako je to propisano zakonom, a to pre svega mislim na ovu agenciju koja vodi računa o lukama.
Prosto se plašim ove svojevrsne zbrke koja je nastala i u ovom zakonu, ne samo ovim izmenama i dopunama, nego praktično od 2015. godine gde može doći do svojinskih problema i kod vlasništva luka. To može da proizvede probleme i sa lučkom delatnošću, to može da proizvede i neke druge probleme, a javnost je već upoznata kakvi sve apetiti postoje kada su u pitanju luke. Luke nisu privatna stvar, da se razumemo i luke jesu dobro od javnog značaja i s pravom država tu treba maksimalno da se unese i da to maksimalno reguliše, jer tamo se sve i svašta može desiti, uostalom, pomorstvo i brodarstvo oduvek prate neke loše pojave i stvarno stalna borba između države i lučkih operatera i brodara. Hvala.