Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, nije dobio reč kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe kolega Nikolić. On je imao svoje izlaganje na koje je odgovorio ministar i on je smatrao da treba da odgovori ministru.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Dobio je reč na osnovu toga što je pomenut Dragan Šutanovac.)
Ne, ne dobio je reč na osnovu toga što je ministar rekao, hajde sad da vratimo celu diskusiju. Kolega Nikolić je hvalio Šutanovca, sada predsednika DS, gospodin Đorđević je rekao da zakon nije baš tako uspešan zato što ljudi koji su profesionalni vojnici u 42 godini ne mogu više to da budu, nemaju pravo na penziju, a onda je neki izgovor bio da je to bilo vreme ekonomske krize. Jedna najobičnija diskusija u parlamentu.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Član 103. stav 4, narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen.
Kolega Martinović se malopre javio i rekao da se javio po povredi Poslovnika, ne reče po kom tačno članu. Jel on to ne može u trenutku da se seti koji je član u pitanju ili šta? Hvala.

Gospođo moram nešto da vam kažem.
Obično pribegavanju korišćenju Poslovnika koriste pravo poslaničke grupe koje dođu u neku diskusiju, a druge poslaničke grupe to obično posmatraju. Da li im je zanimljivo ili ne, ne znam. Do sada nije bila praksa da se pojavljuje advokat neke poslaničke grupe.
(Branka Stamenković, s mesta: Znate šta, ovde ne radimo po običajima nego po Poslovniku, a nemamo Poslovnik.)
Gospođo ne možete da ćaskate samnom.
Obično je jedno ovakvo reklamiranje Poslovnika samo nedostatak političkog programa ideologije, ali ja tu ne mogu da pomognem.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnite o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na dnevni red. Dakle, danas pred sobom imamo diskusiju o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i još jedan Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Koliko se sećam i prošle godine smo imali otprilike u isto vreme ovu tačku dnevnog reda i pretpostavljam da će to tako biti i sledeće godine.
Naša poslanička grupa SPS zajedno sa ZS će svakako glasati za ove odluke kao i većina poslanika u ovoj Skupštini i zato ću ovde izgovoriti afirmativno neke reči i neke stavove po ovom pitanju, ne osporavajući pravo nekih drugih poslaničkih grupa da iz nekog drugog ugla imaju neki kritičniji stav, možda i opravdano po određenim pitanjima, ali neću zalaziti u to.
U svakom slučaju, aktivno učešće članica UN u multinacionalnim operacijama ima dragocen značaj uzimajući u obzir veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, slučajeva ugroženosti vladavine prava, što je od ključno značaja za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Suviše je kriznih tačaka i zato funkcija UN je veoma važna u angažovanju ovih misija, odnosno multinacionalnih operacija.
Odlukom se stvara mogućnost učešća u skladu sa našim mogućnostima i u humanitarnim organizacijama, odnosno tamo gde je potrebno, a to ne možemo da pretpostavimo uvek kada to može nekoga da zadesi i sasvim je u redu da u okviru ovog plana imamo i tu odluku da možemo upotrebiti naše snage u humanitarnim operacijama.
Takođe, da podsetim da je u skladu sa članom 5. tačka 4) Zakona o odbrani, odbrana zemlje se ostvaruje učešćem u multinacionalnim operacijama, tako da je to praktično i naša obaveza, nije samo stvar dobre volje ili ne, mi igramo i tom kolu. Ne živimo zasebno, nismo ni u političkom, ni u ekonomskom, ni u svakom drugom pogledu pod navodima autistični, da nam ne treba saradnja drugih zemalja. Živimo u jednoj međunarodnoj zajednici i mi smo deo toga i moramo da budemo aktivni u tom pogledu. Za pohvalu je i to je dobro u političkom i u svakom drugom smislu da smo aktivni učesnik u očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Ono što je važno reći jeste svakako da upotreba vojske i drugih snaga u ovim multinacionalnim operacijama se uvek uspostavlja na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti. Prema tome u onom formalnom smislu iza toga stoji ona pravna osnova koju ne može niko da ospori, takođe u manjem broju slučajeva na osnovu odluka Saveta bezbednosti, odnosno EU.
Naravno, učešće naše zemlje sa svojom vojskom i drugim snagama odbrane u multinacionalnim operacijama i u mirovnim misijama ima i druge važne dimenzije o kojima valja izreći neki stav i progovoriti neku reč.
Već 60 godina naša zemlja učestvuje u mirovnim misijama i da podsetim, to je naš ovlašćeni predstavnik Vlada Zagrađanin i rekao, da je prva naša misija i to u velikom obimu bila na Sinaju od 1956. do 1967. godine i da je praktično to što mi danas radimo, kroz jedan manji obim, na jedan smislen način, u skladu sa našim mogućnostima nastavak jedne blistave tradicije koju je naša zemlja imala u ranijem periodu, mislim na SFRJ, znači, za vreme Tita.
To je zaista bila jedna velika i veoma snažna promocija mirotvornosti i onoga što je bio politički stav tadašnje zemlje, da treba izgraditi jedno takvo okruženje i treba čuvati mir u svetu, a da naša zemlja bude aktivni činilac u svemu tome.
Reći ću i taj podatak da je naša zemlja u to vreme učestvovala sa nekih 70 hiljada vojnika i učesnika u mirovnim operacijama, a da od toga je Srbija zajedno sa Crnom Gorom dala negde oko 50 hiljada, što znači oko 70% učesnika je iz Republike Srbije i delom iz Crne Gore.
To je važno izreći u smislu da se podsetimo koliko je to važno tada bilo i koliko je to takođe važno da danas nastavimo tim putem. Znači, učešće u mirovnim operacijama na Sinaju, rekao sam 1956. do 1967. godine, zatim u Jemenu 1963. do 1964. godine, zatim u Iranu i Iraku na liniji razdvajanja 1988. do 1991. godine.
U misiji na Sinaju imamo impresivno učešće Jugoslavije, u 22 rotacije za 11 godina učestvovalo je 14.265 vojnika, odnosno od ukupne te mirovne misije koja je toliko trajala, naša zemlja je dala 21,54% svojim učešćem tamo. Znači, možemo kroz to videti koliki je značaj bio učešća naše zemlje u tim operacijama.
Takođe, želeo bih da napomenem da su naši komandni kadrovi veoma značajni bili u tim mirovnim misijama i bili su često na komandnim funkcijama. Tako da ću pomenuti ovom prilikom a ne treba da se zaboravi i valja to i pomenuti i prilika je da je pukovnik Lazar Mušicki šest meseci bio vršilac dužnosti komandanta mirovne misije na Sinaju. Pukovnik Branko Pavlović bio je vršilac dužnosti komandanta vojnog dela misije u Jemenu, a general major Slavko Jović dve godine je bio na liniji razdvajanja komandant i uspešno je izvršio svoj zadatak.
To je svakako bilo u onom smislu na spoljno političkom planu da jedna zemlja kao aktivan činilac i graditelj mira dobija određene ocene, dobija i nove prijatelje i da bude kao zemlja, kao takva prihvaćena u svim drugim sferama života i rada u međunarodnoj zajednici.
Prema tome, neosporno je da je veliki ugled SFRJ stekla učešćem u održavanju mira i bezbednosti u svetu. Zato je to važno da Srbija nastavi tim putem danas, jer učešćem se sklapaju i nova prijateljstva, otvaraju se mnogi drugi aspekti i mogućnosti za privredno-ekonomsku saradnju, zatim, za napredak vojne industrije, za sklapanje novih aranžmana u pogledu onoga što proizvodi namenska industrija pri vojnim snagama i otvaraju se mnoga druga vrata za uspešnu saradnju.
Iz svih tih razloga nema potrebe da ulazimo u neke druge detalje i da nalazimo određene manjkavosti u pogledu onoga gde će biti naše snage angažovane, već podržavamo jednu takvu politiku i naravno da je dobro da sa te politike nismo skrenuli, da je to jedna generalna politika koja će, nadam se, ostati i u budućnosti bez obzira ko bude bio na vlasti.
Na kraju opet da istaknem da će poslanička grupa SPS zajedno sa Zelenima glasati za ove odluke. Zahvaljujem.

Hvala.     
Milovan Drecun ima reč.

Hvala predsednice.     
Ministre sa gostima, kolege poslanici, u više navrata sam proteklih godina insistirao da naša vojska učestvuje u većem broju misija EU, imajući u vidu strateško opredeljenje naše zemlje za članstvo u Uniji.
Pre nego što pređem na multinacionalne operacije samo bih jednu napomenuo hteo, gospodine ministre. Video sam u ovom izveštaju kada je u pitanju delovanje VOA da ste napisali, inače je VOA veoma bitna za prikupljanje informacija na osnovu kojih se procenjuje bezbednost naših vojnika koji odlaze u multinacionalne operacije – u ovom periodu primljeno je i obrađeno 2.184 telegrama i materijala informativnog karaktera i čak 3.962 stranice materijala iz otvorenih izvora na osnovu čega je izrađeno 403 dokumenta sa informativno analitičkim sadržajem koji su korišćeni u radu VOA.
Kada pogledam ove podatke pretpostavljam da pod otvorenim izvorima podrazumevate internet, novine, televizije, razne studije, imam osećaj da je VOA izgleda postala umesto ofanzivne, defanzivna služba koja svoja saznanja pretežno temelji na otvorenim izvorima koji često mogu da budu neprovereni, odnosno moram da postavim sebi pitanje, ako operativac VOA dođe do nekog dokumenta ili informacije iz direktnog kontakta sa svojim izvorom i ako ta informacija nije potvrđena na internetu – da li će biti odbačena ili ne? Voleo bi zaista da umesto 4.000 ovih stranica iz otvorenih izvora bolje da imamo 4.000 operativno agenturnih izveštaja, a ne toliko iz otvorenih izvora i verujem da će pukovnik Stojković, novi direktor VOA u temelj delovanja te službe staviti opet operativno agenturni rad. Uostalom, i vodeće službe u svetu i pored izuzetno savremene tehničke opreme sve se više okreću čoveku kao primarnom osnovcu delovanja obaveštajnih službi.
Samo da vam kažem jedan primer, kada sam pre nekoliko godina došao sopstvenim radom kao novinar do materijala centralno-obaveštajne jedinice UN o radikalnom islamu na KiM, otišao sam kod urednice jednih uglednih dnevnih novina da objavimo taj materijal. Veoma je dragocen bio jer ukazivao na to da zapadne službe veoma dobro znaj kakva se baza džihada stvara na Kosovu. Ona je odmah ušla na internet i tražila centralno-obaveštajnu jedinicu i rekla – pa nema je. Rekao sam – pa i ne treba da bude na internetu. Tek posle godinu dana kada je u jednom izveštaju UN spomenuto delovanje te centralno- obaveštajne jedinice i materijal do koga sam došao, onda su svi smatrali za shodno da treba objaviti. Želim samo da vam to napomenem oko tih otvorenih izvora.
Što se tiče multinacionalnih operacija naveli ste angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod mandatom EU, što mene sada interesuje, u okviru zajedničke bezbedonosne i odbrambene politike Republika Srbija se integriše u ovu važnu oblast aktivnosti EU. Slažem se.
Ja mislim da je od posebno značaja za Poglavlje 31 pregovora sa EU, koji se tiče zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, a koja može da postane goruće političko pitanje u Srbiji. zajednička bezbednosna i odbrambena politika sastavni je deo zajedničke spoljne i bezbedonosne politike EU i ona ume i pruža operativnu sposobnost koja se oslanja na civilna i vojna sredstva. Unija ih može koristiti u misija izvan, za očuvanje mira, sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti, ali u skladu sa načelima Povelje UN za razliku od misija NATO pakta.
Ostvarivanje tih zadataka obavlja se korišćenjem sredstava koji osiguravaju države članice. Srbija aktivno učestvuje u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici od 2012. godine stvaranjem pravnog okvira za saradnju, odnosno usvajanjem sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka između Srbije i EU, sporazuma o uspostavljanju okvira za učešće Srbije u operacijama upravljanja krizama EU i donošenjem Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, čime je u potpunosti stvoren naš okvir za saradnju sa EU na tom planu.
Učešće Srbije u zajedničkoj bezbednosnoj odbrambenoj politici EU je od suštinskog značaja u fazi pregovaračkog procesa za članstvo naše zemlje u UN, jer obaveze iz poglavlja 31 imaju poseban značaj u pregovorima sa EU, iako se na to poglavlje gleda kao na relativno tehničko pitanje.
Usklađivanje spoljne i bezbednosne politike zemalja kandidata sa politikom EU nije lako, jer to znači da je potrebno uravnotežiti sopstveni nacionalni interes sa interesima glavnih aktera u regionu i svetu, a to su EU i SAD svakako, iako je i sama EU podeljena kada je reč o mnogim temama iz spoljne politike, kao što su pitanje KiM, pa onda Sirije, Iraka i Ukrajine. U slučaju Srbije, specifičnosti ili odstupanja u njenom pristupu određenim međunarodnim temama koje su od značaja za članice EU odnose se, između ostalog, na odnos prema NATO i posebno prema pitanju članstva u ovoj organizaciji, pitanje jednostrano proglašene nezavisnosti KiM i indirektne posledice ove situacije na spoljnu politiku Srbije, kao i na odnos prema Rusiji i njenoj spoljnoj politici, posebno u kontekstu krize u Ukrajini.
Upravo se, po mom mišljenju, negativan efekat tih spornih pitanja u poglavlju 31 može u značajnoj meri kompenzovati, a ocena o napretku biti povoljnija, preko učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, a što se najsnažnije manifestuje u misijama EU.
Iz ovog plana upotrebe i učešća u mirovnim operacijama vidim da za 2016. godinu se značajno predviđa povećanje broja misija EU u kojima učestvujemo sa vojnim i policijskim snagama. Srbija je, koliko je meni poznato, sedma u Evropi, a prva na Balkanu po učešću u misijama EU. Te činjenice uverljivo potvrđuju stav da je članstvo u EU ključni prioritet Srbije koja treba da u svim kontaktima sa zvaničnicima u Briselu insistira na objektivnom vrednovanju našeg značajnog doprinosa zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici EU, te na ukupnoj pozitivnoj oceni kada se radi o napretku u poglavlju 31.
U izveštaju takođe kažete, što je novina, u cilju definisanja modaliteta učešća pripadnika Ministarstva odbrane Vojske Srbije u sastavu borbenih grupa EU. Helbrou, Generalštab Vojske Srbije prema planu međunarodne vojne saradnje predložio je termine za ekspertske razgovore. Planira se dakle naše učešće pored civilnih operacija i vojnih misija i u borbenim grupama EU, čime bi se zaokružio naš okvir saradnje sa EU u zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici.
Zemlja koja poput Srbije teži članstvu u EU svakako da ne može i ne treba da izbegava da učestvuje, već treba da puni doprinos zajedničkom evropskom odgovoru globalizovanju bezbednosnim izazovima, ali da pri tome kao država kandidat maksimalno zaštiti svoje specifične političke i bezbednosne interese. Zato je potreban određen oprez kod angažovanja u borbeni grupama.
Šta su uostalom borbene grupe? To su jedinice koje se sastoje od 1.500 vojnika oficira, koje se mogu rasporediti u roku od deset dana od odluke EU o započinjanju operacije i mogu biti održane na terenu do 30 dana, odnosno 120 dana sa rotacijama. Veće države članice samostalno formiraju svoje borbene grupe, dok se manje države udružuju, formiraju zajedničku u kojima mogu učestvovati države partneri. Učešće naših snaga u borbenim grupama EU predstavlja će suštinski pomak u saradnji na tom planu. To su snage za brzo reagovanje, elitne trupe koje idu u borbu, pa je neophodno podići planiranje našeg učešća u borbenim grupama EU na najviši nivo, bez prava na grešku, jer će angažovanje tih grupa nositi najveći mogući rizik po naše vojnike, ali više zbog mogućih negativnih implikacija u slučaju da borbena grupa u kojoj će biti naši vojnici eventualno bude upotrebljena u području i protiv strane sa kojom Srbija nema razloga da se sukobljava i mogla bi u tom slučaju da pretrpi veliku geopolitičku štetu. Zato je kod odlučivanja učešća u borbenim grupama EU neophodno izbeći moguće političke zamke.
Konačno, naše strateško spoljno-političko opredeljenje jeste članstvo u EU, te je potrebno stalno unapređivati, podizati na viši nivo naše učešće u zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o učešću Vojske Srbije u multinacinalnim međunarodnim misijama čiji je cilj pomoć uspostavi mira i pomirenja među sukobljenim narodima u ratu zahvaćenim područjima. To je nešto dobro, nešto što bi trebalo oslikavati plemenitost i ponos našeg naroda.
Međutim, moja namera je da govorim o jednom aspektu koji je veoma važan za uspešnost, kako međunarodnih misija, tako i samog unutrašnjeg ustrojstva Vojske, a to je harmonija u kojoj će svi narodi koji žive u Srbiji podjednako osećati Vojsku svojom. Priznaćete da to nije ni malo jednostavan proces, pogotovu kod Bošnjaka i Albanaca i drugih muslimana, državljana Srbije, obzirom na skorašnje iskustvo i decenije negativne konotacije, koje su se ticale učešća srbijanske Vojske u ratovima na području bivše Jugoslavije.
Jedno od najtežih polja i najvećih izazova za politiku pomirenja koju nastojimo sprovoditi tiče se upravo vojske. Bošnjaci, Albanci i drugi manjinski narodi ne prepoznaju svoj identitet u sadašnjem ustrojstvu Vojske Srbije. Njihove verske i nacionalne posebnosti nisu ni proklamativno, ni suštinski prepoznate u sistemu, što kod njih proizvodi indolentnost, da ne kažem čak i odbojnost prema vojsci. Iz tih razloga je neophodno unutar Vojske Srbije inkorporirati njihove posebnosti, ukoliko se želi da isti dožive i prihvate Vojsku kao svoju.
Za to nije neophodan veliki napor i može nam koristiti iskustvo Međurača, kada su muslimani u Vojsci Kraljevine SHS, a onda Jugoslavije imali posebne kazane, obzirom na kulturu ishrane u kojoj je zabranjeno konzumiranje svinjskog mesa i njihovih prerađevina, a posebno instituciju vojnih imama i mehdžida, u kojima su obavljali verske obrede. Mi danas imamo pokušaje da se upravo prema tim kriterijumima vrati poverenje muslimana u Vojsku Srbije. Međutim, oni su na žalost pogrešni i unapred osuđeni na propast. Zašto? Zato što se ovom jako osetljivom problemu prilazi jednostrano i bez istinske volje da većina muslimana državljana Srbije povrati poverenje u Vojsku.
Imami koji dolaze iz paraverske tvorevine, veštački iskontruisane za vreme bivšeg režima, nemaju autoritet, niti zavređuju poštovanje i priznanje muslimana. Većina muslimana takve ne smatra uopšte imamima, a u najtolerantnijem obliku doživljava ih isključivo kao službenike svojevrsne režimske islamske zajednice.
Neophodno je da Bošnjaci, Albanci i ostali muslimani, nesrbi u Vojsci Srbije imaju imame predstavnike svoje autohtone i jedine legitimne i legalne islamske zajednice u Srbiji, kako bi stekli poverenje u tu instituciju. Pored toga, u Vojsci Srbije se mora uvesti halal standard i posebni kazani u kojima bi se za muslimane spremala hrana prema njihovoj kulturi ishrane.
Uvažavanjem ova dva predloga, Vojska Srbije bi uz konstantnu politiku pomirenja, tolerancije, međusobnog poštovanja i uvažavanja u narednom periodu imala mogućnost da povrati ugled kod muslimanskog naroda, koji je više puta u istoriji pokazao svoje junaštvo braneći zajedničke vrednosti.
Ovo naročito napominjem baš u ovom aktuelnom trenutku, kada se posle 100 godina od kulturnog pamćenja ovog naroda pokušava ugraditi sećanje na muslimanske brigade, sastavljene mahom od Bošnjaka iz Sandžaka, koje su pružile najžešći opor od svih jedinica u odbrani Beograda od okupatora 1915. godine i ujedno se pridružujem inicijativi za podizanje spomen obeležja tim velikim junacima u Beogradu. Neka im je večni rahmet duši i velika slava. Hvala.

Hvala poslaniče.
Ništa niste o temi govorili, ali nisam htela da vas prekinem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević.

Naravno, imate vi pravo na vaše mišljenje i na vašu konstataciju, ali realnost u Vojsci Srbiji je potpuno drugačija. U Vojsci Srbije su vrlo viđeni i vrlo radi vojnici muslimanske veroispovesti. Postoje i katoličke veroispovesti i pravoslavne veroispovesti, svi imaju ista prava, svi imaju jednaka prava. Nije tačno da njima nije obezbeđena ishrana po njihovim običajima, u vojsci se to poštuje.
U Vojsci Srbije ne tako retko, ja dolazim i obilazim upravo tamo gde su muslimani najviše zastupljeni, možda i prvi put sada posle dugo godina imao sam razgovor i sa predsednikom opštine Preševo i razgovarali smo o tome kako vojska i na koji način može da pomogne narodu dole kada bude sada zima došla. Mislim da ovo što vi sve rekli ne bi išlo u prilog onome što vam ja kažem i mislim da bi trebalo da porazgovarate sa ljudima. U Vojsci postoje ljudi muslimanske veroispovesti i mislim da oni ne dele vaše mišljenje. Hvala.